Hvala.
Reč ima narodni poslanik gospođa Snežana Malović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre Obradoviću, predstavnici Ministarstva pravde, nesumnjivo je da pred nama imamo jedan veoma ozbiljan zakon koji se u našoj pravnoj praksi donosi posle 11 godina. I u diskusiji u načelu rekla sam da se ne slažem sa tim zakonom koji je tada donet, u velikoj meri, pa se ne slažem ni sa ovim predlogom zakona koji ovde stoji pred nama, zbog širine ili opšte amnestije, kao što smo mogli da čujemo u diskusijama narodnih poslanika koje tretira ovaj predlog zakona.
Poštovani ministre Obradoviću, rekli ste da Predlog zakona precizno predviđa krivična dela koja jesu obuhvaćena Predlogom zakona, odnosno ona koja nisu. Upravo to i predstavlja problem, zbog toga što članom 2. nisu obuhvaćena sva krivična dela koja bi trebala, s obzirom na stepen društvene opasnosti, da budu izuzeta iz predmeta amnestije.
Pozdravljam borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koja je proklamovana u ciljevima ove vlade. To jeste nastavak onih ciljeva koje je imala prethodna vlada. Zbog toga ću se složiti sa svakom istragom i svakim krivičnim postupkom koji može da doprinese ozdravljenju našeg društva u pogledu smanjivanja ili iskorenjivanja organizovanog kriminala i korupcije. Međutim, ta borba ima svoju preventivnu i svoju represivnu ulogu. Naravno, represivna uloga se nalazi u nadležnosti policije, tužilaštva i sudstva. Preventivna uloga se nalazi na svima nama, a naročito se nalazi na potezima koje će predložiti sadašnja Vlada Republike Srbije, odnosno koji će biti izglasani od strane Narodne skupštine. Ta borba mora da bude dosledna, mora da bude koherentna, da bude sveobuhvatna i svakim potezom treba da se ide u tom pravcu i da ti potezi budu usklađeni.
Ne mogu da se složim sa tim da su potezi u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u potpunosti usklađeni od strane ove vlade, zato što evo danas raspravljamo o Predlogu zakona koji npr. nije iz amnestije isključio krivična dela huliganizma ili krivična dela nasilja na sportskim takmičenjima, a npr. juče smo imali izjavu od strane predsednika Vlade Republike Srbije Ivice Dačića, koji je izrekao na panelu u Italiji, čiji je naziv "Nasilni kriminal i vladavina prava", gde je on rekao da će policija i sudstvo adekvatno reagovati na huliganstvo na utakmicama i da je predviđena oštrija kaznena politika. Takođe je tom prilikom izrekao i da je nasilje na sportskim događajima, bez obzira da li se dešava na sportskim terenima ili oko, ili je sportski događaj direktan povod za nasilje, a uzroci su daleko kompleksniji od same činjenice da li je neki tim pobedio ili izgubio utakmicu, u poslednje vreme postalo je veoma rašireno, više kao pravilo, a manje kao izuzetak. Evo, on se zalaže za to da bude oštrija kaznena politika, da postoji adekvatna reakcija društva i državnih organa, a mi danas imamo Predlog zakona koji ne isključuje ta krivična dela.
Takođe, ne mogu da se u potpunosti složim ni sa amandmanom Odbora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je predvideo da se za krivična dela teškog ubistva i za krivična dela razbojništva i razbojničke krađe amnestija neće izreći u vrednosti od 25% nego 10% izrečene kazne. Potpuno se slažem sa diskusijama narodnih poslanika koji kažu da zakon nema ime, da on ima opšti karakter, da ne može da se odnosi na pojedinca, da je to jedan od osnovnih principa prilikom pisanja zakona, ali takođe, složićete se sa mnom, zakon ima svoje otelotvorenje, da se on u krajnjoj instanci odnosi na pojedince, odnosi se na njihova prava, obaveze, a u ovom slučaju i slobodu.
Tako da, ovim amandmanom Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu neće biti izuzeti od amnestije pojedinci čiji potezi su u velikoj meri ugrozili ovo društvo ili društvene vrednosti. Amnestijom će i dalje biti obuhvaćena lica iz kriminogene sredine, kao što su Andrija Drašković i Sreten Jocić, zbog toga što su oni pravosnažno osuđeni za ubistvo, a ne za teško ubistvo, na šta se odnosi amandman Odbora za pravosuđe.
Sve one kritike koje su se odnosile na to da mi obmanjujemo javnost da se amnestija ne odnosi na ova lica, stojeći pred vama i pred građanima Srbije, i dalje tvrdim da će amnestijom biti obuhvaćena lica kao što je Andrija Drašković ili Sreten Jocić. Takođe, amnestijom će biti obuhvaćena i druga lica koja smo navodili u diskusiji u načelu, kao što je Uroš Mišić, a opet, pročitala sam vam izjavu predsednika Vlade koji upravo govori o takvim slučajevima, odnosiće se i na lica na koja je takođe javnost skretala pažnju, kao što je Vuk Karadžić, Stefan Karić. Evo, danas smo imali informaciju o odluci Apelacionog suda da će on služiti efektivnu kaznu zatvora. Nadam se da će i do kraja biti tako.
U raspravi u načelu nismo čuli razloge za hitno donošenje zakona. Evo, imamo slučaj da je Odbor za pravosuđe podneo pet amandmana na zakon koji ima devet članova, tako da nismo čuli šta su to štetne posledice koje bi mogle nastati ukoliko se ovaj zakon ne izglasa, što piše u obrazloženju Predloga zakona povodom njegovog usvajanja.
Takođe, ovde je rečeno da resocijalizacija ne predstavlja amnestiju, sa čim se potpuno slažem. Ali, takođe moram da vam pročitam i obrazloženje Vlade prilikom odbijanja amandmana dr Janka Veselinovića na član 1. ovog zakona, gde se između ostalog kaže – navedeno rešenje u Predlogu zakona je predloženo iz razloga što se na taj način postiže preventivno dejstvo u odnosu na lica koja su pravosnažno osuđena na kaznu zatvora do tri meseca. Evo, iz obrazloženja Vlade možemo da shvatimo da amnestija u stvari ima i svoj preventivni karakter, sa čim ne mogu nikako da se složim.
Mislim da je mnogo toga već rečeno povodom ovog predloga zakona. Ništa više nemam ni da dodam, ni da oduzmem. Mogu samo na kraju da kažem da DS ne može da glasa za ovaj zakon, zbog toga što ne može da glasa da amnestirani budu Sreten Jocić, Andrija Drašković i druga lica. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.

Imajući u vidu da je Odbor za pravosuđe dao amandman koji je pod izvesnom dozom kritike, sada se javljam kako bi taj amandman zaživeo na način kako je jedino moguće, a to je da ga građani prepoznaju u pravom svetlu. Hajde onda da pođemo od činjenica koje niko ne može da dovede u sumnju, ni pozicija, ni opozicija.
Pre svega, država nema para da pravi nove zatvore, nema para da pravi zatvore koji odgovaraju standardima koji su propisani kao standardi, naročito u zemljama članicama EU. Podsećanja radi, da bi se nešto tako uradilo, potrebno je svakom osuđeniku obezbediti najmanje od osam do 12 metara kvadratih prostora u zatvorskim ustanovama, kako bi se na adekvatan način, shodno pravilima resocijalizacije, izdržavale kazne.
Postavljam pitanje – koji to zatvor u Srbiji ispunjava takve standarde? Nijedan, čak ni zatvori koji su renovirani ne ispunjavaju još uvek sve te standarde. Ovim zakonom sa stanovišta politike omogućava se da se kroz amnestiju zatvori oslobode od izdržavanja za nekih hiljadu i nešto do dve hiljade osuđenika.
Moram da podsetim i poslanike i građane, da isto toliko pravnosnažno osuđenih čeka izdržavanje kazne zatvora. Hajde da upotrebimo logiku, šta to znači da ovaj zakon nije donet, da na ovih 11 i nešto hiljada osuđenih koji izdržavaju kaznu zatvora, odnosno izdržavaju kazne, izvinjavam se, lapsus, pristupi još nekih 2.000 do 3.000, koji čekaju da krenu i započnu sa izdržavanjem kazne zatvora po osnovu pravosnažnih sudskih odluka? Da li je to moguće? Nije. Ko to trpi? Trpi država i trpe građani. To je činjenica koja ne može da se dovede u sumnju.
Sa druge strane, ono što je jako važno istaći da, bez obzira na sve kritike koje su usmerene kako na amandman Odbora za pravosuđe, tako i na sam zakon, pošto je amandman p ostao sastavni deo zakona, možemo da govorimo o tome da, na osnovu onih kritika koje su iznete, svi učinioci krivičnih dela bi bili izuzeti od amnestije. Opozicija sada ovim kritikama ukazuje da bi, faktički, sva krivična dela trebala da uđu u Zakon o amnestiji, što je apsurd i što je nemoguće. Zbog toga je moralo da se pristupi selekciji krivičnih dela, prema stepenu društvene opasnosti i prema zaprećenosti kazne, odnosno krivične sankcije. Na osnovu toga je dobro što je Vlada u amandmanu prepoznala da se zakon poboljšava u svom smislu, odnosno u svom kvalitetu.
Zarad istine i informisanja građana, pročitaću zašto je Odbor za pravosuđe zauzeo stav da tih 10% oslobađanja od izdržavanja kazne jeste opravdano. Lica koja su pravosnažno osuđena za krivično delo – teško ubistvo, teško ubistvo propisano članom 114. Krivičnog zakonika, po ranijem Krivičnom zakonu, krivično delu ubistva iz člana 47, kao krivična dela – teški slučajevi razbojničke građe i razbojništva, koja su bila vršena na monstruozan način, koja su izazivala zgražavanje građana, s obzirom na način izvršenja radnje krivičnih dela, sada su ovim amandmanom rigidno ili restriktivno tretirana, tako da ti učinioci imaju pravo na samo 10% oslobođenja od izvršenja krivične sankcije.
Nije dobro pominjati imena ni Andrije Draškovića, ni Sretena Jocića, ni bilo koga drugog, jer se zakon ne prilagođava imenu i prezimenu, ne prilagođava se ličnostima, nego se prilagođava jednoj situaciji, jednoj krivično-pravnoj situaciji, na koju se moralo i mora reagovati. Uostalom, zašto bi i Sreten Jocić i Andrija Drašković bili u inferiornom položaju u odnosu na zakon? Zašto bi bili diskriminisani? Imaju svoje ustavno pravo na primenu načela zabrane diskriminacije, odnosno jednakosti pred zakonom.
Na kraju, ono što je bitno da se istakne i zaista više nema potrebe izlagati, nije se ni u kom slučaju moglo postupiti selekciji krivičnih dela, da prevashodno po volji javnog mnjenja, pojedinaca, grupa ili bilo koga drugog, pristupimo analizi krivičnih dela, koja krivična dela treba da budu obuhvaćena amnestijom a koja ne. Nesumnjivo je da najteža krivična dela moraju da budu svedena na jedan jako restriktivan pristup, što je i ovim zakonom učinjeno. Zbog toga, upravo i amandman Odbora za pravosuđe i sam zakon opravdavaju svoju svrhu i način svog donošenja. Zahvaljujem se.

Po kom osnovu se javljate?
(Slavica Saveljić, sa mesta: Po Poslovniku.)
Izvolite, gospođo Saveljić.

Gospodine predsedavajući, zaista mislim da su dve poslednje diskusije bile vrlo kvalitetne, ali smo raspravu u načelu o zakonu završili. Sada ovde govorimo o amandmanu na član 2. koji je podneo gospodin Janko Veselinović i molim vas da se vratimo temi. Dakle, raspravu u načelu smo završili, a i gospođa Malović i predstavnik iz SPS su govorili o zakonu u načelu.

Mislim da nije povređen poslovnik. Bilo je malo odstupanja, ali su se uglavnom držali amandmana.
Gospodin Janko Veselinović, pravo na repliku. Izvolite.

Predsedavajući, mislim da ste sasvim u pravu jer su članovi 1. i 2. ključni članovi ovog zakona i praktično čine njegovo jezgro. Rasprava u načelu i u pojedinostima gotovo da se ne mogu razgraničiti, a svi ostali članovi jesu prateći članovi zakona.
Hteo sam samo da se osvrnem na diskusiju gospodina Jovanovića, gde je on kao jedno od opravdanja za donošenje Zakona o amnestiji naveo da nema para da se prave novi zatvori, da Vlada nema para da se prave novi zatvori. Ponoviću ono što sam rekao u načelnoj raspravi. Uslovi u srpskim zatvorima nisu ništa gori ni bolji od uslova u psihijatrijskim bolnicama – Kovin, Vršac itd, gde je smešteno duplo više ljudi nego u srpskim zatvorima. Uslovi u srpskim zatvorima nisu ništa gori po higijenskim i nekim drugim standardima, nego uslovi u nekim srpskim školama koje nemaju toalete, koje nemaju mesto gde će đaci oprati ruke, a ne zatvaramo te škole. Dakle, to nije opravdanje. Nisu to društveni uslovi koji su doveli do donošenja ovog zakona.
Prošli put sam pitao – da li je novi društveni uslov činjenica da je jedan predsednički kandidat, koji je sada predsednik države, u zatvorima dobio 78% glasova, a drugi kandidat je dobio 16,74%? To je jedini društveni uslov koji je nastao posle izbora, odnosno za vreme izbora do danas.
Još jednom da kažem, DS nije protiv amnestije…
(Predsedavajući: Vreme.)
Uzeću malo vremena od poslaničke grupe.
Samo da završim rečenicu, da ne zloupotrebljavam Poslovnik.
Dakle, DS nije protiv amnestije uopšte. Međutim, ona je protiv ovakve opšte amnestije, protiv amnestije koja nema prateće mere resocijalizacije, koja nema mere odmeravanja težine krivičnog dela i opasnosti tog krivičnog dela, u smislu prevencije za ne činjenje novih krivičnih dela i u smislu sankcija za ljude koja su činila krivična dela.
Možda je ovaj amandman, koji je nadležni odbor podneo, jedna kap u moru pokušaja ispravljanja loše verzije ovog zakona, međutim, ona je apsolutno nedovoljna. Nabrojao sam možda 30% krivičnih dela koja su obuhvaćena krivičnim delom, da vam ne bih oduzeo vreme, a i svojoj poslaničkoj grupi. Dakle, ovom amnestijom je obuhvaćeno gotovo 99% krivičnih dela, a mi sada jednu ili dve grupe krivičnih dela izuzimamo na način da, umesto 1/4, tim ljudima dajemo 10% oprosta kazne, odnosno na taj način dovodimo amnestiju u ovom zakonu do kraja. Hvala.

Gospodine Šajn, da li ste se javili? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.
Po amandmanu, je li tako?

Da.
Naravno da se pridružujem amandmanu kolege Veselinovića. Ovaj amandman predstavlja jedan, nažalost, usamljen pokušaj opozicije da utiče na Vladu i pokuša da izmeni ono što su oni, čini mi se, nesmotrenošću i političkim potrebama vladajuće koalicije učinili ovim predlogom zakona.
Smatramo da je zakon višestruko pogrešno postavljen. Smatramo da, znajući i ne želeći da verujemo da vladajuća većina, koja je danas naročito sa one strane vrlo malo prisutna u sali, nije želela da ekskulpira na bilo koji način počinioce najtežih krivičnih dela, kako nas uveravaju kolege. Ne shvatamo zbog čega? I na to pitanje, nažalost, nećemo ponovo dobiti odgovor. Niko iz Vlade ne nalazi za shodno da nam odgovori – zbog čega je bilo teško među izuzetke staviti krivično delo ubistva, krivično delo na sportskim priredbama, krivično delo zloupotrebe službenog položaja?
Zašto je stavljeno krivično delo neovlašćenog prisluškivanja? Zašto nije stavljeno krivično delo narušavanje ustavnog poretka? Znajući da potpredsednik Vlade Vučić danas daje izjavu da je zgrožen, citiram, izjavama nekih od najviših državnih organa u Vladi i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Da li je Narodna skupština svesna u kakvoj se mi bezbednosnoj, ako hoćete, i ustavnoj situaciji nalazimo u ovom trenutku? Zašto to krivično delo nije izuzeto? Da li je to podstrek za neke ljude da neovlašćeno slušaju državne funkcionere?
Namerno ovo govorim da bi ilustrovao nepažnju Ministarstva pravde i to što nisu želeli da stave neke ljude koji su definitivno počinili najteža krivična dela, najopasnija za državni i društveni poredak.
Još jedna stvar. Naravno da se pridružujem argumentima mojih prethodnika iz Demokratske stranke. Mi iz Demokratske stranke nemamo nikakav interes. U ovoj situaciji je isključivo državni i društveni interes, da pomognemo Vladi u onome što želi da uradi. Smatramo da je ovo pogrešan način. Smatramo da ono što su učinjene greške Demokratska stranka je u političkom smislu platila cenu time što smo, ako hoćete, predali vlast gorima od nas. Ono što je suština…
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte dobacivati i nemojte kršiti Poslovnik.)
… i na šta pojedini, nažalost, a i bez razloga, nervozni poslanici nemaju odgovor je zašto nije izuzeto krivično delo ubistva, zašto ovaj predlog zakona ne tretira kumulativna krivična dela, zašto ne kažete poslanicima i građanima Srbije da će zbog toga što se primenjuje smanjenje po krivičnom delu. Neki će izaći sa robije mnogo ranije, nego što piše u ovom predlogu zakona. Zašto na taj način neki advokate radujete u ovoj zemlji? Zašto na taj način ne kažete da nekome neće biti smanjena kazna ovoliko koliko kažete da će biti smanjena, već ljudi koji su u sticaju krivičnog dela će imati veće smanjenje, nego što ovde piše. Ako to nije tačno, onda dozvolite da se to stavi u tekst zakona.
Prihvatite amandmane opozicije. Oni su dobronamerni. Ne postoji ništa, u ovoj situaciji, što je iznad interesa građana Srbije. Ako mi plašimo građane Srbije, stavite u tekst, onemogućite to plašenje. Budite iznad naših političkih podela. Budite iznad toga što nas razdvaja. Pokažite na ovom delu da mislimo isto i dobro našim građanima. U nadi da naš apel ponovo neće završiti u bunaru, molim vas da uvažite ove argumentovane, potrebne izmene koje će razagnati sumnju od vladajuće koalicije, od Vlade, uz želju i ako hoćete protest – zašto ministar pravde nije ovde, zašto ponovo ministar pravde nije taj koji sa nama razgovara, uz uvažavanje ministra Obradovića.
Smatramo da ono što je Ministarstvo pravde do sada, nesumnjivo, utvrdilo, za sada jeste da je mreža sudova loša u Srbiji, a to je bila i jedna od osnovnih poruka Srpske napredne stranke u kampanji, koliko se ja sećam. Ako vam je trebalo četiri meseca da utvrdite da mreža sudova ne valja, gospodo, onda stvarno ne znam čime se bavite, sem utvrđivanja stanja koje ste utvrdili još u kampanji. Imate sjajne pravnike. Za to vam nije trebalo četiri meseca, ali vam je trebalo četiri meseca da izuzmete stvari koje se ne izuzimaju. Neobjašnjivo je ovo što radite ovim predlogom. Ne možete nikom to objasniti. Nećemo to zloupotrebljavati, ali vas podsećam da smo odgovorni pred građanima, pred javnošću. Nemojte dozvoliti da se neke stvari iskrivljuju u odnosu na ono što je bila želja zakonodavca. Zbog toga apelujem da se uvaže amandmani, pre svega, kolege Veselinovića. Zahvaljujem se.