Hvala gospodine predsedavajući, kolege i koleginice poslanici, juče smo bili svedoci jednog nemilog događaja u Beogradu u kome je policija primenila neprimerenu silu protiv jedne građanke koja se usudila da kaže – stidite se. To "stidite se" nije se odnosilo samo na događaj kome je neposredno prisustvovala, tj. prisilno iseljenje porodice Matić, nego mislim da se odnosilo i na širi kontekst, a to je politika koja se poslednjih meseci, od kada je ova vlada formirana, vodi, a to je politika koja širi nesigurnost u društvu, koja širi jedno osećanje nezaštićenosti među građanima, koja širi jednu tenziju u društvu i koja sasvim sigurno pokazuje da nam je pravna država u ozbiljnoj krizi.
Kada jedna vlada nema da se pohvali nekim konkretnim rezultatima na poboljšanju kvaliteta života građana, onda ona primenjuje te metode kojima pokušava da ih učini krajnje nesigurnim, kojim pokušava da ih zaplaši i kojim pokušava da ih na taj način kontroliše.
Moram da kažem da i policija ovom reakcijom pokazuje da i među njima postoji određena tenzija. Moram da kažem, verovatno na vaše iznenađenje, da ih razumem. Novim zakonom o amnestiji na slobodi će se naći čovek koji je policajcu gurao upaljenu baklju u usta. Na neki način, mislim da se policija oseća ponovo ugrožena, jer će se mnogi koje su oni jedva priveli, da tako kažem, pravdi i zakonu, naći na slobodi.
S druge strane, napraviću jednu možda malo neukusnu šalu, ali čini mi se da je Zakon o amnestiji oslobodio dovoljno prostora za građane koji budu sve češće vikali na ulicama – stidite se, za ono što se upravo u ovom trenutku događa u našem društvu.
Jedno od pitanja koje ću postaviti danas, mislim da javnost zaslužuje u najkraćem mogućem roku odgovor na pitanje – koliko je policajaca bilo uključeno u akciju iseljavanje jedne četvoročlane porodice sa dvoje dece? Po onome što smo videli, bilo je nekoliko policijskih kola, bilo je nekoliko desetina policajaca u uniformi i nekoliko desetina policajaca u civilu. To je apsolutno neprimerena količina pokazivanja sile naspram jedne četvoročlane porodice, bez obzira u kom kontekstu se to događa. To je prvo. Drugo, mislim da javnost mora biti u najkraćem roku obaveštena o tome – ko je naredio tu vrstu akcije. Treće, mislim da Ministarstvo pravde mora u što kraćem roku da razmotri slučaj koji je bio povod za ovu vrstu iseljenja.
Moram da kažem da se politika zastrašivanja ogleda u nedavnoj odluci Ustavnog suda, da smatra da Narodni pokret 1389. i Naši ne treba da budu zabranjeni, za razliku od Pokreta Obraz koji je u maju ove godine zabranjen, njegovo delovanje je zabranjeno, a kada pogledate sajtove i jedne i druge organizacije, videćete da su njihovi sadržaji identični. Interesuje me – po kom kriterijumu je Ustavni sud doneo tu odluku? Ne postavljam vama pitanje, govorim pred javnosti, postaviću pitanje, ne brinite. Znam da vama godi što nisu zabranjeni 1389. i Naši, ali tako je, kako je.
Dakle, istovremeno Naši se pojavljuju u javnosti sa novim spiskovima organizacija i pojedinaca koji rade, kako oni kažu, protiv interesa Srbije i srpskog nacionalnog interesa i ti spiskovi su, kao što znamo, zapravo spiskovi za odstrel. Moram da kažem da mi koji smo malo stariji, koji imamo sede brade, sećamo se kako su spiskovi počeli, oni su izum duhovnog vođe i duhovnog oca pokreta koji danas vlada, tj. strankom koja danas vlada Srbijom i moram da kažem ono što sam već negde rekao, a to je – mi smo preživeli te spiskove, preživećemo i ove. Ali, postavlja se pitanje – na koji način ova država misli da se odnosi prema onima koji otvoreno prete drugačijem mišljenju.
Moram da kažem da ono što me zabrinjava jeste da u Vladi trenutno sedi čovek koji se takođe proslavio time što je napravio spisak nacionalno nepodobnih pojedinaca, on je u Ministarstvu kulture i informisanja i zadužen je za informisanje. Prema tome, postavljam pitanje – na koji način će se Vlada ubuduće odnositi prema onima koji prave spiskove, koji su direktan poziv za odstrel nepodobnih zbog drugačijeg mišljenja? Hvala.