Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi poslaniče Čikiriz, dozvolite da izrazim zadovoljstvo što očigledno emocijama i sadržajem učestvujete u potrebi da zdravlje građana Srbije bude bolje. Vaš doprinos u raspravi danas je očigledno sa idejom da podržite nešto što je dobro. U startu bih želela da vam kažem da kada bih sve vaše sugestije prihvatila, to bi značilo da bi trebalo da sačeka da neki drugi organi završe svoj posao, pa onda da se bavim onim zbog čega je ova skupština odlučila da budem ministar zdravlja.
Dakle, funkcija Ministarstva zdravlja je unapređenje zdravlja građana Srbije. Tom funkcijom i zakonima koje predlažemo nismo isključili, niti predvideli da drugi organi, inspekcijske službe, tužilaštva ne rade svoj posao. Dosta toga u vašem sadržaju je bilo usmereno na nekorektnost, koje očigledno ima u zdravstvu. Slažem se sa vama da koristim termine koji možda deluju bolećivo, ali se ni malo ne ponašam tako, jer sam svesna uloge koju ima Ministarstvo zdravlja u pokušaju da određene stvari, ali u sklopu 250 evra, to je današnja tema, koliko ide po glavi stanovnika, omoguće bolju zdravstvenu zaštitu.
Mi se opredeljujemo u zdravstvu za prevenciju, za rano otkrivanje bolesti, opredeljujemo se ovim zakonima za povećanje onih prava iz zdravstvenog osiguranja koja će najširem broju ljudi omogućiti ono što suma novca koja se izdvaja za zdravstvo može da da. O tome sam juče govorila.
Što se tiče potrebe da se budžetskim sredstvima finansira zdravstvena zaštita, mi smo pri činjenici da 40% Penzionog fonda ide iz budžeta. Ova vlada će i dalje socijalne programe, državne socijalne programe forsirati. Naravno, biće pravo rešenje da privreda dostigne viši nivo, da izdvajanja budu veća i da potpuno drugačije razgovaramo. Slažem se sa vama da ja neke požare gasim, ali se nikako ne slažem da šminkam.
Mislim da uvođenje apoteka, privatnih apoteka, u status da prave ugovore sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje i da imaju potpuno isti status, odnosno da pacijent ima potpuno isto pravo da koristi svoj recept i u jednoj i u drugoj, i u privatnoj i u državnoj apoteci, jeste nešto što se ne može nazvati šminkom. Mislim da centralizovano snabdevanje, koje ima antikoruptivni karakter, ali pre svega ima karakter uštede. Ako nabavljate veću količinu lekova, naravno da ćete postići nižu cenu i da je to ekonomski bitan potez i da je zbog toga u setu ekonomskih zakona danas na dnevnom redu.
Mislim da kapitaciona formula koju smo počeli da koristimo u poslednja tri meseca ide u stilu vaše ideje da brinemo o seoskim ambulantama i ambulantama na periferiji. Mislimo da domovi zdravlja ne smeju biti šalteri za bolnice i kliničke centre, nego se moraju baviti zdravstvenim aktivnostima. Mislimo da zdravstveni radnici i lekari ne rade svi isto, pa oni koji su spremni da rade i u skrining programima, i u seoskim ambulantama treba da budu nagrađeni više od drugih. Mislim da koraci koje pravilo ka uvođenju DRG će rešiti i problem viška zaposlenih u zdravstvu.
Ovaj finansijski kapacitet koji Srbija ima nije dovoljan da održi mrežu zdravstvenih ustanova i uposlene do standarda koji su predviđeni. To se može rešiti na različite načine dok se svi zajednički ne budemo obradovali činjenici da su izdvajanja za zdravstvo veća. Jedan od načina jeste uvođenje DRG. Šta to znači? To znači zdravstvene ustanove koje traže da im se plati broj kreveta ili broj lekara ili broj uposlenih. U ovakvim okolnostima to ne mogu da očekuju. To nam neće biti standard za finansiranje. Standard će biti broj urađenih dijagnostičkih kategorija, odnosno srodnih usluga. Dakle, imaćemo standarde u smislu minimuma i maksimuma u pogledu kadra, a da li će se jedna ustanova opredeliti da određen broj intervencija radi sa manjim ili većim brojem lekara i zdravstvenog osoblja, naravno ne sme ići ispod minimuma, zbog obezbeđivanja kvalitetnih usluga u zdravstvu, zavisiće kakve će biti plate lekarima.
Mi ne možemo u ovom momentu rešiti nešto što je nemoguće, ali mislim da smo suštinski pokrenuli i da ništa nismo našminkali. Dakle, suštinski smo pokrenuli proces uvođenja reda.
Koji su moji utisci kada odem u zdravstvenu ustanovu? Mislim to treba da podelim sa onima koji rade u toj ustanovi. Ne mislim da je dobro da direktori dobijaju otkaze pred kamerama. Ne mislim da je dobro da se ne ukaže na određene propuste. Moram reći, sa velikim zadovoljstvom, da zdravstveni radnici, da lekari i dalje rade najkvalitetniji, najhumaniji, najstručniji i najpotrebniji posao u ovom društvu. Ja im pripadam i na to sam vrlo ponosna. Samo takvi lekari i zdravstveni radnici mogu da daju kvalitet zdravstva koji očekujete, kao potencijalni pacijent, jer smo svi mi u sistemu zdravstvene zaštite podjednako bitni.
Mislim da je uloga svih nas, a i tih lekara, oko kojih se pravi percpecija da su najkorumpiraniji, da napravimo jednu demistifikaciju. Najveći broj lekara radi perfektno, stručno i kvalitetno svoj posao. Mi zdravstveni radnici smo najzainteresovaniji da neke druge institucije nominuju one koji rade na urušavanju ugleda zdravstva i zdravstvenih radnika. U više navrata sam rekla da ne možete očekivati od Ministarstva zdravlja da vam donosi spiskovi korumpiranih, nekorektnih. To zaista rade druge institucije. Pozivam ih da oni to rade. Ako biste sačekali da dobijete spiskove takvih, pa da onda ja radim posao ministra zdravlja, bojim se da bi vaša osnovna primedba, a bila bi vrlo osnovana, bila da ja zapravo čekam neko bolje vreme, a da se samo zove ministar zdravlja.

Reč ima gospodin Čikiriz.

Mislim da se u nekom delu nismo razumeli. Pričao sam o odgovornosti onih koji su napravili dug. Da li su nedostupni podaci o tome ko je skrivio ovih 100 miliona evra? Znate li koji je to novac? Znate li koliko je moglo za 100 miliona evra da se nabavi opreme i koji su problemi u zdravstvu mogli da se reše sa tim novcem?
Drugo, izuzetno poštujem lekare i sa svim što ste rekli u pogledu kadrovske strukture, u pogledu njihovog požrtvovanja i važnosti njihovog rada za društvo apsolutno se slažem. Imamo izvanredne kadrove i u ovakvim uslovima. Posebno mi nije jasno, bez obzira na veliki nedostatak i anesteziologa i radiologa i kardiohirurga, kako su tako stručni i kako sa toliko elana i sa toliko lekarske etike rade u ovakvim uslovima, što znači da su izuzetno humani. Moja osnovna diskusija nije bila na sistemu korupcije, nego na menjanju celog sistema.
Vi ste član Vlade Republike Srbije. Vaš predsednik je ministar unutrašnjih poslova. Kada uradi nešto dobro Vlada, vi onda kažete – mi smo tim, jedna duša. Kada je nešto loše, vi kažete – izvinite, ovo je nadležnost mog ministarstva, to bi trebalo da radi neko drugo ministarstvo. Znači, tada niste tim. Pričam vam da trebate da budete tim u svemu, i u dobru i u zlu. Nemojte od mene tražiti da ja radim posao ministra unutrašnjih poslova, što se tiče ne samo ovih problema u zdravstvu, nego problema svih vrsta.
Drugo, znam da svaki lekar opšte prakse dnevno pregleda od 60 do 80 pacijenata, da lekar specijalista ima po 20 do 30 pregleda, da nedostaju i neurolozi i ovi kadrovi koje sam ranije pomenuo, ali mislim da je naša namera zajednička.
(Predsednik: Vreme, gospodine Čikiriz.)
Izvinjavam se, završavam.
Ako bismo pričali o problemima našeg zdravstva, sigurno biste vi mogli mnogo više problema da iznesete kao ministar zdravlja od mene. Zato očekujem da se vi sa svim tim problemima uhvatite hrabro u koštac i kada počnete sistemski to da rešavate…

 Moram da vas prekinem.
Reč ima ministar, gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Dakle, nema mistifikacije. Juče sam rekla da su 13,5 milijardi fakturisane usluge, potrošeni lekovi, plate za one koji su van standarda angažovani da bi radili u zdravstvu. Čak najveći broj tih plata je za one koji su u okviru standarda angažovani, ali Fond nije mogao da sklopi ugovor za njihov angažman jer nije imao novca.
Šta je činjenica? Činjenica je da je bilo direktora koji su se apsolutno držali teksta ugovora i da njihov kvalitet rada nije bitno bio drugačiji. Znate, možete jednu bolest lečiti različitim lekovima, skupljim i jeftinijim. Svaki čovek ima svoj lek. Bilo je sigurno negde i malo komotnijeg zapošljavanja, angažovanja, manjih ušteda, većih ušteda, ali niko nije tih 13,5 milijardi stavio u džep i odneo kući. To je prosto korišćeno za zdravstvene potrebe građana.
Neki direktori tvrde da su preživeli pacijenti i lečili se zahvaljujući upravo tom delu finansijskih sredstava koje Fond neće da prizna. Fond priznaje samo ono što je predmet ugovora. Ja sam kao ministar došla u jednu jezivu situaciju. Fond priznaje dug u tom momentu od 17 milijardi, sada je on sveden na nešto oko 13 milijardi, a ne priznaje ovih drugih 13,5 milijardi. Pitate ko je zaposlio taj višak od 20.000 ljudi. To su uglavnom direktori zatekli kada su došli na poziciju direktora. Naravno, pošto su oni bili jedini koji rade u porodicama, imali su i tu socijalnu komponentu u sebi, pa im je bilo teško da im daju otkaze.
Moraćemo da pravimo rezove koji su i bolni. Sve analize pokazuju da u mreži zdravstvenih ustanova, čiji je osnivač Vlada, ima više kadra nego što imamo para da ih platimo. Zbog toga ćemo morati da koristimo i privatni sektor, jer nema sredstava za nove investicije u prostor, u opremu, u nove kadrove. Nama će privatni sektor biti resurs za ono što ne možemo u državnom sektoru u ovoj fazi da organizujemo ili mislimo da će popraviti kvalitet usluga, kao što činimo sa apotekama.
Prema tome, razumem vašu brigu, ali percepcija da se u zdravstvu toliko toga korumpiranog događa, verujte, na osnovu vrlo ozbiljnog uvida, tvrdim da nije tačno da je samo percepcija. To jako kruni autoritet naših lekara, naših medicinskih sestara, onih koji su najkvalitetniji u nekim drugim sistemima, jer znate da se, nažalost, odliv mozgova odnosi na zdravstvene radnike. Oni su izvanredni gde god da odu da rade. Obrazovanje koje stiču kod nas, iskustvo i veštine koje imaju su takve da su jedan od ponosa Srbije.
Zbog toga mislim da nije u redu zdravstvenim radnicima imputirati negativne atribute. Organizacija zdravstvene službe mora da bude mnogo ozbiljnija, menadžmenti ustanova moraju raditi u sklopu sredstava koje imamo. Mi hoćemo da ne smanjimo prava koja osiguranici imaju. To jeste teško, ali je izvodljivo sa više reda. Potpuno se slažem sa vama da topla reč uz lek koji se propisuje znači i bolji terapijski efekat.

Reč ima dr Nikola Jovanović. Izvolite.

Poštovana gospođo ministarka, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, razmišljajući šta danas da kažem, pošto se ovo zove set zakona finansijske prirode u okviru zdravstva, smatram da o tim zakonima mnogo kompetentnije mogu da govore ekonomisti i pravnici. Ali, kada se lekar, a ja sam po profesiji lekar, javi za govornicom, on obično priča o problemima koji su lične prirode, u vezi zakazivanja, u vezi nedostatka lekova, ljubaznosti, neljubaznosti i ono što jednostavno pogađa sve građane Srbije. Građani Srbije kada gledaju poslanike očekuju da jednostavno dobiju makar verbalnu podršku.
Ono što bih nakon dva dana diskusije primetio, mnogo često se od strane lekara pominju prethodna ministarstva, šta je uradio prethodni ministar itd. Malo sam stariji ovde u Skupštini, pa se sećam i Vlade Ante Markovića i znam da je to bila odlična vlada, ali se ne sećam ko je bio ministar zdravlja. Ne sećam se čak ni za vreme Đinđića. Ova vlada postoji kao tim, ne kao holding, nego kao tim i u tom timu rade svi zajedno. Posle mandata ove vlade sigurno će gospođa ministarka Đukić Dejanović ostati zapamćena kao ministar koji čuje sve probleme. Verovatno je to i vaša uža specijalnost, da razumete ljude. Ali, neće se zapamtiti, odnosno niko neće reći – postojala je gospođa ministarka Đukić koja je napravila to i to, nego će se sećati gospodina Dačića koji je premijer. Obično se Vlada pamti po premijeru.
Ova tri zakona imaju za cilj da jednostavno te gubitke koji postoje, taj trenutni dug vrate i da se sprečava dalje zaduživanje. Dug od 13 milijardi je stvarno neverovatno veliki. Dug od 10, pa još tri, verovatno kad su pojedini čuli da će da se donese taj zakon o centralnoj nabavci, možda su se zadužili još oko tri milijarde, što je možda na neki način i opravdano strahom od nemaštine. Znate kada neko kaže da će nestati soli u gradu, svi kupuju so, i ako im treba, i ako im ne treba. Taj dug koji je prihvatila Republika kao javni dug u roku od tri godine, 12 rata kvartalno, mislim da će omogućiti funkcionisanje i veledrogerijama i zdravstvenim centrima.
Ono što bih ovde apostrofirao, to je centralno snabdevanje. Mnogi kažu da nije baš najbolje centralno snabdevanje, jer ta centralna komisija je na osnovu velike finansijske moći koju ima sigurno jedna velika sila. Ali, ako se ta komisija, koja ima 11 članova, dobro kontroliše, mislim da tu neće biti problema. Šta je motiv? Motiv je ušteda, ušteda od 20%.
Svojevremeno osamdesetih godina neke euforije nabavke ultra zvučnih aparata, na beogradskom sajmu, koji je tada stvarno bio sajam, srpske zdravstvene ustanove dolazile su i kupovale aparate, kako se koji pojavio. Da li je Aloha, da li je Tošiba, Sonik, Džonson Džonson. Slovenci su došli tada na sajma i kupili 50 Tošibinih aparata čija je vrednost bila 45 hiljada dolara i oni su za 35 hiljada dolara kupili 50 aparata. Znači, jednostavno ušteda makar 15 aparata. Šta su dalje uradili? Formirali su servis za Tošibine aparate i zaposlili svoje radnike i servisirali su celu Jugoslaviju, tadašnju.
Mogućnost centralizovanja, mi sad govorimo o Zakonu o lekovima i o toj medicinskoj opremi, materijalu, ali je činjenica da i kad bude donesen Zakon, a mora da se donese zakon o zdravstvu tada će lekari verovatno mnogo angažovaniji da budu što se tiče toga, jer mislim da u toj sferi mi plivamo. Mislim da bi ekonomisti i pravnici to mnogo bolje radili.
Malo pre sam čuo, vraćanje duga. Nije vraćanje duga, plaćanje recepta, nego jednostavno Vlada usvajanjem ovog zakona će recepte koji su plaćali za 200 dana za godinu dana će smanjiti na 150 dana, 2014. godine na 120 dana i 2015. godine na 90 dana. To je neka cena, to je neki rok koji je zadovoljavajući i za Fond i za veledrogerije.
Ono što je još jedna novina, a to je ne poštujući odluku Batuta koji jednostavno pravi program koliko lekara, koliko sestara, mi na birou imamo negde oko 14 hiljada zdravstvenih radnika, mogućnost da lokalna samouprava ukoliko smatra da je potrebno zaposli određene strukture, da li lekare ili sestre, o trošku iz budžeta lokalne samouprave. To je neka novina koju ako opština ima te pare, verovatno će moći da uradi.
Zajedno za Šumadiju, čiji sam ja poslanik, smatra, ali i URS da ovaj zakon treba podržati i ovo sigurno nije idealan zakon, ali u ovoj situaciji besparice, sigurno je da je nešto što trenutno i jedino možemo da ponudimo. U danu za glasanje mi ćemo dati podršku ovom zakonu.

 Hvala.
Reč ima narodni poslanik doktor Branislav Blažić. Izvolite.

Hvala lepo. Gospodine predsedniče, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su ova tri zakona koja u stvari predstavljaju samo jednu kariku u nizu zakona koje treba da donesemo da bi izvršili kompletnu reformu našeg zdravstva. Ali, iz ovo tri zakona se već vide neki obrisi, vidi se jedna strategija koja svakako ako se upornim radom ovako nastavi može da dovede do poboljšanja ukupne naše zdravstvene zaštite.
Kažu, da je naše zdravstvo obolelo, da je prepuno negativnih pojava korupcije, rada na crno, neusklađenosti državnog i privatnog zdravstva, poremećenog odnosa između lekara i pacijenata. Možda je to tačno, ali moramo znati da je zdravstvo samo deo jednog obolelog društva. Zdravstvo je samo srce jednog obolelog društava ali kako znamo da za sve ima lek, SNS je ubeđena da će zajedno sa svojim koalicionim partnerima naći lek za rešavanje kako obolelog društva tako i obolelog zdravstva. U stvari najvažnije je da je karcinom uklonjen, a žute metastaze ćemo uklanjati ako treba jednu po jednu.
Prema tome, ono što je bitno ovde reći, a to je u stvari nešto našta su se i drugi poslanici pozivali, kad govorimo o tim negativnim pojavama, da ipak ogromna većina zdravstvenih radnika, danas u teški uslovima, sa stotinu problema vrlo odgovorno, savesno i pre svega humano radi svoj posao. Tu je u stvari najvažnija jedna stvar koja je za nas bitna, a to je ta humanost. Jer, možemo biti društvo i siromašno, i
ubogo, možemo biti i biti podeljeni i pocepani i posvađani i popljuvani, ali nikad ne smemo i ne možemo biti ne humano društvo. Jer, tada mi ne bi bili ono što jesmo i dve osnovne naše osobine, pravdoljubivost i humanost, uvek su nas krasile i bez obzira na sve posledice koje smo kroz istoriju zbog toga imali.
Ono što je suština ovog prvog predloga o pretvaranju javnog duga, napravljenog duga, duga koji nije bio ugovoren, duga od nekih 13 i po milijardi je iskrena želja i možda jedini način da se pomogne proizvođačima i da se to što je neko uradio pretvori u javni dug. Ono što nam u ovoj situaciji stvarno pravi, a to su odgovori: ko, kad, gde, zašto, kako i s kim je napravio 13 milijardi duga u poslednjih nekoliko godina. Tako što su pojedini direktori i ustanove bez ugovaranja pravile dug sa svim građanima ove zemlje.
Da li je moguće da će to proći bez posledica? Da li je moguće da možda ministarstvo nekom svojom unutrašnjom kontrolom ne ispita priču, ne ulazeći u to da je sve to nešto kriminalizovano, da je možda bilo razloga ali se svakako to moralo uraditi na neki drugi način? Ali, ono što je poenta priče, je dok mi pokušavamo da ispeglamo ovih 13 milijardi i dok se borimo na neki način popravimo stvari, žute metastaze grickaju i dalje. Evo sad, prekjuče, dok smo obavestili sve da će biti centralne nabavke, da napravljen dug od 13 milijardi, Fond raspisuje po hitnom postupku konkurs, nabavku koja je u vrednosti od 137 miliona dinara. To sve raspisuje 4.12.2012. godine, da bi se dokumentacija predala do 10.12.2012. godine kako bi oni mogli da završe ove nabavke.
Radi se o nabavkama za dijalizu, dijaliznih materijala u toj vrednosti i sad dok se borimo da popravimo naše proizvođače, oni raspisuju tender za 17 stavki, od kojih 10 naših proizvođača ne mogu da učestvuju. Od tih 17 stavki imamo tri stavke koje do sada nikada nisu bile ni raspisane na tenderu, a što je najstrašnije imamo jednu koja nije ni registrovana. Jedan dijalizator koji uopšte nije ni registrovan u našoj zemlji. Prema tome, ovde se 10 stavki uvozi, neke nisu ni registrovane, neke nikad nisu uvežene, radi se u stvari nabavka za poznatog kupca, od poznatog proizvođača, preko poznatih ljudi.
Ovo i slične nabavke u ovom periodu da bi zaštitili da ne napravimo novih 13 milijardi moramo pod hitno zaustaviti. To se sve dešava kada je direktor dao ostavku i kada je on otišao, jedna uhapšen, drugi dao ostavku, lepo društvo Fondu za zdravstveno osiguranje.
Ono što je još strašnije i što se sada dešava, gospođa ministarka verovatno to i zna, jedno njeno pismo 13. novembra koje je upućeno cirkularno u sve zdravstvene ustanove, pismo vrlo korektno koje objašnjava kakvu ćemo strategiju primeniti, da idemo na centralizovane nabavke, da se prave planovi, da se ti planovi preko Zavoda za zdravstvenu zaštitu dostave Batutu, da može već Batutu da krene u tu priču, da bi do 20. decembra nešto mogli da uradimo, da radimo na tome i da su uštede velike. Ne samo uštede nego i sprečavanje korumpiranih radnji i svega ostalog i na kraju krajeva skidanje ljage sa zdravstva.
Tri dana kasnije, nakon što ste vi uputili ovo pismo Fondu koji upućuje drugo pismo u kome obaveštava svoje filijale da traže da u što kraćem roku dostave od ustanova i naprave ugovore kako bi mogli da obave nabavke i to precizno, recimo, za izradu materijala za vaskularnu hirurgiju, za kardio hirurgiju, ugradni materijal u kardiologiji, implantati za kukove i tako dalje, najskuplje stvari. Sve to napisano na nekih desetak stvari koje hoće sad brzo, ako je moguće što pre da odrade posao i da se oduže nekim ljudima ili da ispune neke obaveze koje su imali od ranije. To sve radi potpisa direktora sektora, gospođe koja je došla, a bila je šef apoteke Kliničnog centra i prebačena je u Fond, da bi verovatno, kako oni to kažu mogla da pravi i dobro poznaje kombinacije.
To je jedna od kombinacija koja sada treba da se odradi, da doda na sve ovo ili da spreči neke dodatne nabavke, što je neverovatno da ne postoji usaglašenost i da pokušavaju da u što kraćem roku naprave određene ugovore, pozivajući se na Zakon o javnim nabavkama i na taj način spreče kompletnu strategiju koju zdravstvo pokušava da napravi.
Kada smo došli do toga, do želje da se centralizuju nabavke, iskreno da se uštedi nekih 20% ako je to moguće, a ako se uštedi i 1% biće veliko, a ako se uštedi 20%, biće fenomenalno. Nije bitno da li će se uštedeti 1% ili 20%, biće fenomenalno, i bitno je da se svaki dinar koji građani odvoje za zdravstvo, da stvarno tamo i stigne.
Postavlja se sada pitanje na koji način i koji sistem u centralnim nabavkama da napravimo. Mislim da je svejedno na koji ćemo način uraditi, jer će svaki biti bolji od ovog "drp sistem" koji imamo u poslednjih nekoliko godina, kada su u pitanju nabavke u zdravstvu.
Sada je to pitanje, i to je za diskusiju, da li ovo odmah ili pre Zakona o javnim nabavkama, ali u svakom slučaju, i Zakon o javnim nabavkama neće odstupati od ovog jer ga mi usklađujemo sa njim.
Postavlja se pitanje da li neku tako centralizovanu nabavku sprovoditi u Fondu ili u Ministarstvu? Mislim da je logičnije da to sprovodimo u Fondu, normalno, ako se oslobodimo i raščistimo stanje tamo i oslobodimo se svih onih negativnih pojava koje su u Fondu nekoliko poslednjih godina bile, zato što Fond ima i kapacitete, ima jedan deo vrlo kvalitetnih ljudi sa iskustvom, ima i informacije i Fond će u svakom slučaju te specifične nabavke za koje su vrlo određeni kadrovi za to, i koji mogu to da urade.
Ono što je takođe bitno, a to je da je potrebna nama standardizacija u zdravstvu. Standardizacija je nešto bez čega ne možemo formirati tržišno uporedive cene i kada dostignemo taj nivo da to možemo da uradimo, onda ćemo biti uz rame nekim zemljama u Evropi.
Međutim, tu se postavlja sada pitanje da li centralizovane nabavke mogu zbog svoje veličine, zbog obima, da li su one trome, spore, da li ćemo napraviti određene probleme zdravstvenim ustanovama, da li može da se desi da će biti nekih nestašica ili slično. Tu može da bude neko objašnjenje, ali zbog toga ja predlažem da možda krenemo u centralizovane nabavke u fazama korak po korak, tako što ćemo u prvom koraku imati nabavku centralizovanu za aparate, nove tehnologije, opremu i energente.
Na taj način ćemo steći određena iskustva kako ne bi pogrešili, pa vrlo brzo posle možemo to proširivati dok ne postignemo kompletnu centralizaciju nabavke u zdravstvu. Svakako, iz toga treba izuzeti hranu ili nešto što bi negde na lokalu to moglo i moralo da se nabavlja, jer ne možemo ni ići u neke apsurdne odluke. Tu moramo biti vrlo oprezni, da ne napravimo neke nove "Jugohemije", koja je za, od dva miliona evra godišnjeg prometa, "Jugohemija" je u dobroj saradnji sa Fondom za četiri godine stigla na 80 miliona evra prometa.
Znači, svaki monopol, svako mora biti isključen različitim pravilnicima koja će tek kasnije da dođu.
Ja bih sada ovde pokazao gospođi ministarki jednu knjigu, ovo je u nekom prevodu – zdravlje u jednom pogledu, ili pogled na zdravlje Evrope 2012. godine. Mislim da možda vi ovo niste videli, ali ovde se nalaze svi parametri koji ukazuju u kakvom se stanju nalazi zdravstvo neke zemlje u Evropi.
Ima tu i nas, znači, kompletno urađena studija, ja ću vam dati da to pročitate, da vidite kakve ste probleme preuzeli, a iako ste neuropsihijatar, savetovao bih vam pre nego što počnete ovo da gledate da popijete nešto za umirenje, lakše ćete ovo sve podneti, ali se ipak nadam da su to problemi koje ćemo zajedno uspeti da prevaziđemo. Hvala.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničke grupe javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Olgica Batić, izvolite.