Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodenom saobraćaju.
Da li predstavnici predlagača, gospodin Žarko Obradović želi reč? (Da.)

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da u ime Vlade kažem nekoliko reči o zakonu koju je danas predmet razmatranje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
To je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Kao što ste videli iz sadržaja zakona koji ste dobili, reč je o dokumentu koji su potpisali i zaključili prvi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova gospodin Ivica Dačić, a za Vladu Mađarske Šandor Pinter. To je rezultat pregovora i razgovora u okviru mešovite komisije, a trajali su nekoliko godina i sada je ovaj zakon pred vama.
Sporazum sadrži načela i pravila o zajedničkoj saradnji službenih lica organa ugovornih strana, nadležnih za kontrolu o prelaženju državne granice, mesto državnih prelaza, radno vreme i karakter prometa. Ako budete pogledali ovaj zakon, videćete delove koji vrlo precizno regulišu pitanja drumskih prelaza, graničnih prelaza i sadržaj prelaza, tako da je sve detaljno objašnjeno.
Kontrola o prelaženju državne granice se obavlja samostalno na teritoriji ugovornih strana uz bliže definisanje ovlašćenja poslova. Jedini izuzetak od ovog je prelazak na drumsko graničnom prelazu Horgoš-Reske, član 11. Predloga zakona, na zajedničkoj lokaciji koja se nalazi na teritoriji Republike Mađarske, zbog čega se drugačije definišu poslovi i ovlašćenja prilikom granične kontrole.
Sporazum sadrži i završne odredbe kojima se određuje način rešavanja spornih pitanja, njegovo stupanje na snagu i prestanak važenja prethodnih sporazuma koji su regulisali ovu materiju.
Želeo bih da vam kažem još nekoliko rečenica, granica između Republike Srbije i Mađarske je duga 174,4 kilometra, postoji više prelaza. Zakon vrlo precizno utvrđuje režim prelaza državne granice, utvrđuje koji su to državni prelazi, tako da će to značiti za, ne samo za prelaz granice između dve zemlje, nego i za buduće dobre odnose između Republike Mađarske i Republike Srbije. Član 13. sadrži i koji je to budući drumski i granični prelaz, tako da je zakon vrlo precizan i reguliše sva pitanja, a napravljen je zajedno od strane naših i stručnjaka Vlade Republike Mađarske.
Očekujemo da će ga Narodna skupština Republike Srbije usvojiti, a samim tim on stupiti na snagu.
To bi bilo ukratko, sve ono što sam želeo da vam kažem.
Ukoliko bude bilo potrebe za nekim detaljnijim obrazloženjima, ja vam stojim na raspolaganju. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih Odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima gospodin Žika Gojković.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, moram samo da kažem da mi je malo čudno da ovaj zakon u Skupštini brani ministar za prosvetu i obrazovanje, ali kod vas socijalista je sve moguće, kako vaš predsednik to voli u jednoj pesmi da kaže.
Ja bih se osvrnuo na ovu tačku dnevnog reda, dugo godina unazad po političkom ključu, ogromna finansijska sredstva su odlazila u Suboticu zbog čega su neki gradovi, a i celi okruzi ostajali u zapećku. To vrlo lako možemo da vidimo i ako čitamo materijal koji smo dobili o ovoj tački dnevnog reda.
Sombor i ceo zapadno-bački okrug su možda i najviše osetili maćehinski odnos države. Preko Sombora je najbliži pravac ka zemljama Evrope, pogotovo ka onim gradovima gde je naša dijaspora najrasprostranjenija.
Upravo ovaj podatak govori da je povećanje broja graničnih prelaza i prekategorizacija jedinog postojećeg, a to je Bački Breg, Herceg Santo, nužna potreba koja prevazilazi regionalnu korist, jer ima veliki značaj za ljude iz cele Srbije koji su direktno ili indirektno povezani sa našom dijasporom.
Naša je procena da je direktno ili indirektno povezano sa ovom pričom o kojoj pričam, preko milion naših ljudi.
Rekao sam, prekategorizacija jedinog prelaza koji postoji, a to je prelaz Bački Breg, Herceg Santo, a kada govorim o povećanju broja graničnih prelaza, onda želim posebno da napomenem granični prelaz Riđica-Gara koji je povremeno bio otvaran, da bi ljudi i sa jedne i sa druge strane mogli da komuniciraju, da sarađuju ekonomski i da na neki način sela koja se nalaze u jednom nezavidnom položaju, pokušaju da pozicioniraju mnogo bolje nego što je to bila situacija do sada i što su im okolnosti u državi dozvoljavale.
Uvrštavanje rekonstrukcije i izgradnje putnog pravca Vrbas-Kula-Sombor, državna granica, prostorni plan Republike Srbije od 2010. godine do 2020. godine, sa prioritetom da radovi počnu do 2014. godine, preko amandmana koje smo predložili pokojni Vladan Batić i ja koji je prihvaćen, predstavlja veliku šansu za jedan ceo region koji je nepravedno postao slepo crevo, iako poseduje mnoge potencijale.
Smatramo da je sada prava prilika da se otvori priča o Somborskom aerodromu, kada govorimo o granicama, da je prava prilika za naš agrar, da je prilika za bolju iskorišćenost Dunava, da je ovo dobra prilika da oživimo naša sela, kao i prilika za mala i srednja preduzeća koja pune budžet, a koja su veliki gubitnici u ovoj ekonomskoj krizi.
Suvišno je trošiti reči, da bi objasnili koliko je za potencijalne investitore blizina granice važna i naravno, putna infrastruktura.
Moramo reći da je Mađarska već uveliko u EU, da će Hrvatska biti sutra, da država Srbija želi da što pre bude deo te evropske porodice, a Sombor kao istureno odeljenje i ceo zapadno-bački okrug, već i Vrbas, Srbobran, opštine koje se naslanjaju na ovu priču i koje žele da iskoriste svoje potencijale, jednostavno ovu priliku moraju da iskoriste, a i država mora da iskoristi potencijale koje oni poseduju.
Regionalna saradnja kroz korišćenje raznih evropskih fondova, prosto nam se nameće kao imperativ, čak i pored inertnosti dosadašnje lokalne vlasti, ali dobri putevi i veći broj graničnih prelaza su osnovni preduslov za razvoj ovog regiona.
Činjenica je da se otvaraju određene mogućnosti, a da bi se one ostvarile, potrebno je malo više odlučnosti države i želje države. Verujem da ovakvu šansu nećemo propustiti, da na realizaciju iste nećemo dugo čekati.
Na kraju bih samo još iskoristio priliku da kažem da, kada je u pitanju prošla Vlada, da jedini čovek koji je imao razumevanja po ovom pitanju, kada govorimo o potencijalima Sombora i zapadno-bačkog regiona je ministar za prostorno planiranje, gospodin Oliver Dulić, koji je u ovom momentu jedan od najnapadanijih ljudi kada su u pitanju političari i namerno želim da istaknem da je to čovek koji je imao razumevanja, imajući u vidu činjenicu da dolazi iz Subotice, da je Sombor jedna potpuno zapuštena sredina nepravedno i da toj sredini treba pomoć.
Nadam se da će ova vlada imati razumevanja za to i da Sombor više nikada neće biti slepo crevo, već da će biti lokomotiva na našem putu ka EU.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo, želim da kažem da će poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju. Podržavajući ovaj sporazum mi zapravo podržavamo cilj koji se želi postići potvrđivanjem ovog sporazuma u republičkom parlamentu, a to je da se uspostavi što efikasniji i zajednički sistem kontrole gde bi učestvovala i Srbija i Mađarska, ali i ostale države EU i zemlje EU koje osećaju posledice ilegalnih prelazaka.
Postoji dosta zajedničkih interesa između ove dve države, između Srbije i Mađarske. Tu, pre svega, mislim na borbu protiv kriminala, zajednička politika koja treba da doprinese suzbijanju i suprotstavljanju ilegalnih migracija i lažnih azilanata.
Srbija i Mađarska ostvarile su dobre rezultate kada je reč o proteklom vremenskom periodu, kada je reč o suzbijanju organizovanog kriminala, zajedničkoj politici na suzbijanju ilegalnih migracija i lažnih azilanata. Ta saradnja se zapravo ovim sporazumom, kojim su vrlo precizno i jasno definisani zajednički poslovi, na jedan način unapređuje.
Neki podaci koji su se mogli čuti u proteklom vremenskom periodu u javnosti govore da je u proteklom periodu prešlo oko osam miliona ljudi srpsko-mađarsku granicu sa pasošem, dok je među njima bilo nekoliko hiljada koji u tom trenutku nisu imali pasoš.
Priliv ilegalnih migranata jeste problem koji postoji i u drugim državama. Sigurno je da su najveći problemi upravo propustljivost granice na jugu Srbije i nedovoljni kapaciteti za smeštaj osoba koje ilegalno prelaze granicu.
Dakle, jasno je, granica između Srbije i Mađarske je zapravo granica sa EU. Ovaj sporazum, koji jeste interes i jedne i druge države, jeste interes i Srbije i Mađarske, treba granicu da učini neprobojnom, neprohodnom za kriminal, ilegalne imigrante, a sa druge strane, lako prohodnom za građane obe države, da se i u vreme turističkih sezona smanje one gužve koje su postojale sa ove strane graničnog prelaza.
U realizaciji ovog vrlo jasno i precizno definisanog cilja, sporazumom o kojem danas govorimo, predviđeno je i formiranje zajedničke kancelarije, koja će biti na teritoriji Mađarske i koja zapravo jeste nastavak veoma dobre saradnje dve policije, policije Srbije i policije Mađarske.
Dakle, ovo je samo jedan od bilateralnih sporazuma između Srbije i Mađarske. Kako smo mogli čuti, u pripremi su i brojni drugi, između ostalih i sporazum o saradnji u vanrednim situacijama, sporazum o saradnji unutrašnje kontrole, o saradnji u periodu turističkih sezona.
Takođe, rekao bih da ovaj sporazum otvara i mogućnost saradnje i na drugim poljima. Otvoriće se novi granični prelazi, kojima će se olakšati prelazak preko granice, ne samo drumskim, nego i rečnim prelazima, što će svakako uticati i na podizanje na viši nivo saradnje, recimo, u oblasti turizma između ove dve države.
Naravno, odlična saradnja koju imaju dva ministarstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstvo Republike Mađarske, doprinosi unapređenju odnosa dve države, ali i unapređenju odnosa dva naroda. To doprinosi jednom i zajedničkom i mirnijem životu građana u Vojvodini.
Na samom kraju želim još jednom vrlo jasno da kažem da će poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, uvažene kolege, poštovani građani Srbije, Nova Srbija će u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum.
Vrlo smo svesni važnosti potpisivanja ovog sporazuma i njegove ratifikacije u budućoj saradnji između Srbije i Mađarske. U tom cilju, radi njegove bolje primene, želimo da ukažemo na važnost ovog zakona, koji je vrlo precizan i jasan, ali i na neke odredbe koje treba ne promeniti, nego jednostavno na probleme koje treba prevazići u njegovoj boljoj primeni i funkcionisanju.
Ovaj sporazum između dve vlade treba da omogući harmonizaciju kontrola robe preko državne granice, s jedne strane. S druge strane, državna granica treba da bude lako prohodna za građane, a neprobojna za ilegalne migrante i kriminalce.
Kao što je gospodin Obradović rekao, gospodin Dačić je, potpisujući ovaj sporazum 24. januara u Subotici sa svojim kolegom Šandorom Pinterom, rekao da cilj ovog sporazuma treba da bude bolja kontrola tzv. zelene linije, s obzirom na to da u našoj zemlji boravi više od 3.000 azilanata i da je u našu zemlju ušlo preko 5.000 ilegalnih migranata i da imamo veliki problem i sa smeštajnim kapacitetima azilanata, s obzirom da Bogovođa i Banja Koviljača mogu da prime samo nešto više od 150 ljudi.
Vrlo je važno što ovaj sporazum u članu 20. omogućava otvaranje zajedničke kancelarije, kako je i rekao uvaženi kolega Milićević, koja će omogućiti razmenu informacija između dve zemlje sa posebnim osvrtom na imigrante, krijumčarenje ljudi, droge, vozila i druge robe.
Takođe, pozdravljamo napore ove vlade da se u cilju rasterećenja najfrekfentnijih prelaza planira i otvaranje novog graničnog prelaza Bački Vinogradi-Aštohalom, što predviđa član 6. ovog zakona.
Član 14. ugovora predviđa da se ugovorne strane mogu dogovoriti da sprovedu zajedničku kontrolu putnika u železničkom saobraćaju dok voz stoji ili u toku tranzita, sve u cilju smanjenja vremena čekanja na prelazak državne granice. Samim tim, ovaj član će olakšati položaj putnika koji koriste voz.
Ono što je ovim zakonom pre svega važno, osim ovoga što sam rekla, je i ekonomska saradnja Srbije i Mađarske, ali i iskustva koje Srbija treba da iskoristi od Mađarske u cilju bržeg pristupanja EU.
Ove dve zemlje povezuje i Dunavska strategija, a Srbija i Mađarska su u okviru pogranične međunarodne saradnje zajedno realizovale 183 projekta koje je EU finansirala sa 34,3 miliona evra.
U realizaciji ovih predpristupnih projekata postoje određeni problemi. Njihove prevazilaženje treba da bude prioritet ove vlade. To je nešto na šta sam htela da ukažem u svom izlaganju. Problem je u tome što najveći deo projekata, otprilike 70, odnosi se na tzv. meke projekte iz oblasti ekonomske saradnje, obrazovanja, kulture, a manje na finansiranje infrastrukture i zaštitu životne sredine.
Očigledno je ljudima lakše da naprave projekte iz oblasti koje ne iziskuju traženje dodatnih dozvola od centralnog nivoa vlasti, jer bi onda ceo postupak trajao duže. S obzirom da je prioritet ove vlade smanjenje procedura za dobijanje dozvola, očekujem da se pojednostavi i skrati procedura, kako bi novac iz evropskih fondova, dobijen za ove projekte pogranične saradnje, bio usmeren i na infrastrukturne i projekte iz oblasti zaštite životne sredine.
Druga prepreka je što Srbija još uvek nije potpisala i ratifikovala Evropsku okvirnu konvenciju o prekograničnoj saradnji ili tzv. Madridsku konvenciju. Ni smo jedna od pet zemalja koja nije potpisala ovu konvenciju, iako ona daje zakonski okvir lokalnim i regionalnim vlastima da sarađuju sa prekograničnim opštinama, bez bojazni da će ugroziti nacionalni suverenitet.
Jedan od problema je i nedostatak kapaciteta jednog dela naših opština da pripreme projekte prema standardima EU, kao i obaveza da učesnici sufinansiraju projekat sa najmanje 15% vrednosti iz sopstvenih izvora. Da bi se ti problemi rešili u potpunosti potrebno je da resorno ministarstvo za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj omogući edukaciju dela opština kako bi konkursi bili napisani po evropskim standardima, a da u preraspodeli budžetskih sredstava rukovodstva naših opština nađu mogućnost za finansiranje ovih projekata, jer je njihova dobit višestruka, a gubljenje tih sredstava je trajno i nepovratno.
Upoređujući ekonomske pokazatelja Srbije i Mađarske, Mađarska je prošle godine imala izvoz od 80 milijardi evra, a Srbija od 5,4 milijarde evra. Sa druge strane, Srbija je za Mađarsku drugo najveće izvozno tržište u bivšoj SFRJ i prvo uvozno, što znači da Mađarska uvozi više iz Srbije nego iz Hrvatske.
Izvoz Srbije u Mađarsku se u poslednjih deset godina povećao šest puta, sa 11,6 miliona na 856 miliona dolara. Spoljno-trgovinska razmena Srbije i Mađarske u 2011. godini iznosila je milijardu i 208 miliona dolara, što je povećanje od nekih 16% u odnosu na 2010. godinu, a verujem da će ovi statistički pokazatelji biti još bolji ove i svake naredne godine, jer ova Vlada prepoznaje značaj saradnje u regionu, što potvrđuju i nedavne posete predsednika Nikolića Makedoniji, Grčkoj i Mađarskoj i da će se ratifikacijom ovog sporazuma omogućiti još efikasnija saradnja u svim oblastima.
U cilju stvaranja harmoničnog i kooperativnog regiona sa održivim i bezbednim okruženjem, Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ratifikaciju ovog sporazuma. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Jožef Šandor.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, prosto sam osećao obavezu da tražim reč povodom ove tačke iz razloga što juče kada smo dobili dnevni red, kasnije sam na ručku i u hodniku čuo od kolega da je ovo tehničko pitanje, brzo ćemo to rešiti, nije to toliko bitno. Imam neko drugo mišljenje. Ovaj predlog zakona je veoma bitan, ne samo za Vojvodinu, ne samo za građane severne Vojvodine, nego za građane cele Srbije, šta više i za mnoge Evropljane.
Kao što smo čuli malo pre, negde oko osam miliona putnika prelazi preko graničnih prelaza kojih ima malo na severu zemlje. Hteo sam da pozdravim ovaj sporazum koji je konačno potpisan. Po mojim informacijama, još je 2005. godine država Mađarska dala predlog da se ovaj sporazum napravi. Prošlo je skoro sedam godina i hvala bogu i nekim ljudima, konačno smo stigli do toga da se to nađe i pred nama.
Pored ovih prelaza koji su verifikovani za prelaz lica i robe, to su Kelebija – Tompa, to je Horgoš – Reske, samo par tzv. malograničnih prelaza je funkcionisalo u zadnjem periodu, odnosno u proteklom periodu. Kada su došli godišnji odmori, kada je stiglo vreme za Novu godinu, kada su bili verski praznici, verujte, na ovim prelazima jednostavno niste mogli preći. Čekalo se i po pet, sedam sati. Oni naši sugrađani koji rade i žive van Srbije, a hteli su da dođu, da iskoriste dva, tri dana svog odmora, jednostavno su gubili i ovamo kada su ulazili i kada su izlazili po pola dana, ponekad i više.
Imam dosta prijatelja koji su, nažalost, napustili zemlju i žive u Nemačkoj. Zolika ove godine, letos kada je došao, 12 sati je čekao na novom prelazu na auto-putu Horgoš. Tako da, u svakom slučaju, i njima pomažemo, a i našim građanima koji žive na severu Bačke, koji ponekad povremeno moraju da obavljaju neke poslove preko, u Mađarskoj, i te kako pomažemo, jer čekati na 30 km od Mađarske granice, čekati 12 sati u redu, verujte to nije lako i samo nervira sve naše građane.
Zato mi je posebno zadovoljstvo i drago mi je što je sa ovim predlogom zakona, dva prelaza Bajmok – Bacsalmas, Đala – Tisa Siget, konačno dobiju verifikaciju i biće redovan prelaz za fizička lica. Do sada je to bilo ograničeno samo za državljane Srbije, za naše građane ako su išli sa registracijom naše zemlje. Ovim zakonom oslobađamo sve građane cele EU, građane Švajcarske i još neke da mogu tuda da prolaze, praktično od ujutru do naveče. Mislim da značajno rasterećujemo granični prelaz koji je preopterećen.
Moram da kažem, kolega koji je prvi tražio reč, koristio je reči da ga čudi što neko mora da brani, odnosno što gospodin ministar mora da brani ovaj zakon. Meni je svejedno ko dolazi iz Vlade povodom ovog zakona, ali nije svejedno ona reč "braniti". Ovaj zakon ne treba braniti, ovaj zakon treba podržavati. Ovo je izuzetno važno za ogroman broj naših sugrađana.
Međutim, isti kolega koji je spomenuo ove reči, spomenuo je nešto veoma važno, što ovim predlogom zakona nije predviđeno i moram da ga podržim. Znači, dva prelaza za robu nisu dovoljna za Republiku Srbiju. U ovom zakonu treći je predviđen, kao što je rekao, Bački Breg – Herceg Santo, za sada za robu, odnosno kamione od 3,5 tona i predviđena je moguća varijanta do šest tona. Mi u Senti imamo carinsku ispostavu koja je preopterećena, imamo u Subotici, koja je apsolutno prebukirana. Kao privrednik znam šta se dešava i koliko čekaju kamioni i vozači. Mislim naše ministarstvo i naši organi moraju da rade na tome da otvore još jedan prelaz, da osposobe upravo oko Sombora, odnosno Bački Breg – Herceg Santo liniju da osposobe za promet robe i za velike kamione i da ga osposobe sa svim službama da možemo da primimo robu.
Veoma je bitno i značajno i velika pomoć će biti otvaranje dva nova granična prelaza koji do sada nisu funkcionisali. Malo će čudno da glasi, ali stari prelaz Horgoš – Reske, koji je na 500 metara i 100 metara od ovog prelaza, do sada u zadnjih deset godina nije bio u funkciji. Godišnje četiri, pet puta idem za Mađarsku. Uvek naiđem na problem kako preći zbog gužvi i uvek smo se čudili zašto se ne koristi objekat koji na 100 metara tamo stoji.
Drago mi je što ste sada predvideli ovim sporazumom da se to stavi u funkciju, bez obzira na to da samo određeni broj ljudi, znači peške, biciklima, motornim biciklima mogu da prelaze, ali mislim da će to isto pomoći.
Još važnije je otvaranje prelaza Bački Vinogradi – Ašutalom, između Subotice i Horgoša. Mislim da će značajno doprineti lakšem prometu i prelazu granice. Hoću da se osvrnem na još jedno pitanje. Nekoliko prethodnih kolega je pričalo o tome, da pored ovih dobrobita koje dobijamo za građane, sa ovim sporazumom, odnosno sa ovim zakonom čini ćemo još jednu veliku stvar, a to je ta zelena granica, upravo ta migracija, o kojoj je kolega malo pre pričao. Moram da vam kažem, najveći pritisak zbog migracije imaju dve policijske uprave. To su Policijska uprava Subotica i Policijska uprava Kikinda. Znači, 100% svih migranata ide preko ove teritorije. Morate znati da ove naše uprave posluju sa 50% kapaciteta. Znači, nemamo dovoljan broj policajaca na terenu u Kikindi, odnosno Severnobanatski okrug, odnosno Severnobački okrug i isti je problem u Subotici. Tamo je do 60% popunjen kapacitet. Imaju ogromne probleme. Ovi ljudi čine ogromne nadljudske napore da kontrolišu tu zelenu granicu, zajedno sa mađarskom državu.
Kao što je kolega rekao, znam da je saradnja između dve države veoma dobra. To je toliko dobra saradnja da moram da kažem da pre tri nedelje je načelnik Policijske uprave Kikinda, gospodin Jović Dragan, upravo primio specijalnu lentu mađarske policije, odnosno ministra unutrašnjih poslova za izuzetno dobru saradnju između dve zemlje, odnosno ova dva regiona tamo.
Prema tome, mislim da i u ovoj funkciji, sa prihvatanjem ovog zakona, mi ćemo pomoći lakšoj kontroli graničnih prelaza i na jednoj i na drugoj strani. Mislim da za mene i za moje kolege iz poslaničke grupe URS nema dileme. Mi ne branimo, mi podržavamo. Hvala.