Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da postavi pitanje, u skladu sa članom 287? (Ne)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nebojša Stefanović, Bojana Božanić, Nataša Vučković i Konstantin Samofalov.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima prve tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača, Ištvana Pastora, predsednika Skupštine AP Vojvodine, pozvala da sednici prisustvuju i: Zoran Radoman, član pokrajinske Vlade i pokrajinski sekretar za finansije i Milorad Gašić, sekretar Skupštine AP Vojvodine.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na pretres u pojedinostima o prvoj tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU.
Primili ste amandman koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Slobodan Samardžić, Miroslav Petković, Radojko Obradović i Miloš Aligrudić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Skupštine AP Vojvodine i Vlade o podnetom amandmanu.
Podsećam vas da je narodni poslanik Srđan Šajn pisanim putem povukao amandman na član 1. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala vam lepo.
Meni je veoma stalo da se unese ispravka u zapisnik sa sednice od 3. decembra, jer je narodni poslanik Ivan Andrić izrekao niz neistina koje vređaju ne samo moj lični integritet, nego i ugled ove Narodne skupštine, a reč je i o tome da sam ja bio predmet kupoprodaje ili pristao da napustim poslanički klub LDP za mesto lažnog predsednika Saveta za nacionalnu agrarnu politiku.
Moram da kažem narodnim poslanicima da sam kao najstariji poslanik, otvarajući saziv, rekao da Srbiju očekuju poslovi koji su po svom značaju takvi da prelaze stranački interes i iziskuju jednu potpunu slogu. Tom prilikom sam pozvao sve narodne poslanike da posvete pažnju poljoprivredi.
Gospodin premijer, mandatar Ivica Dačić je prihvatio moj predlog da se osnuje Nacionalni agrarni savet i mene je imenovao na moj predlog i predlog članova za predsednika tog saveta. Prema tome, taj savet nije lažan, kao što je ovde u Narodnoj skupštini rekao gospodin Ivan Andrić. Za kratko vreme, ovaj Dom Narodne skupštine će dobiti nacrt strategije, nadam se da će ga Vlada proslediti ovde. Prema tome, radimo jedan veoma važan posao.
Između ostalog, rekao je da sam greškom, maltene, bio na listi u toku izbora koalicije Preokret i da će biti sretan ako tako ostane itd. To je, naravno, njegovo pravo da to kvalifikuje kako hoće, ali je fakat da nisam zbog trgovine ili bilo kako, jer radim taj posao predsednika Nacionalnog agrarnog saveta bez naknade, nego zbog počasti, rodoljublja i patriotskih razloga…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Molim vas, predsedavajuća, da se ovo unese u zapisnik i da se kaže – Zaharije Trnavčević je izjuren iz koalicionog i poslaničkog kluba LDP…
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Trnavčeviću.)
… zbog toga što je onom primitivnom načelu – ko nije s nama, taj je protiv nas…

Hvala, gospodine Trnavčeviću.
Smatram da Poslovnik nije povređen.
Ukoliko želite da se izjasnimo u Danu za glasanje o povredi Poslovnika, to ćemo učiniti.
(Zaharije Trnavčević, s mesta: Da, želim da se izjasnite o povredi Poslovnika.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, po Poslovniku. Izvolite.

Povredili ste čl. 106. i 107. Ovo nije bila povreda Poslovnika, ovo je bila replika. Ako neko nije na sednici da uputi repliku, onda mu ne možete dati pravo po Poslovniku u vreme kada ne usvajamo zapisnik. Da li danas usvajamo, da li je sada na dnevnom redu usvajanje zapisnika?
Gospodin Andrić nije rekao da je gospodin Zaharije Trnavčević lažni predsednik Saveta za poljoprivredu, nego predsednik lažnog Saveta za poljoprivredu, da bude tačnije.
Ne želim da polemišem sa gospodinom Trnavčevićem. Na kraju krajeva, birački će sledeći put na izborima reći sve. Ali, nemojte dopustiti ovakvu povredu Poslovnika. Kada bude replike, onda treba da bude replike. Ne usvajamo zapisnik. Dozvoljavate repliku pet dana kasnije ili sedam dana kasnije. Izvinite, na šta ovo liči? Dajte da radimo po dnevnom redu.

Hvala.
Gospodin Trnavčević se javio povodom povrede Poslovnika i zato sam mu dala reč, a ne povodom replike.
Reč ima Aleksandra Jerkov.
Samo mi recite po kom osnovu, po povredi Poslovnika?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Po amandmanu.)
Samo mi dozvolite da pre nego što vam dam reč, da pročitam amandman.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Samardžić, Miroslav Petković, Radojko Obradović i Miloš Aligrudić.
Skupština AP Vojvodine je prihvatila amandman.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Hvala.
Današnja rasprava, gotovo 10 dana nakon usvajanja budžeta za 2013. godinu, zapravo, današnja rasprava u pojedinostima i svaki od podnetih amandmana govori o tome da smo bili u pravu kada smo započeli raspravu o ovom zakonu u načelu, da je stavljanje ovog zakona uopšte na dnevni red Skupštine Srbije bilo marketinški trik i bila farsa, s obzirom na to da je budžet usvojen pre 10 dana, što jasno pokazuje nameru predsednika Skupštine i predstavnika skupštinske većine da se o ovom zakonu uopšte ne raspravlja na ozbiljan način i da mu se ne daje jednak tretman, kakav imaju predlozi zakona koji dolaze od ostalih predlagača.
Naime, ukoliko bismo sada kada bude Dan za glasanje i usvojili ovaj predlog zakona, koji je podnela Skupština AP Vojvodine, sa amandmanima ili bez njih, to bi značilo da bismo morali da menjamo budžet za 2013. godinu. Jasno nam je nekoliko puta u toku rasprave o budžetu bilo rečeno da to ne dolazi u obzir.
Smatram da je današnja rasprava, rasprava po amandmanima na zakon koji za ovu Skupštinu nema nikakvog značaja, apsolutno nepotrebna, s obzirom na to da je ovim činom apsolutno ponižena Skupština AP Vojvodine kao Ustavom ovlašćeni predlagač zakona. To je nešto što ova Narodna skupština nije smela da dopusti i to je nešto na šta smo upozoravali.
Danas se pokazuje da smo bili u pravu. Zbog toga nećemo učestvovati u raspravi o amandmanima, s obzirom na to da je pre 10 dana usvojen budžet. Čitav predlog Skupštine AP Vojvodina i 120 ljudi koji u njoj rade i dva miliona građana koji biraju tu skupštinu je apsolutno obesmišljen.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Pastor, hoću da izrazim zadovoljstvo na početku činjenicom da je Skupština AP Vojvodine usvojila amandman DSS na ovaj predlog zakona. Što se nas tiče, time je promenila samo prirodu ovog predloga zakona koji ste vi predložili i dala mu je jedan novi kvalitet. Naš amandman glasi da se javni prihodi i primanja, javni rashodi i izdaci na teritoriji autonomnih pokrajina posebno evidentiraju.
Svrha ovakvog amandmana koji je predložila DSS ima za cilj da se prikažu ukupni prihodi i rashodi pokrajina u Srbiji, a u ovom slučaju govorim o pokrajini Vojvodini, iz razloga da se konačno vidi koliko se šta dobija. Za nas iz DSS nije sporno, još jednom da pomenem, 7% po Ustavu. Jedini put kada su isplaćivana ta sredstva bilo je za vreme Vlade DSS – Vojislav Koštunica, a ne za vreme vlade u kojima ste vi svi zajedno učestvovali u prethodnom periodu kada ste opet zakidali Vojvodinu. To je činjenica. Imamo potrebu da ponovimo da sve primedbe, tužakanja i rasprave koje slušamo ovde, pre svega sami sebe treba da pogledate u ogledalo i u oči i da kažete da ste vi najodgovorniji što ste pokrajinu Vojvodinu doveli u ovu situaciju da dobija manje od tih 7%.
Ovo što sada imamo je jedan kontinuitet koji je nastavljen od onog perioda koji je bio za vreme prošle vlade. Sada očekujete da se stranke koje su činile prošlu vladu i ovu vladu drugačije ponašaju u ovoj vladi nego u odnosu na prethodnu. Oni se potpuno isto ponašaju. Bila je za očekivati jedna ovakva situacija. Na vama je problem što ste vi tada podržavali onu vladu, ovu sada ne podržavate, i ovo je sada prilika za jedan politički sukob i pravljenje jednog političkog problema u situaciji kada se jedan deo vlasti u Vojvodini ponaša potpuno neprincipijelno i neodgovorno. Neodgovorno se ponašao tada, neodgovorno se ponaša i sada. Ako ste tada pristajali da dobijate manje od 7%, zašto sada pravite problem? Motivi su politički, a nije interes građana Vojvodine u prvom planu. Da je interes građana Vojvodine u prvom planu, vi biste se ovako isto ponašali jednako i pre dve, i pre tri godine kada ste dobijali manje od 7%.
Ovo pitanje više nije na terenu Ustava, zakona, ovo je sada priča na terenu politike. Neko pokušava od ovih 7% da napravi ozbiljan politički problem gde se preti da se o Vojvodini neće razgovarati, nego će se pregovarati. Kao da mi nismo u istoj državi i kao da za sve nas ne važi Ustav Srbije, nego neko hoće da se o Vojvodini pregovara. U Srbiji se neće pregovarati o Vojvodini. Mi Vojvođani to nećemo dozvoliti. Vojvodina je deo Srbije i tako će uvek i biti. O Vojvodini se u Srbiji neće pregovarati. Ovo je mesto gde ćemo razgovarati, ali morate biti svesni i da snosite posledice za ono što ste radili u poslednjih par godina, da sednemo svi da se dogovorimo kako ćemo prihode Vojvodine da uskladimo sa Ustavom Republike Srbije. To je ono što je tema i činjenica. Možda ste u pravu kada kažete da stavljanjem ovog zakona, raspravom ili glasanjem o ovom zakonu, posle Zakona o budžetu je potpuno besmisleno.
Potpuno je obesmišljen ovaj predlog zakona koji je morao da bude izglasan, pa makar odbačen ili ne bude usvojen u Skupštini, morao je da bude pre Zakona o budžetu, a ne da glasamo o tome posle kada je potpuno bespredmetno. Mogli smo o ovom zakonu da glasamo pre Zakona o budžetu. Naravno, ne bi bio usvojen ni tada, kao što neće biti ni sada, ali je morala neka procedura i neki redosled koraka da se poštuje. Ovde taj redosled koraka nije ispoštovan, a to ide na dušu većini u vladajućoj koaliciji, ali je moralo pre glasanja o budžetu da se kaže – mi na ovo ne pristajemo, 7% obračunavamo na način kako je to predviđeno budžetom i to je ono što mi prihvatamo.
Ono što smo mi tražili ovim amandmanom, a to je da se utvrde ukupni prihodi i rashodi koje ostvaruju pokrajine, u ovom slučaju pokrajina Vojvodina, od svih prihoda koji se ubiraju na teritoriji Republike Srbije. To je nešto što je za nas osnova da bismo mogli u budućnosti da raspravimo o prihodima Vojvodine. Da smo to imali znali bismo kako se troše sredstva iz Fonda za kapitalne investicije pokrajine Vojvodine, a ne da se izveštaj ove godine podnosi za period od 2006. do 2009. godine, iako je u obavezi svake godine da se podnosi izveštaj. Tu nikakve kontrole i evidencije nema. To su sredstva koja se transferišu u tih 7% iz Republike Srbije. To je jedna stvar.
Druga stvar, upozoravali smo prilikom rasprave na situaciju u Razvojnoj banci Vojvodine. Pokrajinska vlada je ipak donela odluku da se zaduži, da 150 miliona evra skrcka u Razvojnu banku Vojvodine i nakon toga je opet donela odluku o onome što je ministar Dinkić govorio, a na predlog koji je po novom Zakonu o zaštiti finansijskog sistema, da se Razvojna banka Vojvodine prisajedini nekoj drugoj banci. Znači, vi ste uspeli da potrošite pare i da uradite ono što ste mogli da uradite, a da niste potrošili te pare. Nalazimo se u situaciji da imamo jednu vlast u Vojvodini koja nemilice troši pare građana, nemilice ih troši u svrhu ostvarenja političkog cilja stvaranja Vojvodine kao jednog ambijenta koji može da bude na putu za odvajanje od Srbije, stvaranje jednog ambijenta koji vodi ka tome da Vojvodina dobije atribute državnosti.
Ne sprovođenjem odluke Ustavnog suda, Ustavni sud nije rekao da treba ukinuti finansiranje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, nego da pokrajina nema pravo da osniva, a samim tim i da finansira. Vi ćete naći paralelne izvore za finansiranje Vojvođanske akademije nauka. To ne mora da bude iz budžeta. Zavrnućete ruku nekim javnim preduzećima koja će da budu sponzori te akademije. Nismo ništa uradili, doći ćemo u situaciju da ta akademija postoji kao jedna institucija koja predstavlja jedan atribut državnosti pokrajine Vojvodine, što nekome cilj. Nekome je cilj da se pregovara o pokrajini Vojvodini, a ne razgovara. Ovo je mesto gde treba da razgovaramo i o poštovanju odluka Ustavnog suda i o finansiranju Vojvodine i o poštovanju Ustava oko tih 7%, da se utvrdi tačan spisak prihoda i rashoda pokrajine Vojvodine kako bi mi imali uvid kako se te pare troše. Nećemo da odlučujemo o tome. To je na građanima Vojvodine, ali moramo da imamo neki uvid u to kako se te pare troše. To su pare koje idu iz budžeta Republike Srbije i mi kao narodni poslanici, koji usvajamo budžet Republike Srbije, moramo da znamo kako se te pare troše.
Očekujem da, iako ovaj zakon neće biti usvojen, iako je glasanje o njemu usledilo posle Zakona o budžetu, obesmislili ste ovu raspravu sa ovim amandmanima i glasanje o tom zakonu, za narednu godinu svi sednemo i dogovorimo se kako će se tih 7% koje po Ustavu pripadaju pokrajini Vojvodini opredeliti i kako će se ona trošiti u interesu svih stanovnika Vojvodine. To je ono što bi trebalo svima nama da bude cilj i da se napravi jedan bilans prihoda i rashoda i da kao narodni poslanici imamo, ako ništa drugo, bar informaciju kako su ta sredstva raspodeljena i kako se ona troše, jer su to sredstva iz budžeta Republike Srbije. Mi za taj budžet odgovaramo kao narodni poslanici.
Stoga, izražavam zadovoljstvo, jer usvajanje ovog amandmana pokazuje spremnost da se možda nešto promeni u Skupštini Vojvodine, da se usvoji neki plan prihoda i rashoda koji bi omogućio nama, kao poslanicima, da imamo uvid u to.
Mi u DSS nećemo glasati za ovaj zakon, ali očekujemo od vladajuće koalicije, i od Skupštine Vojvodine, i od svih političkih aktera u Srbiji i Vojvodini da o Vojvodini razgovaraju, jer pregovore o Vojvodini nećemo dozvoliti, ali ćemo svakako biti ti koji će tražiti da se o Vojvodini u svakom razgovara i da se nađe rešenje koje je u skladu sa Ustavom i zakonom. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Pastor. Izvolite.

Gospođo potpredsednik, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim na mogućnosti da danas ponovo mogu biti ovde u okviru rasprave o ovom zakonu u pojedinostima.
Isto tako, želim da kažem, pre nego što se osvrnem na amandman, da nije dobro stvaranje atmosfere vijanja veštica. To što se AP Vojvodina preko Skupštine pojavljuje pred ovim cenjenim domom jeste najbolji dokaz za to da u okvirima elemenata sistema želimo rešavati otvorena pitanja i otvorene probleme.
Ovo na šta ste vi, gospodine Mihajlov, uputili, jeste deo političke kakafonije danas u Srbiji, ali mislim da se to ne može iskoristiti za stvaranje apriori negativističke slike o svakome ko ovo pitanje postavlja, pa makar to činio i u okvirima elemenata sistema, kakva je Skupština Republike Srbije.
S druge strane, moram da kažem da se mi sa ovim pitanjem nismo mogli ranije pojaviti, jer je zakon čiju izmenu sada iniciramo donet u septembru mesecu ove godine. To što vi upućujete na prethodni period, vezano za veličinu budžeta, to je drugo pitanje o kome smo raspravljali onda kada je usvajan budžet za 2013. godinu. Ovo je principijelno pitanje, ovo je pitanje ustavnosti, ovo je pitanje poštovanja Ustava, ovo je zakonsko pitanje, ovo je načelno pitanje, a nije pitanje vezano za količinu novaca.
Za razliku od onih koji su govorili o tome da je ponižavajuće da se ovo pitanje našlo danas na dnevnom redu, mogu da kažem da mene raduje ta okolnost. Raduje me okolnost ne samo zbog toga što se to danas desilo, jer smo devet godina pokušavali da to realizujemo, pa nismo uspeli, nego i zbog toga što u principu u istom momentu možemo da vidimo i puding probu.
O čemu se radi? Radi se o tome, dame i gospodo, da ovaj zakon, čiju promenu sada iniciramo, jeste knjiga recepata, koja propisuje kako i od čega se pravi puding. Taj zakon je promenjen u septembru mesecu i na bazi tog promenjenog recepta sada imamo puding za 2013. godinu u obliku budžeta za 2013. godinu i možemo da vidimo šta sad to znači.
Pre nego što bi se na to osvrnuo, želeo bih da kažem par rečenica u odnosu na amandmane. Pre svega, želim da izrazim zadovoljstvo što ste uložili taj amandman. Taj smo amandman prihvatili kao ovlašćeni predlagači, zbog toga što smo ubeđenja da taj amandman znači stvaranje šanse za sve nas zajedno da u čistu čašu ulijemo čistu vodu i da naprosto znamo šta je šta, da se približimo ambiciji da možemo da kažemo – čist račun, duga ljubav, da jednostavno znamo šta je koliko. To što Vlada ovaj amandman nije podržala, to što nadležni odbor ovaj amandman nije podržao, nije iznenađenje, ali je zato razočarenje. Mislim da to nije tehničko pitanje, nego je pre svega političko i principijelno pitanje. Iz tog razloga nam je žao što je takav stav i stvoren.
Isto tako moram da kažem da smo mi veoma lako prihvatili ovaj vaš amandman, zbog toga što smo u prethodnim godinama, od 2005. godine na ovamo, ovih sedam godina ukupno dvanaest puta kao pokrajinska Vlada inicirali dopunu elemenata pravnog sistema Republike Srbije upravo u ovom smislu, da se jednostavno tzv. pravilnik o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i rashoda sredstava tih računa dopuni sa ovom obavezom, da se jednostavno sistematično i razrađeno vode ove veličine. Sa tog aspekta, ova vaša ambicija iz amandmana jeste samo potvrda naše ambicije koju smo dvanaest puta do sada izrazili.
Ubeđeni smo da prihvatanje ovog amandmana znači jačanje preglednosti i transparentnosti, da znači razrešavanje jedne dileme vezane za to koliko se uplaćuje i koliko se dobija. Mislimo da je, ne samo u odnosu na AP Vojvodinu, nego i u odnosu na sve ostale jedinice, na kojim nivoima se mogu ova merenja vršiti, bilo neophodno da se to učini i iz tog razloga prihvatamo ovaj amandman. Sa naše strane mislimo da on doprinosi raščišćavanju ukupne situacije.
Kada sam malopre rekao, dame i gospodo, sa time ću završiti, da je ovaj zakon knjiga recepata za pravljenje pudinga, onda sam mislio na to da se kroz ovaj zakon praktično vidi kako se rastače ustavna garancija. Šta to konkretno znači u odnosu na budžet za 2013. godinu? Vidimo šta znači proizvoljno tumačenje člana 184. stav 4. Ustava Republike Srbije. To je za nas, pre svega, principijelno i ustavno-pravno pitanje, pitanje poštovanja vladavine prava i pitanje ozbiljnosti namere iza rečenice vezane za decentralizaciju, regionalizaciju i pitanje poštovanja prinicipa supstidijarnosti.
Zašto kažem da je ovo puding proba? Kažem zbog toga što je praktično na delu viđeno kako se mogu izgovarati rečenice vezane za to da je budžet u odnosu na Vojvodinu toliko velik koliko nikada nije bio u prethodnim godinama. Izgovarana je rečenica sa ovog mesta da je to nivo od 70 milijardi, čak i više. Mi to doživljavamo, izvinjavam se ako ću biti možda malo preoštar u definiciji, da je to praktično prvi korak ka nekoj realizaciji ambicije uvođenja protektorata nad Vojvodinom.
Činjenice govore o tome da je obim budžeta u odnosu na nivo koji bi bio, da u septembru mesecu nije izmenjen ovaj zakon, manji za devet milijardi dinara, a da u strukturi Vojvodina u sledećoj godini dobija 3,8 milijardi dinara manje za Fond za kapitalna ulaganja, nego što bi joj pripadalo da je ostao zakon neizmenjen pre septembra meseca ove godine.
Na kraju, dame i gospodo, želim da kažem da ne doživljavam, bez obzira na pretpostavljeni ishod glasanja, da je ovo vreme potrošeno u ovoj skupštini bilo uzaludno, nego doživljavam kao šansu za to da se ponovi ono što vidimo da se ponavlja ili pojavljuje u zadnjim mesecima, da su u prethodnom periodu neki ćutali, koji su danas praktično na liniji koju mi danas zastupamo. Lično sam ubeđen da će se u ovom smislu promeniti opšte javno mnjenje u ovoj skupštini i da će se u ovom smislu ovo pitanje urediti.
Zašto mislim da je to važno? To je važno zbog toga što ovo pitanje lično doživljavam u ustavno-pravnom i zakonskom smislu kao pitanje Rubikona. Kao što je u rimsko vreme postojalo pravilo da legija ne može da pređe reku Rubikon, tako mislim da je u ovom smislu ovo pitanje, pitanje poštovanja Ustava, pitanje poštovanja vladavine prava, sigurno jedno pitanje Rubikona i mislim da će se ovo pitanje kad-tad morati poštovati. Zahvaljujem.