Hvala.
Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, javlja za reč? (Ne.)
U tom slučaju, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre i poštovani građani Srbije, posle tri godine su pred nama izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima. Na prvi pogled deluje da je javnost Srbije nezainteresovana za ove izmene i dopune, ali verujte, obzirom da je u pitanju muzički dinar, kako mi to kažemo, a taj muzički dinar ima specifičnu težinu od nekoliko miliona evra u Srbiji, ovako siromašnoj, onda je interes za ovu temu zaista veliki. Nisu to samo mali radio emiteri. Svako ko smatra da ima prava da brine o intelektualnoj svojini i o autorskim i srodnim pravima, danas prati zasedanje Skupštine.
Dakle, svaki zakon o autorskim i srodnim pravima je po značaju materije koju uređuje tzv. sistemski zakon. Njime su uređena prava na književnim, naučnim, stručnim, umetničkim delima, interpretacijama, zvučnim i video snimcima, filmovima, TV i radio emisijama, bazama podataka i slično, kao i načini ostvarivanja svih prava i njihova sudska zaštita. Drugačije rečeno, ovaj zakon više utiče na kulturu nego Zakon o kulturi i na medije, više nego Zakon o radio difuziji. Vrlo verovatno je to razlog što se praktične posledice njegovih rešenja baš ne vide mnogo u javnosti i ne prezentuju mnogi u javnosti.
Naravno, svaki zakon koji se donese, pa i izmene i dopune zakona, tog trenutka kada se usvoje u ovom visokom domu, izmene život nekome u Srbiji. To je odgovornost od koje moramo poći.
Mnogo je polemike oko nekoliko članova ovog zakona. Sklona sam da verujem da ministar zaista ima dobru volju da izađe u susret sugestijama koje dolaze i danas je i to rekao. Mislim da ćemo na Odboru za kulturu moći da napravimo neke korekcije koje će ići u korist onih kojih će se ovaj zakon najviše ticati, a to je upravo naknada koja se naplaćuje.
Inače, imali smo nekih posebnih primedbi što se tiče ovih izmena i dopuna. Verovatno kada zakon počne da živi u praksi, a transparentnost sprovođenja zakona je stvarno ono što se svih nas najviše tiče i onih na koje se on primenjuje, onda ćemo doći do nekih rešenja. Kada se zakon donosio, ovde smo ceo dan raspravljali i pokušavali da se izborimo za svoje amandmane, za neke jesmo, za neke nismo i imamo zakon kakav jeste na delu, a danas imamo pred sobom i njegove izmene i dopune.
Intelektualna svojina je svakako širok pojam i to je ono što treba da bude jedan od značajnijih resursa jednog naroda i jedne države i kao takav treba i da ga posmatramo. Pravda je ono što očekuju svi oni kojih se to tiče. Pravo i zakon su instrumenti pravde na koje svi imamo pravo u ovoj državi.
Ono što bih samo stavila kao jednu malu primedbu, između ostalog, što ćemo izneti i na Odboru za kulturu i informisanje, kada budemo sa ministrom dogovarali oko mogućnosti da se amandmanski još deluje, je pitanje komisije koji se ovde članom 9. menja, odnosno od davanja mišljenja se prelazi na to da komisija daje saglasnost. U prethodnom sazivu je bio problem upravo u radu ove komisije, jer ova komisija je potrošila tri godine bez vidljivih rezultata. Imala je vrlo problematičan sastav, da ne kažemo da se taj sastav stalno menjao, a na kraju je tu komisiju napustio i sam predsednik. Da nas ne bi koštala vremena, novaca, a vreme je vrlo skupo i novca nemamo dovoljno, mora se obratiti pažnja upravo na to ko će i kako sprovoditi ovaj zakon.
Sprovođenje Zakona o autorskim i srodnim pravima mora biti zaista vrlo transparentno, jer rekoh već, intelektualna svojina je nešto što je naš, možda, najznačajniji resurs. Dakle, sva ova prava koja treba da budu zaštićena i svi oni koji treba da plaćaju određene naknade zbog upotrebe i korišćenja autorskih određenih prava, žele da ovaj zakon bude jednak, pravičan za sve, pre svega, pravedan i imajući u vidu ono što je neko od govornika rekao, a mislim da je to bio baš ministar, nije isto imati pogotovo u Srbiji, u ovom trenutku, jednu radnju ili jednu radio stanicu negde u Apatinu, negde u Žitorađi ili u Beogradu. Moramo zaštiti te ljude koji, ipak, svakog dana žive i kroz ovaj muzički dinar i od ovog muzičkog dinara.
Očekujem, zaista, znajući gospodina ministra da je uvek bio vrlo dobar saradnik sa poslanicima, bez obzira da li su sa pozicije ili opozicije, da će imati široko razumevanje kada budemo dogovarali još neke amandmanske izmene u ovom zakonu. Hvala.

Hvala.
Gospođo Mojević, po kom osnovu se javljate, samo mi recite?
(Gorica Mojović, s mesta: Kao ovlašćeni predstavnik.)
Nemate prava, niste pomenuti. Nemate pravo na repliku, a možete kasnije da se javite, jer kršimo Poslovnik, gospođo Mojović. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa stavom naše poslaničke grupe, samo zbog javnosti bih rekao da se nastupi naše poslaničke grupe neće u velikoj meri razlikovati od onih nastupa koje smo imali u prošlom skupštinskom sazivu i u prethodnim, kada smo se trudili da budemo zaista glas savesti vladajuće koalicije, a sve u cilju da taj naš put ka EU, što u prevedenom značenju znači put ka normalnoj, uređenoj i bogatoj Srbiji, bude što kraći.
Zbog toga su nam u prošlom sazivu često i govorili da smo i opozicija u tadašnjoj vlasti, a zaista smo ukazivali na sve ono, u najboljoj nameri, što mislimo da treba da dovede do harmonizacije naših propisa sa propisima EU. Pokušavali smo da mnoge zablude i predubeđenja, koja postoje u vladajućoj koaliciji, na taj način razbijemo,zbog toga što se u mnogim elementima svog ponašanja sve vlade, a mislim na vlade posle 5. oktobra, nisu ponašale evropski.
Bila je mrtva trka između nekoliko političkih stranaka koje su želele da sebi prikače to ekskluzivno pravo da su epopejci, da smo oni mogu dovesti Srbiju u EU. Nekako smo se mi kao jedini predstavnici evropske desnice u Srbiji, u tim momentima trebalo da osećamo inferiorno, ali nismo.
Hoću i ministru Obradoviću da kažem, kao predstavniku Vlade, mene mnogi zakonski predlozi koji stižu u Narodnu skupštinu pred narodne poslanike, i ponašanje posle izrade nacrta radne grupe, odsustva javne rasprave, hitan postupak itd, a onda vidimo, kada uđete u Narodnu skupštinu da postoji veliki problem i podsećaju na ponašanje DOS-a posle 2000. godine. Građani Srbije su tražili promene, tražili su pozitivne promene. Ako pravite promene, u svakom segmentu vašeg delovanja neka budu pozitivne.
Vi ste meni ovde u vašem uvodnom izlaganju mnoge adute izbili iz ruku. Rekli ste da ćete tek razgovarati sa predstavnicima Evropske komisije, verovatno i sa gospodinom Dežerom, izaslanikom Evropske komisije, da ćete se konsultovati sa još nekim strukovnim udruženjima, da ćete da pogledati amandmane itd. To je pošten i korektan nastup, ali u startu priznanje da je zakon koji je došao pred narodne poslanike manjka, da vi nemate argumentaciju dovoljno jaku da ga branite, jer je došao tekst iza koga vi stojite i da očekuje pomoć od narodnih poslanika. Dobićete pomoć od svih.
Gospođa Mojović je dala jako konstruktivne predloge i predstavnici vladajuće većine koji nisu imali hrabrosti da vam kažu sve ono što misle o ovom predlogu zakona i mi kao deo opozicione stranke zato što smo predložili dosta amandmana. Ono što je moja sugestija – dođite jednom, ako se pozivate na evropske principe, jer se građanima Srbije i nama, koji smo istinske pristalice članstva Srbije u EU i kompletne primene evropskih standarda u Srbiji, smučilo da se pozivate na evropske principe, a da se u jednom delu gde postoje interesne grupe kojima odgovara da se ponašaju antievropski, svesno ili nesvesno stižu zakonski predlozi koji ne sadrže evropska rešenja. U startu postoji sumnja da su protivustavni.
Dobio sam informaciju da je direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu, gospođa Branka Katić, više puta rekla da izmene zakona nisu dobre, da su u suprotnosti sa evropskim konvencijama i standardima, da su na sastanku Odbora predstavnici najrelevantnijih strukovnih udruženja rekli ono što je interes, verovatno i Vlade, ako je namera dobra, da se ovakav zakon povuče iz procedure. Obavite javnu raspravu, obavite razgovor sa svim relevantnim strukovnim udruženjima i onda dođite sa zakonom koji zaista na pravičan način štiti širok spektar i lepezu intelektualne svojine svih tvoraca intelektualne svojine u Srbiji i koji na pravičan način štiti sva njihova prava.
U raspravi u pojedinostima mi ćemo videti prvo kakvu ćemo informaciju dobiti od vas, što se tiče vaših kontakata sa predstavnicima Evropske komisije. Verujte, nama se smučilo koliko smo dobili pisama, sugestija, poziva i apela da se ovo, kako je počelo da se radi, ne radi. Zaključiću, sa svakim sledećim predlogom zakona, nemojte se pozivati na evropske standarde ako oni ne budu primenjeni u zakonu 100%. Ili se ponašajmo u svemu evropski ili antievropski, a sve ovo između nikuda ne vodi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanica Mirna Kosanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, htela sam samo da ukažem da je Zakonom o autorskim i srodnim pravima uređeno pravo autora književnih, stručnih, umetničkih i drugih dela, pravo interpretatora, pravo prvog izdavača slobodnog dela, pravo proizvođača fonograma, videograma, emisija, baza podataka, pravo izdavača štampanih izdanja, kao i prava srodnih i autorskih prava, način ostvarivanja autorskog i srodnog prava, kao i sudska zaštita.
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu i drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštenja njegove sadržine. Autorskim delom se između ostalog smatraju pisana dela, knjige, brošure, članci, govorna dela, kao i predavanja, govori, dramska, dramsko-muzička i koreografska dela, muzička, filmska dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, kartografska dela, planovi, skice i pozorišna režija. Autor, kao takav, ima i uživa moralnu i imovinsku zaštitu. On ima prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela.
Sva prava autora regulisana su već postojećim Zakonom o autorskim i srodnim pravima. U jednom delu odredbi zakona, postojeći i sada važeći zakon, govori se o umnožavanju autorskog dela bez dozvole autora. U tom smislu, zakon predviđa pravo autora na posebnu naknadu i uzima u obzir verovatnu štetu koja nastaje kada se njegovo delo bez odobrenja umnožava za lične nekomercijalne potrebe. Tu naknadu plaćaju proizvođači, prodavci informatičke opreme, a posredno je plaćaju i građani koji kupuju i koriste uređaje.
Razlog za predlaganje i donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, a u članovima koji su bliže opredeljeni u predlogu, su ti što su se merila za određivanje tarife za naknade uopštena, oni su previše apstraktno postavljeni. Osim toga, nedovoljno su prilagođena pojedinim oblicima iskorišćavanja autorskog i drugog srodnog prava.
Ove izmene su naročito važne da bi se uvela egzaktna merila za određivanje visine naknade. Radi se o dve vrste naknade. Jedna je posebna naknada, a to je ona koja je predviđena u članu 39. zakona. Druga je naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma iz člana 171. zakona.
Posebna naknada se ne plaća za uređaje i predmete koje potencijalni obveznik kupuje u drugoj državi ili carinskoj teritoriji. Vlada donosi akt kojim se utvrđuju uređaji za koje se plaća posebna naknada u slučaju sumnje da neki uređaj ili predmet ima više funkcija. Postojanje obaveze plaćanja posebne naknade se utvrđuje na osnovu namene tog uređaja.
Što se tiče naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma, plaća se kada je javno saopštavanje nužno za obavljanje delatnosti korisnika. Visina se vezuje za minimalnu zaradu u Republici Srbiji, a kao dopunski kriterijum za određivanje visine naknade uzima se površina komercijalnih poslovnih prostorija korisnika. Kod ovog vida naknade vodi se računa o tome da li je javno saopštavanje muzičkih dela nužno za obavljanje delatnosti korisnika ili je ono samo korisno i prijatno, pa se u tom smislu i naknada određuje u nižem iznosu ukoliko ona nije nužna za obavljanje delatnosti. Dakle, vrši se odgovarajuća kategorizacija korisnika. Takođe, prilikom kategorizacije se vodi računa o tome koje je to geografsko sedište korisnika, kao i o finansijskom prometu koje korisnik ostvaruje.
Ono što je takođe sadržano u predlogu zakona, a to je da sa datumom stupanja na snagu prestaje sa radom Komisija za autorska i srodna prava, te njene obaveze, predmete i sredstva preuzima Zavod za intelektualnu svojinu. Zavod za intelektualnu svojinu ima taj značaj što će se upisom autorskih dela ili srodnog prava evidencijom i deponovanjem kod zavoda obezbediti dokazi o postojanju tog dela. Zavod nema funkciju da ispituje sadržinu predmeta deponovanja, a prijemom se obezbeđuje dokaz o činjenici, a koji mogu biti od značaja za neki sudski spor oko zaštite autorstva ili neku drugu potrebu, a u vezi sa predmetom deponovanja.
Kao zaključak navodim da će SDPS podržati predložene izmene ovog važnog zakona, budući da on u svojoj suštini spada u reformu ekonomskog sistema koji će redefinisati ekonomsku i socijalnu krizu, a takođe voditi ka reformisanju i unapređenju političkog sistema.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama je naizgled ograničena promena jednog sporednog zakona. Mislim da interesovanje za ovaj zakon proizilazi iz činjenice da je umetnost među nama i da je ona nama važna, da je muzika, ove promene se pre svega tiču muzike, sve prisutna u našim životima. Kada bolje pogledamo stvari, vidimo da tu ima dosta ekonomskih interesa i da postoje određeni interesi.
Do dana današnjeg ove izmene i dopune zakona pokazuju da smo i dalje u situaciji da, u ovoj sferi organizacije naših života, oni koji bi trebali da budu upućeni jedni na druge se ponašaju kao rogovi u vreći. To nije dobro. Evo, novog pokušaja da se to uradi na ovaj način. Mi u DS verujemo da ove izmene i dopune neće biti dovoljne, niti su uperene u pravcu da bi dovele do saglasja u ovome domenu.
Zbog toga, ukoliko se matični odbor, a želim da preciziram da matični odbor nije Odbor za kulturu, već Odbor za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, to je razlog zbog kojeg se ovde nalazi poštovani dr Žarko Obradović, a ne ministar kulture, ukoliko te promene ne budu donesene, mi nećemo moći da glasamo za ove izmene i dopune zakona.
Ovde govorim i kao predlagač onog zakona iz 2009. godine, kada sam bio ministar nauke i tehnološkog razvoja. Samo da podsetimo da je ovaj zakon bio bitan razlog zbog kojeg je Evropska komisija u izveštaju za tu godinu, a bogami i za prošlu godinu i 2010. godinu, rekla da je domen zaštite intelektualne svojine jedan od onih gde je Srbija doživela najveći napredak i gde se skoro u potpunosti uskladila sa propisima EU.
Vidimo, to je i sam predlagač dr Žarko Obradović rekao, i na tome mu zahvaljujem, a ovde imamo i dopis Evropske komisije, da nas ove izmene i dopune zakona udaljavaju od te usklađenosti. Ono što je mnogo bitnije je to da one unose jednu formu diskriminacije u našem društvu.
Tačno je da bi na mestu gospodina Obradovića trebao da bude gospodin Dinkić. Evo paradoksa. Kada govorimo o zanatlijama, setimo se kampanje u maju mesecu. Valjda je ta pesma i ta muzika gde su zanatlije, sećam se nekog pekara, pa tu je bio i neki drugi zanatlija, branila boje te političke partije kroz taj način, kroz autorstvo, kroz umetnost. Evo tog paradoksa da ta partija, koja se služila baš umetnošću i autorstvom, danas pokušava da ugrozi protivustavno i protivzakonito interese onih koji su im, uveren sam, doneli dosta glasova na prethodnim izborima.
Da bi naši građani možda bolje shvatili šta se ovde predlaže, da vide zbog čega ovo što ću sad da kažem nije protiv zanatlija, moja koleginica Gorica Mojović je briljantno pokazala da je i ta socijalna grupa u našem društvu veoma heterogena, da uopšte nije toliko ujednačena da možemo na ovakav način jednostavno da ih isključimo iz naplate onoga što je zapravo neotuđivo pravo svojine autora.
Ako već ovaj režim želi da izglasa da se ukida taj muzički dinar, kao što je postao poznat u našem društvu, za zanatlije, da li bi onda trebalo da izglasamo i zakon kojim bi svi autori bili doživotno oslobođeni od plaćanja svih zanatskih usluga? Na primer, ovde u Skupštini imamo gospođu Milekić, imamo gospođicu Adžemović, imamo Sinišu Kovačevića, na kraju krajeva, imamo i gospodina Deretu kao autora i Mlađana Dinkića, pa da li treba sada da izglasamo zakon kojim će oni doživotno biti oslobođeni plaćanja svih usluga svakog zanatlije?
Kada tako prikažemo stvari, vidimo da to pravo svojine, pravo na plodove sopstvenog rada, koje imaju zanatlije, moraju da imaju i oni koji su autori. Zbog toga ne verujemo da će ovakva promena izdržati iole ozbiljniju tužbu pred Ustavnim sudom, a one i te kako dolaze.
Moram da kažem, poštovani gospodine Obradoviću, da se sa jednim delom vašeg izlaganja ne možemo složiti, a to je da su sva udruženja bila saglasna sa ovim izmenama i dopunama. Imamo i mi u DS, kao i sve druge poslaničke grupe, mnogo tih dopisa gde je evidentno da se oni ne slažu međusobno, u tome nema ničeg novog, ali i da se ne slažu sa ovim predloženim izmenama i dopunama zakona.
Kada smo već kod ovog ukidanja, da kažem paušalno za jednu i samo jednu kategoriju, da to krši naše međunarodne obaveze i Berlinsku konvenciju i Rimsku konvenciju. Da citiramo malo i članove zakona koji će biti, ukoliko se ove izmene i dopune usvoje, direktno u koliziji, ne samo sa Ustavom i međunarodnim obavezama naše zemlje, nego i sa članovima 32, 33, 41, 117. i 127. postojećeg zakona. Ne može na pola, ako želite da ovo promenite, moraćete da promenite i ove druge članove, da bi zakon bio koherentan unutar njega.
Obradovan sam činjenicom da je ministar Obradović spreman da prihvati, i mi ćemo to inicirati, amandman, a predsednik ovog odbora, prof. Stojković će to sigurno sutra tokom sastanka odbora predložiti, da se u članu 6. ukine ova druga diskriminacija i jedan apsurd, a to je da oni koji žive od muzike, mislimo na ugostiteljske objekte, na diskoteke, na splavove, da i oni veliki objekti, neki od njih imaju po 400, 500 ili 600 kvadrata i znamo da nisu socijalni slučajevi, budu tretirani kao neko ko ima tačno 51 kvadrat.
Želim vam puno uspeha u primeni, jer mi nije uopšte jasno ko će sada da ide i da meri koliko tu ima kvadrata, gde dolaze gosti, a gde ne dolaze. Mnogo je bilo jednostavnije da ste se oslonili na Poresku upravu i na Zakon o imovini u statici i da se onda eventualno naknada smanji u apsolutnom iznosu, pa da onda pomnožite sa tim kvadratnim metrima. Mislim da tu ima mnogo diskrecije i ko će sad ići na teren da meri gde će da kroči gost, a gde neće?
U ovim odredbama jasno vidimo da se išlo prebrzo i da se nije dovoljno konsultovalo ni sa strukom, ni sa udruženjima. Žao mi je, moram da kažem, što po ko zna koji put, time ću zaključiti, tamo gde moramo da ustrojimo društvo, gde se država ne pita baš za sve, država mora da se pita tamo gde mora da se pita država, ali valjda je demokratija da ljudi koji imaju određeni posve legitiman interes, ovde se radi o autorima, o onima koji su interpretatori i o onima koji to izvode, pa bi valjda bilo normalno da se kroz njihova udruženja ukrste veoma jasno njihovi interesi i da se dođe do dogovora.
Možda nismo dovoljno dobro uredili drugi stepen, kada nema dogovora, ali žao mi je što se onda sve sada prebacuje na jedan organ koji dobro funkcioniše, ali će to biti jedan ogroman pritisak iz Vlade, jer tu ima sukobljenih interesa, očigledno, kao i iz ovih strukovnih udruženja. Neće lako biti funkcioner onaj koji će pokušati da donese odluku koja posle toga treba da se nametne svima.
Ima još mnogo toga oko čega treba da se dogovorimo. Znamo, na primer, i to je još jedan primer apsurda u primeni nekih stvari, da festival Egzit godinama ima problem sa SOKOJ, jer im se pokušava naplatiti nadoknada na apsolutno sve numere koje su tamo izvedene. Neki sudija, valjda u Novom Sadu, odlučio je da se neće primenjivati tarifa na ono što ide preko fonograma, tj. na odloženo ili preko CD, samo na ono što je efektivno tamo svirano, nego će se primeniti na celu osnovicu svih izvedbi, a znamo da je 95% njih na Egzitu. Egzit nije jedini festival koji ima taj problem. Ovaj sudija pokušava da nametne višu tarifu na sve što se tamo izvede. Zbog toga je Egzit blokiran i to su u evrima milionski iznosi gde se ovde sporimo.
Očekujem, i time završavam, da posle, po ko zna koji put, uvođenja na hitni postupak nečega što zapravo nije dovoljno dobro raspravljeno, nije dovoljno dobro zanatski uređeno, samo da bi jedan ministar mogao da kaže – evo, i ovo sam uradio, kao da ćemo imati izbore sutra, pa možda će i to biti slučaj, pa da se kaže – idemo u te nove prevremene izbore i mi smo sve uradili. Ne vidim drugu motivaciju. Treba veoma dobro razmotriti na odborima ono što se razmotriti može.
Ministre, od vas očekujem, znam vašu profesionalnu savest, da u mesecima koji dolaze ovoga puta, preuzimajući odgovornost za ovaj zakon koji je u vašem resoru, a ne tuđem, dođe do ozbiljnih, temeljitih i usklađenih sa evropskim tradicijama, ali mnogo bitnije, sa onim što je potrebno našoj zemlji, da imamo neke prave izmene i dopune ovog zakona. Ovako kako jeste, jednostavno nevalja. Hvala puno na vašoj pažnji.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Travar Miljević.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Na samom početku želela bih da ukažem na neke stvari. Niko danas ne ukida autorska prava, autorska prava su jedna od osnovnih prava svakog modernog društva. Ono što lično mogu da iskažem kao zadovoljstvo, jeste da je jedan zahtev preduzetnika prebačen u konkretnu akciju. Da, URS su dosledni u sprovođenju onoga što su u predizbornoj kampanji obećavali.
Ono na šta bih želela sve nas da podsetim, a izgleda da su neki ovde zaboravili, jeste da smo o sličnom zakonu, sa istim namerama raspravljali proletos. Da je taj zakon bio u skupštinskoj proceduri i da sam tada kao članica Odbora za nauku isto tako podržala kao i neke moje kolege izmene ovog zakona koje su se takođe i tada ticale ukidanja muzičkog dinara za zanatlije i malo jasnijeg definisanja tarifa. Tako da mislim da oko tog pitanja ne bi trebalo i oko ovog pitanja da bude spora, jer upravo ovo jeste predmet izmene i dopune zakona.
Takođe, ponosna sam što spadamo u one koji slušaju glas privrede jer isto tako moram da naglasim da su ugostitelji iz opštine u kojoj ja živim, nakon usvajanja ovog zakona došli da razgovaraju kako imaju problema prilikom samog uplaćivanja, kako iznosa, tako što to rade putem tri uplatnice. Složili se mi ili ne, ali postojali su sporovi i prethodni govornik je to naglasio kada je govorio o "Egzitu", od samog početka primene ove naknade, od definisanja tarife do sporova oko formiranja asocijacija koje imaju pravo da naplaćuju popularno nazvano ovaj muzički dinar.
Isto tako žalosno je, ali reći ću da su autori možda najmanje prava ostvarivali na ovaj način. Muzički dinar je najbolji pokazatelj kako nedovoljno osmišljeni, neprecizno utvrđeni parafiskalni namet može proizvesti nekad više štete nego koristi i to kako onima koji su direktni obveznici ovog nameta tako i samom zakonodavcu koji je ovaj namet propisao a na kraju onima koji su bili predviđeni za direktne korisnike ovog prihoda, a što sam malo pre naglasila. Ovo je stav i naroda, i mislim da smo svi upoznati sa ovim.
Još jednom ću naglasiti ovaj zakon, odnosno predmet ove izmene ne ukida autorsko pravo i odnosi se u najvećem delu na muzički dinar. Ono što je meni bio kuriozitet jeste da recimo prvi nacionalni zakon o zaštiti autorskih prava je donet u Engleskoj 1709. godine. Po važećem zakonu naknadu za muzički dinar u Srbiji za vlasnike kafića površine do 50 m2 iznosi oko 400 evra godišnje, što je oko tri puta više u odnosu, možda sam pogrešila nisam precizno rekla jer sam rekla oko, što je tri puta više od iste naknade koja se plaća u Velikoj Britaniji. Kada krenemo za lokale do 100 m2 to je za oko četiri puta više nego u Velikoj Britaniji. Pazite, u kolevci gde se prvi put doneo Zakon o zaštiti autorskih prava.
Isto tako pozdravljam i meru što se ukida muzički dinar, za zanatlije, smanjuje za vlasnike ugostiteljskih objekata. To što će ugostiteljski objekti plaćati muzički dinar, odnosno nadoknadu za autorska prava, za muziku u zavisnosti o površine objekta i geografskog položaja.
Znate, opština Žitište iz koje dolazi spada u red najnerazvijenijih opština ove države i verujte da je tamo veoma dobro kada neko sam sebe zaposli, pa kroz ugostiteljski objekat koji jeste deo društvenog i kulturnog sadržaja jedne sredine. Onda kada dobije namete počinje da se ne snalazi najbolje. Svakako da je ohrabrujuća vest i da će se vršiti kontrola u nekom narednom periodu onih koji nisu registrovani. Složićete se sa mnom da ne može obrt biti isti u Žitištu i u centru Beograda, da cena pića nije ista u Žitištu i u Beogradu i da je jako dobro što se o ovome vodi računa, jer ovo jeste jedan od malih koraka ka ravnomernom regionalnom razvoju.
Takođe, upravo kao što rekoh, ona zabuna sa tri uplatnice i uvođenje objedinjene naplate jeste mera koja se pozdravlja, ali isto tako se definiše i način raspodele prikupljenih sredstava predloženom izmenom. Takođe, ono što je dobro jeste da je kao osnov za utvrđivanje naknade na mesečnom nivou u tekućoj kalendarskoj godini, uzima se iznos minimalne zarade bez poreza i doprinosa u decembru mesecu prethodne kalendarske godine.
Samo da napravim jednu malu paralelu, da po važećem zakonu za ugostiteljski objekat od 50 m2 se naplaćuje 3.118 dinara, a po ovom predlogu će to biti 1.736 dinara odnosno 45% manje. Kada krenemo da radimo tu analizu na objekte koji imaju veću površinu dolazimo do toga, recimo za objekte od 50 do 100 m2 iznos će biti manji za 63%. Za objekte od 100 do 150 m2 takođe za 63% manje.
Mislim da su ovo dobre mere pored prethodno ukinutih 138 parafiskalnih nameta koji su se odnosili na mala i srednja preduzeća. Naravno, da, ponosna sam što su URS dosledni u ispunjavanju svog predizbornog programa. Da, ponosna sam što se i glas privrednika na neki način iz Žitišta, na neki način ogleda upravo u usvajanju ovih izmena i dopuna. S toga lično nemam razloga da ne podržim ovaj zakon. Zahvaljujem.