Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas razgovaramo o izboru člana Visokog saveta sudstva i potpuno smo svesni toga da je zaista potrebno da se Visoki savet sudstva kompletira i u pogledu ovog člana koji dolazi iz redova visokoškolskih ustanova.
Čitajući ovaj predlog, čitajući biografiju gospodina Zorana Stojanovića, zaista nemamo neke primedbe što se izbora konkretne ličnosti tiče. Prosto, ne želimo ni da ulazimo u debatu o istom. Međutim, jako je bitno, kada god govorimo o Visokom savetu sudstva, da pomenemo i činjenicu na koji način se Visoki savet sudstva tretira u javnosti, kakav je odnos vlasti prema Visokom savetu sudstva i da li taj Visoki savet sudstva ima integriteta koji mu je potreban prema ustavnoj definiciji njegovog položaja u ovoj državi, odnosno u pravosuđu, u instituciji sudske vlasti.
Naime, kada pogledamo odnos koji se u stvari najbolje ispoljava kroz neki medijski propraćen sistem napada na Visoki savet sudstva, koji za čudo dolazi čak i iz redova Ministarstvo pravde, odnosno iz samog parlamenta, iz Odbora za pravosuđa itd, onda možemo uočiti činjenicu da je Visoki savet sudstva pod ozbiljnim pritiskom. Dakle, ukoliko je pod pritiskom, taj pritisak je politički, a politički pritisak je nedozvoljen da se primenjuje prema jednoj nezavisnoj grani vlasti, što je u stvari sudstvo, a Visoki savet sudstva ima ambicije da bude jedan organ koji bira sudije koje su kičme funkcionisanja pravosuđa.
Taj pritisak se najbolje mogao videti jednom izjavom predsednice Visokog saveta sudstva, od pre nekoliko meseci, čini mi se avgust ili septembar mesec, kada je gospođa Mesarović izjavila da ne misli da Visoki savet sudstva treba da snosi odgovornost za sve greške koje su učinjene prilikom započinjanja i sprovođenja reforme pravosuđa. To već pokazuje da ona ima određeni otklon u pogledu uloge i položaja Visokog saveta sudstva u reformi pravosuđa i unapred sebe i ceo taj Visoki savet sudstva abolira od činjenice da je reforma pravosuđa negde zastala. Očigledno je da nema političke volje da se sa reformom nastavi.
To je politički pritisak, kada vam predsednik Visokog saveta sudstva na taj način reaguje u javnosti, zato što i Visoki savet sudstva čini deo reforme pravosuđa. Ne samo Visoki savet sudstva, nego i svaki sudija ponaosob, zajedno sa Ministarstvom pravde i sa celokupnom Vladom, sa svim institucijama ove države predstavljaju one nosioce i činioce jedne reforme, u ovom slučaju konkretno reforme pravosuđa. To vam je jedan dobar pokazatelj u kojoj meri je Visoki savet sudstva ugrožen.
Drugi veoma dobar pokazatelj je u stvari i to što mi danas biramo jednog člana Visokog saveta sudstva, s obzirom da je prethodni profesor dr Predrag Dimitrijević dao ostavku, a dao je ostavku nakon ozbiljne medijske harange kojoj je bio izložen. Ta medijska haranga je u stvari poticala od činjenice da je bio problem oko toga da li je profesor u sukobu interesa ili nije, s obzirom da je dekan fakulteta i ujedno član Visokog saveta sudstva. To jeste bio pritisak, s obzirom da dekan pravnog fakulteta zaista može samo da digne kvalitet svog rada u jednoj takvoj ustanovi kao što je Visoki savet sudstva, a ne da je unizi i ne na bilo koji način da dovede u pitanje legitimnost odluka koje donosi taj Visoki savet sudstva.
Dakle, činjenica da je gospodin prof. Predrag Dimitrijević dao ostavku, samo govori o tome da je podlegao određenim političkim pritiscima. Dozvolićete, pritisci putem medija, putem različitih izjava, dakle svi napadi koji su stizali na taj njegov status, nisu mogli da potiču od obične kritike javnosti, nego je to jasno izražen politički stav da je Visoki savet sudstva jedna institucija koja mora da podlegne određenim pritiscima da bi se određeni interesi sproveli kroz taj Visoki savet sudstva.
Dakle, to je veoma zabrinjavajuće jer ukoliko mi zaista želimo da živimo u pravnoj državi ne smemo dozvoliti nikako da se na ovaj način tretira takav jedan organ koji kao što sam malopre pomenula, predstavlja mesto i način na koji će da se postavljaju, biraju, u stvari, sudije koje rade u sudovima, nadziru, kontrolišu, odnosno da se upućuju na rad u sudovima po zakonu samo u smislu Ustava i zakona, a ni u kom slučaju podlegnuti određenim političkim pritiscima.
Ono što se desilo juče je veoma dobar pokazatelj na koji način se u Srbiji zakon sprovodi. To je jedan od najsvežijih primera jer u postupku izvršenja je prosto nedopustivo da se ponizi građanin, bilo koji, ove države, nedopustivo je da mu se ugroze prava samo zato da bi se izvršila sudska odluka. Dakle, tu se jako dobro vidi u kojoj meri nedostaje jedan pravi pristup, dakle, samog pravosuđa u funkcionisanju zakona, u sprovođenju zakona, a u ovom konkretnom slučaju i ugrožavanju ljudskih prava.
Dakle, ni Visoki savet sudstva, ni sudovi, ni sudije pojedinačno, ni tužioci, a ni policija nisu izuzeti od toga da u skladu sa Ustavom poštuju integritet fizički i psihički svakog građanina ove države. U tom slučaju ukoliko primete slabosti u funkcionisanju tog sistema, da ukažu i da preduzmu sve korake koji su potrebni da se to ispravi. Nažalost, u poslednje vreme mnogo puta se dešava to da se postavlja pitanje da li zaista mi živimo u pravnoj državi, da li mi zaista želimo da živimo u pravnoj državi i da li ova vlast računa sa tim da će da se uozbilji i da pravila igre, procedure, dakle zakone u toj meri osnaži da niko ne može izvan institucija da funkcioniše i izvan institucija da kreira politiku u tom smislu da bilo čija prava budu ugrožena.
Dakle, kada god mi govorimo o pravosuđu, a konkretno i danas o Visokom savetu sudstva, pre svega moramo da imamo u vidu to da i ovaj parlament i izvršna vlast moraju da poštuju i nezavisnost, i samostalnost, i stručnost sudske vlasti, a u kojoj meri se to poštuje svakodnevno građani na svojoj koži to osećaju. Jedna od konkretnih stvari je recimo i to što Odbor za pravosuđe će tek u 11,00 sati da raspravlja u stvari o predlogu za izbor članova Visokog saveta sudstva i da je to prosto neshvatljivo u kojoj meri se čak i izbor člana Visokog saveta sudstva tretira kao jedna obična, sasvim svakodnevna stvar u radu parlamenta.
Predlog za izbor člana ovog visokog sudskog tela je veoma bitno da se označi kao rad na tome da se pokaže da mi ovde u parlamentu računamo sa tim da će od sada članovi Visokog saveta sudstva i oni koji su po funkciji izabrani i oni koji su izabrani na onaj način kako to zakon predviđa iz redova sudija, odnosno iz redova profesora pravnih fakulteta, da će znati umeti da rade i da će pre svega da poštuju instituciju u kojoj se nalaze.
Dakle, očekujemo i od parlamenta i od izvršne vlasti da poštuju taj Visoki savet sudstva. Očekujemo da se izbegavaju ubuduće politički pritisci. Očekujemo da se izbegavaju napadi na svakog pojedinačnog člana Visokog saveta sudstva, da se to ostavi onima koji u njemu rade, da se to ostavi sudskoj vlasti da sudska vlast bude ta koja je merodavna da odlučuje o svojim članovima, o svojim sudijama, o svom radu. Ukoliko imaju određene primedbe na zakone i ukoliko smatraju da trebaju određeni zakoni da se menjaju, da oni iniciraju i da oni budu ti inicijatori koji će u stvari da povuku jednu modernizaciju pravosudnog sistema.
Nažalost, mi do sada nismo imali prilike da vidimo takvu vrstu pristupa ni sudske vlasti, ni tužilaca, dakle nedostatak je i u funkcionisanju celokupnog pravosuđa i u primeni zakona. Upravo ta činjenica da oni koji u stvari najbolje umeju, najbolje znaju i u stvari oni koji rade na sprovođenju zakona, konkretno u toku suđenja, u toku podnošenja određenih tužbi i svih ostalih radnji koje se podrazumevaju u radu pravosuđa, dakle oni su ti koji znaju sa kakvim teškoćama se susreću i oni moraju da ukažu kako te teškoće da se prevaziđu.
Ne može to da kaže ni izvršna vlast, ne može ni parlament. Mi ovde u parlamentu možemo da raspravljamo, možemo da utičemo transparentnim sve ono što se dešava u pogledu funkcionisanja sudske vlasti, mi možemo da govorimo o tome kakav odnos ima izvršna vlast prema sudskoj vlasti, ali ne možemo niti da utičemo na njihov rad, niti možemo niti smemo da prozivamo bilo koga, nego je to upravo iz Ustava predviđeno da taj teret odgovornosti, nezavisnosti i samostalnosti snose oni koji u stvari su i birani da rade i funkcionišu kao sudije.
Samo bih na kraju još dodala jednu činjenicu, jako bitnu, da bi trebalo da se javno izađe i kaže šta se namerava dalje u pravosuđu Srbije? Do sada su to samo bila nagoveštaji, do sada je bila samo medijska priča o tome da će se neki zakoni menjati. Desilo se to da je Ustavni sud vratio sudije i tužioce na ona radna mesta na kojima su bili i pre nego što je započeta reforma pravosuđa u smislu izbora sudija i tužilaca. Desilo se to da mi opet imamo za trećinu više sudija nego što je to bio slučaj kada je obavljen opšti izbor sudija. Mi mrežu sudova još uvek imamo onu koju smo imali. Osim nagoveštaja mi nemamo konkretne odluke o tome, mi nemamo zakonske predloge, dakle mi nemamo u stvari ono što je potrebno da se zaista sudovi dovedu u poziciju da mogu samostalno i nezavisno da rade.
Ukoliko vi imate za trećinu više sudija od onoga što je zakonom predviđeno, vi kršite zakon. Nažalost, dešava se to da je u Srbiji postalo apsolutno svakodnevno i uobičajeno da se krše Ustav i zakoni, dakle, da se krši Ustav, onaj koji je donet 2006. godine bez naše podrške, jer mi smo tada već govorili da je taj ustav retrogradan i da taj ustav u takvom obliku, sa tim rešenjima koji predviđa, prosto, neće moći, u pravom smislu da zaživi i da će negde zaustaviti Srbiju.
To se i desilo. Umesto da se ide na to da se Ustav promeni, nažalost, Ustav se krši, a to je prosto nedopustivo, jer ukoliko zaista postoji politička volja, jer samo je to ostalo kao pitanje, da živimo u pravnoj državi, onda se pre svega treba poštovati sopstveni Ustav.
