Ovde se radi o klasičnoj zameni teza, o bežanju od odgovornosti. Stranka koja je imala punu vlast u ovoj zemlji, odgovornost za sprovođenje politike, imala je sve instrumente u rukama, danas pokušava da se izgovori na najpre ekonomsku krizu, a zatim na političku stranku URS. To nije u skladu sa onim što smo imali prilike da čujemo i na vašoj skupštini. Kao da niste bili na Skupštini. Vaš novi lider je pozvao sve vas da se izvinite građanima Srbije za stanje koje ste ostavili u zemlji, ali se vi očigledno ne ponašate danas u skladu sa tim. Očigledno je da će i on imati glavobolju u budućnosti oko toga.
Nemojte bežati od odgovornosti. Vaša odgovornost jeste i objektivna. Sve ovo što smo slušali o katastrofalnom stanju u zemlji, visoka stopa nezaposlenosti, prezaduženost, to je najbolji izveštaj o vašem radu koji ste sami dali. Svi ste u diskusijama pomenuli i zaduženost i nezaposlenost i katastrofalno stanje i privredi i katastrofalno stanje u pravosuđu. Za sve to ste vi najodgovorniji. Nemojte da nam držite više lekcije, pogotovo ne lekcije o stanju u zemlji. Hvala.

Gospođo Kolundžija, po kom osnovu se javljate?
(Nada Kolundžija, s mesta: Replika.)
Niste pomenuti vi u toku izlaganja.
(Nada Kolundžija, s mesta: Na osnovu mog izlaganja se narodni poslanik javio.)
Ne, izvinite, gospodin Ilić je govorio o DS. To bi mogao da uradi gospodin Mićunović kao šef poslaničke grupe i dozvolio bih repliku u tom smislu, ali vi niste šef poslaničke grupe, niti njegov zamenik.
Da li onda ostajete po Poslovniku, pošto imate prednost?
(Nada Kolundžija, s mesta: Odustajem.)
Gospodine Mićunoviću, izvolite.

Demokratska stranka je odgovorna, a ministar finansija je neodgovoran. Mislim da smo time završili sve. Čovek koji je bio 20 godina u svim vladama i bio je i guverner i ministar finansija i sve redom, da on ništa sa ovim nema, jedino je kriva DS.
Vratimo se mi ovde glavnom problemu. Mogu da razumem nervozu ministra koji je očekivao, kako je on verovao na svom tviteru, da je nastalo rasulo, nema više opozicije, takoreći, niko mu se ne može suprotstaviti, a kad vam se suprotstave, onda nastane nervoza.
Prema tome, molim vas da nastavimo debatu o budžetu i da ministar bez nervoze odgovara na pitanja. To mu je zadatak ovde.

Meni je drago da možemo da nastavimo rad o budžetu.
Moram da istaknem nešto što je moj utisak, vezano za rad Narodne skupštine, jer ako bilo koja poslanička grupa traži da ministar izrazi poštovanje prema njemu, što smatram da je apsolutno normalno i molim i sve ministre koji dođu ovde da se tako ophode u Narodnoj skupštini. Istovremeno, moram da kažem da sam čuo dosta izlaganja danas koja su često bila na granici uvredljivih i prema članovima Vlade i prema ministru Dinkiću, na koja on, osim u jednoj situaciji, nije reagovao.
Dakle, molim vas, da bismo imali u duhu rasprave nešto što je potpuno prirodno i normalno, da se svi držimo toga. Znate i svi šta spada pod uvredljivo ponašanje koje može biti tako protumačeno.
Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslušaću svog šefa poslaničkog kluba i govoriću o budžetu.
U uvodnom izlaganju ministra finansija izneto je nekoliko istorijskih momenata vezanih za ovaj predlog budžeta. Jedan od istorijskih momenata koji je u nekoliko navrata veoma hvaljen jeste okolnost da je ovaj budžet stigao na vreme, da je stigao u oktobru, umesto u decembru itd. To je za nas poslanike stvarno važno i to je dobro, ali nisam sigurna da će građanima od toga biti bolje.
Ima još jedna stvar. Ovde se zanemaruje činjenica da jeste predlog budžeta stigao u oktobru, ali je gomila amandmana Vlade stigla dan pre početka rasprave. Ti amandmani Vlade bitno menjaju strukturu ovog budžeta. Prvi amandman povećava prihod, čini mi se, za devet milijardi i šesto. Prema tome, šta bi se desilo možda da je budžet stigao dvadesetak dana kasnije? Možda biste pronašli još nekih 10 milijardi.
Drugi istorijski momenat, koji je takođe ovde često ponavljan, odnosi se na tzv. istorijski deficit, odnosno maksimum, istorijski maksimum kada je deficit u pitanju.
Stvarno to sada ne mogu da proveravam i da se vraćam unazad, naše je da gledam unapred, i gledamo unapred, ono što je sasvim sigurno, kada posmatramo Predlog ovog budžeta, na istorijskom minimumu, ako ovaj predlog bude usvojen, biće kultura Srbija. Kada se od ovog budžeta koji je predložen, deo sredstava koji je namenjen informisanju oduzme, kultura Srbije u 2013. godini će raspolagati sa nešto više od pola procenta budžeta Republike Srbije.
Zašto? Vidimo da je planirano da prihodi rastu i da će biti veći negde za 16% u odnosu na 2011. godinu. Ministarstvo kulture i informisanja u 2012. godini, prema rebalansu, raspolagalo je sa šest milijardi i 955 miliona. Prema planu budžeta, Ministarstvo kulture i informisanja u 2013. godini će imati na raspolaganju šest milijardi 23 miliona i nešto sitno. To je pad u odnosu na ovu godinu za 13,5%.
Da li smo svesni posledica ovakvog odnosa prema kulturi? Da li smo svesni da, pod jedan, kažnjavamo svoje građane, da ćemo im uskratiti da imaju nove knjige u bibliotekama, da gledaju nove filmove, predstave, da ćemo svoje kulturno blago, umesto da štitimo, prepustiti zubu vremena? Da li smo svesni da sami sebi uvodimo embargo, odnosno povlačimo se u izolaciju? S ovim parama za međunarodnu saradnju, Narodno pozorište neće moći da ode do Niša, na primer, a kamoli da pređe granicu.
Treće i najvažnije – ovakvim odnosom prema kulturi, stvaramo atmosferu da je kultura nešto nevažno, nebitno, tu nema para. Gde ima para? U zabavi i na estradi. Hoćemo li sve da pretvorimo u zabavu i u estradu? Hoćemo li tako brutalno da uvedemo tržišne principe i u kulturu, pa ćemo povećati cene ulaznica za kulturne programe i onda će moći da ih plati onaj koji ima para, ili ćemo sve baciti i udariti u tanke žice komercijale, pa neka gleda onaj koji nema baš zahtevan ukus, a to najčešće ide zajedno?
Da li ćemo se onda čudom čuditi i pitati, ako bude para za ta istraživanja i radila neka nova istraživanja, zašto mladi sve manje čitaju, zašto sve manje ide u pozorište, na koncerte, itd? Da li smo uopšte svesni koliko ugrožavamo duhovno zdravlje nacije? To je bolest koja dugo traje i još sporije se leči.
Stvarno ne bi htela da kvarim harmonične odnose u vladajućoj koaliciji, ali moram da ukažem na jednu činjenicu. Za kulturu je najviše smanjen, tj. prepolovljen na ovoj poziciji, zove se - ekonomska klasifikacija 4.2.4. specijalizovane usluge, gde su upravo pare za projekte, za programe, za kulturna nasleđa, za filmove, za pozorište, za muziku itd. Onda se pitam – nije li to možda zbog toga što ministar kulture nije više iz iste stranke iz koje je aktuelni ministar finansija? Stvari su bilo malo drugačije u prethodnom periodu, kada je ministar ekonomije bio takođe i potpredsednik Vlade. Reći ću – na toj poziciji je 2008. godine bilo milijardu i 66 miliona dinara, 2009. godine je bilo milijardu i 637 miliona, 2010. godine je bilo 985 miliona, 2011. godine je bilo milijardu i 181 milion, 2012. godine milijardu i tri miliona. Za 2013. godinu, novi ministar će moći da računa na 496 miliona za kulturu, tri miliona i nešto za informisanje. To je sve ukupno oko 500 miliona.
Predložila bih novom ministru da se svojski založi i da bude prihvaćen amandman koji sam podnela na ovaj predlog budžeta i tražila da se jedan deo sredstava umeri prema kulturi. Ako to ne uradi, najprijateljskije bi mu predložila da podnese ostavku. Ovako, sa parama koje će mu biti na raspolaganju, neće moći ništa da uradi, a sigurno neće hteti da ostane upamćen kao ministar kulture u mandatu u kome je kultura imala istorijski minimum izdvajanja iz budžeta Republike Srbije.
Da završim. Jedan od najpoznatijih svetskih antropologa Kliford Gerc, poznat po tome što je posebno proučavao odnose između kulture i društvenih procesa u zemljama trećeg sveta, napisao je: "Nema ništa što ne zavisi od kulture – čovek, društvo, ekonomija, politika. Nema bez ljudi kulture, ali bez kulture nema ni ljudi". Hvala.

 Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Radi metodološke preciznosti, samo da vam kažem da je prošle godine u budžetu 2012. godine Ministarstva kulture bile uključene i digitalne agende i telekomunikacije. One su davale nominalno veći iznos, ali to nije bilo namenjeno za kulturu. Jedan deo tog budžeta je bio namenjen za telekomunikacije, odnosno digitalnu agendu. Sada je budžet Ministarstva kulture na istom nivou kao što je to bilo u prethodnoj godini.
Naravno da bi bilo dobro da ga povećamo, ali kao što su svi budžeti restriktivno planirani, tako je i ovaj budžet planiran. Dakle, postoji metodološka razlika u planu budžeta Ministarstva kulture za 2013. godinu, odnosno 2012. godinu, s obzirom da Ministarstvo telekomunikacija i digitalne agende više nije u Ministarstvu kulture, nego je tada u Ministarstvu za ekonomske odnose i inostranstvo.

Hvala.
Gospođa Mojević, pravo na repliku. Izvolite.

Računajući na to da će biti neko opravdanje, ponela sam "Službeni glasnik" u kome je objavljen rebalans budžeta. Od šest milijardi, nisu vam dobro ministre rekli, od šest milijardi i 955 miliona, za digitalnu agendu u 2012. godini je bilo predviđeno 12 miliona i 860.000.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Samo da vas podsetim, vašoj poslaničkoj grupi je ostao minut.
Da li želite reč? (Ne.)
Ministar Dinkić se javio za reč. Izvolite.