Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovane kolege i koleginice, i moje pitanje će biti iz oblasti pravne države. Naime, mi smo poslednjih dana svedoci jednog organizovanog i koordiniranog napada na sve koji drugačije misle od grupe estremista koji su se, između ostalog, okupili pre nekoliko dana i ispred ove skupštine. Svedoci smo kontinuiranog pravljenja spiskova nepodobnih nepatriotskih organizacija, pojedinaca i medija.
Moje pitanje je upućeno Ministarstvu pravde – kada će i na koji način institucije tog ministarstva, tj. institucije kojima se bavi to ministarstvo, kao što je tužilaštvo, preduzeti korake protiv onih koji promovišu netoleranciju, protiv onih koji ugrožavaju pravo na udruživanje, protiv onih koji sužavaju pravo na informisanje i na slobodu misli. To su veoma ozbiljne pretnje ovom društvu i do sada smo veoma upoznati sa posledicama takvih pretnji onog trenutka kada se one sprovedu u delo.
Ne pitam gospodina ministra pravde, zato što je njegov stav prema tim ekstremnim organizacijama pokazao na ulici kada im se pridružio, dakle, ne može biti objektivan u proceni tih pretnji. Pitam Ministarstvo kao instituciju, zato što institucije države moraju biti te koje štite prava svih građana podjednako.
Takođe, moram da kažem da je juče objavljen jedan izveštaj o položaju branitelja ljudskih prava i istovremeno, o položaju ljudskih prava u našoj državi. Taj izveštaj je takođe osuđen na jedan način koji je apsolutno neprimeren, ne od strane institucija države, već od jedne političke opcije. Prosto strepim da citiram Zaštitnika građana gospodina Sašu Jankovića, zato što strepim da će ako ga citiram on postati predmet te vrste napada.
On je u izveštaju povodom Dana ljudskih prava rekao sledeće – slabe institucije sa jakim pojedincima, premoć političke volje i rezultati ispitivanja javnog mnjenja nad vladavinom prava, medijski ratovi i populizam, te birokratija i formalizam, najveće su prepreke potpunom ostvarivanju ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji. Šta će Ministarstvo pravde preduzeti povodom ovoga?
Istovremeno, Zaštitnik građana nas obaveštava da je zabeleženo novo povećanje broja pritužbi građana, za 4153 ili 30%. Znači, da se ceo sistem ponaša tako prema građanima da se broj njihovih pritužbi povećava, 30% je povećanje u poslednjih godinu dana. To je zastrašujući podatak o kome moramo da vodimo računa. Ova skupština o tome mora da povede računa.
Spiskovi se završavaju time što se pretnji smrću članovima Ustavnog suda. To nije vrhunac. Vrhunac je došao potom, kada je napravljen spisak koji je očigledno fotokopija jednog spiska i verovatno je zato izazvao radost mnogih ovde prisutnih, jednog spiska kojim je gospodin Šešelj svojevremeno mahao ovde u Skupštini, a to su svi oni koji primaju pomoć od Stejt Dipartmenta SAD.
Uveren sam da je naš ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade o tome imao sada priliku da porazgovara u Vašingtonu, o tome koga oni ovde pomažu i zašto ih pomažu. Ne sumnjam da će se ta tema otvoriti kao veoma važna za našu državu uopšte.
Na kraju, imam jedno kratko pitanje, a to je sve u skladu sa pitanjima sa spiskovima koji se prave. Žao mi je što predsednik Skupštine nije trenutno ovde prisutan, ali predsednik Skupštine je, po mom mišljenju, napravio jedan ozbiljan prekršaj Poslovnika time što je objavio imena ljudi koji su glasali protiv ODKD i proglasio ih protivnicima Rusije. Prvo, koliko znam, ko glasa i kako na odborima nije javna informacija. Jeste? Izvinjavam se, ali ja nemam u zapisniku Odbora za obrazovanje nikada poimence ko je kako glasao, nego imamo rezultate glasanja – sedam, tri. Sednice su javne i glasanje je javno, naravno. Ne mislim da treba kriti to. Naprotiv, mislim da oni koji su glasali po svojoj savesti i političkom opredeljenju i to je sasvim sigurno važno, ali istovremeno onda hoću da se zna da …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… da su oni koji su glasali "za" prijatelji Rusije, a znači, neprijatelji ostatka Evrope i sveta. Takođe sam siguran da je i to bio predmet razgovora ministra odbrane u SAD, ko je protiv Rusije, a ko je protiv ovih drugih. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predsedniče Skupštine AP Vojvodine, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje pitanje nije vezano za visoku politiku, vezana je za probleme običnih građanki i građana iz koje dolazim. Dolazim iz opštine Kučevo, koja je poznata po najvećoj srpskoj glumici, Žanki Stokić, pesniku, Stevanu Raičkoviću i pevaču zabavne muzike, Đorđu Marijanoviću, i po prirodnim lepotama kakvih gotovo da nema u ovom delu Evrope.
Meštani mog mesta imaju ozbiljne probleme koji datiraju još iz 2004. godine, a desili su se tako što je komisija za overu uputa za pregled u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, kao i za stacionarno lečenje, premeštene iz Kučeva u Petrovac na Mlavi. Zahvaljujem se rukovodstvu opštine Petrovac na Mlavi na pomoći, ali to nije dovoljno da pacijenti ostvare svoja prava i da, praktično, ta komisija se vrati u moju opštinu.
Pitanje je postavljeno Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – šta je zapravo problem? Problem je u tome što dom zdravlja u Kučevu ima kvalitetne lekare i specijaliste i može se obrazovati komisija da na brži način pacijenti ostvare svoja prava i omogući im se pregled u kvalitetnijim zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Nažalost, u ovakvoj situaciji, s obzirom da je Petrovac udaljen 30 km od Kučeva, da ne postoji redovna autobuska linija do Petrovca, praktično su meštani mog grada u diskriminisanom položaju u odnosu na druge meštane u susednim opštinama.
Molim, pošto je bilo više zahteva upućeno i Ministarstvu a i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, da se ovaj problem reši, kako bi građani mogli da ostvare svoja prava. Hvala.