Hvala, gospodine predsedniče.
Predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslušaću svog šefa poslaničkog kluba i govoriću o budžetu.
U uvodnom izlaganju ministra finansija izneto je nekoliko istorijskih momenata vezanih za ovaj predlog budžeta. Jedan od istorijskih momenata koji je u nekoliko navrata veoma hvaljen jeste okolnost da je ovaj budžet stigao na vreme, da je stigao u oktobru, umesto u decembru itd. To je za nas poslanike stvarno važno i to je dobro, ali nisam sigurna da će građanima od toga biti bolje.
Ima još jedna stvar. Ovde se zanemaruje činjenica da jeste predlog budžeta stigao u oktobru, ali je gomila amandmana Vlade stigla dan pre početka rasprave. Ti amandmani Vlade bitno menjaju strukturu ovog budžeta. Prvi amandman povećava prihod, čini mi se, za devet milijardi i šesto. Prema tome, šta bi se desilo možda da je budžet stigao dvadesetak dana kasnije? Možda biste pronašli još nekih 10 milijardi.
Drugi istorijski momenat, koji je takođe ovde često ponavljan, odnosi se na tzv. istorijski deficit, odnosno maksimum, istorijski maksimum kada je deficit u pitanju.
Stvarno to sada ne mogu da proveravam i da se vraćam unazad, naše je da gledam unapred, i gledamo unapred, ono što je sasvim sigurno, kada posmatramo Predlog ovog budžeta, na istorijskom minimumu, ako ovaj predlog bude usvojen, biće kultura Srbija. Kada se od ovog budžeta koji je predložen, deo sredstava koji je namenjen informisanju oduzme, kultura Srbije u 2013. godini će raspolagati sa nešto više od pola procenta budžeta Republike Srbije.
Zašto? Vidimo da je planirano da prihodi rastu i da će biti veći negde za 16% u odnosu na 2011. godinu. Ministarstvo kulture i informisanja u 2012. godini, prema rebalansu, raspolagalo je sa šest milijardi i 955 miliona. Prema planu budžeta, Ministarstvo kulture i informisanja u 2013. godini će imati na raspolaganju šest milijardi 23 miliona i nešto sitno. To je pad u odnosu na ovu godinu za 13,5%.
Da li smo svesni posledica ovakvog odnosa prema kulturi? Da li smo svesni da, pod jedan, kažnjavamo svoje građane, da ćemo im uskratiti da imaju nove knjige u bibliotekama, da gledaju nove filmove, predstave, da ćemo svoje kulturno blago, umesto da štitimo, prepustiti zubu vremena? Da li smo svesni da sami sebi uvodimo embargo, odnosno povlačimo se u izolaciju? S ovim parama za međunarodnu saradnju, Narodno pozorište neće moći da ode do Niša, na primer, a kamoli da pređe granicu.
Treće i najvažnije – ovakvim odnosom prema kulturi, stvaramo atmosferu da je kultura nešto nevažno, nebitno, tu nema para. Gde ima para? U zabavi i na estradi. Hoćemo li sve da pretvorimo u zabavu i u estradu? Hoćemo li tako brutalno da uvedemo tržišne principe i u kulturu, pa ćemo povećati cene ulaznica za kulturne programe i onda će moći da ih plati onaj koji ima para, ili ćemo sve baciti i udariti u tanke žice komercijale, pa neka gleda onaj koji nema baš zahtevan ukus, a to najčešće ide zajedno?
Da li ćemo se onda čudom čuditi i pitati, ako bude para za ta istraživanja i radila neka nova istraživanja, zašto mladi sve manje čitaju, zašto sve manje ide u pozorište, na koncerte, itd? Da li smo uopšte svesni koliko ugrožavamo duhovno zdravlje nacije? To je bolest koja dugo traje i još sporije se leči.
Stvarno ne bi htela da kvarim harmonične odnose u vladajućoj koaliciji, ali moram da ukažem na jednu činjenicu. Za kulturu je najviše smanjen, tj. prepolovljen na ovoj poziciji, zove se - ekonomska klasifikacija 4.2.4. specijalizovane usluge, gde su upravo pare za projekte, za programe, za kulturna nasleđa, za filmove, za pozorište, za muziku itd. Onda se pitam – nije li to možda zbog toga što ministar kulture nije više iz iste stranke iz koje je aktuelni ministar finansija? Stvari su bilo malo drugačije u prethodnom periodu, kada je ministar ekonomije bio takođe i potpredsednik Vlade. Reći ću – na toj poziciji je 2008. godine bilo milijardu i 66 miliona dinara, 2009. godine je bilo milijardu i 637 miliona, 2010. godine je bilo 985 miliona, 2011. godine je bilo milijardu i 181 milion, 2012. godine milijardu i tri miliona. Za 2013. godinu, novi ministar će moći da računa na 496 miliona za kulturu, tri miliona i nešto za informisanje. To je sve ukupno oko 500 miliona.
Predložila bih novom ministru da se svojski založi i da bude prihvaćen amandman koji sam podnela na ovaj predlog budžeta i tražila da se jedan deo sredstava umeri prema kulturi. Ako to ne uradi, najprijateljskije bi mu predložila da podnese ostavku. Ovako, sa parama koje će mu biti na raspolaganju, neće moći ništa da uradi, a sigurno neće hteti da ostane upamćen kao ministar kulture u mandatu u kome je kultura imala istorijski minimum izdvajanja iz budžeta Republike Srbije.
Da završim. Jedan od najpoznatijih svetskih antropologa Kliford Gerc, poznat po tome što je posebno proučavao odnose između kulture i društvenih procesa u zemljama trećeg sveta, napisao je: "Nema ništa što ne zavisi od kulture – čovek, društvo, ekonomija, politika. Nema bez ljudi kulture, ali bez kulture nema ni ljudi". Hvala.