Hvala.
Reč ima narodna poslanica Teodora Vlahović. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, danas kada govorimo o objedinjenoj raspravi, o setu zakona, onda najjasnije možemo da sagledamo nekoliko paradoksa. Iako je bilo malo vremena, zakoni su po hitnom postupku, ali pažljivim čitanjem možemo da vidimo da pred sobom imamo zakon koji reguliše zateznu kamatu i gde se poziva, praktično u obrazloženju, da se ovaj zakon donosi na osnovu Odluke Ustavnog suda, kojom je osporeno, uz ostalo i ustavnost odredbe, ali i suprotnost sa Zakonom o obligacionim odnosima.
Istovremeno, pred sobom imamo drugi zakon, a to je zakon koji reguliše izmirenje novčanih obaveza i utvrđivanje rokova kojim direktno idemo protiv istog tog zakona o obligacionim odnosima i na sasvim drugačiji način regulišemo, odnosno utičemo na slobodu ugovaranja među privrednim subjektima i normalno istovremeno dotičemo se i odredbe Ustava koji o toj slobodi takođe govori. Tako da je veoma čudno da na jednoj sednici u objedinjenoj raspravi, u istom setu zakona sa jedne strane na ono što se pozivamo, na drugoj strani odmah i kršimo.
Ono što je svima bilo i najbitnije u ovom setu zakona, svakako jeste Zakon o javnim preduzećima, i samo ću nekoliko reči o njemu isto reći. Znači, iako smo imali veliku sumnju upravo unapređivanju izbora direktora u javnim preduzećima, danas u diskusiji kada nam je rečeno da će komisija koja će pomoći u izboru i koje smo mi sumnjali, ali vladajuća koalicija nas je ubedila da će to biti prave komisije koje će brojati, složiti kandidate po broju cipela, onda stvarno moramo reći da ste nas jako ohrabrili.
Veoma interesantno je ono što je izbegnuto ili nije rečeno u današnjoj raspravi, da se ne bi ponavljala oko drugih stvari, jeste način na koji se Zakonom o javnim preduzećima sprečava zapravo izvršenje Zakona o budžetu. To je verovatno jedan jedini primer na svetu i takvih verovatno više nema. Znači, pored načina izvršavanja budžeta, znači, obaveza koju utvrdimo u budžetu, onda Zakonom o javnim preduzećima mi zapravo obustavljamo izvršenje budžeta. Radi se o rigoroznim, rigidnim kaznama za lokalne samouprave, ako se desi da javno preduzeće ne donese program, ne izvršava svoje programske obaveze ili ne plaća u rokovima. Znači, nisu sankcije usmerene samo na ta javna preduzeća, nego su usmerene na lokalne samouprave.
Takve sankcije su neprimerene, može da dovede do kompletnog kolapsa u određenim sredinama, posebno u onim sredinama koje nisu dovoljno jake i nemaju svoje izvorne prihode.

Gospođo Vlahović, samo da vam kažem da je isteklo vreme vaše poslaničke grupe. Zato vas molim završite rečenicu.

Znači, u ovoj diskusiji, nije Zakon o Fondu za razvoj tema, nego je povodom Zakona o Fondu za razvoj, s obzirom da je ministar tu, samo bih skrenula pažnju da je potrebno upravo iz razloga regionalnog razvoja voditi računa o stvaranju osnova određenim institucijama koje bi radile na regionalnom nivou, podršku razvoja privrede. Znači, nema pravnog osnova za mikrokreditiranje, nema pravnog osnova za određene fondove i fondacije koje nisu privatne na regionu. To bih molila ako bi to moglo uskoro da uđe u proceduru. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana gospodo narodni poslanici, ovde se danas čuo povišen ton u diskusijama opozicionih poslanika, iako je tema sasvim pristojna, novi zakoni u nekoliko oblasti, koji donose dobrobit, pre svega budžetu koji smo usvojili pre neki dan, ali nema vajde, mora da se kritikuje, a mi moramo da kažemo kako stvari stoje.
Hoću da kažem nekoliko rečenica, pre svega o Predlogu zakona o rokovima izmirivanja od novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i o Predlogu zakona o uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga. Ovde se vraća finansijska disciplina.
Ono što je zatečeno dolaskom na vlast ove vlade i ovog parlamentarnog bloka, to je bilo da u javnim preduzećima, sa njima ste mogli poslovati samo pod uslovom da vam oni plate za svoje obaveze prema vama u roku od 200 dana. To su uradili neki srpski tajkuni i tako mi siromašni, skromni i obični ljudi morali smo ovaj život da delimo sa nekima, da ih kreditiramo na po 200 dana, a oni su tako obletali svet, vozali se u jahtama, i mislili da je Srbijica prebogata, zato im smeta ovaj zakon. On kaže, 45 do 60 dana. Država 45, a u poslednjim transakcijama između pravnih lica, 60 dana.
Šta to znači? To znači da će oni morati ubrzano da izmiruju svoje obaveze, da poplaćaju svoje dugove i da skrate putovanja po svetu. Nije loše, po Srbiji može i autom da se vozika, ima svašta da se vidi.
Kada se radi o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, nekoliko prednosti ima ovaj zakon. Prvo, pospešuje plaćanje poreskih obaveza, ubrzava dinamiku naplate javnih prihoda, ubrzava dinamiku plaćanja obaveza kod onih poreskih obveznika koji imaju uslove to da rade.
Drugo, brisanje blokada sa njihovih računa, znači, mnogo stvari. Prvo, da mogu da komuniciraju sa bankama, da plaćaju svoje obaveze, da naplate dospela nenaplaćena, nefakturisana potraživanja, itd. Brojna mala preduzeća i zanatske radnje, moći će da apliciraju kod banaka za kreditiranje, jer neće imati kriterijum blokade računa, koja ih sprečava da podnose zahteve za kreditiranje. Na taj način, pokrenuće se privredni ciklus u brojnim malim radnjama i preduzećima i doći će do ponovnog točka plasmana proizvoda, roba, vršenja usluga, itd, ono što je važno.
Naravno, treća stvar, stvoriće se novi ambijent, povoljan ambijent. Država je rešila da na ovaj način preseče stvar. To je nasleđe, molim vas. Jedno i drugo je nasleđe nekog vremena kroz koje smo prošli. Ovde se tapšalo tajkunima iza leđa da se ponašaju tako, jer kada su javna preduzeća plaćena na 200 dana, onda i oni mogu da plaćaju na 200 dana.
Ako možete da snabdevate veletrgovce, ako hoćete da budete snabdevač veletrgovaca, onda možete samo pod jednim uslovom, da tražite da vam to neko plati posle šest meseci ili da molite da vam to plati ranije robom, koju on odredi, po ceni koju on kaže. Tako da vam je vaš proizvod bio višestruko niži od cene.
Toga više nema, prosto, naplaćivaćete onu robu i ono stvaralaštvo sa kojim raspolažete i gde ste kreativni. To je ta razlika između ovog propisa i ovog drugog propisa koji pospešuje plaćanje poreskih obaveza.
Što se tiče Predloga zakona o javnim preduzećima, tek je tu velika panika. Prosto, dobar deo privrede koji je bio vezan za politiku DS, znate, imamo brojna preduzeća, mala preduzeća, čak i neke državne službe, gde možete da budete zaposleni samo pod uslovom da ste bili član DS.
Recimo, komunalni policajci su morali da budu zaposleni, a tamo kažete - može da bude komunalni policajac onaj koji je kažnjavan do tri meseca zatvora, a pri tom mu se daju lisice i pendrek i može da privodi i kažnjava. Valjda je navikao iz postupka koji je primenjivan prema njemu.
Termin departizacija se ovde zloupotrebljava u pežorativnom smislu, u nameri da se izbegne smena kadrova koji se nalaze sada u javnim preduzećima. Dugo godina se sedelo u tim preduzećima, dobro je bilo. Dobro je bilo samo njima, a loše narodu. Narod je rekao – nećemo više tako, a vi kažete – dajte sad departizaciju, nemojte dirati nikoga. Naši nisu politički funkcioneri partija, oni su stručni kadrovi, a kada mi kažemo – nisu dobro, moraju da odu, pune su novine natpisa o tome šta su ti kadrovi radili po Srbiji, od pojedinih ministara, do javnih preduzeća.
Najuspešnije su one firme koje se bave marketinškim uslugama. Odjedanput su postale toliko važne i toliko bitne, tako da je jako vidljivo kako se stiče kapital na maglu. Možda bi bilo dobro napraviti neki porez na maglu, on bi bio vrlo primenjiv u ovom slučaju, ali je magla već vidljiva, meri se milijardama kod pojedinaca i mogla bi lako da se realizuje procentima poreza prema nekim, kada u nekim državama to raste progresivno i do 90%. Ali, o tom – po tom, ima još vremena da napišemo i takve zakone.
Sam termin departizacija upotrebljen u smislu da ne može niko ko politički misli ili razmišlja, i da ima politički stav, ne može nigde raditi u javnom preduzeću. Znači, ako je različito od onoga što je bilo do sada, do sada su bili partijski kadrovi. U Srbiji je već odomaćen termin "žuta preduzeća". Odavno se koristi u praksi i vrlo je vidljiv, pa dobro, neće više biti "žutih preduzeća", ništa strašno, biće srpska preduzeća i to je dobro, to je odlično, napokon ćemo imati prava preduzeća u kojima će raditi civilizovani i kvalitetniji ljudi.
Neće biti nameštenih tendera. Ne kaže se reč tender, nego mora da se kaže – namešten tender, tako se podrazumeva. Prosto, biće običan tender ili konkurs preko koga ćete moći da aplicirate i da radite u tom javnom preduzeću. I opet departizacija i stalno departizacija, nemojte vaši partijski kadrovi.
Molim vas, ako neko ne misli da je Boris Tadić bio dobar predsednik Srbije, onda valjda može da bude dobar direktor preduzeća, ako misli drugačije, i to nije ništa strašno. Neće biti neke bahatosti, biće uobičajenog, normalnog i civilizovanog rada.
Zatečeno stanje je katastrofalno. Vi ste videli kod "Kolubare" da je dobar deo političkih funkcionera iz vlasti imao buldožere, grejdere ili šta već nisu imali, dali su tamo malo da se i oni koriste, pa su radili po 25 sati dnevno. Samo u Srbiji postoji ovaj termin da može neko da radi 25 sati dnevno. Niko u zatvor i nikom ništa.
Naravno da opet departizacija. Zašto departizacija? Zato da niko ne bi bio smenjen. Ne smenjuju se ljudi ovde zbog toga što su radili u "žutim preduzećima", već zato što treba da dođu ljudi koji će raditi u srpskim preduzećima i to je velika razlika, znate. Zato je dobro doneti nov zakon o javnim preduzećima, pokušati na jedan civilizovan način urediti srpsku privredu, naterati da u tim javnim preduzećima se funkcioniše u skladu sa pozitivnim propisima, da javne nabavke ne budu u korist pojedinaca, da se prestane sa ustaljenom praksom.
Strah koji u ovom trenutku postoji je jasan. Prestaće da funkcioniše brojne pijavice preduzeća koje su imale navodne programe saradnje sa, recimo, "Kolubarom", sa Elektroprivredom, sa Vodoprivredom, tu ima svega i svačega. Vrlo interesantno, u poslednje vreme i to izlazi na videlo. Znači, prestaće da postoji, stvoriće se uslovi da nešto ostane i narodu.
Dobro je da u Srbiji nastanu srpska preduzeća, da ne budu više "žuta preduzeća". Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Borislav Stefanović, po Poslovniku. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća. Mislim da je povređen član 107. Poslovnika, zbog toga što je prethodni govornik govorio na jedan nedoličan, uvredljiv način, praveći jasnu aluziju, govoreći o tzv. "žutim preduzećima".
(Marijan Rističević, s mesta: Šta sad?)
U smislu razotkrivanja cele ove stvari, sad ću vam reći, šta sad. Verovatno ste mislili na Nikolu Petrovića, tzv. "nestranačku ličnost", direktora javnog preduzeća "Elektromreže Srbije", koji je suvlasnik lista "Pravda", internog glasila SNS, ili kada već spominjete "Kolubaru", verovatno ste mislili na gospodina Grčića, koji je završio univerzitet "Educons", a inače imao pečenjaru i vlasnik kafića "Fantazija" u Obrenovcu. Toliko o "žutim preduzećima".

Gospodine Stefanoviću, dok ste reklamirali povredu Poslovnika, zloupotrebili ste vreme.
Imam prijavljenog narodnog poslanika Janka Veselinovića za repliku u ime poslaničke grupe. Niste trebali da koristite vreme za povredu Poslovnika da biste replicirali gospodinu Tomiću.
Molim vas da se svi pridržavamo Poslovnika, da bi ova sednica…
(Borislav Stefanovi, s mesta: Povređen je Poslovnik, nije repliciranje.)
… Meni se čini da jeste.
Reč ima gospodin Miković, replika. Izvolite.

Činjenica je da sam govorio nešto glasnije. Rekao sam upravo zato što mi je čista savest. Zato sam govorio glasnije.
Evo, potrudiću se da govorim nešto tiše, jer očigledno je to najveća zamerka, da li neko glasno govori.
Činjenica je da treba glasno da govorimo ukoliko neki zakoni nisu dovoljno dobro napisani.
Potrudio sam se ne samo da kritikujem ove zakone, nego da u postupku popravljanja dam predloge koje treba da rezultiraju boljim zakonskim tekstom.
Ukazivao sam i na određene neusaglašenosti tekstova zakona sa Ustavom. O tome sam sa izjašnjavao na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Što se tiče pojedinih zakona, evo, na Predlog zakona o javnim preduzećima tri amandman sam podneo, bez obzira što postoji potreba da se mnogo više amandman usvoji na sam tekst zakona da bi iole bio dobar. Na sam Predlog zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga podneo sam šest amandmana. Na Predlog zakona o rokovima i izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama podneo sam tri amandmana. Obrazlagao sam to, između ostalog, kada sam diskutovao u načelu o ovim predlozima zakona šta je suština svog tog popravljanja, da bi građanima bilo bolje, da bila veća pravna sigurnost, da bi svi poverioci države bili u ravnopravnom položaju. U tom smislu sam davao predloge i postavljao sam pitanja.
Istina, nisam dobijao odgovor ni na jedno postavljeno pitanje od prisutnog predstavnika Vlade na današnjoj sednici. Ne insistiram danas da dobijem odgovor, ali molim predstavnika Vlade da porazmisli o svemu tome o čemu sam danas diskutovao i šta je predloženo u amandmanima upravo da bi zakonski tekstovi koji izlaze iz ovog doma bili koliko toliko dobri.