Hvala.

Reč ima gospodin Aligrudić, replika. Izvolite.

Odustajem.

Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik Miroljub Stojčić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj zakon, ne zbog toga što je ministar iz redova SPS, nego jednostavno zbog toga što vidi da je donošenje ovog zakona jedino rešenje da se izađe iz ovog problema koji nas očekuje u narednom periodu.

Naime, svima nama je jasno da ni ovo ministarstvo, ni ova Vlada, ni ova Skupština nije dovela do toga da se duguje, prema proizvođačima lekova i i prema veledrogerijama, u visini od 13 milijardi dinara, ali je činjenica da ovo ministarstvo, ova Vlada i ova Skupština treba da nađe rešenje da se izađe iz ovog problema.

Efekti donošenja ovog zakona su zaista višestruki. Prvo, činjenica je, o čemu je govorio i kolega Mijatović, da će donošenjem ovog zakona i isplaćivanjem ovog iznosa od 13 milijardi dinara …

Gospodine Stojčiću, raspravu u načelu smo završili, pa ako možete da se vratite na amandman, molim vas. Hvala.

Činjenica je da ćemo sa ovih 13 milijardi dinara prvo rasteretiti zdravstvene ustanove, relaksirati ih da uđu u normalnu proceduru što se tiče nabavke i plaćanja lekova. Tu bih zamolio gospođu ministarsku da se zaista u narednom periodu čvrsto vodi računa o tome da se redovno i u skladu sa novim  zakonima koji će biti doneti vrši isplata lekova.

Ono što je zaista, čini mi se, veoma bitno i ono što treba reći danas, to je da će ovih 13 milijardi dinara, a to je rekao i ministar Dinkić kada je ovde bio prisutan, ići direktno ka proizvođačima lekova. U tom smislu, zaista mislim da danas treba da budemo jedinstveni u smislu donošenja ovog zakona, jer samo na ovaj način možemo obezbediti dovoljne količine lekova našim pacijentima. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Pričamo o tome da su zdravstvene ustanove, bolnice napravile dugove koje nisu platile, znači, da fond nije pokrio po vašoj proceni 13 milijardi dinara obaveza prema dobavljačima.

Zašto to nije urađeno? Zašto su nastali toliki dugovi? To je ključno pitanje. Verovatno razlozi za to stoje, što ili nije bilo dobro planirano, ili su probijene stavke, ili je nabavljeno nešto mnogostrukim cenama, nego što je trenutno na tržištu, na osnovu kojih su pravljeni planovi. Navešću samo dva konkretna slučaja gde su se odlivale pare iz Fonda zdravstva pa ćete verovatno proceniti da li je to tačno i da li ćete nešto učiniti po tom pitanju.

Prvi slučaj gde su se odlivale pare nekontrolisano jesu javne nabavke za dijalizne aparate, odnosno dijaliznog materijala za dijabetičare. U prvih 10 meseci prošle godine po osnovu javnih nabavki, na osnovu promenjenog Pravilnika o nabavci dijaliznog materijala ova država je oštećena za najmanje 150 miliona dinara. Kako? Tako što je fond verovatno u dogovoru sa nekim od lobista za određenu firmu promenio pravilnik i predvideo da se dijalizni materijal nabavlja isključivo za određene aparate koje proizvodi direktno jedan proizvođač.

akle, nacrtao je u tenderu ko može da dobije i ko može da bude dobavljač. Pošto su tako predviđeni uslovi tendera, naravno da su cene tog dobavljača za dijalizni materijal bile višestruko veće i da su svi drugi ponuđači bili odbacivani zato što ne ispunjavaju uslove jer se nacrtalo koji konkretno dobavljač može da ispuni sve uslove konkursa. Dakle, rekao sam po tom osnovu je 150 miliona dinara za 10 meseci prošle godine se odbilo više od para poreskih obveznika nego što je bilo potrebno.

Drugi osnov jesu hiperbarične komore. Hiperbarične komore u državnom zdravstvu postoje samo četiri, po mom saznanju i to sa jednim mestom, tri KBC Zemun i jedna u Gamzigradskoj banji. Pored toga postoje na četiri lokacije u Srbiji privatne hiperbarične komore sa 12 mesta, a Fond zdravstva je ugovorio i sa jednima i sa drugima korišćenje hiperbaričnih komora gde privatnih sa 12 mesta. Jedan tretman traje sat vremena, odnosno 48 pacijenata na sat, puta bar osam sati dnevno je negde oko 400 pacijenata dnevno, puta bar 250 dana, to otprilike dođe oko 10 hiljada tretmana i puta 80 evra koliko košta jedan tretman. Radi se o milionskim ciframa koje su otišle, a da to nije otišlo, na primer u državno zdravstvo.

Da paradoks bude veći ta jednomesna komora u Gamzigradskoj banji je pored 10 postelja koje treba da da na korist pacijentima, mogla da ugovori samo tri sa Fondom zdravstva. To su samo dva ilustrativna primera i na njima možete da vidite gde su se odlivale pare iz Fonda zdravstva i zašto su nastali ovoliki dugovi. Još jedan od razloga što ogroman broj lekara koji radi u državnom zdravstvu, radi paralelno i u privatnom.

Na primer, ilustrativan slučaj da recimo na teritoriji grada Niša, na žalost i na nesreću ovog naroda u toku jedne godine izvršeno preko dve hiljade abortusa. Od tih dve hiljade abortusa samo 50 je izvršeno u državnim, a ostatak u privatnim ustanovama. Cene abortusa nisu male. Zašto se to dešava? Zato što oni koji rade u državnom zdravstvu su naravno upućivali pacijente u privatne ordinacije da bi tamo plaćali i da bi uzimali mnogo više novca. U svim drugim oblastima je ista situacija. Sve dok se ne razdvoji privatno i državno zdravstvo u smislu da ne može jedan te isti čovek da radi i u državnoj i u privatnoj ordinaciji neće biti kraja ovakvim minusima koji će se praviti u fondovima zdravstva, u budžetima bolnica.

Pokriće se ovaj dug trenutno. Da li će za godinu dana nastati isti? Hoće, naravno. Zato što će biti nekontrolisanih javnih nabavki kao što su bile ove u prethodnom periodu i zato što će oni koji rade u državnom zdravstvu prebacivati pacijente u svoje privatne ordinacije. Sve dok se na taj način ne stane na put takvoj pljački, uvek će biti minusa u državnoj kasi. Pored onoga što ste rekli da ćete napraviti evidenciju ko šta i koliko duguje, molim vas da ispitate i sve slučajeve sumnjivih javnih nabavki u zdravstvu, a ima ih na stotine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se kao pacijent, dakle, nisam lekar. Mislio sam da danas raspravljamo pre svega o pravima pacijenata pa shodno tome i o pravima lekara da budu plaćeni za usluge koje putem zdravstvene zaštite treba da imaju svoje lične dohotke, zato što leče pacijente.

Mislio sam da su pacijenti u prvom planu, ispostavilo se da su lekari u pravom planu, a pacijenti u drugom. Razlog tome, najverovatnije što imamo u Skupštini previše lekara. U državi Srbiji živi negde 30 do 40 % ljudi na selu, zemljoradnika i imaju jednog predstavnika, tj. moju malenkost. Dakle, gotovo, što bi neki rekli iz opozicije, nemaju ni jednog kad sam ja u pitanju jer ja ne vredim ništa. Najverovatnije po njima. Ali, ljudi sa sela imaju jednog predstavnika, lekari očigledno imaju daleko više. Imajući u vidu sve to mislim da i mi pacijenti imamo neka prava i želim da tom prilikom izjavim sledeće.

Glasaću kao predstavnik jedne male seljačke narodne stranke i glasaću svakako da ovaj dug koji je napravljen u zdravstvu, za koji ćemo tek utvrditi kako je nastao, jednog lepog dana kada bude padala kiša, znači, nećemo ga najverovatnije utvrđivati kako su ti dugovi nastali za vreme vlasti i bivšeg režima, ali ćemo te obaveze pretvoriti u javni dug, to znači dug svih građana. Prebacićemo to kao na mrtvu kobilu i sad da vidimo ko će da plaća taj javni dug. Neće ga plaćati samo oni koji su osigurani, neće ga plaćati samo korisnici zdravstvene zaštite, već će ga plaćati svi građani, pa i oni koji nisu imali pravo na lečenje o ovom trošku. Dakle, plaćaće ga oni koji nisu uživali nikakav stepen zdravstvene zaštite ili oni koji su u potpunosti se lečili privatno, bez ikakvih usluga od strane zdravstvene zaštite Republike Srbije.

Hoću sledeće da kažem. Ne možete od ništa napraviti nešto. To može samo u politici, u realnom životu ne može. Dakle, u politici od nekoga ko je niko i ništa možete napraviti nešto, pa sad ko se prepoznao u ovome prepoznao se, ipak sam rekao i moju dušu sam nekako očistio. Ali, u zdravstvu to ne može, morate imati pare. Da bi imali pare moramo da ih zaradimo. Barem mi na selu znamo da za određene svrhe moramo da izdvojimo za javnu potrošnju, odnosno za zdravstvo, da moramo da izdvojimo neke novce, a te novce moramo prethodno da zaradimo.

Hoću da kažem da naš privredni sistem, ovde se lekari mogu svađati koliko će koji dom zdravlja dobiti, koliko će koja zdravstvena ustanova dobiti novca, koja će zdravstvena ustanova dobiti koji aparat, koja će dobiti više lekova, koja će dobiti veći oprost dugova. Vi se tu možete svađati danima ali nećete popraviti stanje u zdravstvu sve dok se zajedno ne dogovorimo da stvorimo neku novu državu Srbiju koja će biti zemlja šansi. Dakle, gde će ljudima između ostalog biti dostupno i zdravstvo, dakle, besplatno zdravstvo, kao školstvo, kao i neke druge stvari.

Takođe, hoću da kažem da je bilo mnogo zloupotreba, da se zdravstvo koristilo u izbornoj kampanji, pa je najverovatnije i proizvod svega toga i povećani broj lekara u ovoj skupštini, ne želeći nikoga da zbog profesionalnog zanimanja, da mu umanjim vrednost, dakle, sama struktura je malo prema biračkom telu nepovoljnija, ali to je najverovatnije rezultat toga da je zdravstvo malo više politizovano, nego što bi trebalo da bude.

Recimo, kod mene u Inđiji u Domu zdravlja, redovno za izbore organizuju "bazare zdravlja", gde učestvuje u korist jedna partija koja sada više nije na vlasti, oni su organizovali "bazare zdravlja"…