Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.11.2012.

6. dan rada

OBRAĆANJA

...
Nova Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
 Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je Mitrovdan, krsna slava mnogih građana naše zemlje i koristim ovu priliku da svima onima koji slave Mitrovdan, danas čestitam krsnu slavu i da im poželim da naredne slave slave u boljoj, lepšoj i humanijoj zemlji, sa manje problema.
Pošto se danas krenulo sa pitanjima o kršenju Ustava, da podsetim da je na današnji dan, pre šest godina, donet Ustav Republike Srbije. Čini mi se da je pravo vrme i prilika da se podsetimo na taj dan i da postavimo neka pitanja koja su upravo vezaana za kršenje Ustava.
On je prethodnih godina kršen od najviših predstavnika vlasti, što se nažalost i dan danas produžava i od predstavnika ove vlasti, naročito kada je u pitanju teritorijalni integritet i celovitost države Srbije. To je ozbiljna i velika tema, pa ću se fokusirati svojim pitanjem na jedno drugo kršenje Ustava koje se tiče ljudskih prava i sloboda.
Naime, u Ustavu Republike Srbije ima jedno poglavlje koje definiše ljudska prava i u članu 21. se kaže da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija neposredna ili posredna po svakom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, porekla, društvenog porekla, statusa i slično.
Tokom godina tranzicije mnoge fabrike i kolektivi su propadali, a njihovi radnici su ostajali bez posla, bez mogućnosti da svoje zarade naplate od firmi u kojima su radili. Neki su pribegli modelu da te svoje iste fabrike tuže i da svoja prava na zarade ostvare pred sudovima. Procesi su tekli i došlo se do izvršnih rešenja. Država je pribegla drugom modelu, vođena verovatno željom da sačuva imovinu tih kolektiva proglasila je restrukturiranje tih preduzeća, čime su izvršne presude bile blokirane. Mnogi od radnika su se obratili Sudu za ljudska prava u Strazburu kako bi ostvarili svoja prava, nakon čega je Sud u Strazburu presudio u njihovu korist, a Vlada Republike Srbije je na osnovu te presude donela Uredbu aprila ove godine kojom se daje mogućnost da svi koji su zatražili ostvarivanje svojih prava na ostale zarade, a imaju izvršna rešenja, evidentiraju kod Agencije za privatizaciju. Time je u neravnopravan položaj stavljen veliki broj radnika koji nisu pribegli toj meri tužbi svojih firmi, tako da oni ovom uredbom ni na koji način nisu tretirani i verovatno neće moći da ostvare svoja prava.
Ta uredba je glasila da svi koji žele da ostvare svoja potraživanja mogu da se obrate Agenciji za privatizaciju i rok je bio septembar ove godine. U septembru mesecu je Vlada donela novu uredbu u kojoj se rok za prijavljivanje po uredbi produžava do kraja godine.
Moja konkretno pitanje postavljam Vladi i premijeru, gospodinu Dačiću, kao i ministru finansija i privrede, gospodinu Dinkiću – kako će biti tretirani radnici koji nisu tužili svoja preduzeća i na koji način će Vlada dovesti u isti položaj njih i one koji su pokrenuli sudske postupke? Moje drugo pitanje je – do kada Vlada namerava da odugovlači sa rešavanjem problema kroz stalno prolongiranje i pomeranje rokova i donošenje novih uredbi? Treće pitanje je – kako i kada Vlada namerava da isplati ostale zarade i time ispravi nepravdu prema desetinama hiljada radnika koji su danas nažalost najveći i najteži socijalni slučajevi u Srbiji? Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Molim vas da stavite karticu u drugi aparat, pošto ovaj ne radi.

Nebojša Zelenović

Zajedno za Srbiju
Poštovana predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, u prethodnih nekoliko dana dobio sam niz primedbi i predstavki građana, i svi oni imaju isti problem. To je ujedno i moje pitanje koje upućujem ministarki zdravlja, a to je – da li je tačno da je novim Pravilnikom, odnosno da kažem izmenama Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju uskraćeno pravo na lečenje članovima porodica poljoprivrednika i preduzetnika koji nisu izmirili doprinose? Ovo je jako bitna tema, jer ako je to zaista tačno onda se desila gruba diskriminacija prema deci, prema trudnicama, prema porodiljama poljoprivrednika i preduzetnika. Napominjem da je u pitanju kategorija stanovništva koja je najranjivija i najosetljivija, koja je zaštićena Ustavom Republike Srbije članom 68. stav 2.
Ako je zaista tačna ova tvrdnja, insistiram da ministarka zdravlja uputi odmah tumačenje ili ispravku ovog pravilnika prema svim filijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da traži da se omogući lečenje deci, trudnicama i porodiljama, odnosno da im se overe zdravstvene knjižice.
Moram da izrazim i svoju zabrinutost jer ako je ovo način da se rešavaju problemi nedostatka novca u zdravstvenom sistemu, smatram da će se time najviše pogoditi najugoroženiji delovi našeg stanovništva, te da ako je to zaista način to nije dobar način, to je pogrešan put. Tražim objašnjenje i ako je to zaista tako hitno postupanje ministarke zdravlja. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.
...
Srpska napredna stranka

Miodrag Linta

Srpska napredna stranka
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zatražio bih obaveštenje od ministra finansija i privrede, gospodina Dinkića vezano za Bečki sporazum o sukcesiji. Kao što je poznato Bečki sporazum o sukcesiji je potpisan od strane predstavnika država sukcesora bivše Jugoslavije 2001. godine. Nakon ratifikacije u našim parlamentima stupio je na snagu marta 2004. godine. U prethodnih sedam godina države naslednice su radile na normalizaciji prva četiri aneksa od sedam koliko ih ima. To je Aneks A – pokretna i nepokretna imovina bivše federacije, Aneks B – diplomatsko-konzularna predstavništva, Aneks C – finansijaka aktiva i pasiva i Aneks D – pitanje arhivske građe.
Nažalost, u prethodnih sedam godina države naslednice bivše Jugoslavije nisu razgovarale o jednom ključnom aneksu, a to je Aneks 7, Aneks G Bečkog sporazuma, a on se zove Privatna svojina i stečena prava, i u njemu se kaže da će svim građanima i pravnim subjektima biti vraćena njihova prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama za vreme rata biti poništeni. Taj Aneks G, Aneks 7 Bečkog sporazuma direktno se tiče više stotina hiljada izbeglih i prognanih lica sa prostora bivše Jugoslavije, ali se tiče i velikog broja građana Srbije koji nisu bili izbeglice i prognana lica, ali su od 1945. do 1990. stekli imovinu, imali radni staž, dinarsku deviznu štednju itd. Ne radi se samo o dinarskoj deviznoj štednji, radi se o poslovnim prostorima, kućama, stanovima, zaostalim penzijama, poljoprivrednom i drugom zemljištu itd.
U okviru Bečkog sporazuma o sukcesiji formirano je jedno telo za njegovo sprovođenje. To je Stalni mešoviti komitet. Taj komitet je u prethodnih sedam godina ima tri sastanka i čine ga po jedan visoki predstavnik koje su imenovale vlade naslednica bivše Jugoslavije. Naš predstavnik u prethodnom periodu je bio gospodin Gaša Knežević koji je pre dva meseca podneo ostavku na mesto visokog predstavnika u Stalnom mešovitom komitetu.
Na poslednjem trećem sastanku Stalnog mešovitog komiteta, koji je održan septembra 2009. godine u Beogradu, prvi put se počelo razgovarati o potrebi da ipak Aneks G dođe na dnevni red. Došlo je do različitih mišljenja oko njegovog sprovođenja. Srpska i slovenačka strana su smatrale da je Aneks G moguće odmah primenjivati, dok je hrvatska strana insistirala da je potrebno potpisati bilateralni sporazum za njegovo sprovođenje između država naslednica. Slovenačka i srpska strana su prihvatile ovu hrvatsku verziju i na osnovu toga je Vlada Srbije 31. decembra 2009. godine uputila Nacrt bilateralnog sporazuma zvaničnom Zagrebu za sprovođenje Aneksa G. Od tada do danas zvanični Zagreb nije odgovorio na taj nacrt. Tražili smo od bivšeg premijera i bivšeg ministra finansija, gospodina Cvetkovića objašnjenje – da li je on tražio tokom 2010. godine, tokom 2011. godine, tokom prve polovine 2012. godine objašnjenje od zvaničnog Zagreba zbog čega hrvatska strana odbija da se izjasni o tom nacrtu, da li je dobar, da li je loš, da li imaju svoju verziju itd?
Nažalost, prema našim informacijama, gospodin Cvetković nije tražio to objašnjenje, gospodin Gaša Knežević nije tražio to objašnjenje. Mi sada tražimo dva obaveštenja od gospodina Dinkića. Prvo, kada će gospodin Dinkić inicirati da Vlada Srbije imenuje novog visokog predstavnika u stalnom mešovitom Komitetu za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji? Podsećam da je Vlada Srbije 26. septembra imenovala gospodina Dinkića za predstavnika u Komitetu za sprovođenje finansijske aktive i pasive pri aneksu C.
Drugo, da li će i kada će Vlada Srbije, odnosno ministar Dinkić zatražiti objašnjenje od zvaničnoga Zagreba, kada će biti odgovor, vezano za nacrt bilateralnog sporazuma o sprovođenju aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji? Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da postavi pitanje? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Ivan Bauer, Neven Cvetićanin, Meho Omerović, Mileta Poskurica, Jelena Mijatović, Zoran Bojanić, Biljana Pantić, Irena Aleksić, Milanka Karić i Slobodan Veličković.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, koji je podneo Narodnoj skupštini 31. oktobra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 od ukupno 151 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak na imovinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. novembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: nije glasalo 136 od ukupno 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Gruzije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. novembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: nije glasalo 134 od ukupno 134 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila ovaj predlog.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo Narodnoj skupštini 6. novembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 120, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 15 od ukupno 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj predlog.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucija, koji je podneo Narodnoj skupštini 6. novembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 122, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 14 od ukupno 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj predlog.
Narodni poslanik Veroljub Arsić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije i Predlogu odluke o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama.
Da li narodni poslanik Veroljub Arsić želi reč? (Ne.)
Podsećam vas da je poslanička grupa Jedinstvena Srbija, saglasno članom 45. Poslovnika Narodne skupštine, 7. novembra 2012. godine podnela Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine, koji vam je dostavljen.
Prema članu 45. stav 2. Poslovnika, o prestanku dužnosti i izbori novog člana ili zamenika člana odbora, Narodna skupština odlučuje na prvoj narednoj sednici po dostavljanju predloga poslaničke grupe, što znači da je ovaj predlog po sili Poslovnika uvršćen u dnevni red ove sednice.
Vraćamo se na glasanje o spajanju rasprave.
Molim vas da ubacite kartice, odnosno da glasate za predlog o spajanju, o jedinstvenom pretresu Predloga odluke o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije i Predlogu odluke o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 124, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 123, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 16 od ukupno 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Molim službu Narodne skupštine da sačini i dostavi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d:
2. Predlog odluke o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama;
3. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka po 1. i 2. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodni poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat, 19 minuta i 19 sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka - jedan sat, tri minuta i 13 sekundi; poslanička grupa Socijalistička partija Srbije - 31 minut; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica - 26 minuta i dve sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 19 minuta i 50 sekundi; poslanička grupa Liberalno demokratska partija - 17 minuta i 21 sekunda; poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije - 14 minuta i 52 sekunde; poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 11 minuta i devet sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - devet minuta i 55 sekundi; poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 41 sekunda; poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Srpski pokret obnove – Demohrišćanska stranka Srbije – šest minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta i 12 sekundi.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluku o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije i Predlogu odluke o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama.
Da li predstavnik predlagača, odnosno narodni poslanik Veroljub Arsić, član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Jugović

SPO-DHSS
Poštovana predsedavajuća i kolege poslanici, Predlog odluke o izboru Saveta guvernera NBS je veoma bitan skupštinski akt i veoma bitna odluka.
Kada pogledamo biografije članova Saveta guvernera NBS, jasno je da se tu nema šta prigovoriti kada je u pitanju njihov minuli rad. Međutim, trebalo bi videti kakav je njihov plan i program rada u budućnosti.
Nekako, kada pogledamo koliko ovlašćenja ima sam Savet i članovi Saveta, onda nam se nameće pitanje da li je stvar neozbiljnosti ukoliko ti ljudi javnosti, i stručnoj i opštoj, ne kažu šta je njihov plan za budućnost, za oporavak kursa dinara, za donošenje strategije u upravljanju deviznim rezervama, za odlučivanje o članstvu u međunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama, za finansijski plan NBS, kako će vršiti izbor rukovodilaca organizacionih jedinica NBS za poslovne i interne revizije, kako će vršiti izbor spoljnog revizora, kako će razmatrati izveštaje spoljnog revizora, pratiti primenu preporuka tog revizora u NBS i kako će obavljati posao u domenu veoma bitnih ekonomskih pitanja, koja su od ključnog značaja za ekonomski oporavak Srbije, za nova radna mesta, za egzistenciju porodica koje su ugrožene?
Reći ću vam šta mi u poslaničkom klubu SPO i Demohrišćanske stranke Srbije očekujemo. Od Saveta guvernera NBS očekujemo da u vremenu svojih mandata, koji padaju u potencijalno najkritičnije godine naše monetarne i finansijske stabilnosti, obavlja svoju zakonsku ulogu na potpuno nepristrasan i stručno utemeljen način. Nismo baš sto posto sigurni da je ovo moguće, obzirom da je Zakon o NBS, koji je usvojen 4. avgusta, morao da se vraća u skupštinsku proceduru i pored svih upozorenja našeg poslaničkog kluba da će međunarodne finansijske organizacije brzo reagovati, da će se snažno suprotstaviti ataku na nezavisnost NBS.
Tada je, da podsetimo, samo jedan član Saveta, koji će biti, ukoliko vladajuća većina tako odluči, a odlučiće, ponovo izabran, ostao član Saveta, a sve njegove kolege podnele su ostavke na svoje funkcije.
Ipak, po sastavu, kada pogledamo imena i radne biografije Miladina Kovačevića ili, recimo, profesora Stojana Stamenkovića, mesta za bitniju sumnju nema, ali fiskalna vlast i reforme još nisu stekli poverenje ni stručne, ni opšte javnosti.
Čini mi se da se tajkunska renta ekonomija i dalje grčevito bori za poslednje finansijsko uporište, a to su devizne rezerve Narodne banke, obavezne rezerve na štednju i kapital banaka, verujući da nekakav razvoj i popunjavanje likvidnosti može da se osloni na sredstva koja ne služe takvoj svrsi, već svrsi očuvanja stabilnosti i spoljne likvidnosti.
Zna se takođe da je u prošlosti razvijena jedna sprega bankara i tajkuna i da je sada u međusobnom zagrljaju, ne toliko zbog novih kredita za razvoj i proširenje posla, već zbog međusobnog održanja živih glava pod mačem enormnog duga i teškoća u njihovom servisiranju.
Na delu je sada i suverenizacija privatnog duga kroz javno zaduživanje i finansiranje deficita države, a da to javnost ne uočava dovoljno jasno. Otuda vidimo da i dalje caruje stari model dopunjavanja javnih finansija, infrastrukturnih investicija i potrošnje, a to je, da se metaforično izrazim – zaduži se ili prodaj, pa to potroši.
Savet guvernera NBS mora biti poslednja odbrana monetarnog kredibiliteta i stabilnosti. Ovo kaže stručna javnost i ovo govori poslanički klub SPO i Demohrišćanske stranke Srbije.
Kada govorimo o nezavisnosti ovog tela koje donosi ključne odluke u NBS, moramo govoriti i o upozorenjima političkog aspekta koja stižu iz inostranstva, od međunarodnih finansijskih institucija. Moramo sve činiti kako bi ovi ljudi bili nepristrasni, nezavisni od političkih partija u svom odlučivanju. Zato me čudi da su pojedini članovi Saveta birani na period od jedne, dve, tri ili četiri, a predsednik na pet godina.
U isto vreme u objedinjenoj raspravi nama je kao Predlog odluke o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama kao kukavičije jaje podmetnut izbor direktora Uprave. U kom smislu? U smislu da ukoliko je za člana Saveta guvernera NBS doktor Ivan Nikolić izabran na period od jedne godine, pitam stručnu javnost, pitam poslanike u Skupštini Srbije - da li je moguće da jedan čovek za godinu dana pokaže ili ispuni svoje planove koje je predvideo da će moći da implementira kada je u pitanju NBS?
U isto vreme direktora Uprave za nadzor biramo na pet godina. Ne znam zbog čega bi trebalo da neko ima mandat na pet godina, a da se zove direktor. Koliko znam predsednik države ima mandat na pet godina, a direktor treba da bude na čelu ove kontrolne institucije onoliko koliko vreme pokazuje da dobro radi svoj posao.
Onda se pitam, ako je ovo nezavisno telo, a biraju se pojedini neki njegovi članovi na godinu dana, dakle, posle godinu dana mogu biti smenjeni i mogu biti postavljeni drugi jer se ovde pitanje reizbora ne pominje kao prepreka. Onda postavljam pitanje po čemu će ova institucija biti nepristrasna, odnosno ovo telo, savet, a po čemu će direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama biti nezavisan u svom radu.
Moj poslanički klub i ja lično ne dovodimo u sumnju kvalitete i namere Vlade Republike Srbije i vladajuće većine kada su u pitanju ljudi koji će činiti članove saveta i koji će kreirati monetarnu politiku u budućnosti. Na nekoj i od prethodnih sednica sam rekao da sve ono što je dobro naići će na podršku poslaničkog kluba SPO i DHSS, a da sve ono što vidimo kao loše po interese građana Srbije, naići će na kritike i tome ćemo biti oštra opozicija. Tada sam rekao da su Miladin Kovačević i Stojan Stamenković kandidati koje bih verovatno kada bi se i naš poslanički klub pitao predložio.
Ali, vreme koje je pred nama s obzirom na probleme prilikom izbora, na probleme prilikom donošenja izmena i dopuna Zakona o NBS mora pokazati ili će pokazati da li je ovaj izbor koji će nedvosmisleno biti konačan nakon glasanja u ovoj Skupštini vladajuće većine, da li će biti dobar po interese građana Srbije.
Još jednom izražavam nezadovoljstvo zbog toga što ćemo uz ovakvo uzbiranje članova ovako bitnog tela birati u zajedničkoj raspravi, raspravljati, a zatim glasati o direktoru Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama koji se bira, da ponovim, kao predsednik Srbije na pet godina.
Njegova biografija uopšte nije sporna, ali se nadam da ćemo politiku i finansije u budućnosti razdvojiti. Što se tiče, još jednom ponavljam, Saveta guvernera NBS, podrška za pojedine članove od poslaničkog kluba SPO-DHSS.
Što se tiče izbora direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama bilo bi korisno da dobijemo nekakva pojašnjenja, planove, načine kontrolisanja finansijskih institucija u budućnosti. Ne bih voleo da se radi o partijskim kadrovima, više bih voleo da to budu nezavisni ljudi koji će svoj posao obavljati po struci, po biografiji, po svemu onome što nalaže naša mogućnost da u budućnosti Srbija bude privredno oporavljena zemlja. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Samostalni poslanici
Hvala potpredsednice.
Kolege i koleginice, pred nama je važna odluka izbora članova Saveta guvernera NBS i direktora Uprave za kontrolu bankarskog sektora važna zbog toga što trenutno prisustvujemo priličnom neredu u bankarskom sektoru. Kada vidimo nered u Vladi i na drugim mestima, što bi u bankarskom sektoru pa bilo bolje.
Hajde da idemo redom, zašto mislim da je nered? "Agrobanka" je otišla u stečaj, onda je "Nova Agrobanka" posle nekoliko meseci otišla u stečaj, akcionari iz EU najavljuju tužbu, to su sve okolnosti u kojima će savet preuzeti svoju obavezu, a pošto nema članova Saveta i nemamo mogućnosti da saznamo kakav je njihov koncept, onda možemo samo zbog građana da ocenimo situaciju u kojoj oni preuzimaju važnu funkciju u državi i eventualno da im damo neki savet kada već od njih ne možemo da čujemo njihov koncept i planove kako nameravaju da ovaj nered malo uvedu u red.
Dakle, "Agrobanka" je to što je bila, prebačeni su depoziti Poštanskoj štedionici, a čujem da se najavljuje i dokapitalizacija Poštanske štedionice. Sa druge strane, ljulja se "Razvojna banka Vojvodine", vidimo da Vlada hoće da je faktički ugasi, tako što bi depozite prebacila na neku drugu banku. U Vojvodini se tome protive i hoće da je dokapitalizuju. Članovi Vlade često su proteklih dana davali izjave o procentu nenaplativih plasmana u "Razvojnoj banci Vojvodine", što svakako nije doprinos stabilnosti finansijskog sistema u državi, a to je pored inflacije najvažnija funkcija NBS, pa i gospode koja će biti izabrana za Savet guvernera.
Znači, sa jedne strane imamo zaista probleme u bankarskom sektoru, PBB, Srpska banka itd, a sa druge strane članovi Vlade koji bi trebali da ipak vode računa šta pričaju, jer ugrožavaju na neki način već ugroženu banku. Da vas podsetim da je za samo nekoliko meseci kada je u pitanju "Agrobanka" zbog onoga što se dešavalo oko "Agrobanke", ne kažem da nije trebalo da se dešava, samo kažem da je trebalo i više i ranije i dublje. Devizni depoziti 260 miliona koliko ih je bilo u "Agrobanci", pali su na 150. Znači, ljudi normalno reaguju, kao i svi mi plaše se za svoju ušteđevinu.
Znači to su nekakvi elementi situacije u kojoj Savet treba da preuzme svoju ulogu. Ali, hajde da pre toga, pre nego što nastavimo o Savetu, kažem nekoliko reči o kandidatu, kandidatu za direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama. Zove se Đorđe Jeftić, njega ne znam, za razliku od većine kandidata za članove Saveta. Nije bilo teško malo se raspitati šta je taj čovek radio iako postoji biografija. Piše da je zaposlen u NBS od marta 2001. godine do danas, znači već 11 godina. Pre toga je radio u "Invest banci", možda je simbolična činjenica da je juče ili prekjuče Evropski sud za ljudska prava presudio po tužbama nekih građana BiH da "Ljubljanska banka" i "Investiciona banka" ili prevedeno Slovenija i Srbija moraju da isplate staru deviznu štednju građanima BiH koji su štedeli u tim bankama na isti način na koji su štednje isplaćene građanima Slovenije kada je u pitanju "Ljubljanska banka" i građanima Srbije kada je u pitanju "Invest banka". Radi se o filijali "Invest banke" u Tuzli, jer su neki građani BiH tužili zbog deviznih uloga Srbiju i Sloveniju zbog "Ljubljanske banke" u Sarajevu. Sud je presudio da su dve države dužne i njima da isplate staru deviznu štednju.
Pošto je gospodin radio u "Investbanci" možda je to simbolično, međutim, nije samo radio u "Investbanci", dok je bio taj gospodin Jeftić u Narodnoj banci, u jednom trenutku je imenovan za stečajnog, odnosno prinudnog upravnika "Metals banke". Nije bio sam, bio je sa nekim Petrovićem i to je bio period od 23. avgusta 2008. godine do 16. novembra 2009. godine. Za to vreme po NIN-u, u toj "Metals banci" došlo je do izdavanja bankarske garancije firmama Darka Šarića za kupovinu novosadskih hotela "Putnik" i "Vojvodina" i nekog plasmana od 18 miliona evra jednom beogradskom preduzeću. To se desilo u vreme kada je taj Jeftić bio jedan od stečajnih upravnika, odnosno prinudnih upravnika "Metals banke", a tamo ga je poslala Narodna banka. Onaj drugi neki Petrović, on je kasnije 2010. godine i uhapšen. Nekako mi se čini da je ovaj deo biografije koji ne postoji u zvaničnoj biografiji, a postoji u medijima, morao da se nađe u ovoj biografiji.
Nekako mi se čini da nije slučajno da čovek koji je bio u "Metals banci" prinudni upravnik a za čije se upravnikovanje desilo svašta, da nije slučajno izabran, da se slučajno ne predlaže za ovako odgovornu funkciju, posebno ako imamo u vidu da iz Ministarstva finansija nastavljaju da najavljuju stavljanje Razvojne banke Vojvodine pod kontrolu. To što mu u zvaničnom CV u imejl adresi piše iza mankija (@) NBS.yu, mislim da je to štamparska greška sumnjam da na tu imejl adresu može da dobije neki mejl unazad dve ili tri godine, jer yu ne postoji više. Ovo što je bio u "Metals banci" je ozbiljna stvar, a vi ste ga predložili, vi ćete ga izglasati, pa ćemo videti šta će se desiti, ali neko ko je tako radio kao prinudni upravnik u takvoj banci, a plasmani i aktiva i pasiva "Metals banke" je u Razvojnoj banci Vojvodine, nije baš najbolja preporuka za petogodišnji mandat direktora Uprave za nadzor banaka i finansijskih institucija.
Idemo na savet, zaista su zvučna imena ljudi, ozbiljne biografije, od profesora Nebojše Savića, Stoleta Stamenkovića, gospodin Kovačevića, a ovu dvojicu baš ne poznajem, četvrtog i petog, ima jedna načelna primedba kada su njihove biografije u pitanju. Oni su ekonomski stručnjaci, bavili su se analizama, ali ne bi se moglo reći sem donekle za profesora Savića da su stručnjaci za monetarnu politiku.
Glavni zadatak i zakonska obaveza NBS je vođenje monetarne politike, ne neke druge, ne da analizira, stabilnost cena i stabilnost finansijskog sistema i to su dve obaveze NBS, jedine.
Zato brinem što se ovih dana iz Vlade čuje često i iz poslovnih krugova zahtev za koordinaciju mera Vlade, poslovanja, odnosno politike NBS. Nikakva koordinacija tu ne može biti, svako mora da radi svoj posao, NBS da čuva stabilnost cena, odnosno da ne dozvoli inflaciju koja je apsolutno najbitnija stvar kada je u pitanju privlačenje stranih investicija i standarda građana, a sa druge strane, Vlada da vodi fiskalnu politiku i da se proteže prema guberu. Mi faktički vidimo da se sada, a na to smo upozoravali kada smo početkom avgusta razgovarali o izmenama NBS, vidimo da se NBS pokušava staviti u funkciju i budžeta koji je nakrivo nasađen i u principu postavljena pogrešnim pretpostavkama, pa zato kažemo da nije realan i napada nekih koji su se preinvestirali i zadužili, a govori o onima koje obično u narodu zovemo tajkunima, napadu njihovom na devizne rezerve. Čini mi se da će gospoda koja će biti izabrana u Savet guvernera NBS zaista imati ozbiljan posao da NBS vrate u ono što zakon kaže da mora da radi, da čuva stabilnost cena i finansijskog sistema, a Vlada, makar izgubila izbore, ako ne ume da vodi ekonomsku, pre svega, fiskalnu politiku, da privuče strane investicije, Vladi vladin posao.
Šta tu možemo da kažemo kao eventualni problem, pored ovoga što sam pričao o bankarskom sistemu, sa kojim će se suočiti gospoda koja će biti u Savetu guvernera? Mi vidimo trenutnu manipulaciju sa kursom i nemojte da se šalimo, ovaj kurs nije realan. Posledice ovako nerealnog kursa su objektivno podsticanje uvoza i destimulisanje izvoza. Šta to znači na trgovinski bilans zemlje, šta to znači na platni bilans, u situaciji kada dugovi rastu, ne moram da govorim.
Verujem da je namera ovakvog kursa koji je iznenađujuće došao sa izborom novog guvernera, način da se zaduženost Srbije smanji.
Kada bi kurs bio realan, ne bi bilo 55% zaduženost Srbije u odnosu na BDP, nego bi bilo 60 ili 70%. Na taj način se pomaže ministru finansija da budžet za sledeću godinu upristoji tako da bi mogao da kaže kako je smanjio deficit, ali bojim se da dugoročno ovakav kurs neće ni otvoriti put ka izvozu, a samo će još više pogoršati trgovinski bilans.
Ovo je jedna mera koja se zove – drži vodu, dok majstori odu.
S druge strane, puštanje inflacije, a jasno je da inflacija jeste otišla predaleko, daleko od svih projekcija s početka ove godine, već je prešla u 12% u ovom tromesečju i biće do kraja godine verovatno 15%, a to je na neki način dodatno oporezivanje građana od 15% i na taj način se pravi lažna slika kada je u pitanju ovaj budžet, jer svi su građani oporezovani sa dodatnih 15%.
Treća stvar o kojoj moraju da razmišljaju članovi Saveta guvernera, veoma čudna stvar koja najviše liči na ono zaduživanje građana, ako se sećate u švajcarskim francima, pa im je posle, iako su uredno vraćali kredite, dug je postojao sve veći, a to izdavanje, zaduživanje države za popunjavanje budžetskih rupa u dolarima.
Čini nam se da je prilično neobično zaduživati se u dolarima, kada jedan, imate vrlo malo dolara u deviznim rezervama, kada dva, imate velike troškove u dolarima, a to je nafta, a sada i dug u dolarima, a prihode nemate u dolarima.
Najviše imate prihoda od izvoza u evrima. Bojim se da je neko prevideo da potencijalna opasnost od rasta dolara u odnosu na evro i kursnih razlika koji će opet pasti na teret građana Srbije i mislimo da ljudi koji će savetovati guvernerku, moraju o tome da povedu računa, jer ne možemo da zamislimo da ministar finansija ne shvata zašto je kamata u dolarima 2%, a kamata u evrima 4 ili 5%, zbog toga što se očekuje da će dolar rasti. A ako bude dolar rastao zbog ovog zaduživanja u dolarima, jao si ga nama, eto dodatni trošak za građane.
Šta možemo eventualno da savetujemo guvernerima, odnosno Savetu guvernera? Verujem da i oni razmišljaju kako da srede ovo što se sada dešava u bankarskom sistemu i da promene nešto, jer se mora nešto promeniti.
Imamo zaduženu državu i u principu, bogate građane. Šalim se kada kažem bogate građane. Mislim na deviznu štednju. Negde je procena da je devizna štednja otprilike osam milijardi evra. Država se non-stop zadužuje kod domaćih banaka po ceni novca, tj. kamata od 6-7%, a građani od tih banaka dobijaju za tih osam milijardi evra devizne štednje negde otprilike 4-5. Teško da će preko pet biti kamata u ovoj nedelji štednje, ako još traje.
Znači, na neki način, preko posrednika, banaka, građani finansiraju rastrošnu i trošadžijsku državu. Logičnije bi bilo da se ta dva kruga spoje, da građani direktno kreditiraju državu. Država može, Narodna banka može da izdaje devizne obveznice. Građani, umesto da čuvaju novac u bankama, mogu da kupuju te devizne obveznice po, recimo, kamati od 5,5%. Time će država i jeftinije doći do novca, nego što dolazi sada, zadužujući se u devizama kroz devizne obveznice od domaćih banaka. Znači, država bi bila na dobitku. Plaćala bi kamatu procenat, do procenat i po, možda i dva, manju, a građani bi dobijali veću kamatu nego ovu koju dobijaju sada u bankama. To nije teško ostvariti i nije teško smisliti. Nadam se da će u tom pravcu ljudi koji će preuzeti upravljanje Narodnom bankom, odnosno kreiranje politike, jer da se ne lažemo, ne očekujemo to od guvernera, koliko god draga bila sa svojim plavim očima, da može da odgovori na ono što Narodnu banku ubuduće čeka.
Dakle, jedno od mogućih rešenja je to - faktički devizna štednja. Time bi građani dobili portfolio, imali bi hartije od vrednosti. Ne bi morali višak svog novca da upumpavaju u stanove, kuće, koji zvrje prazni, pa onda banke finansiraju kredite onih koji su uložili novac i čekaju da prodaju kvadrat po tri hiljade evra. Sve bi bilo drugačije, a domaće banke bi tada imale mnogo više motiva i likvidnih sredstava da eventualno kreditiraju privredu, jer se često ovde čuje kako banke neće da ulažu u privredu. Pitanje je da li imaju računa. Na kraju krajeva, svakako nemaju motiva u ovom trenutku, kada uvek imaju siguran posao sa državom. Država malo-malo pa kaže – dajte pare, potrošili smo opet više nego što smo zaradili, banke plasiraju po 6-7% i što bi oni rizikovali sa nekakvim ulaganjima u nekakvu firmu koja objektivno zbog svega može i da ne vrati te kredite. Ovako bi se otvorio put da banke finansiraju u većem stepenu nego do sada privredu i firme, a građani bi finansirali državu i svi bi bili na dobitku.
Jedna od mogućih ideja je da se proba sa deviznim obveznicama na međunarodnom tržištu, pa da vidimo kakva će kamata biti. Verovatno ne manja od sedam, ali toliko faktički i sada plaćamo kao država obveznice domaćim bankama. U tom slučaju bi domaće banke takođe mogle da imaju više interesa da finansiraju privredu, jer bi na međunarodnom tržištu, evropskom tržištu te obveznice prodavali, a ne u domaćim bankama. Opasnost je svakako da njihove centrale tada kupuju, pa da ostane sve na istom. Tako da mislimo da je ideja o direktnom finansiranju rasipničke države od strane građana, normalno. Koja je garancija da građani kupe? Neki kolateral bi morao da bude. Recimo, "Telekom", dve milijarde država kada bi se zadužila od građana, mogla bi kao garanciju da da "Telekom". On otprilike toliko i vredi, tako da građani apsolutno budu sigurni da njihovo kreditiranje države ima pokriće u realnim materijalnim vrednostima koje treba da vrate...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam.
... vrati dug i može da proda. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović, po Poslovniku.