Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, uvažene kolege, poštovani građani Srbije, Nova Srbija će u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum.
Vrlo smo svesni važnosti potpisivanja ovog sporazuma i njegove ratifikacije u budućoj saradnji između Srbije i Mađarske. U tom cilju, radi njegove bolje primene, želimo da ukažemo na važnost ovog zakona, koji je vrlo precizan i jasan, ali i na neke odredbe koje treba ne promeniti, nego jednostavno na probleme koje treba prevazići u njegovoj boljoj primeni i funkcionisanju.
Ovaj sporazum između dve vlade treba da omogući harmonizaciju kontrola robe preko državne granice, s jedne strane. S druge strane, državna granica treba da bude lako prohodna za građane, a neprobojna za ilegalne migrante i kriminalce.
Kao što je gospodin Obradović rekao, gospodin Dačić je, potpisujući ovaj sporazum 24. januara u Subotici sa svojim kolegom Šandorom Pinterom, rekao da cilj ovog sporazuma treba da bude bolja kontrola tzv. zelene linije, s obzirom na to da u našoj zemlji boravi više od 3.000 azilanata i da je u našu zemlju ušlo preko 5.000 ilegalnih migranata i da imamo veliki problem i sa smeštajnim kapacitetima azilanata, s obzirom da Bogovođa i Banja Koviljača mogu da prime samo nešto više od 150 ljudi.
Vrlo je važno što ovaj sporazum u članu 20. omogućava otvaranje zajedničke kancelarije, kako je i rekao uvaženi kolega Milićević, koja će omogućiti razmenu informacija između dve zemlje sa posebnim osvrtom na imigrante, krijumčarenje ljudi, droge, vozila i druge robe.
Takođe, pozdravljamo napore ove vlade da se u cilju rasterećenja najfrekfentnijih prelaza planira i otvaranje novog graničnog prelaza Bački Vinogradi-Aštohalom, što predviđa član 6. ovog zakona.
Član 14. ugovora predviđa da se ugovorne strane mogu dogovoriti da sprovedu zajedničku kontrolu putnika u železničkom saobraćaju dok voz stoji ili u toku tranzita, sve u cilju smanjenja vremena čekanja na prelazak državne granice. Samim tim, ovaj član će olakšati položaj putnika koji koriste voz.
Ono što je ovim zakonom pre svega važno, osim ovoga što sam rekla, je i ekonomska saradnja Srbije i Mađarske, ali i iskustva koje Srbija treba da iskoristi od Mađarske u cilju bržeg pristupanja EU.
Ove dve zemlje povezuje i Dunavska strategija, a Srbija i Mađarska su u okviru pogranične međunarodne saradnje zajedno realizovale 183 projekta koje je EU finansirala sa 34,3 miliona evra.
U realizaciji ovih predpristupnih projekata postoje određeni problemi. Njihove prevazilaženje treba da bude prioritet ove vlade. To je nešto na šta sam htela da ukažem u svom izlaganju. Problem je u tome što najveći deo projekata, otprilike 70, odnosi se na tzv. meke projekte iz oblasti ekonomske saradnje, obrazovanja, kulture, a manje na finansiranje infrastrukture i zaštitu životne sredine.
Očigledno je ljudima lakše da naprave projekte iz oblasti koje ne iziskuju traženje dodatnih dozvola od centralnog nivoa vlasti, jer bi onda ceo postupak trajao duže. S obzirom da je prioritet ove vlade smanjenje procedura za dobijanje dozvola, očekujem da se pojednostavi i skrati procedura, kako bi novac iz evropskih fondova, dobijen za ove projekte pogranične saradnje, bio usmeren i na infrastrukturne i projekte iz oblasti zaštite životne sredine.
Druga prepreka je što Srbija još uvek nije potpisala i ratifikovala Evropsku okvirnu konvenciju o prekograničnoj saradnji ili tzv. Madridsku konvenciju. Ni smo jedna od pet zemalja koja nije potpisala ovu konvenciju, iako ona daje zakonski okvir lokalnim i regionalnim vlastima da sarađuju sa prekograničnim opštinama, bez bojazni da će ugroziti nacionalni suverenitet.
Jedan od problema je i nedostatak kapaciteta jednog dela naših opština da pripreme projekte prema standardima EU, kao i obaveza da učesnici sufinansiraju projekat sa najmanje 15% vrednosti iz sopstvenih izvora. Da bi se ti problemi rešili u potpunosti potrebno je da resorno ministarstvo za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj omogući edukaciju dela opština kako bi konkursi bili napisani po evropskim standardima, a da u preraspodeli budžetskih sredstava rukovodstva naših opština nađu mogućnost za finansiranje ovih projekata, jer je njihova dobit višestruka, a gubljenje tih sredstava je trajno i nepovratno.
Upoređujući ekonomske pokazatelja Srbije i Mađarske, Mađarska je prošle godine imala izvoz od 80 milijardi evra, a Srbija od 5,4 milijarde evra. Sa druge strane, Srbija je za Mađarsku drugo najveće izvozno tržište u bivšoj SFRJ i prvo uvozno, što znači da Mađarska uvozi više iz Srbije nego iz Hrvatske.
Izvoz Srbije u Mađarsku se u poslednjih deset godina povećao šest puta, sa 11,6 miliona na 856 miliona dolara. Spoljno-trgovinska razmena Srbije i Mađarske u 2011. godini iznosila je milijardu i 208 miliona dolara, što je povećanje od nekih 16% u odnosu na 2010. godinu, a verujem da će ovi statistički pokazatelji biti još bolji ove i svake naredne godine, jer ova Vlada prepoznaje značaj saradnje u regionu, što potvrđuju i nedavne posete predsednika Nikolića Makedoniji, Grčkoj i Mađarskoj i da će se ratifikacijom ovog sporazuma omogućiti još efikasnija saradnja u svim oblastima.
U cilju stvaranja harmoničnog i kooperativnog regiona sa održivim i bezbednim okruženjem, Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ratifikaciju ovog sporazuma. Hvala.
