Svejedno, može i replika, trajaće dva minuta.
Znači, hajde još jednom da se dogovorimo, mislio sam da smo malo pre to razjasnili. Navijači koji su divljali na sportskim terenima neće uživati benefite amnestije, ako su tim svojim divljanjem izvršili, na primer, krivično delo izazivanje verske, rasne, i nacionalne mržnje i netrpeljivosti, a oni koji su najviše, hajde da tako kažem, brljotine i napravili na stadionima, su upravo za to okrivljeni. Dakle, ne možemo reći, da će sada ovom amnestijom benefite imati apsolutno svi, to je pod jedan.
Pod dva, hajde, možda je došlo vreme da i nama samima i građanima razjasnimo jednu malu razliku između amnestije, to je Zakon o kojem danas diskutujemo i pomilovanju. Znači, amnestija je akt milosti prema svima, zbirno gledano, a to isto, kada se daje pojedinačno čoveku, po imenu i prezimenu, gde se Pera Perić ili ko već, oslobađa i pušta iz zatvora ili mu se zamenjuje kazna, to se zove pomilovanje.
Pomilovanje po Ustavu daje predsednik republike. Mislim da statistički da je prethodni predsednik republike, Boris Tadić, dao negde oko 1200 pomilovanja, od prilike. E sad, za sve vreme dok je bio predsednik države, koliko bi bilo nekorektno kada bi sad krenuli da pričamo o pojedinačnim imenima pomilovanih lica. To bi bilo izuzetno nekorektno, zato što bi smo onda plašili ljude na taj način. Isto kao što sada pojedini nekorektni govornici, moji prethodnici iznose neka imena koja će zaboga biti pogođena benefitima amnestije. Pa neka budu. Zakon važi jednako za sve. Ne valja ulaziti u imena, jer ponavljam, zakon važi jednako za sve. Hvala.
