Samo da vam skrenem pažnju kao predsedavajući gospođo Kolundžija, da ste se vi pozvali na Poslovnik, a to je klasična replika što ste vi sada uradili. Prema tome, nemojte meni prebacivati da tolerišem ono što sam tolerisao i vama i svima drugima.
Javila se gospođa Saveljić, po kom osnovu?

Ja sam upravo htela da reklamiram povredu Poslovnika, povređeno je dostojanstvo Skupštine time što ste dozvolili, član 107. da poslanica iz DS na isti način kao što je tumačila povredu Poslovnika poslanici iz URS-a, sada to i ona uradi.
Javljam se u ime te poslaničke grupe za koju se navodi da smo imali ministra, da želimo da sa sebe skinemo odgovornost. Apsolutno sa sebe ne želimo da skinemo odgovornost, sve ono što su ministri zdravlja u Vladi Mirka Cvetkovića i podvlačim, Mirka Cvetkovića, radili, jeste njihova odgovornost, ali sigurno nije odgovornost ministra što je u zdravstvu preko 20.000 radnika zaposleno, za to su krivi kadrovi koji su rukovodili zdravstvenim institucijama. Nije istina da je 95% ljudi koji su rukovodili zdravstvenim institucijama bilo iz URS-a. Javna je tajna da niste mogli da dobijete radnu knjižicu, čak ni čistačica da budete ukoliko niste bili predstavnik one stranke o kojoj smo juče govorili u smislu jedne određene boje da ne bismo izazvali pravo na repliku.

Ja bih dao reč sledećem govorniku, to je gospođa Zlata Đerić. Samo malo gospođo Đerić, reč ima gospodin Milisavljević.

Lično mislim da je jedino engleska kraljica duže na vlasti nego što je URS na vlasti u Ministarstvu zdravlja i nemojte molim vas da vređate dostojanstvo i narodnih poslanika i građana Srbije, da kažete da je neko drugi kriv u sistemu zdravstva, nego vi.
Engleska kraljica je jedino duže na vlasti nego što ste vi u Ministarstvu zdravlja, a mogu reći čak od 2000. godine ste u svim vladama i nemojte da prebacujete odgovornost na nekog drugog. Preuzmite odgovornost, a mi se zalažemo da svako preuzme odgovornost, čak i direktori iz DS, ako je neko napravio neki prekršaj, ali najveći procenat vaših direktora pokušavate sada da zaštitite, a ja pozivam ponovo gospodina Vučića da ne sprovodi selektivnu pravdu, nego da proveri i da jasno kaže imena tih ljudi koji su napravili dugove.

Gospođa Saveljić, kao ovlašćeni predstavnik.

Ponosni smo na to što smo dugo godina na vlasti. Smisao svake političke partije jeste da bude na vlasti. Ne znam da li se vi ponosite time što ste opozicija, a ukoliko se partija ne bori za vlast, onda je ona ili pevačko društvo ili udruženje građana.
Mi ćemo se uvek, dok postojimo kao politička opcija zalagati da budemo na vlasti ili deo vlasti i to je ono što je suština naše borbe i u parlamentu i u svakom drugom mestu.
Što se tiče odgovornosti, već nekoliko puta sam rekla, stojimo i delimo odgovornost sa ministrima za ono što su dobro uradili, kao što delimo odgovornost za ono što nije bilo dobro u zdravstvenom sistemu.
Kada vas slušam, zaista imam utisak da vi uopšte ni učestvovali u vlasti, i mislim da ako je tako lakše da se odgovornost isključivo prenese na jednu političku partiju, mi smo spremni da je podnesemo. Za odgovornost, očigledno je potrebna petlja, a nisam sigurna koliko je baš imate. Vidim da ste imali samo premijera i jedno 15 ministara, ali šta je to spram uloge koju je URS imao u prethodnoj Vladi.

Reč ima gospođa Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da smo završili ovu diskusiju o utvrđivanju odgovornosti i utvrđivanju odgovornosti za ono što se događalo ranije treba prepustiti organima koji su za to zaduženi. Nas javnost Srbije gleda i čeka da vidi šta ćemo reći po pitanju ovih zakona za koji je zainteresovan svaki građanin Srbije.
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već psihičko, fizičko i društveno blagostanje i kao takvo, zdravlje je tesno povezano sa ekonomskim razvojem i održivim razvojem i opstankom.
Ono što o zdravlju možemo reći u ovom trenutku, u ovim zakonima koji su pred nama, zdravlje je naš opšti interes.
Naravno, izmene i dopune koje su pred nama neće odjednom rešiti probleme koje imamo, a koji su nastali u budžetu. Nema besplatnog lečenja, nema besplatnog zdravstvenog sistema i to smo utvrdili. Zdravlje je veoma skupa investicija u svakoj državi ako želimo da ono bude kvalitetno. Naš cilj 2012. godine je svakako da imamo kvalitetan zdravstveni sistem i da zdravstveni sistem i usluge budu dostupne u najkvalitetnijem obliku svakom građaninu. Tako smo mi u NS shvatili ove izmene i dopune koje su se danas našle pred nama i u tom smislu smatramo da treba da ih podržimo u danu za glasanje.
Zašto? Pre svega zato što je pokušaj da se prevaziđe u postojećim uslovima sa postojećim stanjem u budžetu, sa postojećim teškoćama u privredi, ona dubioza od 13 miliona evra koja je nastala u budžetu po pitanju već datih usluga ili dugovanja veledrogerijama. To je ono što jeste iskorišćeno i to je ono što su građani Srbije po ovom ili onom osnovu upotrebili.
Naravno, plaćanja kasne, plaćanja zaostaju, fondovi su uglavnom manje-više osiromašeni i prazni, ali svakom građaninu Srbije treba pružiti u određenom momentu određenu i vrlo kvalitetnu zdravstvenu uslugu.
Za to se zalažu svi i to je nešto što mi svi u političkom životu govorimo građanima da ćemo se zalagati za to. U tom smislu je nastala ona floskula o besplatnom zdravstvenom sistemu. Ne postoji besplatni zdravstveni sistem, kao što ne postoji ni besplatan školski sistem, pogotovu ne kvalitetan, a mi hoćemo kvalitetan, dakle, i jedno i drugo i oni su vrlo tesno povezani.
Dakle, ono za šta ćemo se zalagati i zbog čega ćemo podržati u danu za glasanje ove zakone jeste to što mislimo da će se jedan značajan problem u zdravstvu na ovaj način rešiti.
Neće se trajno i konačno rešiti, ovo je samo jedan korak da se bude bliže njegovom rešenju. Drugo, zato što smatramo da će neke ugrožene kategorije stanovništva imati priliku da dobiju kvalitetniju zdravstvenu uslugu, i to im treba omogućiti, to je solidarnost koja nas sve obavezuje i to je ono što kao društvo treba da negujemo. Naravno da će to platiti neki drugi budžetski obveznici, ali na svu sreću, mi treba da pokrenemo privredu da bi mogli svi jednako da budemo zdravi, jer zdravo društvo ima i zdravu privredu, zdravo društvo može da radi i zdravo društvo treba da teži, u stvari, da zdravstveni sistem ne bude maksimalno eksploatisan.
Nažalost, prošli smo kroz težak period, prošli smo kroz jednu tešku društvenu traumu i frustraciju raspada države, ratova u okruženju. Dolazim iz grada gde je bila bolnica koja je imala status ratne bolnice i znam koliko je iscrpljena kadrovski kroz medicinska sredstva, kroz sve usluge koje su se tada pružale. Smatram da upravo ova tri zakona, odnosno izmene i dopune zakona koje su pred nama, treba podržati, jer ćemo jedan problem učiniti manjim i učiniti rešivim.
Što se tiče odgovornosti, ko, šta, jeste učinio, to nije problem da se utvrdi. Puteve novca je najlakše pratiti i nadam se, kada pričamo o korupciji koja je zahvatila sve segmente društva i koju vrlo rado opet eksploatišemo kao reč, to nije na ministru zdravlja, time se bave neka druga ministarstva. Apsolutno pozdravljamo da se, kada je korupcija u pitanju, posebno u zdravstvu, sve ono što je vezano za takve radnje, prozove imenom i prezimenom, čak ni fondovima, čak ni nekim institucionalnim nazivima. Ime i prezime, ko je u tome učestvovao, ko je to činio, pa neka zato imenom i prezimenom odgovara zbog institucije koja mu je dala poverenje da može da je zloupotrebi. Hvala vam lepo.

Hvala lepo.
Na spisku ima Branislava Blažića. Koliko vidim, on trenutno nije u sali.
Sledeći je dr Milisavljević. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, predsedavajući, dame i gospodo, kolege i koleginice narodni poslanici, jučerašnja moja diskusija je izvedena samo sa dve stavke i ono što ja na samom startu želim da kažem, je da sam razočaran pogrešnom interpretacijom moje želje da ukažem na probleme koje imaju građani Srbije, a za te probleme sam zamoljen od ove dve porodice, od ova dva pacijenta.
Apsolutno nije bila niti predstavka Skupštini Srbije, s obzirom da je bila želja tih ljudi da kroz svoj primer građani Srbije, Ministarstvo zdravlja, reše taj problem, kako se ne bi više dešavalo da u Srbiji neko čeka da bude operisan i da u tom čekanju tog termina izgubi svoj život.
Želja je da se više nikada u Srbiji ne ponove liste za čekanje za operaciju, za patohistološku verifikaciju. Ponoviću, to je jedan veliki problem kada imate pacijente koji boluju od malignog procesa, kada uđu u sistem lečenja i kada moraju da čekaju blagonaklonost nekog lekara ili neke ustanove da mu izda rešenje, od koje on to dijagnoze boluje.
Reći ću vam da psihološki efekat osobe koja čeka svoju dijagnozu, jedan, dva dana, dva meseca, pola godine, je jako loša za njegovu psihu, za njegovu porodicu i to ne može da ostane nezabeleženo, da ostane nesankcionisano od strane Ministarstva zdravlja. Upravo, apel ovih ljudi me je provocirao da javno progovorim u ime njih, u ime građana, da kažemo kakve probleme imaju građani sa sistemom zdravstva u kome se mi nalazimo.
Mnogi su danas pričali u sali da je sistem zdravstva sjajan. Reći ću vam da je sistem zdravstva u Srbiji jako loš. Ne bi naš sistem zdravstva Srbije, EU i Evropska komisija postavila na zadnje mesto, čak ispod Albanije, čak ispod Makedonije i nekih drugih zemalja. Mene možete demantovati, ali ljude, stručnjake iz EU ne možete, zato što oni rade skrining analizu, analiziraju kako se radi u Srbiji.
Kako je to moguće, da u Vojvodini, u Novom Sadu, koji je prelepi grad, veliki univerzitetski centar, pacijenti Vojvodine čekaju da dođu na red za zračnu terapiju? To je tema oko koje niko neće da priča. Kako je moguće, direktor kliničkog centra, dajem mu priliku i za repliku, javno je rekao malo pre da je smenio direktora onkologije, zato što mu nije prijavio da je jedan jedini aparat od tri aparata za zračnu terapiju pokvaren. Šta je to onda? Činjenica da nijedan aparat za zračnu terapiju nije radio u Nišu, i liste za čekanje, ti ljudi se bore samo za život, dragi moj potpredsedniče, drage moje koleginice i kolege, narodni poslanici, i onda je tema, da li je onda neko imao ovlašćenje ili nije. Kažem vam, imao sam ovlašćenja da pričam u ime građana Srbije i pričaću u ime građana Srbije.
Moramo da zajednički, da se ne nadmudrujemo, nego da zajednički nađemo načina da rešimo problem zdravstva. Problem zdravstva je veliki. Ko god zavarava sebe i kaže – ma, super je, moj ministar je najbolji, on će to rešiti, ja vam kažem da je potrebno mnogo vremena da se sistem zdravstva uredi. Ne može to ni gospođa Slavica Đukić-Dejanović, iako je žena koja ima puno energije, ima puno iskustva. Potrebne su godine, ali je potrebno da krenemo da radimo, da poboljšavamo taj sistem zdravstva.
Svestan sam da je i naša država siromašna i da nema mogućnosti čarobnim štapićem da sada reši sve probleme u zdravstvu, ali moramo jasno da kažemo šta su prioriteti sistema zdravstva. Svakako da je borba za zdravlje dece, zdravlje žena, za zdravlje pacijenata koji boluju od malignih oboljenja. To je nešto što mora država da nađe načina da reši te probleme, kako bi išla dalje.
Pohvaliću predsednika Skupštine, gospodina Stefanovića, koji je vrlo pristojno reagovao, za razliku od nekih drugih narodnih poslanika, reagovao kao pravi predsednik parlamenta u situaciji kada je jedan dobronameran predlog iznesen na Skupštini, a koji su drugi poslanici pokušavali da svojom, stvarno pravničkom sposobnošću, da okrenu na neku drugu temu.
Time ću završiti, znači, podržavam i ono što je rekao, da se iz stenograma izvuku imena, pošto sam uradio autorizaciju tog teksta, tako su mi rekle stručne službe Narodne skupštine. Moja namera nije bila da povredim dostojanstvo bilo koga. Moja namera je bila da poslušam glas tih jadnih ljudi, koji boluju, koji ne mogu da dođu do lečenja, koji gube vid tako što čekaju nekoga da se smiluje da ih operiše, a on neće to uraditi, samo želi da ih pošalje u privatnu ordinaciju, samo želi da uzme novac.
Dragi moji građani Srbije, morate da znate da je sistem zdravstva besplatan i nemojte da dozvolite da vam bilo ko od lekara traži novac, jer za to ova država odvaja ogromna sredstva i država Srbija daje besplatno zdravstvo svima. Svako ko se usudi da vam traži da krenete u privatnu ordinaciju, slobodno imate pravo da ga tužite, da ga prijavite za jednu korupciju koja je nehumana.
Ja sam jučerašnjom mojom izjavom, a i sada, želeo da kažem da sam se malo i pravnički raspitivao. U Zakonu o zaštiti informacija od javnog značaja postoji pravni termin "pretežni društveni interes". Pod pretežnim društvenim interesom i državna tajna može biti otvorena u srpskom parlamentu. Iskoristio sam pravo kao narodni poslanik, da pretežni društveni interes i ovog puta ukaže da građani Srbije imaju problema u sistemu zdravstva i da to nije problem jedne osobe, nego je to problem velikog broja pacijenata koji boluju u Srbiji od mnogih bolesti, za koje ne mogu da dođu na lečenje, nego se šalju kod privatnog lekara.
U Srbiji 20 godina ja nisam primetio javni konkurs za zapošljavanje lekara. Zalažem se da transparentnije uđemo u sve ovo. Mnoga mlada, pametna deca, mladi lekari nas napuštaju, sa dobrim prosekom. Država ulaže u njihovo školovanje, edukaciju, a nakon toga oni odu i leče građane Nemačke ili građane Amerike.
Mi smo država koja je siromašna, ali koja ima sjajne, pametne, mlade studente medicine, mlade lekare i nije dobro da ne vodimo računa o njima, nije dobro da ih samo nemo posmatramo kako oni napuštaju državu i kako oni odlaze u neke druge zemlje.
Potrebno je da se racionalizuje upisna politika na medicinske fakultete. Nije normalno da svake godine medicinski fakulteti upisuju više studenata, a da na birou u Nišu imate 500 nezaposlenih, a da na birou u Beogradu imate 2.000 nezaposlenih.
Jedini javni konkurs, za koga ja znam da je sproveden, to je u gradu Beogradu i to je, nerviraće vas sigurno, to je sprovedeno od gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, prošle godine, gde je 60 lekara prijavljenih na javnom konkursu, dobilo svoj posao.
Tako da, taj primer treba da sledite. Znam da vam se ne sviđa Demokratska stranka. Ne sviđa vam se njen predsednik, ali dobre stvari koje se rade u Beogradu, treba da preslikate u Ministarstvo zdravlja i tako treba u narednom periodu da primate lekare, a ne da ih primate tako koji je direktor iz koje stranke, da li iz SPS ili G 17. Primate samo lekare koji su iz tih stranaka. Nije bitan prosek, važno je da imate partijsku knjižicu i važno je da ste dobri sa nekim šefom stranke u nekom gradu i onda imate lekare koji su samo stranački prebojeni, a koji nisu dobri stručnjaci.
Imate lekare sa 10.0 prosekom koji napuštaju Srbiju i idu i leče neke druge građane ili idu u neke male sredine što je dobro za te male sredine, tipa Babušnice ili Crne Trave, ali je mnogo bolje da budu u Beogradu, da budu u Novom Sadu ili Nišu. Prosek 10.0 vam jasno ukazuje da deca treba da ostanu u referentnim centrima, univerzitetskim i da nastave svoju karijeru.
Tema mamografi nije samo tema mamografa. Tema je ne domaćinskog poslovanja Ministarstva zdravlja. Nije normalno da vam Japanska Vlada da donaciju koja je jako skupa i da ne vodite računa o tome da nemate dovoljno edukovanog kadra. Pretpostavljam da je i tu kriv gospodin Vuksanović i DS, a ne Ministarstvo zdravlja koje nije umelo da napravi šemu zdravstvenih ustanova i zdravstvenog kadra koji će trebati da se edukuje, nego smo dovedeni u situaciju da skupa donacija bude dovedena pod znakom pitanja.
Imam prilike da sarađujem sa Japanskom Vladom s obzirom da je donirala jedan skup aparat jednoj klinici u Nišu u kojoj radim i mogu vam reći da na tri meseca ljudi iz ambasade dolaze da proveravaju koliko pregleda je urađeno sa tim aparatom, kako se radi sa tim aparatom i koje su primedbe lekara za rad sa tim aparatom? Sa poštovanjem prema japanskom narodi i Japanskoj Vladi, ovo javno pričam zato što sam bio zbunjen kada sam čuo da donacija ovih mamografa se može desiti da se vrati u Japan. Iskreno se nadam da do toga neće doći, da će ministarka zdravlja u razgovoru sa ambasadorom Japana, naći rešenje da oni ostanu u Srbiji. Preko su potrebni u skrining programu ranog otkrivanja raka dojke, koji je nažalost još uvek prisutan kod nas u Srbiji.
Ono na šta bih se opet osvrnuo, pretpostavljam da je i to greška DS, to su neiskorišćeni krediti Evropske banke za obnovu i razvoj kliničkih centara u Srbiji. Svedoci smo da više od sedam, osam godina imamo odobrene kredite i da imamo odobrena sredstva više od 20 miliona evra samo za niški Klinički centar. U kompletnom zbiru ova četiri klinička centra, ta suma novca iznosi znatno više i niko opet nije odgovoran zbog toga. Niko nije odgovoran zato što je neko bio nesposoban da koristi ta sredstva koja su izuzetno dobra, kamata je izuzetno dobra, a naše bolnice su stare. Niko nije kriv što nije promenio nekog ko je nesposoban da uradi te projekte. Niko o tome nije hteo da priča. Kažem vam da je to isto tema za koju pretpostavljam da će moje kolege sa desne strane, dojučerašnji koalicioni partneri reći – da, nismo mi krivi, krivi ste vi.
Prihvatam odgovornost za ono što je neko uradio u ime DS. Svakako da će biti sankcionisan, od naših organa i od organa reda, ako je nešto krivično uradio. Nemojte da sprovodite selektivnu pravdu i da pokušavate da pravite amneziju naroda da niko nije kriv u sektoru zdravstva, a dobro znamo i ponovo ponavljam da je jedino engleska kraljica bila duže na vlasti nego što je G 17 u sektoru zdravstva.
Što se tiče rada farmaceutskih kuća, niko nije pričao o tome. To je isto jedna tema koja je bolna. Niko ne priča o toj korupciji, niko ne priča o komunikaciji farmaceutskih kuća sa lekarom. Zalažem se da se uvede red i u ovom odnosu. Nije normalno da lekar u ordinaciji nosi hemijsku olovku farmaceutske kuće, nije normalno da lekar ima bilo kakav prospekt farmaceutske kuće u ordinaciji, nije normalno da neki lekari ne izlaze iz aviona letujući, zimujući, provodeći se na nekim kongresima o trošku neke farmaceutske kuće. Pitam kakvi su to manekeni farmaceutskih kuća, a da 90% lekara nije imalo komunikaciju sa tim farmaceutskim kućama?
Tvrdim da to mora biti transparentnije, da mora biti jasnije urađeno kroz zakon, da lekar nema pravo da pravi bilo kakav dogovor ili ugovor sa farmaceutskom kućom. To treba da se da direktoru Kliničkog centra ili direktoru doma zdravlja, da on odredi sa njegovog odeljenja ko će ići na neki kongres i da to bude finansirano od strane neke farmaceutske kuće.
Ovako, kada u četiri oka neko završava posao može doći do kršenja zakona. Ono što ću isto dati kao predlog Ministarstvu zdravlja jeste da kroz neke nove izmene uredi određenu proviziju koju svaka farmaceutska kuća daje direktorima, daje nekim predstavnicima ministarstva kroz kupovinu nekog aparata ili nabavke nekih lekova, da to ne plaćaju više budžetski poreznici. Naši građani su siromašni da bi plaćali neke dažbine koje idu posle toga na crno.
Smatram da je Grčka najbolji primer. Jeste u krizi, ali je ona rešila ovaj problem i imajući informacije kako su oni rešili taj problem, na to ukazujem i sada. Smanjili su tih 10% koje je svaka kuća predviđala da dâ bilo kom učesniku na tenderu. Da se za tih 10% smanji cena, ili nekog skenera ili nekog farmaceutskog leka i da taj novac ide u edukaciju mladih ljudi. Tako da moramo mnogo domaćinskije da vodimo i republičku Vladu i da vodimo sektor zdravstva.
Ne domaćinskim ponašanjem u proteklom periodu u Ministarstvu zdravlja smo došli u situaciju da pretvaramo velika dugovanja u javni dug i došli smo do situacije da zbog ne domaćinskog ponašanja dovedemo sektor zdravstva pod znakom pitanja da opstane. Sama mera koja je predviđena ovim zakonom, da se centralizuju javne nabavke i tenderi, lično podržavam i mislim da je i gospođa Slavica Đukić Dejanović bila zapanjena kako se neki direktori ophode prema tom državnom novcu, kako troše taj novac poreskih obveznika.
Reći ću vam ponovo da je nelogično da se u Skupštini priča kako je Fond napravio neki dug. Znači, želim to da bude jasno. Ne želim nikoga da branim, ako je iole nešto loše uradio.
Hoću da kažem da znam primere gde su direktori bolnica pravili veštačke dugove, tj. kupovali su aparate koji nisu bili u planu nabavke za tu godinu, nisu bili u planu nabavke neki skupoceni aparati. Dugovi su napravljeni isto tako što su zapošljavani nemedicinski radnici. U Niškom medicinskom centru imate tri hiljade i nešto zaposlenih, od toga bukvalno imate više od pola nemedicinskog kadra. Koji sistem to može da održi? Koji sistem može da održi da vi imate 1.500 nemedicinskog kadra. Šta će nama 1.500 nekvalifikovane radne snage? Nama trebaju lekari, nama trebaju medicinske sestre. Svakako da nam trebaju i higijeničari, ali ne u tom broju.
Na svakoj klinici, na svakom spratu mi imamo po tri, četiri higijeničarke. To je, mislim, nedomaćinsko poslovanje tih firmi. Upravo ti direktori su napravili taj jedan dug koji je sada aktuelan i koji postoji. Istini za volju da kažem da je gospodin Vuksanović kada je došao na funkciju preuzeo dug koji je bio 18 milijardi dinara. Ovo se beleži i ovo se može proveriti, 18 milijardi dinara je zatekao dug. Nakon podnošenja njegove ostavke pre dva dana, on je ostavio dug u fondu od 14,5 do 15 milijardi.
Molim poslanike da ne razgovaramo ovako.