Gospođo potpredsednice, gospodo potpredsednici, gospodine ministre, drage kolege, budžet je najvažniji zakon koji usvaja Skupština. On govori o namerama jedne vlade, pokazuje put kojim ona ide i načine kako će da ovu tešku ekonomsku i socijalnu situaciju.
Smatram da je najveći problem ovog budžeta to što ne prati potpuno političke promene koje su se desile u Srbiji posle poslednjih izbora. Demokratska stranka Srbije pozdravlja vašu želju i nameru da promenite politiku prethodne vlade, da sprovedete dosledno vojnu neutralnost, da se okrenete ekonomski i Rusiji i Kini, i to je dobro. Ali, naravno, mi smatramo da bi ove ekonomske promene trebalo da prate i političke promene i smatramo da je proglašenje političke neutralnosti ono što je potrebno Srbiji u sledećih 20 godina, ako želimo da podignemo i ekonomiju.
Zato je naša poruka ovim budžetom vrlo jasna, da ne mogu politika i ekonomija naše zemlje da se razlikuju u ciljevima. Mi moramo da postavimo jasno političke ciljeve, iz kojih će onda da rezultiraju i ekonomski pravci.
Nemate pravo na grešku, ova vlada, jer Srbija je danas ugrožena. Nemate pravo zbog naroda koji očekuje promene. Zato su i glasali na ovim izborima, da bi dobili promene u svakom pogledu, pogotovo u ekonomskom.
Politika koju je vodila prethodna Vlada, da EU nema alternativu, je otišla u prošlost. To je dobro, ali još uvek u vašoj politici se vidi i dalje kontinuitet sa prošlom politikom, a to je nastavak evropskih integracija.
Mi ćemo biti vaši najžešći kritičari kada je u pitanju kontinuitet sa politikom prethodne Vlade i podržavaćemo vas uvek kada pokažete diskontinuitet sa pogrešnim merama.
Zašto govorim o kontinuitetu? Navešću samo tri primera gde se u ovom budžetu vidi kontinuitet sa prethodnom Vladom. Prvi je čisto politički, a to je nastavljanje pregovora Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, čiji je cilj uspostavljanje granice između centralne Srbije i naše južne Pokrajine. Samo naivni ljudi mogu da misle da to što se dešava danas na jugu Srbije, na Kosovu, ne može da ima reperkusije na ekonomiju. Obavezno će imati. Od pravilnog našeg političkog stava kao države u odnosu na situaciju na KiM i u odnosu ka EU direktno će zavisiti rezultati, gospodine ministre i kolege, ekonomske politike.
Drugi slučaj je nastavak primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Taj sporazum, koji postoji četiri godine, nanosi svake godine štetu od 100 do 200 miliona evra, zavisi sa koje platforme gledamo te cifre. To je direktna šteta. Indirektna šteta za naše poljoprivredne proizvođače je mnogo veća. Republika Srbija mora da prekine ovaj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kako bi podigla svoju poljoprivredu.
Takođe, bojim se, to nismo nigde videli u budžetu, čuli smo izjave, nadam se da će tako biti, u tome ćemo vas podržati, da ćete iskoristiti mogućnost koja postoji u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, konkretno član 41, koji omogućava da, ukoliko se primenom tog sporazuma nanosi velika šteta određenoj grani privrede, u ovom slučaju poljoprivredi, postoji mogućnost da se taj sporazum zaustavi ili da se na njega stavi moratorijum. O tome smo govorili ovde u Skupštini, čuli smo i od vašeg kolege, gospodina Kneževića, da to razmatrate. Nadamo se da ćete to uzeti u obzir. Ukoliko to ne uzmete u obzir i ukoliko ne pokrenete taj proces, bojim se da od 1. januara 2014. godine naše poljoprivrednike čekaju ogromni, možda čak i nerešivi problemi.
Treće gde se vidi politika to je pristanak na pridruženje zajedničkoj spoljnoj politici EU. Zaista ne vidim nijedan razlog da kao zemlja kojoj EU danas pokušava da oduzme najvažniji deo teritorije, mi smo "kandidati", govorimo o nekim procesima koji mogu teoretski da se dese kroz 15 ili 20 godina, da sledimo politiku EU, koja je direktno protiv interesa srpske ekonomije i srpske politike.
Zašto ovo govorim? Prethodna Vlada je donela apsolutno pogrešnu odluku uvodeći ekonomske sankcije Belorusiji. Juče ili prekjuče vaša Vlada je ponovo produžila rok tih sankcija na još jednu godinu. Zašto mi da sledimo politiku EU u pogledu Belorusije? Da li je nama Belorusija neko zlo načinila? Sve suprotno, Belorusija nam je prijatelj. To je zemlja od 10 miliona stanovnika. Uvek su bili sa nama. Bili su sa nama kada su ovde bile sankcije. Bili su sa nama kada su nas bombardovali. Pomagali su nas materijalno. Dolazili su nam u posete ovde. To je bratski narod.
Sada da se vratim na ekonomiju. To je tržište od 10 miliona stanovnika, koje je danas pod ekonomskim sankcijama zapadne Evrope. Tu je naša šansa da naše
tržište ovde, koje je od 10 miliona stanovnika, povećamo dva puta, da idemo u Belorusiju, koja nije daleko, da imamo otvorena vrata, da imamo izvanredan potencijal za naše proizvode koji ne mogu toliko mnogo da se prodaju danas u zemljama zapadne Evrope, jer je i tamo recesija. Obim izvoza koji imamo danas u zemlje EU je ovoliki. Ne može se povećati, jer ide recesija u EU u sledećim godinama. On može samo da se smanji. Zato treba da radimo ono što rade druge evropske zemlje, da idemo u Belorusiju, da idemo u Rusiju i Kazahstan, jer to su zemlje gde smo mi jedini partner u svetu.
Ponoviću, Srbija je jedini partner ovog tržišta od 250 miliona stanovnika, koja na proizvode koji su proizvedeni u Srbiji nema carine.
Gospodine ministre, lično smatram i preporučujem, podržaću vas u tome, da stanete na čelo kolone privrednika i povedete ih u Belorusiju. Tamo žele naše proizvode.
Razgovaram ovde sa ambasadorom, razgovaram sa beloruskim političarima, razgovaram sa njihovim ekonomistima, privrednicima i svi očekuju proizvode iz Srbije da dođu. Ne vidim nijedan razlog da se Srbija pridružuje ovoj nepravilnoj politici EU, ali to je njihova stvar, njihov problem. Mi sa tim nemamo ništa zajedničko.
Hteo sam na ovom primeru da pokažem da u temeljima ovog budžeta u odnosu Vlade još uvek postoji kontinuitet sa prethodnom Vladom, ali duboko se nadam da ćemo to da promenimo.
Hteo bih da dodam još da ovaj sporazum koji imamo sa Ruskom Federacijom, vidim da ste to dobro razumeli i pozdravljam nastavak ovog posla na dobijanju kredita od 800 miliona evra za infrastrukturne projekte i vašu želju da dobijete u ovoj godini, ako je moguće, jedan deo od milijarde evra koje ste tražili od Ruske Federacije, takođe. To je dobar pravac. Radite ono što rade i najrazvijenije zemlje EU, Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Napomenuo bih da to što ste tražili milijardu evra od Rusije, mislim da su tu potencijali za saradnju mnogo veći. Jedan mali Kipar je od Ruske Federacije nedavno dobio i drugu tranšu od 7,5 milijardi evra, koje je iskoristio za pomoć svom budžetu i bankarskom sistemu. Na primeru Kipra vidimo da politika da EU ima alternativu je moguća čak i u EU, jer Kipar trenutno predsedava EU.
Zašto govorim o političkoj neutralnosti, gospodine ministre? Mi i hoćemo da sarađujemo sa Ruskom Federacijom i da imamo taj sporazum o slobodnoj trgovini, ali hoćemo i u EU. Biznisu, stranim investitorima je predvidivost jedan od najvažnijih elemenata, da vide tržište sledećih 10 ili 20 godina, gde će se kretati. Sve analize kada ulažu u neku zemlju se rade minimum na 10 godina, a obično i na 20 godina unapred.
Imao sam priliku prošle nedelje da razgovaram sa jednom velikom evropskom kompanijom, koja se bavi prehrambenom proizvodnjom i koju sam pozvao da dođu da ulažu u Srbiju. Pokazao sam im konkretno na prezentaciji komparativne prednosti naše radne snage, naših dobrih inženjera, potencijala, pogotovo u Vojvodini i najviše što sam im pokazao i što ih je najviše zainteresovalo, oni to dobro znaju, je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, gde su naši proizvodi 20% konkurentniji nego kada se proizvode u EU. Odgovor koji sam dobio, gospodine ministre, je bio - da, ali vi idete ka EU i kako dublje budete išli u te integracije, a to može da se desi kroz godinu, dve, tri ili pet…
(Predsedavajuća: Gospodine Popoviću, vratite se na temu, molim vas. Oko budžeta pričamo.)
Gospođo predsedavajuća, ovo je prvi put da me neko za pet godina opomene.
Ova tema je direktno vezana za budžet, za privredni razvoj. Molio bih da mi ovo vreme ne računate. Hvala.
Ukoliko budemo išli dublje ka evropskim integracijama, a to je politika ovog budžeta, to je temelj ovog budžeta, svi investitori znaju da će taj naš glavni adut u sledećih 10, 20 godina, jer vidite da je rusko tržište u ekspanziji, pogotovo sad zajedno sa Kazahstanom i Belorusijom, možda sutra i sa Ukrajinom, možemo da izgubimo.
Zato je vrlo važno ostati na principima političke neutralnosti, kako bismo mogli da koristimo sve komparativne prednosti.
Želim da dodam u ovom prvom delu da Srbija mora da kaže jasno i odlučno ne politici uslovljavanja EU i da proglasi političku neutralnost, zato što nastavak pristanka na politiku uslovljavanja od EU znači državnu granicu na Jarinju, znači promenu Ustava koji je poslednji odbrambeni bedem teritorijalnog integriteta Srbije i prihvatanje revizionističke politike, po kojoj su Srbi jedinstveni krivci za sve ratove u bivšoj Jugoslaviji.
Prihodi budžeta za 2013. godinu su uvećani za više od 27% u odnosu na budžet za ovu godinu. To povlači povećanje poreskih opterećenja, tako da privredi, pogotovo onom zdravom delu, neće biti lako, ali se nadam da će uspeti da taj deo izvrše onako kako bi se popunio budžet.
Planirano je značajno smanjenje deficita, sa 6,7% na 3,6%. Da li će biti takav ili će biti veći, vreme će pokazati.
Smatram da je nerealna politika na prihodnoj strani. Ukoliko bi se desilo da se ispune vaša očekivanja, možda i to može da se desi, siguran sam da može da se desi, s tim da ste vi spomenuli "Fijat" i spomenuli ste "Železaru" Smederevo. Pretpostavljam da te imali u vidu i rekonstruisanu NIS, jer će i ona, izvozeći euro pet, verovatno doprineti popunjavanju budžeta. Slažem se da "Fijat", ukoliko bude ekspanzije u prodaju, može da doprinese povećanju prihodne strane. Slažem se da NIS može da doprinese. Malo sam skeptičan, voleo bih da nisam u pravu, ukoliko se desi ovaj posao sa Ural vagon zavodom iz Ruske Federacije i oni kupe "Železaru" Smederevo, to bi bilo izvanredno i to bi bilo odlično za Srbiju, jer Urarl vagon zavod je izvanredna kompanija, nažalost, nije direktno iz branše, ali je korisnik toga. Ako samo jedna od ove tri stavke, ponoviću, "Fijat", NIS ili "Železara" Smederevo se ne desi, bojim se da će onda pretpostavka o povećanju prihoda biti manja.
Imate dobar, odličan rezultat u oktobru mesecu, što se tiče prihoda i što se tiče rashoda. To je dobar znak, ali moram da vam naglasim da u budžetu postoji periodičnost, da je uvek treći, četvrti kvartal veći od prvog i drugog. Realnu ocenu o prihodnoj strani mislim da će moći da se da negde u aprilu, kada prođe prvi kvartal. Kažem, voleo bih da ste u pravu, ali izražavam jednu dozu skepse, pogotovo zbog toga što se i u Evropi u prvom i drugom kvartalu, očekuje nastavak recesije.
Što se tiče poreza na dobit, dodao bih da generalno rezultati toga, rezultati dobre politike, gospodine ministre, vide se, u principu, u drugoj, trećoj i četvrtoj godini. Definitovno je da će neki rezultati biti i u prvoj godini, ali kažem, realno je da će ipak to da bude mnogo bolje vidljivo posle prvog kvartala.
Što se tiče SSP, dodao bih da su naši poljoprivrednici posle četiri godine najviše oštećeni. Navešću samo primer, pogledao sam sinoć na sajtu da Poljska, Mađarska, Slovenija, koje su ovde pored nas, imaju subvencije po hektaru od 300 do 400 evra, ali od 2000. godine. Kod nas su te subvencije 120 evra, tri puta a nekada i četiri puta manje, i to, ne uvek nego samo pod određenim uslovima, koje još uvek ne ispunjava polovina poljoprivrednika. Naravno da razumem da nema dovoljno para u budžetu i ne možemo praviti čudo, ali mislim da je potrebno poljoprivrednoj proizvodnji zahtevati da se, osim raskidanja SSP i mogućnosti alternativnog moratorijuma na ovo od 1. jula 2014. godine, razmatra i zaduživanje, kako bi se uložilo, pogotovo, u tehnologije, prehrambenu proizvodnju, kako bi se uložilo u sisteme za navodnjavanje, u poljoprivrednu infrastrukturu, jer sam siguran da bi u periodu od tri do četiri godine, kako i vi projektujete deficit koji bi trebao da bude 2015. godine 1%, sigurno da bi se rezultat toga vratio kroz dodatne prihode u budžet.
Što se tiče namenske industrije, mislim da je i ona tu zapostavljena. Gospodine ministre, predložio bih, imate veliku šansu, takođe, u saradnji sa Ruskom Federacijom. Pre tri nedelje je Kirgistan, mali Kirgistan, dobio kredit od Ruske Federacije od dve milijarde evra za svoju namensku industriju i za vojnu tehnologiju. Mislim da Srbima ima potencijale u Institutu VTI u Žarkovu, u fabrikama municije, pogotovo ovoj iz Užica, gde bi saradnja sa Ruskom Federacijom mogla da bude velika.
Takođe, smatram da bi u okviru budžeta trebalo da se razmatra i razmišlja i o bezbednosti zemlje. Sledeće godine, gospodine ministre, 2013. godine ističe rok upotrebe svih aviona MIG-21. Sledeće godine je tačno 30 godina od kada su počeli da se koriste i njihov resurs ističe, i mi ćemo ostati bez najvećeg broja aviona koji su danas u našoj floti. Jedna eskadrila najnovijih aviona MIG-29 M2 bi danas koštala od Rusije 450 miliona evra, a siguran sam da bi to podiglo nivo borbene gotovosti naše zemlje, a takođe bi pomoglo u vojnom paritetu ovde u regionu, jer nas očekuju veliki izazovi. Jedna eskadrila od 16 aviona sa 450 miliona evra može da se dobije i na kredit od 20 godina.
Naravno, voleo bih i smatra da bi u budžetu bilo potrebno uraditi nešto, a nadam se da ćete imati vremena u sledećih 12 meseci, da se oforme tri ključne institucije, po meni, za rešenje problema nelikvidnosti u Srbiji, pre svega, Razvojna banka koja ima dobru osnovu u Fondu za razvoj. Druga bi bila izvozna banka, koja bi služila za zdravi deo srpske privrede, pogotovo na onaj izvozno orijentisan. Treće, verovatno, interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima.
Dodao bih da pozdravljam vašu ideju da od 2014. godine, to bih istakao kao dobar deo u budžetu, ne bude više subvencija javnim preduzećima, osim Železnici. Dodao bih još jednu dobru stvar, da ne bude sve crno, mislim da je jako dobro što se kapitalni izdaci mogu planirati na tri godine, jer sam govorio o tome i nekoliko puta ovde u Skupštini, javne nabavke na način kako su do sada rađene, mislim da su predstavljale ogroman problem i bile su jedna kočnica u privrednom razvoju.
Dodao bih i to da država mora da izađe iz privrede. U građevinarstvu imamo najveći pad od 17%, gospodine ministre, a građevinska direkcija Srbije se danas javlja na tržištu kao jedan od glavnih investitora i stavljeno je po …
(Predsedavajuća: Gospodine Popoviću, dodala sam vam vreme koje sam vam oduzela. Dakle, govorite 20 minuta. Molim vas, privedite kraju.)
Završiću.
Mora građevinska direkcija Srbije da bude ravnopravna kao i svi drugi. Kada bude o amandmanima reč, govoriću i o informacionim tehnologijama, mislim da su one vrlo važne.
Samo bih da dodam kao zaključak da je budžet došao po prvi put na vreme, imali smo dovoljno vremena da ga analiziramo. Mislim da je on skup previše optimističkih očekivanja na procenama ekonomskih kretanja i mislim da nije dovoljno uzeo u obzir stanje privrede u Republici Srbiji. Nažalost, za ovu krizu niste vi kao vlada odgovorni, kriva je prethodna vlada, ali ste odgovorni da promenite ovu politiku. Voleo bih da me vreme demantuje. Hvala.

Hvala, gospodine Popoviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih se složio sa malopređašnjom konstatacijom jer je izuzetno pozitivno to što je Vlada Republike Srbije blagovremeno usvojila nacrt Predloga zakona o budžetu za 2013. godinu i prosledila ga Republičkom parlamentu na razmatranje. Prosto, to govori da Vlada želi i da Vlada na jedan odgovoran i ozbiljan način sagledava aktuelnu situaciju i da želi da ponudi konkretna rešenja Republičkom parlamentu na razmatranje i kada je reč o budžetskoj, kada je reč o ekonomskoj i kada je reč o socijalnoj politici.
Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu i set pratećih zakonskih predloga, o kojima govorimo danas, o kojima ćemo govoriti tokom narednih dana, za nas je jedan sistemski i sveobuhvatan odgovor na probleme koji na žalost jesu evidentni. Ovo je zapravo jedan realan odgovor i na ekonomske i na socijalne probleme i nije ovo ni politička ni ekonomska proklamacija jer ima jasno definisane izračunate, proklamovane ciljeve koji će svakako biti realizovani. Vlada želi i pokazuje ovakvim zakonskim predlogom da vodi jednu odgovornu, ali pre svega praktičnu i realnu politiku koja će imati pozitivne efekte realizacije u narednom vremenskom periodu.
Slažemo se, ovaj budžet jeste balans, kako je to rečeno, između štednje i razvoja. On zapravo jeste odraz potrebe da se smanje budžetski deficit, što koliko smo shvatili svi podržavaju, da se podstakne razvoj investicija, što jeste pozitivno i da se sačuvaju oni elementi i segmenti socijalne pravde, što mi to predstavnici socijal demokratske orjentacije u potpunosti podržavamo. Dakle, ovaj predlog zakona o budžetu za 2013. godinu ima i razvojnu i socijalnu komponentu. On zapravo predstavlja ravnotežu između podrške i potrebe da se pomogne onima kojima je pomoć u ovom trenutku najpotrebnija i to su socijalno najugroženije kategorije stanovništva. Prisutna su veća socijalna davanja, izdvajanja za socijalnu zaštitu, čini mi se negde oko sedam milijardi dinara. Ravnoteža između socijalno najugroženijih kategorija stanovništva i realizacije onih važnih projekata u Srbiji i to jeste taj investicioni karakter budžeta, odnosno prisutna su izdvajanja za infrastrukturne projekte, ali je i udvostručen, kako se moglo čuti u uvodnom izlaganju, agrarni budžet i to jesu strateški pravci i strateški ciljevi delovanje Srbije u narednom vremenskom periodu. To će uvek imati podršku poslaničkog kluba SPS.
Ciljevi Vlade RS svakako ne mogu biti realizovani bez ekonomskog oporavka države. Da bi došlo do ekonomskog oporavka države važno je pokrenuti privrednu aktivnost, proizvodnju, investicije, realizaciju kapitalnih i infrastrukturnih projekata. Razvijena infrastruktura je uslov efikasnije ekonomije. Bez infrastrukturnog nema ekonomskog oporavka i zato po našem mišljenju ulaganje u infrastrukturu jeste jedini realan pristup da se reši ono goruće i suštinski najvažnije pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti. Nije dobro, nažalost, to je vidljivo i u ovom predlogu o kome danas govorimo, da stopa nezaposlenosti raste. Jesmo za aktivnu politiku zapošljavanja, ali upravo kroz pokretanje investicija, kroz privrednu aktivnost, kroz realizaciju kapitalnih i infrastrukturnih projekata. Ne sme sve da završi na pasivnom davanju.
Ovaj predlog budžeta, složićemo se, govori još jedno, a to je da u periodu ekonomske krize ušteda mora i treba da bude prioritet prioriteta. Naravno, u periodu ekonomske krize ne može se štedeti tamo gde nema, a nemaju građani. Životni standard građana na žalost danas nije na zavidnom nivou. Ušteda na nivou države treba i mora da bude prioritet prioriteta. U definisanju i izradi ovog budžeta, koliko smo mogli da primetimo, uštedelo se svuda gde je bilo potrebno i gde je bilo moguće, gde je bilo realno, gde je bilo izvodljivo, a da se opet ne naruši funkcionisanje države, da se ne naruši realizacija ciljeva Vlade RS i imalo se na umu ona važna stvar, a to je da teret ekonomske krize najmanje moraju da osete one socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Smanjenje deficita, ponoviću u jednoj rečenici, jeste ozbiljan, važan, odlučan i hrabar potez i koliko vidim ima podršku svih u Republičkom parlamentu. Ono što je važno jeste da se mora uložiti maksimum napora da se ovaj budžet realizuje, jer će to svakako biti podsticaj daljim strukturnim reformama u Srbiji. Po našem viđenju nekoliko je, hajde da kažem, osnovnih karakteristika ovog budžeta, a to su perspektivnost, domaćinsko trošenje i pre svega jedno racionalno ponašanje. Novca ima samo za one projekte koji imaju potpunu opravdanost. Poslata je, rekao bih, jedna jasna poruka administraciji da to jeste dobro, ali sa druge strane Srbija u određenom periodu mora ući u suštinsku reformu javnog sektora, ne sme sve da stane na dva zakona kada je reč o nacionalizaciji državne uprave. Poslata je jedna poruka administraciji, ali je poslata poruka i privredi – nema neozbiljnosti.
Ono što je takođe važno je da su predviđeni mehanizmi da se ne nagomilavaju troškovi države prema privredi. Privreda će odigrati bitnu ulogu u realizaciji budžeta. Ona zapravo treba da obezbedi prihode i zato podsticanjem privredne aktivnosti jeste nužnost u ovom trenutku. Stimulisanje privredne aktivnosti, ulaganje budžetskih sredstava kroz inteziviranje kroz kapitalna ulaganja pre svega u infrastrukturu i jačanje kapaciteta domaće proizvodnje za nas u ovom trenutku jesu prioriteti. Naravno, o tome je danas bilo reči i želim da kažem da je važno da treba postići dogovor sa predstavnicima MMF. Time bi Srbija dobila jedan odgovarajući kredibilitet od stranih investitora i kreditora.
Naravno da je važno sagledati i sugestije i predloge Fiskalnog saveta, ali najveći deo sugestija i predloga Fiskalnog saveta, koliko sam mogao da vidim, je upravo ugrađen u ovaj predlog budžeta. Smanjene su subvencije za sedam milijardi dinara i neto budžetski krediti. Uvedena je kontrola kada je reč o broju zaposlenih u javnom sektoru. Važno je stvoriti ovaj mehanizam za mesečnu kontrolu rashoda i sprečavanje nedovoljne kontrole troškova. To su neke stvari koje jesu bile sugestije i predlozi, ali koje su ugrađene u Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu. Važna je kontrola jer i najbolji i najtransparentniji i najkvalitetniji budžet može da upropasti njegova realizacija, može da upropasti način trošenja i izvršenje rashoda.
Međutim, kada je reč o mišljenju Fiskalnog saveta i kada je reč o razgovorima sa predstavnicima MMF i u jednom i u drugom slučaju treba imati na umu jedno, a to je da naš interes mora biti interes Srbije i interes građana Srbije. Imajući to na umu i u tom pogledu treba održati jedan odgovoran odnos.
Tokom rasprave o rebalansu sam rekao da mi se nažalost čini da svako u Srbiji ima neki svoj interes. Naš interes u tom pogledu mora biti jedinstven, a to je Srbija i građani Srbije.
Dakle, predlog o kome danas govorimo predstavlja jedan jasan program Vlade RS u 2013. godini i to jeste temelj daljih reformskih poteza u prevazilaženju negativnih efekata ekonomske krize, jeste zaokret u vođenju politike javnih finansija i jeste onaj drugi deo paketa fiskalne konsolidacije. On u načelu ima podršku poslaničkog kluba SPS. Podneli smo određeni broj amandmana, ali o tome ćemo govoriti u toku rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Mirko Cvetković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, budžet za narednu godinu svakako predstavlja najvažniji dokument Vlade koji ona radi u ovoj godini.  Taj budžet jeste, ako sam dobro razumeo gospodina ministra prilikom razmatranja pitanja rebalansa, prvi dokument koji se može smatrati kao njegov. Zbog toga što je prilikom izlaganja rebalansa, kada su bile kritike, njegov odgovor je bio da mnoge loše stvari u rebalansu jesu rezultat rada prethodne Vlade, a da će se njegovi rezultati videti tek kada bude gotov budžet za sledeću godinu. Dakle, to je to i sada možemo da pogledamo ove rezultate.
Moram da kažem da meni nije bilo baš jasno zašto je prethodna Vlada prozivana za neke stvari iz prethodnog budžeta. One jesu relevantne, imajući u vidu da se sada ponovo čuju šumovi da je za ovaj budžet odgovorna prethodna Vlada, pa da je međunarodni monetarni fond izgubio poverenje u prethodnu Vladu, pa zbog toga neće da razgovara sa ovom itd, što je naravno smešno.
Želim da kažem da kada se radi o prethodnoj Vladi, moram to da kažem na početku, da je fiskalna politika koju je ona vodila vođena zaključno sa 1. januarom ove godine, ili ako hoćete formalno sa 31. decembrom prošle godine, potpuno u skladu sa svim dogovorima i bila je podržana od strane MMF. Ono što mi nismo imali kao sporazum sa MMF, a to je period od 1. januara, pa do formiranja nove vlade. Paušalno obraćanje prethodnoj Vladi za neodgovornu politiku u kompletnom periodu može da se tumači kao neslaganje sa stavovima koje je MMF takođe podržavao, što je svačije pravo, ali mislim da je to zapravo štetno.
Meni nije bilo sasvim jasno zašto je kod rebalansa prethodna Vlada optužena da je ona obavezna za povećanje rashoda koji su se mogli videti u rebalansu na mesečnom nivou u proseku oko 20%. Isto tako, verovatno ćete danas imati prilike da vidite na nekim sajtovima vezanim za makro ekonomiju, napravljeni su obračuni kako se kretao dug. Ti obračuni pokazuju da ne samo da nije zaustavljen rast duga, nego od formiranja nove Vlade stopa njegovog rasta je utrostručena mereći na dnevnom, odnosno obračunavali su i sekunde.
No, ostavimo se rebalansa. On je takav kakav je. Čujemo da će u stvarnosti rezultati biti bolji nego što su planirani. Veoma sam zadovoljan sa tom informacijom. Ono što me muči jeste da su ti bolji rezultati posledica visoke inflacije i ako želimo da stvari dovedemo do apsurda, ako bi sledećeg meseca inflacija porasla za još 10%, onda bi rezultati bili još bolji. Zato se ne trebamo hvaliti rezultatima koji generišu prihode iz inflacije.
Kada se radi o ovom konkretnom budžetu koji je, kao što sam rekao, najavljen kao kreacija, kao potpuna kreacija, nove Vlade, odnosno novog ministarstva, neću govoriti o detaljima. Ima velikog interesovanja za budžet. Javilo se tridesetak ljudi koji žele da učestvuju u raspravi u pojedinostima. Zato ću se zadržati samo na osnovnim elementima, odnosno na ključnoj postavci tog budžeta i na onome šta je nama daje kao politika.
Taj budžet jeste, sa jedne strane, suštinski loše urađen. Zašto je suštinski loše urađen? Zato što je on manjka za reforme o kojima svi pričamo. Kao što je i Fiskalni savet nagovestio smanjenje deficita jeste rezultat povećanja prihoda, kao posledica povećanja poreskih stopa, a sa druge strane, uštede na rashodima su nastale kao posledica ograničavanja rasta penzija i plata. Ako su to ključne reforme koje su stabilizovale privredu, meni je onda jako žao građana koji će videti šta te reforme znače.
Ono što nedostaje jesu reforme, koje bi obezbedile da se isto postigne sa manje para. Imali smo jednu veliku raspravu gde je rečeno da u javnim nabavkama leže uštede, bilo je raznih licitacija, cifre su se uglavnom kretale od 600 do 800 miliona evra. Kada se kažu uštede, to shvatam da se isti obim roba i usluga može nabaviti za izvoz koji je manji za 600 do 800 miliona. Dakle, ne da se smanji količina nabavki već da se uštede ostvare kroz racionalizaciju. Jedan od prethodnih govornika je rekao da je taj zakon pri kraju i da će vrlo brzo doći u parlament. Ne vidim gde su te uštede i zašto nije pokazano koje stavke treba umanjiti za taj iznos ili se računa da takvih ušteda neće ni biti.
Takođe, bili smo svedoci i razgovaralo se o tome da će jedan ogroman broj nepotrebnih agencija, govorilo se o stotinama, da bude ugašen, pošto su nepotrebne i da će se na taj način ostvariti ušteda. Poslužimo se običnom špekulacijom. Ako je to sto agencija, neka se na godišnjem nivou uštedi po milion evra na jednoj. To vam je dodatnih sto miliona evra uštede koje se ne mogu videti u ovom predlogu budžeta. Ono što se vidi, ono što sam rekao, to je da je budžet praktično napravljen tako da nikakvih suštinskih reformi i suštinskih ušteda nema, već se uštede generišu samo na račun makaza cena i inflacije.
Drugo, ovaj budžet nije formalno ispravan ne u smislu da nije izbalansiran, već nije ispravan u tom smislu što predlaže i daje cifre koje u stvarnom životu nemaju svoje utemeljenje i nisu realistične.
Fiskalni savet u svom izveštaju je govorio o tome da je deficit ne 3,6, već verovatno 4,3, pa u nekim opcijama je spominjao cifru od 5%. Dakle, ovde se ne radi o bilo kakvom suštinskom zaokretu, o bilo kakvom smanjenju niti rashoda, niti nekoj fiskalnoj konsolidaciji, već je to jedna razlika između nečega što je bilo šest, šest koma nešto na oko pet, a istovremeno čak i tih jedan, 1,5% se dobija kao posledica makaza cena. Dakle, fiskalni savet je institucija koja je relevantna i koja je osnovana od strane Narodne skupštine da daje ocenu fiskalnih politika, ona daje ocenu da ovaj budžet ne predstavlja ovako kako je dat, da on nema elemenata koji ukazuju na reforme i da cifra od 3,6 koja se spominje jeste samo jedna fikcija.
Na sličan način, to isto kaže i MMF, samo ne tako eksplicitno, ali ako pogledate u redosledu događaje, oni upravo tvrde to. Sa jedne strane, MMF kaže da je program kojim bi se deficit skinuo na 3,6% previše ambiciozan.
Znamo iz informacija koje smo dobili čak i iz Ministarstva finansija da je MMF bio spreman da prihvati i 4%. Istovremeno, MMF odlazi iz Beograda, uz konstataciju koju nisam baš siguran da ste mogli videti u našim medijima, ali je ima na sajtu MMF, u kojoj kaže da su mere koje je preduzelo Ministarstvo finansija neadekvatne trenutku u kome su one donete. Imajući u vidu navedeno, može se zaključiti da MMF otprilike kaže sledeće – mi bi prihvatili i 4% minusa, ali ovo što vi nudite, iako tvrdite da je -3,6%, mi verujemo da je više od 4%, jer da je 4% ili manje od 4% mi bi to odmah prihvatili.
Prema tome, imate i drugu instituciju, pored Fiskalnog saveta, koja ima negativan stav u odnosu na ovaj budžet. Pri tome, ovde ne govorim o strukturnim stvarima, već o stavu da li je zaista deficit 3,6% ili veći. Odgovor u odnosu na ovo što sam citirao jeste da, po njihovom mišljenju, deficit u ovom budžetu jeste veći nego što je to zvanično ovde prikazano.
Na kraju, postavlja se pitanje koja je to politika i šta je to što ovaj budžet nudi Srbiji u narednoj godini, koju on politiku promoviše? Sumirajući sve što je rečeno, ispostavlja da se ta politika može definisati u dva ili tri stava. Prvi stav jeste povećanje poreza na različitim nivoima. Drugi stav jeste porast inflacije kao nužni pratilac ostvarenja ciljeva. Treći stav jeste smanjenje standarda građana, što je nužni pratilac povećanja inflacije.
Imajući sve to u vidu, zaista se pitam da li je to politika koju Ministarstvo finansija želi da realizuje sledeće godine? Ovaj budžet mi u većoj meri deluje kao matematički ili računski zatvoreni bilansi, pa neka prođe, a posle ćemo videti šta će se dešavati. Ukoliko grešim, ukoliko je ovo zaista politika, onda građani mogu da očekuju dalje snižavanje njihovog standarda. Istina, nominalno će im ostati plate iste, ali sa kupovnom moći koja će biti daleko manja, jer već u ovom trenutku imamo inflaciju koja je jedna od najvećih ili u poslednjih pet godina najveća i to se dešava u ovom trenutku. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo me neke stvari iznenađuju od svojih kolega poslanika. Svaki budžet barem mora da ima kao prethodnicu prethodni budžet, barem u jednom delu. Čudi me što se izbegava odgovornost kroz kritiku ovog budžeta bez obzira na to kako je budžet za 2012. godinu bio problematična i kako je sve to uticalo na sve ove tokove o kojima je govorio moj prethodnik.    
Da počnemo prvo oko MMF i odgovorne fiskalne i budžetske politike. Koliko mi je poznato, misija MMF je bila u Srbiji prošle godine otprilike u ovo isto vreme. U načelu su bili saglasni sa Predlogom budžeta Republike Srbije za 2012. godinu i zbog toga su došli u martu mesecu da vide kako napreduje realizacija tog budžeta za 2012. godinu, a predsednik Vlade je tada bio gospodin Cvetković.
Već tada je bilo jasno da od zacrtanih 4,5% deficita nema ništa. Već tada je bio probijen deficit i to zbog loše procene prihodne strane budžeta koja se ogledala u optimističkoj proceni da će Srbija imati rast BDP. Do tog rasta nije došlo. U tom trenutku MMF je tražio da se donese rebalans budžeta. Zamislite, zbog politike, ne zbog građana, predsednik Vlade je to odbio. I pored toga što zna da je neostvarivo to što je započeo, odbija iz političkih razloga, a politički razlog je sledeći. Bila je u toku predizborna kampanja, to je moglo da utiče na izborni rezultat i jedan loš budžet je morao da nastavi da živi do septembra meseca ove godine. Tako da, o odgovornosti i projekcijama, zamolio bih da poslanici pripadnici bivšeg režima nama o tome ne govore. Stavili su čitav narod u jednu izuzetno problematičnu situaciju. Zato je misija MMF zamrzla pregovore oko kredita koji se daju Srbiji.
Koliko je stanje bilo katastrofalno - samo po izveštaju Vlade Republike Srbije utrošak budžeta, odnosno prihodi budžeta za 2012. godinu, zaključno sa 30. junom, bili su ispunjeni 75% od planiranih. Samo je jedan stavka bila ispunjena skoro za čitavu godinu, a to su zaduživanja države. Tu je ta prethodna Vlada zadužila državu 90%, odnosno u prvih šest meseci skoro za čitavu godinu. I opet je postojala nelikvidnost u budžetu Republike Srbije i mnoge stvari, koje su kapitalne investicije bile, držane su na realizaciji 50, 55 ili 60% u odnosu na ono što je bilo planirano.
Ulazimo u sledeću situaciju – kako ispuniti obaveze koje je država preuzela i nasledila od prethodne Vlade? Možemo da pootpuštamo zaposlene u oranima državne uprave, iste one koje je prethodna Vlada zapošljavala, prethodna Vlada koja je nagomilala državnu administraciju. Stav ove vlade jeste da, dok je svetska ekonomska kriza i ekonomska kriza u Srbiji, ne treba otpuštati radnike, nego regulisati njihove plate da budu prihvatljive za budžet i za posao koji rade i uskladiti sa Zakonom o zaposlenima u organima državne uprave. To svakako nije dovoljno, mora da se poveća prihod u budžet Republike Srbije. Kao posledica povećanja, kao razlog za povećanje budžeta Republike Srbije jeste prihod u budžet, jesu izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost. To je jedini način da se manjak sredstava, bez daljih velikih zaduživanja, sprovede.
Ako izmenite poreske stope, sasvim je prirodno očekivati i određenu inflaciju i pogoršanje životnog standarda građana. Ali, izvinite, za taj manjak u budžetu što je bio odgovoran je na prvom mestu predsednik prethodne Vlade i ministra finansija koji su vodili javne finansije Republike Srbije. Jeste, tačno je da su građani zbog toga trpeli određene posledice, i građani i privreda, ali kakva nam je to bila privredna aktivnost do septembra meseca 2012. godine? Osim pada, imali smo opasnost da zbog neodgovorne politike čitava naša privreda bude nelikvidna.
Kurs evra je bio 119 dinara dok nije zamenjen guverner, sada je 112, 113. Svakako da bi inflacija bila daleko veća da nije bilo i ovog faktora smanjenja deviznog kursa. Prethodna Vlada je bila toliko uspešna da je potrošila milijardu i 300 miliona evra deviznih rezervi, a da je evro skočio u odnosu na dinar 16 dinara, odnosno 15%.
Neko je spominjao Zakon o javnim nabavkama. Zakon o javnim nabavkama koji je SNS obećala u predizbornoj kampanji, odnosno nacrt tog zakona, taj nacrt je završen, završena je javna rasprava i možete da očekujete za dan, dva da ga vidite u Skupštini, skupštinskoj proceduri, evo ga ovde pred vama. Možda su ga neki već šefovi poslaničkih grupa dobili radi usaglašavanja. Tako da smo i to predizborno obećanje ispunili, ne samo ono kada je u pitanju borba protiv korupcije.
Da je ovaj budžet najbolji koji smo mogli da imamo, nije. Ali, da je naša realnost to svakako jeste. Ako je po prvobitnom budžetu, za 2012. godinu, naš deficit bio 144 milijarde dinara, a sadašnji 122 milijarde dinara, onda je svima jasno koliko je bilo teško napraviti jedan ovakav budžet, obezbediti sredstva za budžetske korisnike i obezbediti sredstva i za plate zaposlenih u državnoj upravi i za penzije. Samo da podsetim, znači kada je u pitanju transfer budžeta Republike Srbije penzionom fondu iznosi 302 milijarde dinara. Budžet za obavezno socijalno osiguranje iznosi 280. To je skoro 50% budžeta Republike Srbije. To govori kakvo je nasleđeno stanje u privredi, jer ova dva fonda trebalo bi da se pune iz doprinosa koji uplaćuju zaposleni, a imamo situaciju da troše 50% budžeta Republike Srbije. To govori u kakvom je stanju privreda nasleđena od prethodne Vlade.
Svakako da i pored svih ovih mera štednje, pored jednog odgovornog vođenja javnih finansija ovo može da bude rešenje samo na kratke staze, za godinu ili dve dana. Posao ove Vlade jeste da u sledećem periodu, osim ozbiljnih ušteda stvori uslove da stvarno doživimo investiciju u Srbiji. Sa svakim investitorom sa kojim god sam razgovarao, da li je bio domaći ili strani, u ovih proteklih nekoliko meseci, nisam nailazio na otpor da se investira u Republiku Srbiju, nego sam nailazio na strah da im neko ne traži provizije za to. Taj strah nije bezrazložan jer smo počeli da budemo na takvom glasu zbog prethodne vlasti. Koliko god da neko misli da je svet veliki i da ako jednog investitora izgubite da ćete drugog da dovedete, grdno se varate. Izuzetno dobru komunikaciju imaju međusobno i ako vas oni ocrne, odnosno nas ocrne da smo skloni korupciji, da smo skloni provizijama, bežaće od ove zemlje kao đavo od krsta. To jeste posao ove Vlade da ubedi buduće investitore da nikakvih provizija za ulaganje kapitala u Srbiji neće biti.
Naravno da se očekuju izmene i dopune određenih zakona koji treba uproste zakonsku regulativu za dobijanje određenih dozvola i saglasnosti i verujem da će do kraja ove godine već dobar deo takvih zakona da bude ovde u skupštinskoj proceduri. Neki su već na Vladi, neki su već i ovde. Jedini način da Srbija izađe iz krize jeste da se poveća uposlenost građana i smanji konačno pritisak fondova na republički budžet. Jer ako potrošite 50% novca za fondove, ako potrošite 40% novca na zarade zaposlenih, a tu pre svega mislim i na policiju, na vojsku, na prosvetu i na zdravstvo, onda koliko vam ostaje za ozbiljne investicije, a Srbija nije država koja je izgrađena i njena infrastruktura je na izuzetno niskom nivou, osim ako neuposlite nove građane.
Tako da ovaj budžet ovakav kakav jeste smatram da je neko prelazno rešenje za neke mnogo ozbiljnije i neke mnogo bolje budžete i uliva nadu da će ova Vlada odgovorno da vodi javne finansije, daje nadu da korupcije u našim državnim organima više neće biti i zbog toga će SNS u danu za glasanje podržati ovaj Zakon o budžetu.

Hvala.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč. Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva finansija i privrede, dame i gospodo narodni poslanici, SDPS smatra da ovaj budžet definitivno treba i ubeđeni smo da može da predstavlja razvojnu komponentu i mogućnost da naša zemlja u što kraćem roku prevaziđe ekonomsku krizu u kojoj se našla.
Ova Vlada i Ministarstvo finansija i privrede zateklo, slobodno mogu da kažem, najlošije stanje u javnim finansijama od 2000. godine pa do danas. Ali, iako u septembru projektovana budžetski deficit na 7,1% za 2012. godinu, projekcije su takve da će republički budžetski deficit biti smanjen na 5,6%, a da će konsolidovani deficit biti 6,1%. To je zasluga vrlo brzih i dinamično donešenih mera fiskalne konsolidacije uz čitav set ekonomskih zakona koje su definisale ozbiljno povećanje na prihodnoj strani, to je ukidanje sopstvenih prihoda, to je ukidanje parafiskalnih nameta, povećanje poreza, što je naravno pozitivno rezultiralo u veoma kratkom roku.
Naravno, ovakve mere Vlade Republike Srbije koliko možemo da vidimo proteklih dana, pre dva dana su obveznice petogodišnje imale kamatnu stopu od 4,82%, desetogodišnje od 5,6% i kada to uporedimo samo sa situacijom do pre nekoliko meseci, sa 7,25%, ne možemo a da ne zaključimo da je to jedan ozbiljan pomak i da je on rezultat jedne stabilizacione politike i želje i volje ove vlade da implementira strategiju finansijske stabilizacije i definisanja jasne likvidnosti, pogotovo u državnom sektoru, ali i u privatnom sektoru, o čemu ću govoriti malo kasnije.
Podsetiću vas, drage kolege i na izjavu Džejn Armitidž, regionalne direktorke kancelarije Svetske banke koja je pre sedam, osam dana pohvalila mere fiskalne konsolidacije. Potvrdila projektovani rast BDP na 2,5% i pohvalila mere koje su definisane u budžetu i moram da kažem veoma važni zakoni koji će se pojaviti pred cenjenim Domom naredne nedelje, posebno je tu važan zakon o javnim preduzećima.
Danas je na dnevnom redu zakon o povećanju poreza na dobit, zakon o uslovnoj amnestiji i poreskih dugova i rokovi i zakon o rokovima izmirivanju plaćanju dugova u javnom i privatnom sektoru.
U ovom predlogu budžeta i seta ekonomskih mera koje su neodvojive od njega, kao glavni cilj imamo likvidnost, stabilizaciju finansija i kako bi to ministar rekao, čišćenje dugova. Ako imamo u vidu da trenutno je nelikvidnost naše privrede 913 milijardi dinara, dolazimo do zaključka da nelikvidnost generiše čitav jedan budžet.
U privatnom sektoru je negde oko 500 milijardi dinara, a u javnom sektoru oko 483 milijarde dinara. Dakle, 183 milijarde dinara u javnom sektoru je glavnica, a 303 milijarde su kamate.
Sa pratećim zakonom o uslovnoj amnestiji poreskih dugova, možemo da zamislimo samo kada bi uspeli da naplatimo 10% od ovog iznosa. To bi bio iznos celokupnog deficita, da ne govorim o tome da je to i potencijalno ne mogu da tvrdim da će on dati takve pozitivne efekte i tu verujem, pogotovo malim privrednicima, mikromalim i srednjim preduzećima da izađu iz blokada, da ponovo steknu uslove, da pokrenu proizvodnju i ono što je najbitnije, da zadrže radna mesta i potencijalno zaposle nove radnike.
Veoma je važno napomenuti i rešavanje situacije kada je u pitanju ono što se u ekonomiji zove kvazifiskalni deficit, to su docnje najizraženije u zdravstvu, docnje prema veledrogerijama, prema proizvođačima i farmaceutskoj industriji i podsećam vas da su neki od najvećih, stranih direktnih investicija u Srbiji upravo investicije u farmaceutskoj industriji i rešavanje problema 120 miliona evra dugovanja veledrogerija u državnom vlasništvu prema proizvođačima, što je bilo nedopustivo i što će se ovim zakonima potpuno rešiti.
Jedna od novina i kako bih rekao, inovacija Vlade i ministarstva, moraju biti inovativni u rešenjima, u ovako lošoj situaciji, definiše i centralne javne nabavke u sektoru zdravstva u narednom periodu, a Svetska banka je prognozirala da mi kroz sistem centralnih javnih nabavki možemo da uštedimo i do 20% koje smo u prethodnim godinama trošili, ali i sprečiti onu mogućnost koju su svi igrači na tom tržištu zdušno koristili, a to je naduvavanje cena lekova i bogaćenje na taj način.
U tome, jako je važno i da što pre dobijemo na razmatranje i zakon o javnim nabavkama koji će rešiti problem, u tom nekom smislu se procenjuje negde oko 600 miliona evra koje ispare u okviru javne nabavke.
Siguran sam da parlament Republike Srbije i Vlada Republike Srbije imaju jasnu nameru i dobru nameru da u tom cilju sarađuju sa DRI i da na jedan kvalitetan način reše ovo pitanje i da taj novac se slije u državni budžet.
U okviru ovog budžeta, imaćemo povećanje poreskih prihoda za deset milijardi dinara, neporeskih prihoda za devet milijardi dinara, a kada je u pitanju rashodna strana, za 17% će se umanjiti materijalni troškovi, odnosno nabavka roba i usluga. Povećaće se rashodi za socijalnu zaštitu, što SDP kao stranka koja podržava najugroženije slojeve društva i najsiromašnije, zdušno podržava, povećaće se rashodi za poljoprivedu i to su sve moje kolege narodni poslanici koji su diskutovali, naravno, pohvalili i to je put ka onom našem cilju od 5% izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta i promovisanja sektora poljoprivrede kao jednog sektora gde imamo najveću šansu da poboljšamo naše ekonomske performanse.
Ne mogu da ne kažem nekoliko reči o subvencijama, jer niko nije do sada govorio o tome, svi govore da Vlada, država, ministarstvo subvencionišu privatna strana preduzeća kroz plaćanja kada su u pitanju otvaranja novih radnih mesta, ali niko nije rekao da je 60% od tih preduzeća u domaćem vlasništvu.
Dakle, 40% od tog ukupnog zbira preduzeća koja se subvencionišu su u stranom vlasništvu i to je istina i to je nešto što se može uvek proveriti.
Mislim da je to jako dobro inovativno rešenje, ono je generisalo 46 hiljada radnih mesta u proteklih nekoliko godina u našoj privredi generisalo je to da fabrika automobila Srbije u Kragujevcu trenutno ima porudžbine za 160 hiljada automobila u narednoj godini, a ovim putem apelujem, pošto sam video u određenim razdelima u budžetu da neke od državnih institucija planiraju nabavku vozila, apelujem na sve državne činovnike i organe da nabavljaju "Fijat 500l" i da na taj način pokažu svoj ekonomski patriotizam.
Ako resorni ministar može da se vozi u tom automobilu po gradu, ne vidim razlog da se bilo ko od njegovih kolega i pogotovo činovnika nižih u hijerarhiji, to isto ne urade. Apelujem za to i kod narodnih poslanika.
Kada su u pitanju subvencije u državnim preduzećima, u restruktuiranju, jasno je definisana zakonom da će se taj proces rešiti do 2014. godine, a ja samo želim da naglasim predstavnicima Vlade i kolegama, narodnim poslanicima da naprave u narednom periodu, od nekoliko meseci jasnu strategiju socijalnih programa za one koji će potencijalno izgubiti posao i naravno, programe prekvalifikacije i dokvalifikacije u onom smislu kada imamo ljude koji će ostati bez posla, u skladu sa potrebama privrede i potrebama preduzeća u našoj zemlji.
Isto tako, podržavam poboljšanja kroz zakon o javnim preduzećima u javnom sektoru, poboljšanje njihove efikasnosti, profesionalizaciju javnog sektora, korporativizaciju javnog sektora i uvođenje sistema korporativnog upravljanja kroz implementaciju ovog zakona.
Naravno, kao socijaldemokrata, da završim sa zapošljavanjem, imamo visoku stopu nezaposlenosti. Podsetiću vas da pre nekoliko dana u Seulu na velikom skupu G 20, te najrazvijenije zemlje sveta su podržale državnu regulaciju i državni intervencionizam u privredi i podstičem ovim putem Ministarstvo i nadležne u Vladi, da definišu i generišu što više inovativnih rešenja, uz socijalni konsenzus koji je jako važan sa predstavnicima (ne razume se) rada i naravno, predstavnicima poslodavaca Univerziteta i svih onih koji rade na ekonomskom i društvenom razvoju naše zemlje.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Riza Halimi.