Samo jedna replika.

Malo pre sam, pošto mi je kolega Ostojić pokazao da čitam, malo pre sam zapisivao šta je gospodin Čikiriz, znam kako se čovek zove, zapisivao sam, što bi rekli iz SPO – kazivao, a ne rekao. Znači, zapisivao sam šta je sve ispričao. Sada ću vam pročitati šta piše. To sam čitao, Ostojiću. Piše sledeće – ko je napravio štetu itd, i kada se kaže ko je kriv za 13 milijardi, to znači da neko ko je kriv treba da bude uhapšen, ne uhapšen. To biste tako vi radili. Ne razumem. Ne obraćam se njemu direktno, obraćam se na tamo.
Druga stvar, malo pre sam rekao koleginici, kojoj takođe znam ime i prezime, sada neću da kažem namerno …

Već ste izvređali pravnike. Tamo sede neki pravnici, čuvajte se.

Malo pre sam rekao, pogrešan podatak javnosti Srbije. Nije tačno da u Srbiji postoje dva radiologa koja rade to i to. Ne postoji taj podatak.
Treće, nije VMA najviša ustanova. Možda jeste najviša na brdu, ali nije najviša. Postoje klinički centri u Srbiji, postoje ustanove raznih profila. Svaka ima svoj deo. I to je netačno. Samo govorim o netačnosti. Šta znači najviša ustanova, najviša i najniža? Danas sam pričao ovde o zakonu kao profesor, tj. nastavnik na fakultetu, kao direktor Kliničkog centra, kao neko ko postavlja članove LDP da budu pomoćnici, kao neko ko postavlja članove drugih stranaka da budu pomoćnici jer su najstručniji u tom delu, a ja sam direktor kao član SPS najstručniji od svih njih. To ste pitali, Ostojiću, malo pre i to niste razumeli.
Znači, poenta je, malo pre gospodin Čikiriz doslovce rekao da čeka, čitam, spavaćice na ginekologiji je pominjao, kaže – kad se onda desi da spavaćice na ginekoligiju u Kragujevcu budu sređene, oni će onda glasati za ovaj zakon. Ako treba, ja ću da kupim spavaćice za ginekologiju u Kragujevcu da bi oni glasali za ovaj zakon, jer nisam shvatio da je našao primedbu na zakon. Znači, zakon je dobar.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Shvatio sam da je on čovek rekao da je zakon dobar, da samo fale spavaćice i da je visina ustanove bitna. To vas molim. Znači, zakon je dobar i to morate da priznate. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, replika.

Da bi se razumeli, odgovornost može biti moralna, politička, krivična, materijalna itd. Ako neko napravi dug, on može napraviti krivično delo, može nenamenski trošiti sredstva, a da nema elemenata krivičnog dela itd. Mislim da je sasvim normalno da poslanici ako glasaju za zakon, da dug koji je neko drugi skrivio bude dug svih građana Srbije, makar treba da znaju, to je moralna odgovornost, ko je taj dug napravio i sa kakvom osnovom. To uopšte nije tačno. Ako je neko napravio krivično delo, pa i neka bude uhapšen, ali svako ko se tome protivi, on upravo sve te, koji su nas doveli u ovakvu situaciju da danas u parlamentu o ovome pričamo, želi unapred da amnestira. U tome je osnovna razlika. Tu je osnovni smisao razlike u našem pristupu ovom dugu koji su napravile sve zdravstvene ustanove.
Mi ako bismo pričali o tim problemima od zdravstvene ustanove do zdravstvene ustanove, sigurno bismo ovde ostali godinu dana i ne bismo ispričali sve probleme. Znači, ako neko ukaže dobronamerno na neki problem koji mislim da pre svega muči građane Srbije, a porodilje su ne samo u kragujevačkom porodilištu, nego svuda, u posebnom stanju i donose male anđele na svet i tada očekuju da makar zdravstveni radnici prema njima imaju odnos posebne pažnje, a pričao sam o posebnoj nepažnji i o posebnoj aroganciji koja je za svaku osudu.

Hvala.
Naravno da poslanik treba da govori, imate prava po Poslovniku i važna je rasprava, ali polako da je svodimo. Čini mi se da su svi svoje osnovne teze već izneli.
Imam prijavljene Bojana Đurića, Zorana Ostojića i Olgicu Batić.
Dao bih prvo reč gospođi Batić.

Samo jednu rečenicu uvaženom kolegi Zoranu Radovanoviću. Ja ću njegovo ime uvek navesti, bar je to stvar neke elementarne kulture u ovom domu.
Kada gospodin Radovanović bude pročitao stenografske beleške pažljivo, onda će videti da sam ja postavila pitanje. Toliko o gospodinu Radovanoviću. Ove stenografske beleške dobiće u toku današnjeg dana. Pitala sam – koliko lekara ima u Srbiji i o koliko lekara su me ljudi koji rade i koji su profesionalci i doktori na VMA, koji su mi dali odgovor? Znači, postavljeno je u formi pitanja. Kada dobijete stenografske beleške, javite mi se, pa možemo da popričamo. Hvala.

Reč bih dao Bojanu Đuriću, jer je i on pomenut.

Što se mene tiče, ovo će biti kraj ove vrste rasprave. Trudio sam se maksimalno da nepolitičarim  dok sam govorio. Žao mi je ako sam ja nečim izazvao vaše reakcije. Nekako mi se čini da sam se više obraćao ministarki zdravlja. Verujem da ona ume odlično da brani interese i Vlade i Ministarstva zdravlja, a ako mene pitate, i vaše političke partije. Nemojte molim vas, nisam sumnjao u vašu stručnost. Samo sam govorio o tome da stranke postavljaju direktore. Mislim da niste bili prošle nedelje ili pre nekoliko dana ovde zbog posla koji imate u kliničkom centru, to poštujem, kada smo govorili o javnim preduzećima.
Naša primedba na taj način imenovanja nije u tome što je neko član stranke i što nešto tako treba da ga diskvalifikuje sa mesta direktora. Samo kažem da je članu političke partije, funkcioneru, poslaniku, teže da se odupre političkom pritisku kada donosi odluke, u ovom slučaju o poslovanju. Ne govorim da su te odluke protivzakonite. Samo kažem da, između ostalog, i zbog takvih odluka, zbog političkih pritisaka, sistem ne može efikasno da funkcioniše, da ne može da izmiruje svoje obaveze i to nema nikakve veze sa nečijom stručnosti kao lekara.
Nadam se da vaše pomoćnika niste postavili na to mesto samo zbog toga što je član LDP, nego zbog njegove stručno. Ako je tako, to poštujem. Prema LDP, kao što znate, nemate nikakve obaveze da bilo koga postavljate na bilo koje mesto zbog toga. Ne znam ni o kome se radi, ne znam nikakve detalje o Kliničkom centru u Nišu. Ono što o vama znam vezano je za vaš rad ovde u parlamentu i mislim da sam se sa dužnim poštovanjem prema vama odnosio. Više se neću javljati. Hvala.