Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.12.2012.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja

10. dan rada

06.12.2012

Sednicu je otvorio: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:20 do 17:45

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Htela sam samo da kažem da bih morala da odem na sednicu Vlade, jer su na dnevnom redu amandmani koji se tiču upravo ovog zakona. Čini mi se da je dobro da budem tamo.
Moja saradnica će biti ovde i imam informacija da će Vlada kratko trajati, tako da ću se vratiti.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Hvala.
Samo da malo svodimo raspravu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović.

Zoran Radovanović

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, kolegi Đuriću. Niste me razumeli, rekao sam da je moj zamenik, odnosno pomoćnik stručnjak. To je bio prvi parametar.
Pošto ste malopre rekli jednu vrlo kvalitetnu političku rečenicu, da ministarka i profesorka Slavica Đukić-Dejanović, zna da zastupa interesa SPS i ove vlade, smatram da više nema potrebe ulaziti u diskusiju, to će nastaviti ona kada se bude vratila. Hvala.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Mirjana Dragaš

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajuća, gospodo poslanici, ovu diskusiju koja je maločas trajala neko određeno vreme, doživljavam kao jednu zajedničku želju da se problemi koji postoje u Srbiji u oblasti zdravstva, rešavaju na najbolji mogući način. Svesni smo toga da njih ima mnogo, da se javljaju u različitim segmentima funkcionisanja ovog veoma osetljivog sistema, ali je istovremeno sigurno tačno da oni predstavljaju i sastavni deo svega onoga što se u državi Srbiji događa i što postoji.
Zajednički zadatak ove vlade i svih ministara je da svako pojedinačno u svojoj oblasti rada sredi stanje, u smislu, da ono bude odgovorno, organizovano, funkcionalno i da deluje i da radi u korist građana. Na taj način doživljavam i ovaj set zakona koji se iz oblasti zdravstva nalazi danas pred nama, jer one imaju za cilj da se zdravstvo pomogne, da se bolje organizuje, što je inače zahtev i mišljenje eksperata Svetske banke, da se uvede finansijska disciplina koja, kao što je konstatovano u određenom periodu, nije postojala u odgovarajućoj i potrebnoj meri.
Kada o ovim stvarima govorimo, onda vidimo da u stanju u kojem Srbija ne može da odvoji veliki broj sredstava, a ministarka je nekoliko puta pomenula da je to svega 250 evra po glavi stanovnika, zakoni koji su pred nama predviđaju da se proširi deo zdravstvene zaštite, i to, na veoma osetljivi deo stanovništva. Da ponovimo, to se odnosi na samohrane roditelje sa decom do sedam godina, da se uvede obavezni skrining, da se posebno prate mogućnosti i opasnosti od razboljevanja, naročito od kancerogenih oboljenja i time razvije preventiva, što do sada nije bila u odgovarajućoj meri zastupljeno. Isto tako, da se obezbedi obavezna imunizacija stanovništva, dela stanovništva, za određene kategorije.
Mislim da jedan ovakav pristup, koji ide u pravcu proširavanja zdravstvene zaštite, u uslovima kada nemamo dovoljno potrebnih sredstava kako bi to želeli, u stvari, pokazuje jednu doslednost u politici kojoj je do sada predstavljala u svim svojim aktivnostima i ministarka, koja je na čelu ovog ministarstva, a i doslednost Vlade da na osetljiva pitanja, u današnje vreme, odgovori na najbolji mogući način.
Kada je reč o samom zdravstvenom sistemu, on treba da bude ovim merama uređen, da budu izvršene uštede i da se obezbedi efikasnost i kvalitet poslovanja.
U jednom trenutku smo zaboravili da smo pre nekoliko, ili desetak i više godina, jedan sistem zamenili novim. Tada smo srušili određene vrednosti, čak ne kritički mnoge od njih, a u međuvremenu smo izgradili nove, sem da je postavljen jedan jedini sistem koji vredi, a to je novac.
Ovim merama koje se danas predlažu i ovim zakonima iz oblasti zdravstva, namera je, kako to doživljavam, a verujem da će i građani imati prilike u to da se uvere, da se vrate u zdravstveni sistem vrednosti humanosti, rada i odgovornosti, u ovkiru onoga što država može da obezbedi.
Kako to, kada se jedan sistem gleda u celini na način, da najbolje odgovori potrebama građana, je ministarka mogla da sagleda? Mogla je da sagleda na taj način što je morala da dovede, da postoji jedan određeni plan mreže zdravstvenih ustanova, koji će, prema broju stanovnika, prema njihovoj raspoređenosti, prema njihovim potrebama itd, prema potrebama zdravstvenih ustanova, na jedan jedinstven i planiran način da kaže – šta, gde, kada i koliko je potrebno, što onda ukazuje i na obavezu i odgovornost direktora koji se nalaze na čelu tih zdravstvenih ustanova, da moraju i da mogu da sagledavaju potrebe koje će se pojaviti u nekom narednom periodu, a ne u jednom trenutku da gase požar tražeći ad hok rešenja.
Isto tako, to podrazumeva da postoji plan mreže i zdravstvenih ustanova, plan mreže kadrova koji su potrebni iz čega se može dalje, na dugoročnom planu, razmatrati kuda i na koji način može da se razvija naše zdravstvo.
Ono što je takođe veoma važno za uputnu finansijsku efikasnost je što se ovim zakonima uvodi centralizacija u javne nabavke. Ona treba da izvede nekoliko glavnih ciljeva, a to je da se obezbedi celovitost, svrsishodnost, racionalnost i ušteda. Kada se ovako zdravstvo posmatra u celini, ono na nivou države mora da odgovori svim obavezama koje stanovništvo traži, da bi se zaštitilo njegovo zdravlje i obezbedilo njegovo normalno funkcionisanje.
Međutim, istovremeno, u ovim zakonima postoji nešto što do sada nije postojalo, a to je odgovornost lokalnih samouprava – dakle, i pokrajinske, i gradske i opštinske. Neki su se pitali da li je to možda prerano, s obzirom na to da su lokalne samouprave relativno siromašne, da nemaju sredstava da ulažu u zdravstvo. Ovo postavlja jednu sasvim novu percepciju obaveza lokalnih samouprava, sa stanovišta da traže ta sredstva. Sigurno da ima opština, a kao primer ću navesti opštinu Vršac, koja je sopstvenim sredstvima obezbedila da zdravstveni sistem u toj opštini funkcioniše na nešto bolji način, nego da je bila oslovljena na republički budžet.
Dakle, mogućnosti ima, obavezuju se lokalne zajednice da nađu načina da stanovništvo, ukoliko to žele, zaštite na odgovarajući način, na bolji i time pruže zdravstvenu zaštitu. Zašto ne bi na takav jedan pozitivan način razvijali jedno takvo mišljenje i razvijali jednu takvu vrstu odgovornosti? Uz jedno ovako sagledavanje stanja se ostvaruje još jedan značajan efekat, a to je da se stvaraju uslovi za poslovanje koje je usklađeno sa Zakonom o budžetu koji smo nedavno usvojili.
Ono što je takođe vrlo važno reći jeste da, bez obzira na sve konstatacije koje su do sada bile na ovaj ili onaj način, a direktorka je bila izričita kada je reč o dugovima koji su napravljeni, da nisu napravljeni tako što je ih je neko zloupotrebio i odneo kući, nego za rešavanje nekih mera u okviru nekih sistema zdravstva, da je bitno konstatovati da se taj dug utvrđuje, čime će biti podstaknuti i pomognuti i proizvođači lekova, koji će na koncu za svoju robu dobiti određenu nadoknadu, pomažu se i rešavaju problemi veledrogerija, što se takođe mora istaći i podvući ovde, a takođe, rešavaju se problemi zdravstvenih ustanova, koji, inače, da se njihovi dugovi ne rešavaju na ovaj način, pitanje je kako bi bile u stanju te dugove da reše, da ih vrate i da li bi onda bili pred daleko većim i složenijim problemom, dovodeći te zdravstvene ustanove u nemogućnost u narednom periodu da efikasno i kvalitetno rade. Dakle, ročnost i vraćanje dugova obezbeđuju da li je funkcionisanje sistema na jedan normalan način.
Na ovakav način sagledavanje čitavog sistema zdravstva, po meni, ukazuje da u svakom trenutku mora da se zna – ko, šta, koliko i kako radi. Na ovaj način kako je predloženo ovim zakonima, jasno se definiše da svaka državna institucija koja ima određene oblasti rada, zakonom predviđene, mora da radi svoj deo posla. Tu je reč i o Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koje treba da obavlja farmako-ekonomske poslove, zatim, Institut za javno zdravlje "Batut", koja treba da se bavi analizom i planiranjem zdravstva i kadrova, ministarstvo svoj deo posla, odnosno nova predviđena uprava koja treba da centralizuje i nove nabavke. Ta centralizovana nova nabavka podrazumeva rad određenih stručnih tela.
Posebno bih istakla nešto što je veoma značajno, a to je da postoje stručne komisije, koje do dolaska same centralne komisije, svaka u svojoj oblasti rada, odnosno svaka u svojoj grani zdravstvene zaštite mora da da taj predlog lekova koji su najkvalitetniji. Kada je o tome reč, neće da kaže samo o onim lekovima koji su najkvalitetniji sa stanovišta njegove cene, nego oni koji su najkvalitetniji da se na najbolji način zaštiti zdravlje stanovništva.
Rekla bih da se i u ovom trenutku, kada se analiziraju ovi zakoni, može konstatovati da je oblast zdravstvene zaštite stanovništva od vitalnog značaja, jer se neposredno odnosi na život ljudi, da on ima mnogo problema, da je para sve manje i da smo kao narod sve stariji i sve bolesniji. Očekujem da u vrlo izbalansiranom pristupu ministarstvo u narednom periodu sagleda i sagledava stanje potreba, stanje bolesti i mogućnosti prevencije. To je predviđeno ovim zakonom. Ono što bih naročito istakla, što me naročito raduje, a to je da je predviđeno da se sistemima domova zdravlja i lekarima specijalistima opšte medicine vrati odgovarajuće mesto, ugled i značaj i time stanovništvo uputi u ovu vrstu zdravstvenih ustanova koja je najpristupačnija, a pri tome može da razvije nešto što se razvija i preventivnim sistematskim pregledom koji bi išli ka tome da se manje razboljevamo i da dolazimo u teže zdravstveno stanje.
U svakom slučaju, moramo konstatovati da se naše društvo nalazi u uslovima velike socijalne potrebe, velikih ekonomskih problema, što onda izaziva i veće potrebe za zdravstvenom zaštitom stanovništva.
Ovaj sistem zakona, kako ga ja tumačim, je pokušao da analizira stanje u ovom trenutku, da se vidi koliko para imamo, da se vidi koliko kadrova imamo, kao i njegovim mogućim planom uvede red i bolju organizaciju, sistematizaciju i uštedu. Ovog ću se puta nadovezati na jednu drugu oblast. Pre nekoliko dana smo ovde imali javno slušanje Strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine, koja daje strategiju nezavisno od političkih stranaka, nego stručnu, naučnu i vrlo jasnu. Ovo povezujem, što je i Ministarstvo zdravlja dalo određene osnove za sistematsko sagledavanje razvoja zdravstva u narednom periodu. To smo sreli u oblasti obrazovanja. Očekujem da je neophodno da Ministarstvo privrede, dakle, pre svega ona ministarstva koja bazično daju ekonomske osnove za život stanovništva budu u obavezi da daju plan razvoja Srbije, a koji nisu oslonjeni samo na kredite iz inostranstva, nego su oslonjeni na sopstvene resurse države Srbije koje imamo, a imamo ih i u neiskorišćenom kapitalu, a posebno imamo neadekvatnu iskorišćenost ljudi koji su veliki kapacitet.
U svakom slučaju, smatram da, čak i da nisam socijalista, glasala bih za ovakav pristup i za ovakve zakone. Smatram da je ovim ministarka zdravlja pokazala i potvrdila politiku SPS, koja smatra da zaštita zdravlja stanovništva treba da bude jedno od najvažnijih segmenata u državi, u njenoj politici i u skladu sa time je i predložila ove zakone. h, glasala bih za ovakav pristup i za ovakve zakone. Smatram da je ovim ministarka zdravlja pokazala i potvrdila politiku SPS, koja smatra da zaštita zdravlja stanovništva treba da bude jedno od najvažnijih segmenata u državi, u njenoj politici i u skladu sa time je i predložila ove zakone. Hvala.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović. Izvolite.

Nebojša Zelenović

Zajedno za Srbiju
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana pomoćnice ministarke zdravlja, meni je jako žao, ali izgleda da nemam sreće, pošto na Odboru za zdravlje kada treba da kažem neke bitne stvari ministarki, ona ode. Sada, evo ponovo, kada treba da govorim o bitnim stvarima, ona nije tu.
Dakle, jedna od koleginica je ovde, pre neki dan, mislim da je to bilo juče, rekla kako se nikada ne bi menjala sa ministarkom, kako je situacija jako loša i kako ona ne bi bila u njenoj koži.
Iskren da budem, situacija u zdravstvu je jako loša, ali mislim da je to odlična stvar za ministarku zdravlja zato što ona šta god da uradi može stvari da popravi, pod uslovom da uradi nešto dobro. Imamo situaciju da naprednjaci mogu da kritikuju, a da zapravo za sve okrive DS. Opet verujemo i sigurni smo da su za situaciju u zdravstvu krivi bivši ministri iz URS, odnosno G17, dakle ministri koje je postavljao gospodin Dinkić. Tu je sada situacija za ministarku zdravlja čista. Ona može dosta stvari da uradi, ali to podrazumeva da se ispune neka obećanja koja su data.
Dakle, data su sledeća obećanja, da će zdravstvo biti besplatno i da će se uraditi reforme. Mi zapravo imamo samo tri propisa u kojima zaista nema ništa od reformi. Pokušaću da objasnim kako to u životu izgleda.
Dolazim iz Šapca i tamo imam kancelariju. Svaki dan dolaze ljudi koji ne mogu da se leče, koji ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu. Tu ne bi bio neki veliki problem, kada govorim o poljoprivrednicima, oni ne mogu da overe knjižicu, nisu platili doprinose i da kažemo da je stvar uredu, ali ne mogu deca da se leče. To je veliki problem. Deca ne mogu da overe knjižice zato što je neko u Ministarstvu zdravlja odlučio, slušajući gospodina Dinkića, da Ministarstvo finansija ne može da prihvati tu obavezu da finansira lečenje. Da kažem da to ne može tako, to nije u skladu sa Ustavom. To morate da rešite podhitno.
Ako dođe majka koja želi da leči svoje dete od pet godina, vi sada treba da joj objasnite da ona ne može da ga leči, iako je pre nekoliko dana baš ministarka zdravlja na televiziji rekla da sva deca mogu da se leče u Srbiji. To nije tačno. Ne možete govoriti stvari koje nisu tačne. Morate govoriti građanima istinu.
Kako ćete da objasnite seljacima da moraju da plate 26 hiljada doprinosa, a da pri tome imaju 10 ari zemlje, imaju neku baštu, ima ih petoro, a moraju da plate tri doprinosa. Tri doprinosa puta 26 hiljada godišnje, ko će to da plati? Jeste li čuli da je bila suša? On mora da plati isti doprinos, kao i seljak koji ima 50 hektara. Gde je sada tu ravnopravnost? Gde je solidarnost? Gde su osnovni principi zdravstvenog osiguranja?
Ovde govorimo o bitnim stvarima. Očekivao sam da ćete vi to rešiti, da ćemo imati ozbiljnu promenu sistema u zdravstvu, ozbiljnu promenu Zakona o zdravstvenom osiguranju. Mi to ovde nemamo. Imamo jednu dopunu.
Evo, kako gledaju u Šapcu na ministarku zdravlja. Vi ste sada jedan dobar student, od vas se očekuje da dođete na ispit i da položite sa 10, da donesete neke reforme, da ispunite obećanja. Dakle, vi ste neko ko puno obećava. Za uzvrat, imamo par propisa koji nam baš ništa ne nude, odnosno nude nešto, ali ne ono što ste obećali. Bojim se da to neće biti ni šestica. Bojim se da neće biti ni prelazna ocena.
Još jedna jako bitna stvar, a to su ovi problemi koje imamo. Svako od govornika je rekao i izneo barem 10 problema koje postoje u zdravstvu. Sada ministarka zdravlja, čije je vreme jako skupo, obilazi Srbiju, ulazi na zadnja vrata, konstatuje probleme. Mislim da ministarka zdravlja, uz svo dužno poštovanje, nema vremena da se time bavi. Ona ima dovoljno pomoćnika, dovoljno sekretara, dovoljno službenika koji mogu to da urade za nju. Ona mora hitno da donosi jako bitne mere u sistemu zdravstva, inače nam se ne piše dobro. Ne znam da li znaju kolege,bili smo na sednici Odbora svi zajedno, incidenca oboljevanja od tumora u Srbiji se bliži stopi mortaliteta. To znači da svako ko oboli od bilo koje vrste tumora će umreti. Govorim o jako ozbiljnim i alarmantnim stvarima. Za uzvrat, nemamo strategiju oko toga. Nemamo čak ni plan šta ćemo uraditi.
Imamo mamografe koje moramo da vratimo. Zašto? Zato što nemamo dovoljan broj radiologa. Moje pitanje – šta će domu zdravlja u Bogatiću, to je jedno mesto kod Šapca, mamograf, ako nema radiologa? Ako već ide mamograf, onda njega prati radiolog. Valjda postoji neki plan oko toga.
Umesto da se bavimo skrining programima, moramo da vratimo mamografe zato što nismo sposobni da ih uposlimo, a za to vreme ko odlučuje o specijalizacijama u Srbiji? Odlučuje Ministarstvo zdravlja. Dakle, vi dozvoljavate, odobravate specijalizacije. Da li neko od vas zna da postoji plan za specijalizaciju u Srbiji? Kada ćemo imati više anesteziologa? Kada ćemo imati više radiologa? Kada ćemo imati više hirurga i svih onih ključnih specijalizacija koje nam ne dostaju?
Za to vreme mi imamo u tom istom domu zdravlja situaciju da se upute na specijalizaciju dva stomatologa za specijalnosti koje uopšte nisu potrebne tom domu zdravlja, nema ih u planu, nema ih u normativima. O čemu mi onda sada govorima i ko ima monopol na specijalizacije u Srbiji? Ko o tome odlučuje? Govorim o velikim parama koje se troše.
Da ne pominjem kapitaciju. Razgovarajte sa lekarima, ja sam razgovarao sa mnogim lekarima na teritoriji sa koje dolazim, iz Loznice, iz Šapca, sa sindikatima, oni nisu zadovoljni kapitacionom formulom. Oni smatraju da kapitaciona formula mora da se promeni. Ni ja nisam zadovoljan. Znate zašto? Zato što ta kapitaciona formula demotiviše lekare da rade. Umesto da ih motiviše, imamo situaciju da će oni propisivati manje lekova pacijentima. Zašto? Zato što obračun lekova ulazi u obračun njihove zarade, pa će oni prirodno biti demotivisani da propisuju lekove, ili će uraditi sledeću stvar, koja će potpuno dovesti do kraha našeg sistema, slaće ljude da kupuju lekove za svoje pare. Šta će nam onda zdravstveno osiguranje? Hajde svakome da damo neke pare, pa nek se leči ko gde stigne.
Ponovo se javlja taj problem, dakle ne postoji sistem. Vi nigde u ovim zakonima nama ne nudite sistem. Vi nudite rešenja kojima ćete ugasiti tri požara i otvorićete šest novih. Šta će biti kada centralizujete javne nabavke? Mislim da ni kolege naprednjaci ne podržavaju ove propise. Otvorićete upravu, uposlićete svoje ljude u upravu, povećaćete birokratski aparat, a onda ćemo za tri meseca imati situaciju da neće biti lekova po bolnicama. Zašto? Zato što je tamo neko loše planirao. Ovde svi znamo kako planiramo. Ko će biti kriv? Ponovo će građani da idu da kupuju lekove da se leče, pa će ponovo da radi šverc, pa lekovi iz Bosne, lekovi iz Rumunije, lekovi iz Mađarske, pa refundiraj lekovo i ponovo će to platiti građani.
Dakle, moramo da počnemo da govorimo istinu. Mora da postoji odgovornost za izrečenu reč. Pre nekoliko dana je ovde ministar Dinkić rekao – mi rešavamo sve probleme u zdravstvu, preuzimamo dugove u zdravstvu. Kada to čuju građani, oni kažu – dobro je, najzad će biti bolje. Nije tako, zaista nije tako. Dakle, to je neistina. Mi ne preuzimamo dugove u zdravstvu. Građani će ponovo, po drugi put, platiti ono što su već jednom platili. Građani su platili preko doprinosa za zdravstveno osiguranje lečenje. Zašto bi sad plaćali dug? Mislim da je krajnje korektno da im kažemo čiji dug plaćaju. Oni će ovim predlogom zakona po drugi put platiti loše upravljanje bolnicama, ne domovima zdravlja, nego bolnicama. Bolnice su ustanove sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite, čije direktore imenuje ministar zdravlja. Dakle, platiće loše kadriranje ministra Dinkića i njegovih ministara, Stankovića i pre njega ko je već bio. Moramo da budemo iskreni i da im to kažemo.
Znate, svi ti direktori kada dođu na ta mesta misle – sad ćemo mi da pravimo neke skrining programe, pa ćemo da pravimo centre, pa kupi aparat ovaj, pa kupi magnetnu rezonancu, pa kupi skener, pa se malo zadužimo, pa kupimo malo više lekova itd. Onda, nema veze, sada će to sve narod ponovo da plati. Mislim da treba za svaki od ovih problema da damo ime i prezime. Mislim da to uopšte nije loše, da ljudi znaju za koga vraćaju dugove.
Na kraju dolazim do jednog zaključka, mislim da je to jako bitno i da građani to moraju da znaju. Ministru obrazovanja, kako reče koleginica, je trebalo osam godina da napravi strategiju obrazovanja. Ako ministarki zdravlja bude trebalo osam godina da napravi strategiju zdravstva, bićemo u jako lošoj situaciji i mislim da nam se ne piše dobro.
Zaista očekujem da posle svega vi uđete ozbiljno u rešavanje sistema. Dakle, treba nam nov zakon o zdravstvenom osiguranju i nov zakon o zdravstvenoj zaštiti, prava pacijenata i prava lekara. Onda neće ministarka zdravlja ličiti na tamo nekog ko obilazi zdravstvene ustanove sa punom torbom blagoslova, pa kako ko koji problem ima, ona ga blagosilja, pa kako koji problem – biće rešeno, razumemo sve. Mi nigde ne vidimo rešenje i zato mislim da ministarka za ovaj set zakona ne može dobiti prelaznu ocenu, iako smo svi očekivali više. Hvala.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Zahvaljujem.
Po Poslovniku, reč ima gospođa Snežana Stojanović Plavšić.

Snežana Stojanović-Plavšić

Ujedinjeni regioni Srbije
Reklamiram član 107. – povreda dostojanstva Skupštine zbog iznošenja notornih neistina i navođenja javnosti Srbije na potpuno pogrešne zaključke.
U prethodnoj diskusiji eksplicitno je poslanik rekao da je ministar Dinkić odgovoran za to što će oni dvostruko plaćati neke napravljene dugove. To je potpuna neistina. Ministar Dinkić zajedno sa ministarkom Đukić Dejanović je napravio program kako da se saniraju dugovi koji su zatečeni. To stalno spinovanje oko toga da su odgovorni ministri iz URS je potpuno netačno.
Dame i gospodo, Ministarstvo zdravlja ne može da napravi dugove, dugove može da napravi samo Fond zdravstva koji raspolaže novcem.
Drugo, građani neće plaćati nešto što su već platili, jer veliki deo građana, nažalost, nije platio, zato što doprinosi za zdravstveno osiguranje nisu plaćeni, što znači da je loše upravljano finansijama u prethodnom periodu. Kako? Pa ko je odgovoran za ubiranje poreskih prihoda? Poreska uprava Ministarstva finansija, koju je vodila DS. Nije bilo dovoljno prihoda za Fond zdravstva. Onda kada nešto i dođe do Fonda zdravstva, onda ste se dobro pobrinuli da to bude raspoređeno na način na koji je i bivalo raspoređeno i napravljeni su dugovi.
Molim vas, postoje egzaktni podaci o tome da su dugovi 2010. godine u Fondu zdravstva bili nešto manji od pet milijardi dinara, a danas su 25 milijardi dinara. Ko je upravljao Fondom zdravstva za to vreme, molim vas, dame i gospodo? Ne bih sve ovo rekla da svakog dana ne potencirate da je za to odgovoran ministar. Odgovoran je onaj ko je vodio Fond zdravstva i tome postoje jasni zapisnici. Kako su raspoređivana sredstva u okviru Fonda zdravstva, o tome ću još govoriti kada na mene dođe red, ali mislim da je za sada ovo dovoljno. Hvala.