Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo već čuli, postojeći Zakon o autorskim i srodnim pravima, koji je donet 2009. godine, osim što je naravno imao jednu veoma pozitivnu, rekla bih jednu od najpozitivnijih ocena Evropske komisije, samo njegovo donošenje nije izazvalo nikakvo nezadovoljstvo ni među autorima ni među korisnicima.
Bojim se da će eventualno usvajanje ovih izmena i dopuna Zakona o autorskim pravima za posledicu imati veliko nezadovoljstvo, i to autora, i kao što su već i sam ministar u uvodnom izlaganju, a i neke moje kolege poslanici, nagovestili, neće dobiti prelazne ocene od relevantnih evropskih institucija, pa, dakle, i Evropske komisije.
Naravno, bilo je, da tako kažem, izvesnih problema u primeni ovog zakona. Čuli smo od pojedinih kolega poslanika, da smo bili na dobrom putu da otklonimo te probleme, naročito kada je reč o visini nadoknada za javno saopštavanje, hajde da kažemo, za muzički dinar. Međutim, ono što se meni čini da je, umesto da popravimo, da učinimo sve što je moguće da se postojeći zakon na efikasan i odgovoran način primenjuje, mi pristupamo izmenama i dopunama Zakona i čini mi se, bar ja imam četiri osnovne primedbe, koje su po meni vrlo problematične.
Prva je ovo objedinjavanje naplate. O tome je već bilo reči, pa ne bih ponavljala.
Druga se tuče ukidanja Komisije za autorska srodna prava. Znam da je u tom delu bilo problema i da nije na odgovarajući način radila, ali čini mi se da je to bio jedan demokratski institut, odnosno Komisija je bila nadležna da daje mišljenja na tarife koje su kolektivne organizacije, odnosno strukovna udruženja predlagala. Možda to ona nije na odgovarajući način najefikasnije radila, ali prenošenje te vrste nadzora na Zavod za intelektualnu svojinu, po meni, u nekom smislu izaziva sumnju. Evo i zašto. Veoma uvažavam stručnost, kompetentnost, savest ljudi koji rade u Zavodu za intelektualnu svojinu. Smatram da je to jedna od najboljih i najpouzdanijih institucija koje imamo, ali osnivač Zavoda za intelektualnu svojinu je Vlada Srbije. Bojim se da otvaramo mogućnost da Vlada ili pojedini ministri u budućnosti mogu da izvrše neku vrstu uticaja na Zavod i onda nećemo imati ono što je trebalo da bude cilj, a to je upravo kontrola, odnosno nadzor nad ovim nadoknadama.
Osnovna moja primedba tiče se člana 6. ovog zakona i svih njegovih stavova. Prvo nije mi jasno, jer, koliko razumem ovaj član 6. i stavove 1. i 2, ovde imamo dve vrste korisnika koji javno saopštavaju, odnosno emituju muziku, jedni, kojima to nije nužno za obavljanje delatnosti i druge, kojima emitovanje muzike ili saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma jeste bitno za njihovu delatnost. Ovima kojima to nije bitno, za njih se uvodi, osim visine od 1/12 itd. i vrlo jasna kategorizacija kada je u pitanju kvadratura, do 50 kvadrata, od 100 do 150, od 150 do 200, a za ove druge, kojima je za obavljanje delatnosti bitno emitovanje muzike, postoje samo dve kategorije – do 50 kvadrata i preko 50 kvadrata. Šesdeset kvadrata je takođe više od 50, ali i 600 kvadrata je mnogo više od 60 i od 50. Prema tome, mislim da nešto tu nije u redu sa tom kategorizacijom.
Po meni, već izrečene primedbe i pozivanje na ono što je ključna izmena u ovom zakonu, a nalazi se upravo u članu 6. naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma u zanatskim radnjama se ne plaća, ovo je jedna velika zamka za sve nas.
Svi mi znamo, više puta je o tome bilo reči, zahvaljujem se gospodinu Obradoviću, on je korektan ministar, došao je ovde da brani ovaj zakon, ali svima nam je jasno da je stvarni predlagač ovog zakona ministar finansija. On je takođe najavljen da će biti jedan od ovlašćenih predlagača u ime Vlade. Svi mi znamo i već smo pominjali i ta predizborna obećanja, da se na neki način ministar finansija promovisao kao zaštitnik zanatlija. Svi mi koji budemo ukazivali na problematičnost ovakve odredbe, valjda ćemo biti proglašeni da smo protiv zanatlija.
Upozorila bih zanatlije da ne veruju Danajcima ni kada darove donose. Uvek ima neki "trojanski konj". Imali smo pre donošenja ovih finansijskih zakona danima, pa čak i nedeljama neverovatnu propagandnu akciju promovisanja ukidanja taksi za firmarine, za zanatske radnje, za mala i srednja preduzeća. Zaista mislim da je trebalo ukinuti neke takse, bilo ih je previše.
Zanatlije su srećne. Frizeri su davali izjave – divno, ukinuće nam takse itd, a onda je neprimetno usvojen Zakon o povećanju PDB.
Predlažem zanatlijama da se presaberu, koliko su godišnje izdvajali za razne lokalne takse, a koliko su sada kroz PDV morali da izdvoje za nabavku repromaterijala, za plaćanje usluga komunalije itd. Mislim da će doći na isto, ako ne i na gore su prošli. To je jedna stvar.
Druga stvar, slušala sam kolegu iz JS, koji kaže da je to u redu, gde će taj mali zanatlija da plaća muzički dinar. Problem je što kad mi kažemo zanatlije, zanatske radnje, u svojoj predstavi ima upravo te male obućarske radnje, radnje za popravku odeće, ali imamo i vrlo profitabilne pekare i pečenjare i poslastičarnice i salone lepote. Ako je trebalo da zaštitimo upravo te male zanatske radnje, te koje jedva preživljavaju, sigurna sam da su postojali načini i modeli da se to uradi, a ne ovako generalno ukidamo svima tu nadoknadu. Kome činimo uslugu? Onim najvećima i onima koji ostvaruju najveći prihod. To je jedna stvar.
Sledeća stvar, pokušavamo da zavadimo autore i zanatlije. Znate šta, pošto ministar Dinkić često pominje ove frizerske radnje, vezano i za ukidanje taksi i za ukidanje kasa, ako bismo kojim slučajem doneli predlog zakona kojim bi naložili frizerskim salonima koji imaju više od pet hauba za sušenje kose, da svaku tu viška ustupe malim frizerskim salonima koji imaju dve ili tri te haube, jer, bože moj, treba da budemo solidarni, treba da pomognemo malim zanatskim radnjama itd, šta bi nama rekao taj vlasnik? Kako vi to možete, to je moja privatna imovina, to sam sa svojih 10 prstiju zaradio?
Autorsko pravo je privatna svojina. To je svaki autor sa svojih 10 prstiju, svojom pameću, svojim talentom, svojim znanjem, svojim obrazovanjem zaradio i ne može mu niko pravo da pokloni ili se odrekne ili mu se ograniči upravo pravo na, da kažem, naplatu tog korišćenja, njegovo privatno pravo oduzeti. Ne može se ni zakonom to oduzeti.
Svi mi ovde znamo da je ministar Dinkić autor i da ima pristojne prihode od autorskih prava, ali nisam sigurna da li bi ovakav predlog stigao u Skupštinu da samo od toga živi. Zašto? Zato što 90% autora pripada kategoriju samostalnih umetnika. Onih 10 su ministri, profesori, nastavnici i imaju platu negde, rade. Znači, tih 90%, ako ne i više, samostalnih umetnika živi od ostvarivanja nadoknade za svoja autorska prava. Mi ćemo njih ovakvim zakonom najviše kazniti i još ćemo ih posvađati sa zanatlijama, umesto da nađemo pravo rešenje, da oni koji ne mogu to da plaćaju, to i ne čine.
Sve u svemu, teško je podržati ovaj zakon zato što je diskriminatorski, zato što su neke njegove odredbe u suprotnosti sa drugim odredbama samog Zakona o autorskim pravima, zato što su u suprotnosti sa Ustavom i zato što su u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama, ugovorima i direktivama, sa svim onim što smo se mi, usklađujući svoj pravni sistem sa Evropom, obavezali.
Prema tome, ne bih sada ponavljala sve ono što su moje kolege rekle i dozvolila bih sebi samo da pročitam član 58. Ustava baš zbog toga što sam govorila o prirodi autorskih prava kao prava privatne svojine u kome stoji: "Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne".
Pošto smo mi u Zakonu o autorskim pravima utvrdili pod kojim uslovima se može ograničiti to pravo, ove izmene i dopune zakona su u suprotnosti i sa samim zakonom, sa članovima zakona 32, 33, 41, 117. Mogla bih da nabrajam do sutra.
Ne bih sada ponavljala koje smo sve međunarodne obaveze, odnosno, ugovore, konvencije i direktive prekršili. Ali, u ovoj izjavi o usklađenosti sa propisima EU je prosto neverovatno da se na primer, a nije jedini slučaj, kada se govori o primeni jedne od direktiva kaže šta je trebalo da uskladimo, koji deo propisa? Autor isključivo ima pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvođenje svog dela, kako to piše i u našem Ustavu.
Onda predlagač napiše potpuno usklađeno. Kako usklađeno? Znači, i ono što smo popunili, da smo navodno potpuno uskladili, nismo. U direktnoj je suprotnosti. Sve u svemu, želim da kažem da je bilo najbolje da smo povukli ovaj zakon iz procedure. Sada kada to nismo uradili, mene ohrabruje izjava ministra Obradovića da ćemo ipak saslušati primedbe evropske komisije i drugih međunarodnih organizacija i da će uvažiti neke od amandmana koje su poslanici dali. Sama pripadam onim poslanicima koji su podneli amandmane na ovaj zakon, te vas molim, mi smo već navikli da nam se zakoni vraćaju zbog neusklađenosti sa evropskim propisima, ali zašto to sebi da radimo kada možemo i sami. Dovoljno smo obavešteni, dovoljno smo pametni, dovoljno smo i edukovani da možemo sami svoje zakone da donesemo u skladu sa Ustavom i u skladu sa međunarodnim pravom. Hvala.