Ja bih se pozvao na član 107. Poslovnika jer mislim da se nekoliko narodnih poslanika neumereno obratili gospođi Miri Petrović, a ja bih vam rekao da apsolutno podržavam njen amandman i da je njen amandman u skladu sa Ustavom RS, što je mnogo jače, nego što je Poslovnik Narodne skupštine RS i pročitaću vam član 68. Ustava RS koji kaže – da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja, deca, trudnice, molim vas da me saslušate (isključen mikrofon).

Molim vas, narodni poslaniče, to što sam ja bio general, a sada general u penziji, niti mi daje privilegiju, niti neka posebna prava.
Molim vas, nemojte zloupotrebljavati Poslovnik. Vi ste reklamirali povredu Poslovnika, dao sam vam reč, ali ste počeli repliku, povodom amandmana. Slažem se da imate potrebu, ali je vaše vreme utrošeno i ne mogu vam to dozvoliti.

Gospođo Petrović, ja vam se obraćam umereno. Vi nemate problema sa DSS. DSS će glasati za ovaj amandman i nikakav problem nije. Postoji jedna floskula u vreme komunizma – imaš kuću, vrati stan.
Gospodin Krkobabić ima penziju, a prima i platu. U tome je suština i po zakonu ne može…

Gospodine Pejčiću, ja vas molim i upozoravam da ne prozivate, mislim da je to zabranjeno Poslovnikom i vi ste povredili dostojanstvo Skupštine, tako da vas ja upozoravam da ću sledeći put vam izreći meru ako to ponovite.
Ima reč Mira Petrović.

Zaista mislim da treba da pričamo o temi, tema je bila moj amandman i tema je da li treba dati podršku ženama ili ne. Meni je žao što ste doživeli moje prebrojavanje kao prebrojavanje prisutnosti. Samo sam htela da pokažem da su žene u tom smislu odgovornije, jer je procentualni odnos poslanika u Skupštini od 250 nekih 35% su žene.
U radu Skupštine svakog dana je otprilike od prisutnih, ne govorim koja je cifra, ne govorim ni o jednoj poslaničkoj grupi, ali je odnos žena i muškaraca 80:100. Dakle, 80% žena je prisutno. Samo hoću da kažem da mi žene dajemo maksimum od sebe u svemu što radimo, pokušavajući da budemo zaista i poslanice kakve treba i domaćice kakve treba, i majke i od vas tražimo samo podršku da nam pomognete, da naše rizične trudnoće iznesemo do kraja.
Ovde je bilo zadovoljstvo gledati par trudnica koje su bile, Jovana nije bila moj omiljeni lik, mi smo se sukobljavale oko nekih socijalnih stvari, ali je bilo božanstveno gledati je, zdrava i prava trudnoća koja je izvedena do kraja, to je nešto najlepše što jedna žena može da ima. Ali, ako već nema to, a kažem vam da sam i sama kroz to prošla, dajte podršku ženama i dajte im da budu ravnopravne sa svima, ništa više.
Prosto mislim da je to ljudski i ja ne pričam uopšte, ja se naravno obraćam u ime PUPS, ali ja to pričam kao jedna od pripadnica žena u ovom parlamentu i pripadnica žena ove države, ništa više. Nadam se da smo se sada razumeli i razjasnili dileme, bez ikakve uvrede, slikanja i prebrojavanja.
Moje gledanje kako će ko da glasa bilo je vezano za natpise po novinama i izjavama koje su sve partije davale prošlog leta. Ja sam gledala, avgust, juli, ovog leta, svi su bili za to, sve partije su dale podršku i zato hoćemo da vidimo kako će izgledati sada, a ja ne mogu nikoga da bijem da glasa za nas, a ja mogu da sedim tu i glasaću za naš predlog, kao što će glasati i naša poslanička grupa.

Samo da pitam Elviru Kovač, da li po amandmanu, i Bojan Đurić, po amandmanu? Dobro, da znam, jer posle mi prebacuju ljudi da su tražili repliku, a ja nisam u toku.
Idemo redom, prvi po amandmanu ima reč Vladimir Ilić.

Naravno da niko ne može da ospori jedan ovakav predlog niti da ga pobija i on je nesporan, ali svako od nas može desetine sličnih predloga da i ministru finansija i Vladi i da dâ argumentaciju za to i zašto ne bismo udvostručili plate svim zaposlenima u prosveti, jer mislim da bi oni to potpuno podržali, u zdravstvu itd. Mi moramo da budemo odgovorni.
Mi moramo da budemo svesni jedne činjenice da budžet nije rupa bez dna, da ne može diskusija da ide samo u pravcu šta će iz tog budžeta da se finansira, a da ne postoji diskusija o tome iz čega se taj budžet stvara. Šta hoću da kažem? U ovom budžetu je predviđeno osam milijardi dinara više za socijalne potrebe u odnosu na prethodnu godinu i to je najveće povećanje, što se tiče pojedinačnih stavki.
Ova vlada je brinula o socijalnim potrebama. Ako postavljamo pitanje, nemam ništa protiv da zaposlene trudnice dobijaju 100% od plate, a u većini opština gde su URS na vlasti, gotovo u svima, bez izuzetka, se jedna takva odluka sprovodi. Mi imamo 650.000 ljudi u Srbiji ispod linije siromaštva, a socijalnu pomoć dobija samo 125.000 ljudi. Zašto ne postavimo pitanje, šta je sa nezaposlenim trudnicama, da li i one treba da dobiju nešto koje su u još težem položaju.
Uopšte nije teško nabrajati socijalne grupe, društvene grupe, građane Srbije koji su u stanju socijalne potrebe, ali postoje jasna ograničenja i imali ste priliku da čujete od ministra, on ovaj zahtev neosporava, ali u budžetu za 2013. godinu zaista nema mesta u ovom trenutku.
Dakle, od 2014. godine će i to biti moguće, zato moramo svi da pokažemo, pre svega i strpljenje i odgovornost. Lako je deliti, lako je obećavati, lako je ukazivati ko sve ima problem u Srbiji. Gotovo da nema toga koga nema problem i kome ne treba pomoć. Zaista, na takav način skupljati neke političke poene, mislim da je neozbiljno i neodgovorno.

Replika Mira Petrović. Izvolite.

Moram da kažem da sam iznenađena, prvo vašom konstatacijom da moramo da budemo odgovorni. Ja sam gospodine Iliću vrlo odgovorna osoba. Ne mislim da ste pozvani da procenjujete moju odgovornost, kao što ne mislim da treba da budete advokat gospodina Dinkića.
Gospodin Dinkić je ovde prisutan kao ministar i treba da brani Vladu. To da li je osam milijardi više izdvojeno za socijalna davanja u ovoj državi je na žalost tužna priča ove države, zato što je sve tako loše kako jeste. Ne mislim da tim ljudima to treba ukinuti, ali takođe ne mislim da žene koje imaju rizičnu trudnoću, da njih treba kažnjavati sa 35%. Mislim da je zaista neumesna vaša konstatacija da je to jeftino skupljanje poena.
Verujte, trebalo bi ispitati žene koje održavaju trudnoću, da vidimo da li misle što i vi. Mi ovde govorimo o jednoj državi, opstanku jedne države. O tome je juče govorila gospođa iz DSS, o izumiranju ove nacije, gde 30.000 ljudi više umre nego što se rodi. Poražavajuće nam je.
Šta će nama auto-putevi, hajde pričajte mi kakvi koridori? Pa ko će da ide tim koridorima, ako ne budemo imali natalitet? Ko će ići? Šta će nama "Fijat"? Pa jel ga pravimo za ovih pet godina i narednih pet godina? To treba da postoji kroz narednih 30 godina. Nama ne treba ništa onda, ne treba nam ekologija, školstvo, zdravstvo, ne treba nam ništa.
Znači, mi moramo da pođemo od toga što je baza. Baza smo mi. Baza su nam deca, tako da stvarno ne razumem uopšte vašu potrebu da mi spočitavate, pogotovo ne odgovornost.

Replika Vladimir Ilić.