Želim da se zahvalim kolegi Marijanu zato što podržava ovaj amandman i pokušaću da ga ubedim da ga podrži kada budemo glasali, a to je, ne znam da li ste pažljivo videli, ovim se ne skidaju potpuno sredstva za laboratorije nego se umanjuju. Po meni je 500 miliona dinara previše za laboratorije. Da se poslužim narodskim jezikom – ne gradi se kuća od krova, nego od temelja. Znači, da mi pojačamo stočni fond, pa onda da imamo više mleka i da onda imamo više laboratorija, da sada napravimo neku laboratoriju manje, a da prvo radimo na tome da imamo više stoke, tj. krava. Hvala vam.

Replika, Marijan Ristićević.
Molim vas, samo se ponovo prijavite. Izvolite.

Delimično se slažem sa predlagačem da su i ova sredstva mala. Shvatio sam smisao, šta je predlagač hteo da kaže i sve sam bliže tome da glasam za ovaj amandman, s obzirom da mi izvozimo kukuruz za 500 miliona evra godišnje. Ima i takvih u bivšem režimu koji se sa time ponose. Ja se sa time baš ne bih hvalio. Ne bih se hvalio ni količinom soje, sojinog griza, sojine sačme, niti suncokretne sačme. Ponosio bih se time da je ta hrana za stoku upotrebljena na teritoriji naše zemlje. Voleo bih da se podstakne stočarstvo u daleko većoj sumi nego što je to predlagač želeo ovim amandmanom da kaže. ako izvozimo 500 miliona evra kukuruza to znači da kroz nedostatak stočarstva gubimo 500 miliona evra. Dakle, na svaki kilogram kukuruza, to stočari znaju, kroz proizvodnju mesa i kroz uvećanje stočnog fonda da se uvećava za svaki evro dobija se još jedan evro za proizvodnju mesa. Voleo bih da se ovaj amandman na neki način prihvati.
Voleo bih da u budućnosti vodimo više računa o stočarstvu, tako da bi se od 500 miliona evra izvoza kukuruza dobio izvoz mesa u Evropu i Rusiju od jedne milijarde. Na svaki kilogram kukuruza, na svaki evro na izvoz kukuruza i stočne hrane još jedan evro izgubimo kroz nedostatak proizvodnje u stočarstvu. Sve sam bliže tome da podržim ovaj amandman.
Kada se subvencionišu radna mesta u raznim fabrikama, voleo bih da se to radi i po pitanju prerađivačke industrije i poljoprivrede i da svaka porodica koja se vrati iz grada na selo dobija u kontinuitetu od pet godina po dve hiljade evra, da dobije onih 10 hiljada evra koje dobijaju razni investitori koji podižu neka nova radna mesta. Na takav način bi rasteretili gradove i oživeli sela. Ukoliko bi se u nekom budućem budžetu za 2014. godinu našlo sredstava da se subvencionišu porodice koje žele da se vrate na svoju očevinu i da se bave poljoprivrednom proizvodnju, u tom slučaju bih predložio Ministarstvu finansija u planu budžeta za 2014. godinu da predvidi da takve porodice dobijaju 10 hiljada evra podeljeno na pet godina, svake godine dve hiljade evra pod uslovom da se bave poljoprivrednom proizvodnjom na selu. Tako bi razvili stočarstvo i voćarstvo i doprineli da naš društveni proizvod iz poljoprivrede bude dva puta veći nego što je on danas. Hvala.

Replika. Narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Gospodin Rističević me je pogrešno razumeo da imam nešto protiv da se vinogradarski registar uspostavi. U potpunosti se slažem sa tim i treba videti gde su te silne subvencije za vinogradarstvo išle. Ono što je bio naš cilj da je u ovom trenutku po nama važnije da se obezbede subvencije za stočarstvo kako bi naši seljaci, poljoprivrednici spremno dočekali liberalizaciju koja nas čeka primenom SSP koja je potpuno ne adekvatna i koja nije za ovaj trenutak u kome se nalazimo. Kada je ugovaran SSP bile su potpuno druge okolnosti i Srbija je bila u potpuno drugoj ekonomskoj situaciji i stanju i snazi nego što je sada. Ova primena od 1. januara 2014. godine, SSP, puno će pokositi našu privredu. Srbija će postati zemlja u kojoj proizvođači mleka neće biti konkurentni sa nemačkim i holandskim proizvođačima koji imaju ogromne subvencije od svojih država i bićemo država poput Bugarske i Grčke koja uvozi sirovo mleko iz Holandije i Nemačke, i mi ćemo biti samo prerađivači mleka. Naši zemljoradnici, naši poljoprivrednici će biti ti čije mleko, cena i kvalitet neće biti konkurentni mleku koje će biti jeftinije i koje će stizati iz tih zemalja.
Primećeno je da strane kompanije koje se bave preradom mleka užurbano kupuju mlekare po Srbiji. Tu su "Kampina", "Medli" i drugi proizvođači koji čekaju liberalizaciju 1. januara 2014. godine da bi mogli svoje mleko koje proizvode u Holandiji i Nemačkoj da uvoze da ovde proizvode i da potpuno što naše proizvođače mleka, što naše prerađivače mleka subvencijama koje dobijaju od svojih zemalja stave u drugi plan. Time će država i naši poljoprivrednici gubiti. Zato smo smatrali da je mnogo bolje da se vinogradarski ostavi ili da se manji iznos opredeli za njega, a da se veća sredstva po ovoj osnovi opredele za subvenciju za stočarstvo. Hvala.

Gospodine Rističeviću, nema osnova za repliku, jer se u suštini razumete.
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović. Vreme na raspolaganju je pet minuta kao ovlašćeni predsednik.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, drage kolege, u stočarstvu je zaista situacija više nego teška. U Srbiji danas praktično nema stoke. Poklali su svu stoku jer je stočna hrana preskupa. Danas niko nema interes da čuva stoku. Samo da dam podatak da ove godine imamo četiri puta manja stoke nego pre 20 godina.
Imam mogućnost da izvezemo devet hiljada tona junetine. Godine 2011. je izvezeno 1500 tona. Ove godine će biti još manje i moja prognoza je da 2013. nećemo izvesti ni jednu jedinu tonu junetine, ali da ćemo biti čisti neto uvoznik. Zato poljoprivreda mora da bude jedan od prioriteta, a pogotovo stočarstvo. U poljoprivredi je zaposleno direktno i indirektno blizu milion građana RS. Zato stvarno država, pogotovo Vlada mora u sledećim godinama da učini veliki napor kako bi se situacija popravila i kako bi naši poljoprivrednici mogli da konkurišu sa poljoprivrednicima EU koji su višestruko subvencionisani.
Ne možemo gledati poljoprivredu odvojeno od cele ekonomije, odnosno od politike. Ključni problem danas u poljoprivredi Srbije je ovaj SSP koji je potpisan pre četiri godine. Srbija je direktno izgubila svake godine u poslednje četiri godine zbog ovog evropskog puta Vlade oko 200 miliona evra godišnje, direktno, ali su indirektni gubici mnogo veći. To su hiljade i hiljade zatvorenih malih i srednjih preduzeća. To su desetine hiljada ljudi koji su ostali bez posla.
Danas se u Srbiju uvozi 40% poljoprivrednih proizvoda bez carina, a od 1. januara 2014. godine će doći defakto do potpune liberalizacije uvoza svih poljoprivrednih proizvoda. Ako uzmemo u obzir da su subvencije u Hrvatskoj i Mađarskoj od tri a nekada do 8 puta veće kod poljoprivrednika u ovim zemljama, da su krediti koje oni uzimaju bar dva do tri puta niži, odnosno imaju niže kamate od nego naši poljoprivrednici, onda se vidi koliko je problem da po ceni naši poljoprivredi ne mogu da konkurišu na našem tržištu u odnosu na uvozne proizvode koji će od 1. januara 2014. godine ulaziti u Srbiju bez carina.
Carinska politika je oduvek bila u istoriji, stotinama godina, način kako štititi svoju domaću proizvodnju i kako štititi svoja radna mesta. Ova Vlada RS ima dva puta. Jedan je blaži, a drugi je hrabriji. Ovaj blaži bi bio da se što pre razgovara i da se pokrenu svi pregovori sa EU zato što u SSP postoji član 41. koji omogućava da ukoliko je domaća privreda ili deo privrede, u ovom slučaju poljoprivrede, zaista ugrožena da se stavi moratorijum na primenu SSP.
Na taj način da pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima u sledećih, recimo, pet godina.
Drugi, mnogo bolji način, je da se raskine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer time omogućavamo da se naša i poljoprivreda i celokupna privreda razvija onako kako su se razvijale i druge privrede dok nisu dovoljno ojačale i imale mogućnost da konkurišu sa drugim zemljama. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u vezi amandmana koji je podnela narodna poslanica Dušica Morčev, a kojim se predlaže smanjivanje sredstava namenjenih za nabavku laboratorijske i medicinske opreme u delu budžeta iz poljoprivrede.

Mišljenja sam da ovaj predlog ne bi trebalo prihvatiti iz razloga što su namenjena sredstva predložena najvećim delom za nabavku opreme za završetak formiranja laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka. Dakle, proces formiranja ove laboratorije započet je 2009. godine donošenjem odluke od strane nadležnog ministarstva. Predviđeno je da ova laboratorija bude locirana na Poljoprivrednom fakultetu, departman za stočarstvo, u Novom Sadu. Do sada je nabavljen deo opreme, a budžetom za 2013. godinu predviđena su nedostajuća sredstva kako bi se proces formiranja ove laboratorije i okončao.

Inače, uspostavljen je i rad nezavisnih laboratorija za kontrolu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. To je važno iz razloga što je to uslov unapređenja poljoprivredne proizvodnje. Naime, razvoj naše poljoprivrede želimo da baziramo na rezultatima najnovijih naučnih istraživanja iz ove oblasti. Zato su nam potrebne i savremene i dobro opremljene laboratorije. To je važno iz razloga što se samo laboratorijskim ispitivanjem kvaliteta može doći do relevantnih podataka na osnovu kojih se može utvrditi realna i objektivna cena nekog poljoprivrednog proizvoda, mleka, mesa, jaja i slično. To je važno i iz razloga što rezultatima ispitivanja kvaliteta od strane nezavisnih laboratorija dobijamo dokumente na osnovu kojih možemo obezbediti izvoz na inostrano tržište.

Uz sve ovo što sam rekla treba istaći činjenicu da je Srbija danas jedina zemlja u regionu u kojoj nije uspostavljena ni jedna nezavisna laboratorija za ispitivanje, odnosno za kontrolu kvaliteta sirovog mleka. Zbog svega ovoga, smatram da su predložena sredstva u budžetu za poljoprivredu opredeljena za nabavku laboratorijske opreme dovoljna da se ova laboratorija i oformi. Predlažem da ne dovodimo u pitanje smisao i opravdanost osnivanja i funkcionisanja nezavisnih laboratorija za oblast poljoprivredne proizvodnje.

Sa druge strane, podnosilac amandmana je u pravu kada kaže da je stanje u stočarstvu teško. Stanje je zaista teško. Mogli bismo čak reći da je izuzetno teško. O tome imamo razne podatke iz kojih to možemo da zaključimo i vidimo. Neke od tih podataka smo danas čuli. Govori se o smanjenju broja svih vrsta domaćih životinja, što je tačno, ali smanjuje se i proizvodnja i mesa, i mleka, i jaja. Smanjuje se i učešće stočarskih proizvoda u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji naše zemlje. Tako, prema nekim podacima kojima raspolažemo, trenutno učešće stočarskih u ukupnim poljoprivrednim proizvodima kod nas je manja od 50%. Znamo da je granica koja određuje razvijenost poljoprivrede jedne zemlje 60%. To znači da prema ovom parametru možemo zaključiti da je naša privreda nerazvijena.

Primera radi, u poljoprivredno razvijenim zemljama više od dve trećine svih proizvoda poljoprivrede su proizvodi animalnog porekla. Više od 85% biljnih proizvoda se realizuje preko proizvoda stočarstva. Ohrabruje, međutim, činjenica da je Vlada u budžetu za 2013. godinu planirala veća izdvajanja za poljoprivredu. Udeo od 4,5% planiran za narednu godinu i najavljeno povećanje na 5% u 2014. godini, svrstaće Srbiju u red zemalja sa visokim udelom agrarnog budžeta u ukupnom nacionalnom budžetu. Da je to tako, ilustrovaću samo sa nekoliko podataka koji govore o udelima agrarnog budžeta u nacionalnim budžetima nekih zemalja iz regiona i zemalja EU.

Tako, na primer, u Austriji udeo agrarnog budžeta je 2,8%, u Mađarskoj 2,66%, u Poljskoj 3,52%, u Francuskoj 3,47%, u Švajcarskoj 5,8%, u Hrvatskoj 4,45%, u Sloveniji 5,1%, a u Crnoj Gori 1,4%. Navedeni podaci su dovoljno jasni i dovoljno dobro dokumentuju ono što sam već rekla o visini predloženog agrarnog budžeta. Za ovaj korak u pravcu podrške i pomoći našoj poljoprivredi Vlada zaslužuje svaku pohvalu.

Naravno, mi iz SPS znamo da je veći agrarni budžet potreban, ali ne i dovoljan uslov da se obezbedi zaustavljanje navedenih negativnih trendova u stočarstvu naše zemlje, kao i da se obezbedi rast i razvoj poljoprivredne proizvodnje kod nas. Zbog toga, mi u SPS, ćemo se zalagati ubuduće za donošenje dobrih rešenja, dobrih mera kojima bi se osigurala pravedno, ali i racionalno trošenje sredstava agrarnog budžeta.

Takođe, podsticaćemo ministarstvo i nacionalni savet da što pre utvrde i predlože srednjoročnu i dugoročnu strategiju razvoja agrara u Srbiji.

Podsetiću vas da smo nedavno dobili dokument koji se odnosi na strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Pre dva dana na tu temu je održano prvo javno slušanje. Pošto su, složićemo se svi, poljoprivreda i obrazovanje naši najveći, najdragoceniji, najznačajniji resursi, bilo bi dobro da uskoro dobijemo i strategiju razvoja poljoprivrede u Srbiji, makar za narednih pet do 10 godina. Jednostavno verujemo da je to ispravan, pravi i jedini put kojim bi se obezbedilo ostvarivanje proklamovanih ciljeva u oblasti naše poljoprivredne proizvodnje. Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dušica Morčev, replika. Izvolite.