Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da izrazim žaljenje, budući da kada je podnet Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu, mogli smo u stavu 2. da vidimo da će od predstavnika Vlade biti ministar poljoprivrede, Goran Knežević, ali dobro. Pošto je tu gospodin Mlađan Dinkić, moguće je da će i on da mi da odgovor na neka pitanja.
Ono što smo tražili amandmanom koji smo podneli jeste da se sa pozicije namenjene Upravi za agrarna plaćanja i to u funkciji 420 ekonomska klasifikacija 451 od planiranog iznosa od preko 25 milijardi dinara, 450 miliona dinara prebaci Upravi za veterinu.
Moram samo da napomenem da, ukoliko mi istekne vreme, koristiću vreme svoje poslaničke grupe.
U obrazloženju koje je Vlada dala, rekla je da ovaj amandman ne prihvata, a razlozi na koje se poziva jeste smanjenje iznosa sredstava subvencija Uprave za agrarna plaćanja, da bi ovaj predloženi iznos koji smo namenili, da prebacimo Upravi za veterinu, onemogućilo realizaciju programa i mere za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje, da bi smanjilo poljoprivrednu proizvodnju i smanjilo izvoz, što je najbitnije itd.
Smatramo da, ne prihvatanjem ovakvog amandmana, dovešće do mnogo težih posledica, dovešće do smanjenja izvoza, zapravo na ono što se Vlada u obrazloženju zbog kog odbija ovaj amandman i poziva.
Zašto tražimo dodatnih 450 miliona Upravi za veterinu? Ono što ću reći nisu podaci koji predstavljaju nekakvu tajnu, već su to zvanični podaci iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i svako od njih može doći i svaka veterinarska stanica do njih može doći, zato što u Srbiji imamo oko 950 hiljada goveda, oko tri miliona i dvesta hiljada svinja, oko milion i trista hiljada ovaca, 120 hiljada koza i oko 20 miliona komada živine. Nad svim ovim grlima izvršena je vakcinacija i dijagnostika zaraznih bolesti od strane terenske službe. Ovo su podaci iz Uprave za veterinu.
Da bi se ponovo zaštitio ovaj stočni fond, moram reći osiromašeni stočni fond Srbije, dakle, da bi se uradila kako vakcinacija, tako i dijagnostika, Upravi za veterinu upravo nedostaju ona sredstva koja smo amandmanom i tražili. Kada se izračuna cena vakcinacije i dijagnostike, i kada se pomnoži brojem koji sam navela, znači, brojem ovih navedenih grla, onda je primetno da upravo sredstva koja tražimo Upravi za veterinu nedostaju.
Želim da napomenem i zašto je važna preventiva koja se kod vlasnika životinja, a to su obično naši seljaci, radi besplatno, a na osnovu Zakona o veterini i državnog programa mera, koji upravo znači vakcinaciju i dijagnostiku. Važno je iz sledećih razloga – zato što se mnoge bolesti životinja, kao što su bruseloza, tuberkuloza, besnilo, mogu preneti na ljude ukoliko životinje od tih bolesti obole. Drugo, zato što u zemljama u našem najbližem okruženju ima zaraznih bolesti, to moram da napomenem, a zarazna bolest kao takva granice ne poznaje. Iz tih razloga se upravo mogu preneti i na našu zemlju.
Ukoliko životinja nije zdrava i ukoliko ona nije zaštićena, ukoliko nema potvrdu terenske službe, odnosno od veterinara, onda je vrlo jasno da nema ni prometa, nema klanja, nema proizvodnje od životinje. Ono što je najbitnije jeste da nema izvoza. To je upravo ono na šta se Vlada poziva u svom obrazloženju zbog kog ne prihvata amandman, a ovaj amandman je baš suprotno trebalo prihvatiti. Kada nema izvoza, naravno da je ugrožena bezbednost cele zemlje. Ukoliko nema preventivne zaštite, a desi se zarazna bolest, stručnjaci koji se ovom temom bave kažu da je 12 puta skuplje suzbijanje zaraznih bolesti i ubijanje životinja od njihove preventive. Logična posledica toga biće upravo smanjenje stočnog fonda, koji je ionako mali.
Neke zaraze, kao što su, recimo, klasična kuga kod životinja, besnilo, moram da napomenem, one se ne leče. Životinje se ubijaju, jer od tih bolesti životinje se ne mogu lečiti i to je stručni postulat koji je poznat u veterinarskom rečniku ili u rečniku seljaka kao tzv. stenting aut.
U Srbiji ima dva naučna instituta koja se nalaze u Novom Sadu i u Beogradu, kao i 10 specijalističkih instituta, u kojima je zaposleno 223 veterinara. Ima 10 javnih stanica, terenskih stanica, koje broje 35 veterinara i 319 privatnih stanica sa 1.274 veterinara, znači, oko 1.500 veterinara od oko 4.200, koliko ih ukupno ima u Srbiji, drže taj sistem zaraze pod kontrolom dok se on može držati. Ako se ne bude mogao držati, onda ne znam šta da kažem.
Ova sredstva koja sam podnetim amandmanom tražila nisu predviđena za plate, daleko od toga, niti će cilj amandmana bilo DHSS, bilo SPO biti usmerena na tako nešto, već su ova sredstva plaćena isključivo za sledeće stavke: za preventivu vakcinacija svinja, za preventivu dijagnostike, npr. za vađenje krvi životinja, za kupovinu vakcina, za kupovinu dijagnostičkih sredstava, za kupovinu igala, za kupovinu epruveta i svih ostalih potrošnih sredstava.
Preventivom i zaštitom životinja dobijamo svi, i država i mi i naši seljaci, koji treba da nam budu najvažniji. Logično, pojavom zaraze gubimo svi, i država i mi kao narod i ono što je najpreče, gube naši seljaci. Veliki je rizik ukoliko seljaku ne zaštitimo njegovu stoku, a skoro da nema rizika ukoliko se seljaku ne plati recimo po jedan hektar obradive površine.
Ova preventiva i ova dijagnostika zaštite zapravo predstavlja direktnu pomoć seljaku za očuvanje i zaštitu stočnog fonda Srbije. Sem toga, zdravlje, a pre svega preventivno zaštićene životinje, jesu uslov za reprodukciju. Moram da napomenem da se reprodukovati može samo zdrava životinja, a ne bolesna.
Koliko je ozbiljna situacija i zašto su potrebna navedena sredstva koja tražimo za Upravu veterine u iznosu koji smo amandmanom naveli, govori i činjenica da od avgusta meseca, iako je program urađen, terenska veterinarska služba nije dobila ništa od sredstava za urađen program, što govori da upravo Upravi za veterinu nedostaju ona sredstva koja amandmanom i predlažem i preti opasnost da služba stane sa radom zbog neplaćanja sredstava koja joj pripadaju, tj. da stane sa svojim radom, a to bi značilo da prestane da se brine i da štiti životinje.
Moram da se osvrnem i na incident i opasnost koja se desila u Kragujevcu, gde je jedna veterinarska stanica, pod sumnjom da je uradila nešto što se može smatrati nezakonitim, ili jeste nezakonito, u to neću ulaziti, time će se baviti nadležni organi koji time treba da se bave, ne sme da baci senku na ogroman broj onih koji svoj posao, dakle, i seljaci i veterinari i terenske veterinarske službe obavljaju i stručno, kvalitetno i na vreme. Nezakonitost treba sankcionisati, ali isto tako, sa druge strane, ono što je kvalitetno urađeno…
(Predsedavajuća: Potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe, samo da vas obavestim. Završite rečenicu.)
Završavam. Ali, isto ono što je kvalitetno urađeno treba pohvaliti. Ovaj posao preventive i dijagnostike ne može se i ne sme uraditi polovično i selektivno. Ne mogu se neke životinje zaštititi a neke ne, negde se uraditi dijagnostika, negde ne, jer to nije ni stručno, nije ni zakonito, niti opravdano, ako se ne zaštiti, napominjem, celokupan stočni fond naše zemlje, koji je ionako mali. Hvala.