Hvala.

Reč ima ministarka Đukić Dejanović. Izvolite.

Uvažena poslanice, dozvolite da se složim da poljoprivrednici nisu zaista izjednačeni i kada su osigurani po ostvarenju svih svojih prava iz zdravstvenog osiguranja.

Na primer, poljoprivrednik koji je operisan zbog kardiovaskularne bolesti, nema pravo na naknadu, a neko ko nije u ruralnoj sredini, ima pravo na bolovanje. To imamo nameru, naravno, da menjamo i to ćemo menjati, a posle teške kardiovaskularne intervencije, poljoprivrednik najmanje dva meseca ne može imati fizički napor, zna se kakav je posao.

U tom delu, možemo se složiti da ova subpopulacija naših građana, poljoprivrednika, nije izjednačena po pravima iz osiguranja, odnosno treba raditi nešto na popravljanju tih parametara i mislim da u ministarstvu već radimo i mislim da ćemo ubrzo naći rešenje i učestvovaće u tome i Ministarstvo poljoprivrede.

Vaš amandman, a u vezi sa članom 22. zakona, se odnosi zapravo na ona lica koja nemaju sopstvene prihode. Moram reći da poljoprivrednici koji, doduše, daju doprinose na najnižu osnovicu, duguju u ovom momentu 27 milijardi i 200 miliona. Dakle, i oni koji su formalno nosioci prava na osiguranje, nisu bili u stanju da tu svoju obavezu, doduše, kao i pravna lica, kao i preduzetnici, koji svi skupa duguju 139 milijardi, taj dug sa kamatom iznosi toliko. Malo pre sam rekla da je sam dug bez kamate 65 milijardi.

Dakle, članom 22, imali smo nameru da ona lica, koja nisu nosioci osiguranja, budu zaštićena kada su u pitanju određena prava, imunizacija, skrining tehnike, primena ranog detektovanja bolesti, i naravno da mislimo da samohrani roditelji dece do sedam godina, ako nemaju sopstveno osiguranje, treba da se nađu u ovoj kategoriji.

Ako bismo ubacili i sve poljoprivrednike, onda bismo eliminisali one koji već učestvuju u procesu osiguranja, a selekcija među njima bi bila vrlo teška. To što neko ima pet ha zemlje, nije u stanju da obradi, s jedne strane, ili što neko ima svega hektar, pa se dobro organizovao i daje mu mogućnost da uplati svoj doprinios, prosto ne postoje kriterijumi, koji bi nas usmerili na to, koje bi sve to kategorije poljoprivrednika bile.

Činjenica je da nismo mogli da napravimo diskriminaciju između poljoprivrednika i drugih građana, ni pozitivnu ni negativnu, i zbog toga nismo prihvatili ovaj amandman.

Hvala.

Reč ima Milica Vojić Marković, replika. Izvolite.

Hvala gospođo ministar na odgovoru, koji me je samo delimično  zadovoljio.

Meni je potpuno jasno da ste vi nasledili potpuno ruiniran sistem, koji je devet godina jedan ministar, iz jedne stranke uredno ruinirao, tako da ne možete da mi kažete da sad imate sredstva kako biste ovo stanje popravili.

Ali, ja sam računala na vašu dobru volju. Ako već imate dobru volju da 13,5 milijardi pretvorite u javni dug, zašto ne bismo onda razmišljali i o nekom javnom dugu, koji će poljoprivrednicima omogućiti da dobiju zdravstveno osiguranje, naravno onima koji zdravstveno osiguranje nemaju.

Ja sam vrlo upoznata sa istraživanjima zdravlja u ruralnoj Srbiji, i znam da postoje kriterijumi po kojima je "Batut" radio, možda bi mogli i vi da pogledate te kriterijuma i da ti kriterijumi budu i pokazatelji vama, kako bi ova kategorija ljudi ipak imala pravo, makar da uđe u ove programe koje ste naveli.

Hvala.

Reč ima ministarka Đukić Dejanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, htela bih i vas i građane Srbije da podsetim da smo 2011. godine doneli zakon po kome onog momenta kada neko počne da plaća zdravstveno osiguranje, on zapravo ima sva prava iz zdravstvenog osiguranja, ne ulazeći eventualno u neizmirene dugove ranijeg poslodavca i bilo koga, tako da smo tu jednu meru koja je sveobuhvatna i koja nije pravila diskriminaciju na zakonodavnom planu mi ovde u parlamentu učinili 2011. godine.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Predrag Mijatović. Izvolite.

Hvala lepo.

Javljam se po amandmanu gospođe Vojić-Marković.

Vidite, ima dve stvari, vrlo smo širokogrudi kada dajemo prava ko ima mogućnost da se solidarno leči. Da se pogrešno ne razumemo, nemam ništa protiv tih proširivanja prava, treba da ih proširimo. Međutim, kada se pojavi, kao što smo malo pre diskutovali, manjak, onda smo vrlo rigorozni i tražimo ko je kriv. U tom dualizmu bi morali da se odlučimo hoćemo li solidarno zdravstveno osiguranje u Srbiji ili hoćemo američko osiguranje? U Americi znate kako je sa osiguranjem, kada potrošite pare koje ste uplatili, oni kažu – gospodine ili gospođo, hoćete li da doplatite ili su vam vrata s one strane? Kod nas toga nema. Mi imamo solidarno zdravstveno osiguranje i tako treba imamo, ali onda moramo da shvatimo da možemo da proširimo prava, ali da moramo i da solidarno snosimo dug koji to zdravstvo upravo pravo baš zbog neke humanosti kojom treba da se dičimo, odnosno humanosti u zdravstvu. Hvala lepo.

Hvala.

Narodni poslanik Milica Vojić-Marković, replika. Izvolite.

Kolega, ne znam da li ste me dobro razumeli, nisam govorila ni o američkom sistemu, ni o solidarnom sistemu, nego o poštenom sistemu.

Mi ovde dolazimo u celu priču zbog toga što neko nije radio pošteno. DSS se zalaže ne za to da mi ne radimo solidarno i da solidarno lečimo ljude, nego zato da onaj ko je pravio ovo što je pravio, silne koruptivne zahvate, radnje i slično, odgovara za to. Onda kada on bude odgovarao za to, onda možemo da pričamo i o svemu drugom. Dok mi budemo solidarno pokrivali to što je neko radio takve koruptivne zahvate, nećemo moći da govorimo o poštenom zdravstvu, niti o tome da čovek koji je platio zdravstveno osiguranje ima pravo na zdravstvenu uslugu. O tome se radi. Mislim da me u tom domenu niste baš najbolje razumeli. Hvala vam.