Hvala.
Reč ima gospodin Đurić.

Opet mi je žao što Vlada ćuti. Voleo bih da čujem kredibilan odgovor šta će se desiti i kako ćete to realizovati? To možete da pripišete i našem, kako da kažem, ideološkom neslaganju. Vi mislite da država treba da bude više na tržištu, više u investicijama, ja mislim da treba da bude manje i mislim da su argumenti na mojoj strani, ali da ne polemišemo previše o tome.
Danas je 2012. godina. Pričamo o preduzećima koja su suštinski propala 90-ih, a neka od njih čak i pre toga, a onda ih 10, 11, 12 godina održavamo veštački.
Veliko je pitanje da li ljudima u tim firmama, da li poreskim obveznicima, da li tržištu i svim građanima Srbije time činite uslugu ili činite štetu? Da se u međuvremenu pristupilo pravom restrukturiranju, da su bankrotirale, propale, prestale da rade neke od tih firmi koje očigledno nemaju perspektivu, u međuvremenu bi se tržište razvilo na drugoj strani, proizvodnja tih ili sličnih roba i usluga bi se razvila na drugoj strani, neki od tih ljudi bi u međuvremenu mogli da dobiju posao, da se prekvalifikuju, dakle, vi biste imali mnogo manji problem nego što ga danas imate. Vi imate, zapravo, u dobrom delu srpske privrede čitave ljude koji su skoro ceo svoj radni vek proveli u preduzeću koje je u dubiozi, u gubitku, u restrukturiranju, koji zapravo nikada nisu radili do kraja onaj posao za koji su se obrazovali, školovali i nisu mogli da pokažu koji su njihovi potencijali.
Vi ste rešili 2008, 2009. i 2010. godine da preuzimate neke od tih kompanija. Kažete da su te investicije bile dobre, ali očigledno je da je ta situacija više neodrživa i ne možete vi da upravljate njima, to prosto nije ni posao "Srbijagasa", to užasno deformiše tržište, to donekle sprečava i privatne investicije i razvoj privatne inicijative, ali da ne ulazimo sada u ta teorijska i praktična pitanja.

Hvala.
Reč ima gospodin Bajatović.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Možda se mi ideološki razlikujemo i sigurno se ideološki razlikujemo, ali vas ponovo upozoravam, vi zastupate klasičan liberalni ili neoliberalni model, po kome kažete – sve je to crno-belo. Nije sve crno-belo. Slažem se da je jedan deo preduzeća odavno morao da završi sa stečajem, ali jedan deo preduzeća predstavlja zdravi deo srpske ekonomije.
Danas ima sigurno od 600 propalih privatizacija barem 60 ili 100 preduzeća koje bi vredelo oporaviti. Ali, ako ste vi neodlučni, ko će to da radi? Nema dovoljno stranih investicija. Nema dovoljno interesovanja za sve to. Onda to mora neko da radi. Nekog drugog osim države ne vidim.
Dalje, ta priča oko privatizacije, evo, imamo ovde gomilu privatizacija gde se nije mešala država, koje su preuzeli privatnici sami po sebi. Nekad za malo para, nekad namešteno, nekad su za kilo ribe ubijana preduzeća da bi ih neko kupio. Šta smo postigli?
Dakle, bio bih vrlo oprezan u tom pristupu da li država treba da pomaže. Oprezan iz dva razloga. Prvo je da se država ne meša. Ne mislim da "Srbijagas" remeti tržište. Daću vam i primer. Mi proizvodimo robu u "Azotari" po berzanskim cenama. Dok god imamo robu po berzanskim cenama, nema mešetara koji radi po cenama većim od berzanskih. To je prošla Vlada dobro procenila. Da nismo uzeli "Agroživ", kolika bi bila cena piletine i ko bi radio proizvodnju piletine i gde? Sigurno ne u Srbiji i ne po ovim cenama.
Neki se smeju tom izrazu "ekonomski patriotizam" i ja ga lično kao ekonomista ne prihvatam, ali moramo malo da mislimo i na sebe. Druga stvar, ozbiljno mislim da nema dovoljno interesa da se ovde sada, u vreme ekonomske krize, toliko ulaže. Ko će da pomogne tom narodu? Od čega će ti ljudi da žive? Moramo i o tome da mislimo. Da li to nešto košta državu? Da. Da li je to posao države? Da. Nisam siguran da država, ukoliko se drži tržišnog principa u rukovođenju tim preduzećima, remeti tržište. Naprotiv, postoje veoma dobri primeri državnog upravljanja gde država ne remeti tržište. Hvala.

Hvala.
Izvolite, gospodine Đuriću.

Ne bih se javio, ali gospodin Bajatović je izneo klasičnu optužbu da sam klasičan liberali ili neoliberal. Ne kažem da je situacija crno-bela, samo kažem da kad odlažete ono što je neminovno 10 godina napravite štetu građanima i to je socijalno neodgovorna politika. To je zapravo negacija, onoga o čemu vi govorite, socijalne odgovornosti.
Vi stalno sve građane, sve poreske obveznike posmatrate nužno kao jednu celinu. To nije tačno. Kada vi pomažete jednima i kada to činite neefikasno i predugo, vi nanosite direktnu štetu drugima. To nije fer u modernoj državi. To nije fer u zemlji, u društvu koje ima pluralističke interese pojedinih grupa. Preći ćemo u sociologiju, a nemamo više vremena. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Grubješić, razumeo sam da ste vi danas predstavnik Vlade i da treba odgovarate na pitanja poslanika i obrazlažete, odnosno branite Zakon o garanciji države da "Srbijagas" povuče, odnosno da se zaduži dodatno za 190 miliona evra. Sve vreme sam ovde video da ste u stvari vi pasivni posmatrač, odnosno da gospodin Bajatović zastupa Vladu i priča sa stanovišta Vlade, odnosno ministra.
Čuli smo u prethodnom izlaganju gospodina Bajatovića razloge zbog čega "Srbijagas" treba da se zaduži - da bi pokrila gubitke koje ima, da bi pokrila minus koji je napravljen, verovatno iz realnih razloga, a to je niska cena gasa na tržištu, odnosno niža cena gasa koja je prodajna, nego što su uvozni parametri cene kojom "Srbijagas" kupuje gas na tržištu. Mi tu donekle imamo razumevanje za tu novonastalu situaciju. Međutim, ima tu mnogo stvari koje su nejasne i koje su kontradiktorne, a ja ću pokušati da te nejasnoće i kontradiktornosti obrazložim i da postavim neka pitanja koja se logično nameću.
Dakle, "Srbijagas" se u prethodnih nekoliko godina, 2010, 2011. i ove tekuće godine zadužila, gde je garant bila država Srbija, za nekih 570 miliona evra, od čega je 430 miliona evra povučen kredit kojim je "Srbijagas" uglavnom pokrivao tekuću likvidnost. U originalnom budžetu za 2012. godinu država Srbija je trebala da da garancije za kredit od 190 miliona evra, u rebalansu dodatnih 170 miliona, što je samo za 2012. godinu 360 miliona evra. Nisu svi ti krediti povučeni, ali prosto se nalaze kao obaveza države da će dati garancije da se "Srbijagas" zaduži za ovoliko para.
Dobili smo obrazloženje, mada nismo trebali, od gospodina Bajatovića, ali dobro, on je najpozvaniji, ima najviše podataka, da je taj dug nastao zbog toga što "Srbijagas" kupuje po višoj ceni gas, a prodaje ga po nižoj na tržištu, čime se štiti standard građana i zbog opredeljenja prethodne Vlade, vidimo za sada i ove, da se ne podižu cene energenata jer to dodatno ugrožava socijalni položaj stanovnika. To jednostavno osiromašeno građanstvo Srbije ne bi moglo da izdrži.
Nećemo da zalazimo sada u priču zašto je stanovništvo Srbije toliko osiromašeno ovih godina, koliko je pao standard građana Srbije od 2008. godine do danas i kako smo došli u tu situaciju. Razumemo da je bila ekonomska kriza, ali nisam siguran da je ekonomska kriza izgovor za sve, da je za loše stanje u ekonomiji Srbije i teško socijalno stanje stanovništva Srbije kriva ekonomska kriza.
Ima tu i mnogo objektivnih, ali i mnogo subjektivnih razloga zbog čega je to tako.
Da bi se pokrio taj gubitak koji "Srbijagas" postiže prodajući gas ispod cene, država Srbija treba da garantuje da se firma zaduži, odnosno verovatno je ideja da se kroz godinu-dve to prebaci na javni dug, obzirom da "Srbijagas", kako reče gospodin Bajatović, neće moći da vrati sve te dugove. Na kraju krajeva, nije "Srbijagas" sam sebi određivao cenu, već je to radila država, pa država, kako on reče, treba i da preuzme deo tih dugova, da pokrije negativno poslovanje "Srbijagasa".
Rekao sam na početku da i mi imamo razumevanja donekle za takvu situaciju, ali nam nisu jasne neke stvari. Pošto se gasom snabdeva, po nekim procenama, direktno ili indirektno, otprilike oko milion ljudi, kažite mi koja je logika da ostalih šest miliona ljudi pokriva tu razliku koju koristi kao beneficiju u niskoj ceni gasa milion ljudi?
Kažite mi koja je logika da ljudi koji žive u centralnoj Srbiji i u južnoj Srbiji takođe kroz budžet svojim poreskim davanjima pokrivaju te gubitke koje kao beneficiju imaju ljudi koji ne žive na tom prostoru?
Kažite mi, pošto ste naveli da "Srbijagas" pravi gubitke zbog niske cene gasa, koja je logika da, ako firma već pravi gubitke, se firma javlja kao sponzor mnogih sportskih klubova, kulturnih manifestacija, verskih, naučnih itd?
Razumem, to je lepo i plemenito od vas, da se ponašate kao društveno odgovorna firma i da pomažete te sfere koje, bez pomoći privrede, ne mogu da funkcionišu, ali ako pravite gubitke, ako firma teško posluje i ako se svake godine ide u kreditno zaduživanje da bi se pokrivala tekuća likvidnost, onda nije logično da, s druge strane, taj novac koji ostvarite od naplate gasa dajete u sponzorstvo i donatorstva koja nisu baš tako mala. Prema nekim procenama, kaže se da je oko 300 miliona dinara "Srbijagas" investirala u te stvari. To je podatak koji sam dobio iz jednog teksta koji su radili stručni ljudi. Uzimam to kao podatak koji nije do kraja tačan, ali ćete vi reći da li je to tako ili nije.
Siguran sam da je"Srbijagas" generalni sponzor košarkaškog kluba i rukometnog kluba, ako se ne varam, iz Novog Sada i pokrovitelj mnogih manifestacija. Nemam tačan podatak u kom iznosu je to pokroviteljstvo. Uglavnom se radi o klubovima, organizacijama, kulturnim manifestacijama sa teritorije Vojvodine.
Obzirom da se radi o "Srbijagasu", opet ne vidim logiku zašto bi ostatak Srbije pokrivao te dugove, ako se i gas prodaje kao roba ispod cene i klubovi koji imaju indirektnu korist od pomoći "Srbijagasa", opet pokrivali građani koji ne žive u tom delu koji ima te pogodnosti?
Pričali ste malopre o spasavanju firmi koje su u teškom položaju i o njihovom restrukturiranju, isplati socijalnih programa i kako je to socijalno odgovorna politika prema "Agroživu", "Azotari" Pančevo, "Staklari" u Paraćinu itd. i govorili sve vreme priču koja me je navela na zaključak da govorite kao ministar privrede u Vladi Republike Srbije.
"Srbijagas", koliko znam, je javno preduzeće. Osnovano je da distribuira gas, da obezbeđuje gasifikaciju Srbije i distribuira gas do stanovništva, odnosno velikih potrošača. Nije uloga "Srbijagasa" da konvertuje dugove, da kupuje preduzeća, da ih spasava i da se bavi proizvodnjom piletine ili veštačkog đubriva. Sigurno je potrebno da se vodi ta nacionalno odgovorna politika prema domaćim preduzećima. To je posao države, odnosno nadležnog ministarstva. Ne znam zašto bi "Srbijagas" to radilo kao preduzeće koje je zaduženo za neku drugu problematiku? Jedino što može da se poveže ovde je da pilići mogu da se gaje u halama gde se koristi gas kao sredstvo za zagrevanje. To je jedino moje povezivanje.
Zaista nema nikakve logike da "Srbijagas" ulazi u tu priču. Sva javna preduzeća su se u prethodnom periodu profilisali tako što su sve non-kor delatnosti izdvojene iz tih osnovnih preduzeća i posluju kao posebne jedinice. Jedino "Srbijagas" širi poslove pa preuzima azotare, preuzima staklare i slične stvari. Nisam čuo da je to bila odluka Vlade da se na taj način postupa.
Posao "Srbijagasa" je da snabdeva građane gasom, a ne da kupuje preduzeća po Srbiji ili da pomaže.
Posebna priča se odnosi na to da li "Srbijagas", kao preduzeće koje posluje na tržištu i prodaje gas, kao javno preduzeće treba da finansira sve te stvari za koje nema para, odnosno za koje se zadužuje i da li tome ima kraja? Zadužili smo se prošle godine, zadužujemo se ove godine. pretpostavljam da će ista politika da se prenese i za narednu godinu, da bi se pokrivali dugovi.
Pozdravljam vaš predlog ili opredeljenje da se sa tom praksom prekine. Mislim da to može da bude jedino održivo rešenje. Ne treba cela Srbija da plaća deplasiranu cenu gasa ili struje. To može da dobije neki minimalni, odnosno optimalni nivo cena koje mogu i treba da pokrivaju osnovne troškove, a oni koji to ne mogu da plaćaju, za njih se rade socijalne karte i za njih država preuzima odgovornost. Ovako je prevaljena priča da tu socijalnu politiku vodi "Srbijagas" u ovom slučaju. U sledećem slučaju će, ne znam, "Elektroprivreda Srbije", a u nekom trećem neko treće preduzeće. To nije posao javnih preduzeća. Posao javnih preduzeća je da posluju pozitivno, da imaju minimum troškova, da ne rasipaju svuda gde im padne napamet, da budu dovoljno odgovorni prema sredini u kojoj žive, ali nikako da vode socijalnu politiku, posluju na tržištu, kupuju druge firme, intervenišu svuda gde misle da oni treba. To je posao države, nije posao javnih preduzeća.
Zbog takvog ponašanja svake godine traže da im država garantuje da se zadužuju kako bi poslovali i snabdevali toplane, građanstvo, a da onda država, odnosno svi građani pokrivaju te dugove. Mislim da to nije niti korektno prema građanima Srbije koji nemaju tu pogodnost, niti je to dobro poslovanje.
Na stranu to što na vašem sajtu ne postoji ni jedan finansijski izveštaj o poslovanju "Srbijagasa" mlađi od 2008. godine. Zadnji finansijski izveštaj o poslovanju "Srbijagasa" na sajtu "Srbijagasa" je iz 2008. godine, a informator o radu, koji je obavezno da ima svaka javna ustanova, preduzeće ili slično, stoji na sajtu iz 2007. godine. Dakle, to su neke stvari na koje bi morali da nam odgovorite zašto je to tako. U svakom slučaju, DSS i njen poslanički klub neće podržati ovakav način zaduživanja dok nam ne pružite garancije da je "Srbijagas" kao preduzeće učinilo sve da iscrpe svoje unutrašnje resurse, da smanji ili minimizira troškove unutar "Srbijagasa" u smislu zaposlenih, u smislu zarada, u smislu drugih troškova koji sam siguran da mogu da budu daleko manji. Kada nam to budete dokazali, onda možemo da razgovaramo o tome na koji način će se pokrivati eventualni gubitak i kako da se taj problem sistemski reši. Ovo nije sistemsko rešenje. Mi možemo sada da odobrimo da se "Srbijagas" zaduži, a posle šest meseci ćemo doći u isti problem da opet moramo da idemo istu priču i da ponavljamo i da radimo nešto što nije pametno, niti može da na duge staze obezbedi neku korist.
Sistemsko rešenje podrazumeva da se cena gasa prodaje po onoj ceni koja mora da bude, a da socijalnu politiku vodi država prema onima koji to ne mogu da plaćaju i da firma posluje sa minimalnim troškovima, koji ne mogu da budu ovakvi kakvi jesu danas. Hvala.

Gospodin Bajatović ima reč, pravo na repliku.

Hvala.
Poštovani kolega, samo nekoliko stvari.
Nisu vam matematike baš dobre. Znači, kada kažete - milion ljudi koristi gas, niste u pravu.
(Dejan Mihajlov, s mesta: Po kom osnovu govorite?)
Pomenut sam.
Da li treba da kažem još nešto?
Dakle, matematika jednostavno nije dobra. Prvo, koristi milion ljudi koji su individualni potrošači, a šta je sa Beogradom, Novim Sadom, Zrenjaninom? Svi ti ljudi koriste jeftiniji gas. Prema tome, matematika vam nije dobra. Kompletna privreda je nažalost zbog zakonskog rešenja prešla tzv. javno snabdevanje, umesto da prodajemo po komercijalnim cenama. To je drugi problem u tome što ste vi to videli.
Treća stvar, baš zbog toga što su svi hipersenzitivni na nas Vojvođane, mi smo jako pazili da ono što finansiramo, finansiramo u celoj Srbiji i o tome mogu da vam dostavim izveštaj. Nemojte da sprovodite separatizam u prodaji gasa, ali je najveći broj potrošača i najveće količine gasa se potroše u Vojvodini i u Beogradu.
Što se tiče smanjenja troškova preduzeća, znači, učešće svih troškova "Srbijagasa", po svim osnovama, plate, donatorstva, sponzorstva, kupovina svega ostalog, je manje od tri dinara u ceni koja je sada 35, a trebalo bi da bude 47. Prema tome, ako možete svesti troškove preduzeća na nekih realnih pet do sedam posto, zavisno od toga kolika je cena gasa, mislim da to nije preveliko učešće svih troškova u "Srbijagasu", onih koje bi mogli nazvati potrošačkim troškovima. To nije preveliko. Da li to može da bude manji broj ljudi, da li može da se bolje uštedi, efikasnije radi, pa to uvek može, to firme bolje organizuju i rade od "Srbijagasa" i rade kontinuirano. Javno preduzeće može da radi ako treba i sa minusom ukoliko je to u javnom interesu.