Dame i gospodo narodni poslanici, ovo bih rado podržao, ali ne mogu iz dva razloga. Prvi razlog je zato što se sa jedne stavke uzima. To su subvencije za poljoprivrednu proizvodnju, dakle, za ono što zemljoradnici već dobijaju, što je proračunato na sumu od 25 milijardi 886 miliona. Od te sume je 500 miliona oduzeto i trebalo bi prebaciti na veterinu. Voleo bih da je ovaj amandman sa neke druge stavke uzeo, sa spoljne politike, sa bilo čega, onda bih glasao za ovaj amandman vrlo rado, da se na veterinu prebaci tih 500 miliona ili 450 miliona.
Uz dužno poštovanje, gospođo ili gospođice Batić, ali niste dobro izbalansirali. Sa subvencija ste uzeli 500 miliona, a za veterinu ste namenili 450 miliona dinara, tako da je i tehnički nemoguće ovaj amandman uskladiti sa prihodima i rashodima. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Olgica Batić, replika.

Zahvaljujem se gospodinu Rističeviću. On je izgleda ovde najveći džentlmen. Uvek mi daje mogućnost da repliciram i da imam dodatno vreme. Hvala na tome.
Isto tako, mislim da treba da pročitate još jednom amandman. Sve je tehnički usklađeno. To što Vlada nije dala, odnosno nije odobrila njegovo prihvatanje i dala negativno mišljenje na njega, ali ovaj amandman je prošao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, tako da, videćete da je sve dobro uklopljeno. Pročitajte još jednom. Hvala.

Hvala.
Na član 7. razdeo 23. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mihajlov.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, uvaženi ministri, ovim amandmanom predviđeno je da se sa pozicija usluge po ugovoru skine 204 miliona i prebaci na subvencije za stočarstvo u poljoprivredi. Usluge po ugovoru su obično stavka koja se koristi za prikrivene troškove, za zapošljavanje svojih stranačkih kolega, za neke poslove i za neke stvari koje će se obaviti, a koje nisu predviđene u budžetu. O tome je već govorila poslanica Donka Banović pre mene.
To su neka sredstva koja treba ograničiti, jer čim se nešto skriva i neće da se prikaže u budžetu, to je nešto što i nije najneophodnije i što ima potrebu da bude skriveno.
Ono što nama treba u ovom slučaju, to je da se 204 miliona prebaci na subvencije za stočarstvo, što jeste jedna od najperspektivnijih grana poljoprivrede i jedna od najzapostavljenijih grana i delatnosti poljoprivrede u Srbiji.
Stočni fond se godinama smanjuje i kao poljoprivredna zemlja, uvozimo meso, umesto da ga izvozimo, za šta takođe postoji tržište. Pogotovo treba ići u susret primeni SSP, od 1. januara 2014. godine, kada će biti dozvoljen uvoz mleka i svih ostalih proizvoda, bez ikakve kontrole, bez ikakvih zaštitnih odredbi za našu poljoprivredu i za naše poljoprivrednike i u kojima, mi kao država, moramo u ovom trenutku da obezbedimo subvencije, da bi naša poljoprivreda spremno dočekala tu liberalizaciju koja nas čeka potpunom primenom SSP.
Na ovaj način se opredeljuju sredstva koja će omogućiti da ne budemo zavisni od uvoznog mleka, od uvoznog mesa, već da naš seljak i naša poljoprivreda, budu u mogućnosti da budu konkurentna sa stranim proizvođačima i sa stranim kompanijama koje će doći na naše tržište primenom SSP.
Očekujemo da ova vlada pokaže spremnost da neka sredstva koja su opredeljena i u obrazloženju krajnje nemušto definisana, opredeli za neku korisnu stvar, za subvencije u poljoprivredi, stočarstvo, kako bi naš seljak spremno dočekao liberalizaciju koja nas čeka tom nesretnom primenom SSP od 1. januara 2014. godine. Hvala.

Na član 7. razdeo 23. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Morčev.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, nadovezaću se na mog kolegu Dejana Mihajlova, pošto takođe ovim amandmanom tražim da se povećaju subvencije u poljoprivredi ili, preciznije, za stočarstvo. Smatram da su predviđena sredstva od 456 miliona prevelika za izdvajanje za laboratorije, i to, za laboratorije za utvrđivanje kvaliteta mleka, jer nećemo imati koji kvalitet mleka da utvrđujemo, ako ne budemo imali stoke.
Stočni fond se svake godine smanjuje, kao što je rekao moj kolega, ljudi ove godine imaju još jedan problem, a to je da je ova godina bila sušna i da nemaju sredstava da hrane stoku. Molila bih vas da još jednom razmislite i da povećate subvencije i da pomognete, i to ne samo stočarstvu, nego poljoprivredi uopšte, jer je ona izuzetno važna za našu privredu, a naši poljoprivrednici zaista imaju dosta problema. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Ristićević. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je prošle godine proizveo milion kilograma što stočne hrane, što hrane za ljudsku ishranu, kao neko ko je učestvovao u poljoprivredi, kao radnik koji je proizveo preko 200.000 traktora, nadam se da sam dovoljno kvalifikovan da govorim o ovom amandmanu i da neće neka stranka višeg režima sa nipodaštavanjem govoriti o mojoj sposobnosti.
Ovaj amandman bih vrlo rado podržao zato što se radi o povećanju subvencija koje će zemljoradnici dobiti po hektaru i u premiji za mleko, da se, sa druge strane, ne uzima od dela koji je namenjen za laboratorije za mleko. Tako da ću oko podrške o ovom amandmanu ostati u dilemi - da li nam je potrebnija laboratorija za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka ili nam je potrebnije da nam se uvećavaju subvencije?
Amandmanom se uvećavaju subvencije i predlagač je našao onoliko prostora koliko je našao i one se znatno ne uvećavaju, ali, u principu, nas u 2014. godini čekaju obaveze po prelaznom Sporazumu koji smo potpisali. Očekuju nas obaveze da će carine uvoznih i prehrambenih poljoprivrednih proizvoda pasti i stoga će se naša poljoprivreda naći u veoma teškom položaju.
Premije i subvencije treba povećavati. Ovim budžetom su one uvećane, ali bih voleo da one budu daleko veće, da budu onakve kakve su u zemljama EU. Samo da podsetim, u susednoj Hrvatskoj one iznose gotovo 400 evra po hektaru, da u Sloveniji prelaze sumu od 453 evra po hektaru, a da su u zemljama EU te premije znatno više nego u Hrvatskoj. Sem ovih premija i subvencija koje isplaćuje država, voleo bih da se one uvode i da budu povećane subvencije za ruralni razvoj, da se na takav način da podrška poljoprivrednoj proizvodnji u selu. Takođe, da se kroz zaštitu životne sredine, po principima koji važe u EU, dotira poljoprivredna proizvodnja u delu gde se poljoprivredni proizvođači staraju, prilikom proizvodnje, o zaštiti životne sredine.
Postoji široka lepeza podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju u EU i voleo bih, s obzirom da postoji želja kod vladajuće koalicije da se pristupi EU, ukoliko se ona ne raspadne pre nego što mi uđemo u nju, ali svakako da se trebamo boriti za vrednosti koje EU nudi, posebno u poljoprivrednoj proizvodnji, da te subvencije i premije budu što više i da budu što bliže zemljama EU, jer se ne premiraju zemljoradnici, nego se premiraju, pre svega, potrošači i prerađivači – potrošači da budu sigurni u dobru snabdevenost, da po jeftinijoj ceni mogu da nabave prehrambenu namirnicu, a prerađivačka industrija, kroz premije i subvencije u osnovnoj poljoprivrednoj proizvodnji, sigurna da će tu sirovinu imati po daleko nižim i povoljnijim cenama zbog visine premija i subvencija. Dakle, to će podizati njihovu konkurentnost i stvorićemo uslove da u poljoprivredi, koja je naša najveća fabrika pod vedrim nebom, kroz razvoj prehrambene industrije, omogućimo i zapošljavanje radnika. Pri tome, treba da vodimo računa da se ta prehrambena industrija podiže što bliže mestu poljoprivredne proizvodnje, tako da u narednom periodu stvorimo povoljne prilike za obrnute migracije. Dakle, da se deo stanovništva koji ima neku očevinu, a koji u gradu živi bez posla, vrati na selo zbog premija i subvencija i da tako i demografski pomognemo razvoju ove države i regionalno rasporedimo stanovništvo, da nemamo krajeve naše zemlje gde gotovo niko ne živi, a u četiri hiljade i nešto sela, gotovo četvrtini sela preti apsolutno izumiranje.
Slažem se sa ovim amandmanom, ali ubuduće treba da vodimo računa da se što više sredstava nabavi, ne samo za poljoprivredu, već i za prerađivačku industriju i da nabavimo posla i za oca na njivi i za sina u prerađivačkoj industriji. Mislim da je to put koji može ovu zemlju da izvede iz krize i da, na kraju kažem, u prethodnom amandmanu je bilo govora da se amandman ne može prihvatiti, Vlada je rekla, zato što se pravi registar poljoprivredne proizvodnje, registar za vinogradarstvo. Apsolutno podržavam da se taj registar utvrdi i kada se taj registar utvrdi, onda ćemo videti da subvencije u bivšem režimu nisu dobijali poljoprivrednici, već da su ih dobijali kobajagi poljoprivrednici, oni koji su izrazili želju da se bave poljoprivrednom jedno godinu dana, dok ne ostvare velike premije i subvencije na vinograd. Radi se o milionskim svotama koje su bivši ministri poljoprivrede, a tu mislim na Dragina i Milosavljevića, podelili kvazi vinogradarima, a da vinograd uopšte ne postoji, niti je ikada postojao na tom zemljištu. Jednostavno, samo je podignuta subvencija i ona nije došla u džepove seljaka, već je došla u džepove manipulanata koje je podržao bivši režim, koji, ne samo da su potrošili budžet, već bih rekao da su potrošili celu državu. Hvala.

Replika, mada ne vidim osnova, ali izvolite.