Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 126 narodnih poslanika, a podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnikom Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine postoji prilikom utvrđivanja dnevnog reda, ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
S obzirom da je danas četvrtak na osnovu člana 287. današnjoj sednici narodni poslanici imaju pravo na obaveštenje.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Narodni poslanik Slobodan Samardžić.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, ovo pitanje, odnosno ovaj zahtev za objašnjenje ću postaviti vama zato što vi u opisu vaših poslova imate i obavezu da predstavljate parlament u zemlji pred ovdašnjim javnim mnjenjem i u inostranstvu pred drugima.
Radi se o pitanju koje je poslanik Siniša Kovačević postavio prekjuče Vladi Srbije i radi se o halabuci koja se u javnosti digla povodom tog pitanja juče. Podsetiću vas da je poslanik Siniša Kovačević postavio dva pitanja, a u stvari ih je ponovio, budući da kada ih je postavio prethodnog puta pre nekih mesec dana nije dobio odgovor Vlade. Jedno pitanje ticalo se dotiranih filmova iz budžeta Srbije koji nikada nisu ušli u distribuciju, a drugo pitanje ticalo se monopolskog položaja nekih marketinških firmi u Beogradu i njihovog prečeg prava kupovine ili zakupa minutaže na RTS. Ta pitanja su uobičajena, ali su u ovom trenutku možda još važnija zato što su htela da daju, da traže objašnjenje od ministara obzirom na moguće i vrlo verovatne koruptivne radnje koje su sadržane i u jednom i u drugom slučaju.
Sačekaćemo mirno odgovor na ovo ponovljeno pitanje ili bolje rečeno na ponovljena dva pitanja i reagovaćemo u odnosu na taj odgovor.
Međutim, ono što se juče dogodilo nema nikakve veze sa tim pitanjima. Dobili smo jedan nehementan napad na poslanika Kovačevića iz redova RTS, naravno ne držeći se teme o kojoj je govorio i u vezi sa kojom je postavio pitanje, nego referišući na njegove određene kvalifikacije. Poslanik Kovačević je dao kvalifikaciju u pogledu sadržaja i kvaliteta programa RTS, to je tačno. Te kvalifikacije su jake, ali nisu niti nevaspitane, niti bezobrazne, niti psovačke, i na to poslanik ima pravo. On je koristio tim povodom i određene, da kažem, retoričke figure kojima poslanik ima pravo da se služi i koje su iz domena nekog javnog govora koje jako dobro poznajemo.
Ovo je iskorišćeno za reakciju RTS i zamenjena je tema. Jednostavno, nije se više u vidu imalo ono što je poslanik pitao, nego način kako je pitao. U toj reakciji nije bio zaštićen, tako da kažem, pošteđen ni poslanik Kovačević ni njegova porodica, što je najgore.
Gospodine predsedniče, obzirom na vašu funkciju da predstavljate parlament, imam dva pitanja i u vezi sa time dva zahteva za razjašnjenje. Prvo se odnosi na potrebu i na neophodnost Vlade da brzo reaguje ili da reaguje u okviru poslaničkih propisa vremena od 15 dana na poslaničko pitanje. To se zaista mora uraditi jer je prošlo jako puno vremena i dva puta je postavljano isto pitanje, a odgovor nismo dobili. Ne radi se samo o ovom pitanju, nego uopšte o institutu poslaničkog pitanja i poštovanju tog instituta od strane Vlade.
Druga stvar se tiče položaja poslanika danas u Srbiji u ovom društvu i u ovom javnom mnjenju. Skrećem vam pažnju na nešto što dobro znate. Danas po zakonu partija može da se registruje ako ima 10 hiljada potpisa. Po našem izbornom zakonu poslanik može ući u ovu klupu jedino ako iza njega stane najmanje 220 hiljada glasača. Poslanik ima jednu odliku koju nema ni jedna javna funkcija, a to je reprezentativnost. Kao takav poslanik ima pravo da se moralno štiti, ne samo imunitetom što je klasičan institut zaštite poslanika, nego zaštitom njegovog, ako hoćete, imena kao poslanika koji je u Skupštini i predstavlja građane.
Zato je drugo pitanje za vas – šta se može učiniti i da li ćete nešto učiniti na zaštiti imena poslanika u javnom mnjenju Srbije? Ne radi se o javnom mnjenju kao takvom nego o određenim grupama koje koriste jednu prilično anarhičnu situaciju razobručene slobode danas u Srbiji da govore šta hoće, da blate poslanike, da stavljaju na pijedestal njegovu porodicu i prema tome da umanjuju značaj ovog doma. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Postavio bih pitanje premijeru Vlade Republike Srbije, gospodinu Ivici Dačiću, šta će on, Ministarstvo trgovine i guverner NBS preduzeti po pitanju zaustavljanja rasta cena osnovnih životnih namirnica koje su u zadnja dva meseca porasle za 30%? Ovo posebno pitam, s obzirom da su svetske cene hrane u oktobru pale za 1% zahvaljujući pojeftinjenju žitarica, ulja i masti i s obzirom da nam je Evropska komisija skrenula pažnju da treba da ukinemo monopole, jer nema dovoljno konkurencije na našem tržištu, kao i da treba da se više slobode tržišnoj privredi, koja još u potpunosti nije zaživela u Srbiji.
Drugo pitanje za potpredsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, budući da je na veliko najavljivan početak rada Kancelarije za brze odgovore koja bi trebalo da olakša i poboljša položaj investitora, da skrati procedure, da skrati administraciju, da svim potencijalnim investitorima da sve potrebne podatke o investiranju u Srbiji u roku od 30 dana, kada će ta kancelarija početi sa svojim radom?
Takođe, pitanje za gospodina Aleksandra Vučića, budući da je u radnoj grupi za spas fudbalskog kluba "Crvena Zvezda". Najveća legenda jugoslovenskog fudbala je gospodin Dragan Džajić, što se nama iz SPO, DHSS sviđa. Kao koordinator službi bezbednosti, da li je došao do saznanja, koja provejavaju u javnosti zadnjih nekoliko godina, s obzirom na stanje u sudskim spisima iz kojih proizilazi da će gospodin Džajić dokazati svoju nevinost, da je njegovo hapšenje bilo na drugim osnovama, a ne na onima koji su prezentirani javnosti? Da li je postojao nalog da se najveća legenda jugoslovenskog fudbala namerno ponizi na taj način što će mu se staviti lisice na ruke i što će biti zadatak policajaca da najveću legendu jugoslovenskog fudbala, na taj način, snimi i da se taj snimak prezentuje javnosti?
Pitanje za ministarsku zdravlja, gospođu Slavicu Đukić Dejanović, šta će u okviru svojih nadležnosti i da li postoji plan Ministarstva zdravlja za rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih seoskih ambulanti? To je novi evropski princip i mnoge zemlje bivše Jugoslavije su, poput Slovenije, na poseban način stimulisale rad lekara na seoskim područjima, tako što su im uvećavali plate za 30 ili 40 ili 50% u odnosu na zaposlene lekare u gradskom području.
Pitanje za premijera – kada će policijske uprave Novog Sada i Niša dobiti svoje načelnike, jer te dve policijske uprave već više od tri godine funkcionišu bez svojih načelnika? Šta će, kao ministar policije, preduzeti protiv policajaca koji su se juče na sraman način ponašali prilikom sprovođenja i izvršenja jedne sudske odluke u Beogradu?
Takođe, pitanje za premijera Dačića – da li planira Vlada da izradi predlog zakona o zemljoradničkim zadrugama, jer zadrugarstvo u Republici Srbiji ima dugu tradiciju još od 1894. godine? To nije komunistička tekovina, kao što su neki želeli da predstave. Negde na početku Drugog svetskog rata u Srbiji je bilo 3500 hiljade zemljoradničkih zadruga koje su u potpunosti opravdavale smisao svog postojanja. Bez obzira na neke socijalističke eksperimente i lutanja u kasnijim godinama posle Drugog svetskog rata, u procesu tranzicije je zadrugarstvo potpuno zamrlo. Ako želimo da našu poljoprivredu pripremimo za evropsku poljopirivrednu politiku, za evropsko tržište, moramo oživeti seosko zadrugarstvo i tako pomoći našim poljoprivrednicima. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedavajući. U stvari reklamiram povredu Poslovnika i to članove 27. i 154…

Nemate pravo da tražite reklamiranje Poslovnika u toku traženja obaveštenja i objašnjenja narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovo pitanje želim da postavim u ime radnika Niša, radnika Elektronske industrije, radnika "Građevinara", radnike "Jastrebca", radnika Mašinske industrije Niš – Vagonke i MIN-Inženjering.
Zamolio bih vas, predsedniče, da obezbedite malo mira i tišine u sali. Poštovani predsedniče, vaši poslanici ne slušaju.
(Predsednik: Molim narodne poslanike da omogućimo narodnom poslaniku koji izlaže da to učini po Poslovniku na predviđeni način.)
Pre par dana sam bio sa radnicima Mašinske industrije Niš – pogon Vagonka gde je policija na sličan način, kao što je i juče hapsila majku sa detetom, pokušala da po izvršnoj presudi suda oduzme mašine radnicima MIN-Vagonke. Radnici su se zajedno sa mašinama, zajedno samnom zavarili unutar svoje fabrike ne dajući svoje mašine. Smatram da država i ova Republička vlada moraju da obezbede tim radnicima da nesmetano sprovode svoj rad, svoju proizvodnju i da te mašine koje su im jako bitne ne mogu biti procenjene tako mizerno, kao što su procenjene od strane neke institucije. Mašina koja košta 25 hiljada evra da je procenjena na dve hiljade evra i da takva mašina treba da se pleni. U današnje vreme mislim da je potrebna borba i za nova radna mesta i lično mislim da treba da se borimo i za očuvanje postojećih radnih mesta.
U ime radnika Vagonke, Elektronske industrije, "Jastrebca", vam prenosim da radnici, ne samo Niša, nego i radnici u drugim sredinama u Srbiji imaju ne izmirene plate. Samo u Nišu 4.136 radnika ima plate koje nisu dobili.
Predsedniče, molim vas da ponovo opomenete narodne poslanike SNS, jer me ometaju u izlaganju. Znam da je mnogima bitnije nešto drugo, a ne briga za radnike, pa bih vas zamolio da čujete kakve probleme imaju radnici, ne samo Niša, nego cele Srbije.
U Nišu 4.136 radnika nije primilo plate. Ukupno 93.628 plata duguje država, duguju kolektivi ovim radnicima. Pitam vas – da li možemo da napravimo, to je pitanje Republičkoj vladi, ako je prethodna Republička vlada mogla da napravi rešenje propuštenih zarada, rešenje za povezivanje staža, da ova vlada nađe rešenje po istom principu, pošto je prethodna vlada našla rešenje da se taj staž poveže tako što će da im se prizna svaki mesec kao minimalna zarada, minimalac? U ovom slučaju, sindikati iz Niša i sindikati iz Srbije traže da te plate koje su dužni poslodavci, dužna država da isplati ovim radnicima, da bude po principu minimalca, puta 20.000 dinara. Ako samo na primeru Niša imate 93.628 plata koje su neisplaćene siromašnim radnicima Niša, morate da odvojite dve milijarde dinara da bi ste isplatili ovo.
Pitam vas i celu Republičku vladu – kako će ti radnici da plaćaju svoje komunalije, kako će plaćati struju, kako će plaćati vodu, ako im država, firme ne daju pare, ne daju platu koju su oni zaradili? Molim vas, pošto budžet još nije stigao na dnevni red, isplanirajte da dve milijarde dinara, barem za radnike Niša, najsiromašniji deo Srbije, ubacite u budžet i da te radnike obeštetite za taj najmanji iznos primanja od 20.000 dinara kao minimalac.
Apel je i za druge radnike, koji nisu primili plate u Srbiji, da ovaj isti princip, koji ja predlažem u ime radnika Niša, u ime Sindikata Niša, bude formula u celoj Srbiji da 20.000 dinara bude ta neka minimalna plata sa kojom će da se isplate ti radnici. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta.Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, kolege i koleginice poslanici, juče smo bili svedoci jednog nemilog događaja u Beogradu u kome je policija primenila neprimerenu silu protiv jedne građanke koja se usudila da kaže – stidite se. To "stidite se" nije se odnosilo samo na događaj kome je neposredno prisustvovala, tj. prisilno iseljenje porodice Matić, nego mislim da se odnosilo i na širi kontekst, a to je politika koja se poslednjih meseci, od kada je ova vlada formirana, vodi, a to je politika koja širi nesigurnost u društvu, koja širi jedno osećanje nezaštićenosti među građanima, koja širi jednu tenziju u društvu i koja sasvim sigurno pokazuje da nam je pravna država u ozbiljnoj krizi.
Kada jedna vlada nema da se pohvali nekim konkretnim rezultatima na poboljšanju kvaliteta života građana, onda ona primenjuje te metode kojima pokušava da ih učini krajnje nesigurnim, kojim pokušava da ih zaplaši i kojim pokušava da ih na taj način kontroliše.
Moram da kažem da i policija ovom reakcijom pokazuje da i među njima postoji određena tenzija. Moram da kažem, verovatno na vaše iznenađenje, da ih razumem. Novim zakonom o amnestiji na slobodi će se naći čovek koji je policajcu gurao upaljenu baklju u usta. Na neki način, mislim da se policija oseća ponovo ugrožena, jer će se mnogi koje su oni jedva priveli, da tako kažem, pravdi i zakonu, naći na slobodi.
S druge strane, napraviću jednu možda malo neukusnu šalu, ali čini mi se da je Zakon o amnestiji oslobodio dovoljno prostora za građane koji budu sve češće vikali na ulicama – stidite se, za ono što se upravo u ovom trenutku događa u našem društvu.
Jedno od pitanja koje ću postaviti danas, mislim da javnost zaslužuje u najkraćem mogućem roku odgovor na pitanje – koliko je policajaca bilo uključeno u akciju iseljavanje jedne četvoročlane porodice sa dvoje dece? Po onome što smo videli, bilo je nekoliko policijskih kola, bilo je nekoliko desetina policajaca u uniformi i nekoliko desetina policajaca u civilu. To je apsolutno neprimerena količina pokazivanja sile naspram jedne četvoročlane porodice, bez obzira u kom kontekstu se to događa. To je prvo. Drugo, mislim da javnost mora biti u najkraćem roku obaveštena o tome – ko je naredio tu vrstu akcije. Treće, mislim da Ministarstvo pravde mora u što kraćem roku da razmotri slučaj koji je bio povod za ovu vrstu iseljenja.
Moram da kažem da se politika zastrašivanja ogleda u nedavnoj odluci Ustavnog suda, da smatra da Narodni pokret 1389. i Naši ne treba da budu zabranjeni, za razliku od Pokreta Obraz koji je u maju ove godine zabranjen, njegovo delovanje je zabranjeno, a kada pogledate sajtove i jedne i druge organizacije, videćete da su njihovi sadržaji identični. Interesuje me – po kom kriterijumu je Ustavni sud doneo tu odluku? Ne postavljam vama pitanje, govorim pred javnosti, postaviću pitanje, ne brinite. Znam da vama godi što nisu zabranjeni 1389. i Naši, ali tako je, kako je.
Dakle, istovremeno Naši se pojavljuju u javnosti sa novim spiskovima organizacija i pojedinaca koji rade, kako oni kažu, protiv interesa Srbije i srpskog nacionalnog interesa i ti spiskovi su, kao što znamo, zapravo spiskovi za odstrel. Moram da kažem da mi koji smo malo stariji, koji imamo sede brade, sećamo se kako su spiskovi počeli, oni su izum duhovnog vođe i duhovnog oca pokreta koji danas vlada, tj. strankom koja danas vlada Srbijom i moram da kažem ono što sam već negde rekao, a to je – mi smo preživeli te spiskove, preživećemo i ove. Ali, postavlja se pitanje – na koji način ova država misli da se odnosi prema onima koji otvoreno prete drugačijem mišljenju.
Moram da kažem da ono što me zabrinjava jeste da u Vladi trenutno sedi čovek koji se takođe proslavio time što je napravio spisak nacionalno nepodobnih pojedinaca, on je u Ministarstvu kulture i informisanja i zadužen je za informisanje. Prema tome, postavljam pitanje – na koji način će se Vlada ubuduće odnositi prema onima koji prave spiskove, koji su direktan poziv za odstrel nepodobnih zbog drugačijeg mišljenja? Hvala.