Na kraju ove načelne diskusije bih želeo da zahvalim poslanicima koji su bili konstruktivni.
Imajući u vidu da nije bilo bitnijih primedbi na Predlog budžeta, moram da izrazim zadovoljstvo da radikalna promena u politici javnih finansija ipak ima većinsku podršku ovog parlamenta.
Svesni smo činjenice da to nije dovoljno i da treba u narednom periodu da uradimo i više stvari kako bi ovu stabilnost, koju sada unosimo u javne finansije, preneli na kompletan ekonomski sistem.
Činjenica je da ćemo radikalnim merama, pre svega na rashodnoj strani budžeta, uspeti da duplo snizimo budžetski deficit u odnosu na ono što smo uradili. Dakle, da li je to matematička operacija, izraz koji ste vi koristili? Jeste. Svaki budžet je izraz matematike, jer cifre se pominju u budžetu, ali je takođe izraz nove ekonomske politike, koja podrazumeva da se istina ne prećutkuje, nego da se problemi napadaju i rešavaju. U tom smislu, reforme o kojima ste pričali, vezane za višak ljudi u državnom aparatu, rekao sam da ćemo taj problem rešavati kada Srbija izađe iz recesije. Da, Srbija će izaći iz recesije u sledećoj godini, ali sa jednim umerenim rastom od 2%. Mi imamo tradicionalno u fondu pripremljeno nekih milijardu i 700-800 miliona dinara, što sigurno nije dovoljno da rešimo sav višak prekobrojnih ljudi u državnoj upravi i u državnom sektoru, ali jeste dovoljno da taj proces otpočnemo 2013. godini i da ga okončamo u 2014. godini. Znači, plan te reforme je početak sledeće godine, a okončanje tokom 2014. godine. Potrebno je dve godine da se taj proces završi.
Jedna od stvari o kojoj ćemo popodne diskutovati, posle ove pauze, jeste činjenica da ograničavamo postupak restrukturiranja državnih firmi na 30. jun 2014. godine, tako da će ključna godina, što se tiče restrukturiranja, biti sledeće godine ono što smo planirali, a 2014. godina završetak.
Odgovori na ova vaša dva konkretna pitanja.
Član 34. postojao je i u prethodnom budžetu. Mi smo ga ostavili iz sličnih razloga koji su bili i u prethodnom periodu, ali smo ga suzili, s jedne strane, a za malo nešto proširili, što ću sada objasniti, s druge strane.
Prvo, iznos garancija koja se daje je 300 miliona evra. U orginalnom budžetu je bilo 400, pa smo amandmanom vlade, koji je stigao par dana pred ovu raspravu, to smanjili na 300 miliona evra. Ove garancije se mogu koristiti radi obezbeđivanja finansijske stabilnosti, što znači intervencija u finansijskom sektoru isključivo. Eksplicitan odgovor je da ta sredstva neće biti korišćena za davanje bilo kakve garancije javnim preduzećima, isključivo ako bude potrebe za finansijski sektor se može koristiti, u slučaju prenosa depozita, kao što smo uradili, sa "Nove Agrobanke" na Poštansku štedionicu. Ako se javi potreba za sličan slučaj, ako treba pokriti i neke neosigurane depozite imamo obezbeđenu mogućnost da to učinimo ukoliko smatramo da ćemo time finansijsku stabilnost zemlje sačuvati, kao što smo uspeli sa ovim prenosima depozita "Nove Agrobanke" na Poštansku štedionicu.
Takođe, klasičan razlog koji se odnosi na neke eventualne elementarne nepogode stoji kao mogućnost, jer to uvek treba predvideti. Ono što je novo jeste da se te garancije mogu koristiti radi finansiranja, odnosno refinansiranja obaveza lokalnih vlasti po osnovu kapitalnih izdataka iz prethodnog perioda, jer nam je namera da očistimo docnje na svim nivoima i u svim oblastima. Trenutno ove godine ćemo očistiti dobar deo docnji u zdravstvu, o čemu smo već pričali i razgovaraće se narednih dana. Takođe, jedan deo dugova prema putarima, ali ostaće neizmerene docnje lokalnih samouprava i Pokrajine Vojvodina prema kapitalnim investicijama.
Na osnovu ovog člana ćemo predložiti jednu posebnu odluku na Vladi, ali mogu vam obrazložiti kako će to izgledati. Dakle, sa danom 31. oktobar svaka opština i Pokrajina Vojvodina imaju neke dugove prema izvedenim, a ne plaćenim radovima za kapitalna ulaganja. neki to mogu da plate, a neki to ne mogu da plate.
Mi ćemo omogućiti na osnovu ovog člana 34. da naredne godine, ukoliko postoji pristanak poverilaca koji su u privatnom sektoru i lokalne samouprave, da se na taj način izmiri dug, da Republika Srbija da pozajmicu lokalnoj samoupravi, odnosno Pokrajini na period od 1. januara 2014. do 31. decembra 2015. godine sa rokom otplate na tri godine i grejs periodom od godinu dana, da suštinski lokalna samouprava taj novac vrati Republici 2014. i 2015. godine, da iznos pojedinačne pozajmice opštini i gradu ne može biti veća od 50% transfera u toku jedne godine, što znači da u periodu vraćanja bićemo obezbeđeni suštinski pošto se vraća dve godine četvrtinom transfera opština. Onda izdajemo državnu obveznicu na bazi ovog člana. Ta obveznica ide direktno privatnom sektoru, koja je poverilac opštine, odnosno Pokrajine. Oni uzimaju obveznicu, idu kod banke, diskontuju, dobijaju odmah pare, a opština to vraća Republici u periodu od 2014. do 2015. godine u 24 rate svakog meseca. Republika ima garanciju da će taj novac naplatiti tako što neće ni jednom gradu, ni jednoj opštini dati veću mogućnost od izmirenja dugova u odnosu na polovinu godišnjih transfera, što znači da ako ne vrate taj novac, onda se obustavljaju transferi u tom iznosu 2014. i 2015. godine.
Drugim rečima, radi se o tome da se spremamo da damo pozajmicu lokalu, uključujući i Pokrajinu Vojvodina za izmirivanje dugova za kapitalna ulaganja privatnom sektoru. Ukoliko privatni sektor pristane na to, zaključi odgovarajući ugovor sa dužnikom o tome i ukoliko prihvati da umesto novca dobije obveznicu Republike Srbije, koju može da unovči u banci. Banka postaje poverilac. Republika Srbija vraća taj novac banci tako što ili lokal vraća taj novac Republici ili Republika obustavlja transfer i taj novac vraća banci. Dakle, napravili smo način da, osim što ćemo tretirati dugove zdravstvenog sistema, dugove Republike prema putarima, imamo jednako tretiranje svih u ovom lancu, uključujući i Pokrajinu Vojvodina i lokalne samouprave. Ovo će i biti program koji je dobrovoljan. Opštine će moći da uđu u taj program ako žele, a ako ne žele neće ući. Privatni sektor će moći to da prihvati ako želi, a ako ne želi neće prihvatiti. U svakom slučaju, daćemo tu opciju. Dakle, zato služi taj član 34. To je objašnjeno u obrazloženju ovog amandmana.
Što se tiče prodaje imovine, da, jeste plan Republike Srbije da u narednom srednjeročnom periodu, uključujući od sledeće godine, krene da prodaje državnu imovinu koja trenutno nije efikasno iskorišćena, odnosno ukoliko država sada snosi neke gubitke, a postoji mogućnost da se ta imovina privatizuje, odnosno proda, mi ćemo ići na privatizaciju, a prihodima od privatizacije smanjivaćemo javni dug.
Nema načina da javni dug koji će dostići sledeće godine 65% po inerciji svega ovoga što se dešavalo u prethodnom periodu, da se obori značajnije u periodu 2014. i 2015. godine bez finansiranja dela smanjenog budžetskog deficita prihodima od privatizacije. To je jasno i to sam potpuno otvoreno i iskreno rekao u samom uvodnom izlaganju. Koja su to preduzeća? To su ona koja sada stoje zarobljena i od kojih Srbija nema mnogo koristi, tzv. preduzeća iz "Zelenog pula", poljoprivredna, bivši poljoprivredni kombinati koji su neuspešno privatizovani. To je jedna vrsta preduzeća. Hoćemo da to stavimo u funkciju, da deo zemlje koju su oni držali a nisu laćali zakup, da damo paorima da obrađuju uz zakup i da se taj zakup naplaćuje, a ono što je državna imovina, da prodamo i to bukvalno sva. Država ne treba da bude vlasnik jer je loše vodila sva ova imanja, a to važi čak i za neka za koja se sada ljudi hvale, koja se navodno dobro vode, zato što su u postupku restrukturiranja, odnosno ne plaćaju nikakve obaveze iz prošlosti.
Generalno, država treba da izađe iz bavljenja direktno poljoprivredom. Treba da omogući seljacima, paorima koji to znaju da rade da investiraju, a država treba da pomogne sa subvencijama i sa podsticajima.
Ono što takođe može biti predmet privatizacije, zavisi da li ima interesa. Ima interesa da se neke sadašnje državne fabrike privatizuju i sve ono gde možemo da dobijemo vlasnika koji će moći da bolje iskoristi te državne resurse, mi ćemo ići u proces privatizacije. Ima nekoliko takvih kompanija, ali dok ne budemo imali direktno ispoljen konkretan interes i dok ne objavimo tender, nema potrebe da o tome javno govorim.
Još jednom na kraju, hvala svima koji će podržati budžet. Mi znamo da je ovo tek početak borbe protiv ekonomske krize. Ovo je druga faza fiskalne konsolidacije. Time borba ni izbliza nije završena. Ovo je tek početak, ali mislim da smo dobro počeli, da treba još mnogo da radimo i zajedno možemo mnogo toga da uradimo. Hvala.