Javljam se po redosledu prijavljenih govornika.
Iznenadilo me je što ste ovako brzo prekinuli ovu raspravu. Da ne ulazim u to, možda je rasprava bila zanimljiva. Nema mnogo prijavljenih za diskusiju.
Po koji put raspravljamo u ova tri, tri i po meseca o Narodnoj banci. Vidite kolika je šteta napravljena, koliko je nestabilnosti uneto u čitav taj sektor koji je, moram da priznam, u prethodnim godinama ili u prethodnoj deceniji, bez obzira ko je u različitim vladam bio zadužen za pitanja finansijskog sektora, ipak bio relativno stabilan. To je isticano u domaćoj javnosti. To je isticano i u izveštajima međunarodnih organizacija.
U međuvremenu, za samo nekoliko meseci, uz neke probleme, uz pitanje funkcionisanja državnih banaka, koje su očigledno bile problematične, ste gotovo uspeli da do temelja razorite i ono malo stabilnosti, i one stabilne, održive odnose, garancije finansijske stabilnosti koje su bile vezane za naš bankarski sektor, a pogotovo za Narodnu banku Srbije.
Zbog toga mislim da nije u redu da o kandidatima za članove Saveta guvernera NBS razgovaramo na ovaj način i u ovoj atmosferi.
Vi ste odgovorili formalno tačno na primedbe gospodina Jugovića i još nekih narodnih poslanika da Poslovnik Narodne skupštine ne obavezuje Skupštinu ili ne tražio kao nužan uslov da oni koji su predloženi na određene funkcije, u ovom slučaju u nezavisnim institucijama u Narodnoj banci, prisustvuju sednici.
Moram da kažem da, zbog činjenice da oni danas nisu ovde i zbog imidža koji sa manje ili više razloga prati ovaj parlament, građani, oni koji prate ovaj prenos, mogu da budu navedeni na pogrešan zaključak. Tačno je da kandidati nisu danas ovde. To može da bude greška, propust, nemar onih koji vode Skupštinu ili vode vladajuću koaliciju, ali moram da kažem da su svi kandidati koji su predloženi uredno došli, prisustvovali sednici Odbora ili sednicama Odbora za finansije i na njoj vrlo detaljno govorili o svojim biografijama i o onome što nameravaju da rade kao potencijalni članovi Saveta guvernera.
To nema veze sa strankama, nema veze sa vladajućom koalicijom, mislim da je to prosto bio deo vaspitanja ili profesionalnog integriteta tih ljudi i oni su taj uslov ispunili, na čemu sam im svakako zahvalan. Oni narodni poslanici koji nisu članovi Odbora za finansije i javnost, nažalost, ostaju uskraćeni za tu mogućnost da njihovu argumentaciju ili njihove biografije vide, pogotovo s obzirom na to da oni koji ih zapravo politički predlažu, koji su kreirali današnji dnevni red, nisu osetili potrebu da i Narodnoj skupštini, parlamentu, odnosno javnosti istaknu najvažnije delove biografija tih ljudi, kao i ono kako oni vide svoj budući angažman kao članovi Saveta guvernera NBS.
Tu dolazimo na ključno pitanje, na ono o čemu je govorio gospodin Ostojić i na ono o čemu je govorio gospodin Obradović. Dakle, ovo je stvar koja je iznad partijskih interesa. Imamo ozbiljan problem u ovom trenutku. Budući članovi Saveta guvernera, većina budućih članova Saveta guvernera ima zdrave pogleda na javne finansije, ima zdrave poglede na ekonomiju, ima zdrave poglede na sistem organizacije države u tom pogledu. Ti stavovi se drastično razlikuju od onoga što radi vladajuća koalicija u prvim mesecima svoje vlasti, pogotovo u odnosu na ono što rade različiti delovi u toj Vladi. Ciljevi budućeg sastava, odnosno budućih članova Saveta guvernera i ciljevi koje proklamuje Vlada, mada je dosta teško utvrditi koji su to tačno ciljevi koje proklamuje Vlada, s obzirom da su i te izjave i najave vrlo često ili međusobno suprotstavljene ili pravno, politički i ekonomski na nivou apsurda, šta će se desiti kada te dve intencije, kada te dve namere, kada stručnost i politika, da upotrebim tu sintagmu koja je godinama popularna u našoj javnoj politici, dođu u sukob?
Važne su biografije onih ljudi koji su ovde predloženi. Biografije nekih od njih jesu impresivne. Slažem se da se ništa ne može zameriti ni karijeri, ni onome što je radio, ni ponašanju, ni poštenju u stavovima gospodina Stojana Stamenkovića. Takve ocene važe i za druge ili makar za neke od drugih kandidata, ali ako pogledate njihove biografije videćete da su oni na ovaj ili onaj način uticali na kreiranje ekonomske politike ili nekih delova ekonomske politike, da su bili delovi različitih regulatornih tela, komisija, instituta u prethodnih nekoliko decenija. Oni su i u tim periodima svog života, svog profesionalnog angažmana radili svoj posao najbolje što su mogli. Problem je nastajao uvek onda kada se politika grubo umešala, kada je negirala sve zakone nauke ili sve zakone pametnog vođenja ekonomske politike i počela da ostvaruje na račun tih interesa neke svoje privatne interese. Tako je bilo i pre devedesete u nekim segmentima naše istorije, tako je bilo i tokom čitavih devedesetih, a tako je i u najvećem delu posle 2000. godine.
Nijedan od predloženih članova Saveta guvernera se ne slaže sa onim projekcijama koje naša Vlada definiše kao projekcije, kao mere, kao performanse naše ekonomije, našeg budžeta, naše države u narednoj godini. Podsećam vas da se nisu slagali ni sa tim projekcijama za 2011. i za 2012. godinu, da govorim o godinama kada su Srbiju vodile različite vlade. Dakle, tu se u maniru ništa nije promenilo i pokazalo se da su oni, kao i LDP i predstavnici još nekih partija, bili u pravu. Gospodin Obradović je delimično o tome govorio.
Dakle, teško da će ovi ljudi pristati da funkcionišu u sistemu da ne kažu ništa, da trpe nekakav pritisak, kada vide da inflacija u sledećoj godini neće biti 5 ili 5,5%, kako se namerno nerealno predviđa osnovama ekonomske politike, odnosno budžetom za 2013. godinu, kao što nije mogla biti i kao što nije ni u 2012. godini. I tada je bila projektovana na 4 ili 5%. Biće tri puta veća na kraju 2012. godine. O tome ne govorimo mi, o tome govore ekonomski stručnjaci u ovoj zemlji, o tome govori MAT, o tome govore neki instituti i integralni deo tih instituta, deo njihove metodologije, ljudi koji rade ta istraživanja, neki od njih su kandidati za članove Saveta guvernera. Kada tim ljudima probate da nametnete u januaru, februaru ili u martu neku meru kojom ćete razoriti budžet za 2013. godinu, kao što je prethodna i ova vlada, svaka u svoje vreme, razorila budžet za 2012. godinu, imaćete strašan sukob, prvo u Narodnoj banci, a onda između Narodne banke i Vlade, a onda u samoj Vladi između pojedinih ministara ili pojedinih centara moći, na mnogo drastičniji način nego što to imate u ovom trenutku, iako ti sukobi postoje.
Hajde jednom da prestanemo da budemo zagledani u sebe, u svoje koalicione i međustranačke odnose u parlamentu, pa da vidimo šta radi svet oko nas. Juče ili prekjuče su izašle projekcije Evropske centralne banke i Evropske komisije u pogledu kretanja ekonomskih parametara zemalja u okruženju i zemalja EU. U gotovo svim zemljama će pad društvenog proizvoda biti veći nego što se prvobitno mislilo, samo Srbija tvrdi da će ostati na padu od 1%. To tako optimistički tvrdi sadašnji ministar finansija i ekonomije. Biće mnogo više od toga na kraju ove godine. Gotovo da je u svakom tromesečju ove godine već bio daleko iznad 2%. O inflaciji sam već govorio, ona će biti tri puta veća nego što je projektovana. O kursu je gotovo besmisleno i govoriti.
Jedino ono što je želela da ponudi vladajuća koalicija, sama kroz Vladu ili preko novoizabrane guvernerke, je očuvanje relativne stabilnosti kursa. To se nije desilo. Dinar ili oštro pada ili oštro raste. Ni jedno, ni drugo nije dobro za domaću ekonomiju, nije dobro za državu i narušava, odnosno kod građana, to ponovo moram da kažem, često o tome govorimo, reaktivira jednu od najvećih trauma koje postoje, ako tako može da se kaže, tu je profesor Korać, možda grešim kad koristim taj termin, u kolektivnoj svesti građana ove zemlje. Za građane strah od povratka u devedesete nije strah od povratka u turbo folk, pa delimično nije čak ni strah od povratka u sukobe i ratove, to je strah od inflacije, od nestabilnosti cena, od praznih rafova, od onih cena koje je ovih dana fotografisao po Njujorku Vuk Jeremić, praveći aluziju da podsećaju na cene iz Srbije devedesetih godina, mada nisam siguran koliko on može da posvedoči o tome i koliko je vremena proveo u Srbiji devedesetih, ali to je potpuno odvojena tema.
Dakle, u svim zemljama oko nas bruto društveni proizvod će padati ove godine, sledeće godine takođe ili će biti oko nule, a samo u ovoj zemlji ministri, predsednik Vlade, njemu možemo da oprostimo, možda nema dovoljno potrebnog znanja u toj oblasti, guverner Narodne banke i svi predstavnici vladajuće koalicije govore o optimističnom rastu od 2%. Šta će se desiti kada postane očigledno u januaru da se to ne može ostvariti? Kao što je u prošloj Vladi članicama vladajuće koalicije, koje su je činile i podržavale, bilo jasno da se budžet za 2012. godinu ne može realizovati već u trenutku usvajanja tog budžeta, krajem decembra.
Da vas podsetim, neki od nas su bili poslanici i u prošlom sazivu parlamenta i problem sa MMF prošle godine je nastao u januaru 2012. godine. Moram da kažem da ste nadmašili Vladu čak i u tome. Mi smo ovde bili kad je pripremljen i najavljen budžet, pre oko dve nedelje, bili su gospodin Vučić i gospodin Dinkić i govorili su o projektovanom smanjenju, odnosno prepolovljavanju deficita na 3,5%, na 3,6%, a u međuvremenu se pojavio ministar Dinkić da se pohvali kako je MMF spreman da pristane i na značajno veći deficit, odnosno na deficit oko ili nešto iznad 4%.
To samo u ovoj zemlji može da bude politička pohvala. Ta ocena MMF da je spreman da pristane i na deficit od 4%, ne govori o tome da MMF i druge međunarodne finansijske institucije cene i veruju ovoj vladi. Upravo suprotno. Međunarodni monetarni fond vam time kaže da ne veruje u vaše projekcije, da zna ono što i vi znate, da deficit u 2013. godini neće moći da bude 3,6%, a da neće biti ni 4%. U međuvremenu ste to demonstrirali kroz nekoliko najava. Kroz nova zaduženja za javna preduzeća, usvojili ste u međuvremenu, dali garanciju od 190 miliona evra "Srbijagasu" i očekujete još jedan kredit od 170 miliona evra. Gromoglasno najavljujete preuzimanjem dugova u zdravstvu. Tu se radi o jednoj o kvazi operaciji jer je zapravo i do sada država bila dužna, samo što se to iskazivalo na strani Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Ovo su sve parametri koji će uticati na projektovanu politiku i države i NBS u 2013. godini. Svako od ovih ljudi koje ste predložili za kandidate to zna. To vam na manje ili više direktan način čak i kaže. Niko od tih ljudi ne zavisi od imenovanja koje vi pripremate.
Liberalno demokratska partija samo ne želi da gura te ljude dalje u tu neprijatnu situaciju. Oni su profesionalci, ne zavise od Vlade, mogu da opstanu, mogu da funkcionišu, uspešni su, mogu da zarade i da žive bili članovi Saveta guvernera ili ne bili to. Ali, kada ih budete svojom politikom doveli u sukob sa vama, kada ih budete oterali u nekom narednom periodu iz NBS, kao što su neke prethodne Vlade to činile u istoj ovoj sali devedesetih, ko će onda biti suočen sa problemom? Da li će oni biti krivci, da li će biti krivci oni koji su politički imenovani u NBS? Kako predstavnici vladajuće koalicije ovde čitaju, to je vrlo važno sa aspekta ove rasprave, izjavu, poruku guvernera da se Vlada drži svog posla i da radi svoj posao. To je ključno pitanje za ovu raspravu. Rešićemo mi problem da li neko ima 10 godina iskustva na poslovima računovodstva i revizije. Za bilans ove zemlje, čak nije potrebno neko naročito iskustvo, ni neko naročito znanje iz toga.
Bilo je situacija u prethodnim godinama da se varalo čak i na tabelama i na sabiranju u budžetu, osim ovih političkih prevara i političkog varanja o kome sam sada govorio. Sve druge zemlje preduzimaju neke mere. Preduzimaju ih njihove Narodne banke, preduzimaju ih njihove Vlade. Jedino u Srbiji se svi prave kao da je sve u redu i kao da ćemo moći doveka da funkcionišemo na ovim principima.
Da ste doveli kandidate za članove Saveta guvernera, da smo sat vremena porazgovarali sa njima ovde, da je to bilo moguće, mislim da bi to bilo korisnije i za ovu zemlju i za ovaj parlament, nego sve što smo uradili u prethodna tri meseca. Ali, ne, vi i ovaj proces gledate kao međupolitičku ili međustranačku borbu i vrlo brzo ćete zemlju suočiti sa privrednim, ekonomskim, a onda i sa političkim kolapsom. Onda neće pomoći ni konferencije za štampu, ni pokušaji da se vlast u celoj Srbiji upodobi po republičkom modelu, ni ništa drugo. Bićemo u problemu u kome smo se našli pet ili 10 puta u proteklih 30 godina i nijednom nismo posegli za merama ozbiljnih reformi, za modernizacijom ove zemlje, za stvaranjem sistema koji može da održava i da izdržava samog sebe.
Ovo što se danas dešava, način na koji se ovde raspravlja, replike, povrede Poslovnika koje dolaze iz redova vladajućih stranaka ili najvećih vladajućih stranaka, teško da mogu da nam donesu neku vrstu optimizma. Zbog toga će se LDP uzdržati od glasanja o predloženim članovima Saveta guvernera. Rekao sam već da u odnosu na neke od njih, nam je teško da glasamo protiv, ali vas upozoravamo na ogromne probleme koje ćete napraviti i tim ljudima, ovom parlamentu, državi i svim građanima ove zemlje zbog svoje neodgovorne, pre svega, ekonomske i privredne politike. Hvala.
