Reč ima dr Zoran Radovanović, po replici.
Da li ste pomenuti? Jeste. Izvolite.

Hvala predsedavajući. Poštovane koleginice i kolege, malo pre je kolega pogrešno protumačio moje izlaganje. Nisam rekao da su kolege pravnici, ekonomisti i ostale fakultetlije slabije pameti od lekara ili nešto drugo. Hteo sam da kažem da lekarska profesija traje mnogo dugo i greške kod lekara su izuzetno bolne, najbolnije za razliku od pravnika, koji će sitno da pogreši pa će biti Viši sud, drugi stepen, treći stepen. Kod nas je život u pitanju i radimo izuzetno brzo.
Koleginica koja sedi iza dragog mi kolege poslanika Đurića, je promašila temu. Samo u Nišu postoji sedam radiologa koji danas mogu da vam ugrade venski port. Ne priznajem poslanike opšte prakse koji znaju sve detalje o svemu i sve o svačemu. Kolega poslanik koji sedi pored koleginice je konstatovao da kažem hvalospevi. Normalno da je hvalospev na zakon. Normalno je da ćemo hvaliti ovakav zakon. Mi smo raščistili gde su partizani i četnici i kada je završen Drugi svetski rat. Ne možemo da čekamo da se svi pohapse, jer ona žena koja sedi tamo se zove Slavica Đukić Dejanović, a ne Slavica Dačić Vučić. Njima se javite za hapšenja a sada pričamo o zakonima o zdravstvu i vrlo su precizni i egzaktni.
Šta to znači čekati sistem da se sredi? Da prođe 50 godina pa da onda rešavamo to što sutra u Kliničkom centru Niša nema tog i tog leka. To je život. Medicina je život. Medicina nije fraza, medicina nije pravo, medicina nije ekonomija i to je ono što mora da se poštuje. Niko od vas nije tražio da glasate za ovaj zakon. Od vas je traženo samo da, ako je nešto dobro, a ništa loše niste rekli već ste pričali o hapšenjima, da taj zakon podržite. Ako nećete, 1941. je počela ponovo a vi se vratite nazad. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Rekli ste da sam vas pogrešno razumeo, a onda iz onog što ste govorili ispada da vas nisam pogrešno razumeo. Naravno da ste vi u pravu kada govorite o značaju medicine. To uopšte ne sporim. Mislim da samo šaljete na taj način pogrešnu poruku.       
Mislim da je za ljude u ovoj zemlji vrlo važno da od političara vide ili da dobiju poruku da moraju da se ponašaju odgovorno. U proteklim godinama to nisu dobijali pa su sami pokušavali da se brane na sudovima ili da zaključuju ugovore o kupovini stana, a onda poslednjoj stanici to znači da ljudi sami kupuju na ulici lekove, da sami kupuju naočare, okvire i stakla i da sami pokušavaju da se leče. Na kraju, posledice su katastrofalne. Ne stignu da dođu do lekara.
Samo sam to mislio, nisam mislio da se nadgornjavam u tome koja je profesija važnija. Ne mislim da bilo ko treba da se javlja Vučiću ili Dačiću. U ovoj zemlji postoji neki elementarni red, izabrali ste Vladu i cela Vlada mora da poštuje zakone. Kao što znate, nisam se zalagao za hapšenja, neke druge kolege možda jesu, ali LDP se stalno zalaže za red institucija, ali nemojte sa pozicije narodnog poslanika upućivati bilo koga da se javlja potpredsedniku Vlade ili ministru, da bi neko bio uhapšen ili kažnjen. To je 1944, nije 1941. Hvala.

Reč ima po osnovu replike narodni poslanik Zoran Radovanović.

Poštovani kolega nismo se razumeli. Definitivno ponavljam da razlika u profesiji ne postoji. Govorio sam o osetljivosti profesije. Ono što ste znali ili ne znate, prvi direktor koga sam postavio u Nišu, malo pre ste pominjali direktore Kliničkog centra, prvi pomoćnik koga sam postavio je član LDP, nije važno ime. Važno je da je stručnjak. Njegovo partijsko opredeljenje meni nije bitno. Bitno mi je da kuća funkcioniše i to sam pričao u izlaganju o menadžmentu kuće.
Ako su ovi zakoni sistemski, to je dobra potpora za nešto, menadžment se bavi svojim poslom. Kod mene, ostali pomoćnici direktora koji nijedan nije iz SPS. Proverite sada na sajtu. Bez dobacivanja, ima dovoljno kadrova. Ako imate nešto da pričate javite se kao čovek, dignite ruku da razgovaramo.
Ono što sam vam uputio malo pre jeste bilo jednostavno.

Nemojte da se obraćate drugom poslaniku, gledajte mene.

 Gledaću u vas, ali se obratio rukom, nisam znao ko je. Pošao sam široko, ima ih malo, ali nisam znao ko je. Lako da se pogodi.
Poenta je bila u jednom. Ukoliko neko od poslanika priča o zakonima, tri zakona o zdravstvu, a ispituje gde je 13 milijardi, promašena je teza. To je promašena tema. To je kao da na času srpskog jezika dobijete domaći zadatak da pišete - kako vidim proleće, a pišete o snegu. Pričamo o setu zakona o zdravstvu.
Ko je napravio dug? To je pitanje za potpredsednika Vlade koji se bavi time. Nisam rekao da ga vi zovete. To je pitanje koje možete da postavite kada bude ovde u četvrtak, kada Vlada bude ovde. U tom kontekstu je rečeno, ne da se javljate, mislim da imam pravo da vas uputim ako ne znate kome da se uputite i zašta.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Po kom osnovu?
(Bojan Đurić, s mesta: Odustajem.)
Javio se gospodin Čikiriz. Izvolite. Po kom osnovu?
(Mirko Čikiriz, s mesta: Spominjao me je.)
Dobro, dopustiću vam.

Gospodine predsedniče, ne treba mi vaša milost. Gospodin Radovanović je napravio povredu Poslovnika, tako što se meni i koleginici Batić direktno obraćao. Tada ste trebali da intervenišete. Usput, pogrešno je protumačio moje izlaganje i hoću da kažem sledeće.