Hvala.

Reč ima narodna poslanica Slavica Saveljić. Izvolite.

Takođe, podržaću stav Ministarstva zdravlja i Vlade Srbije. Smatram da je jako dobro što se lokalnim samoupravama daje mogućnost da finansiraju jedna broj zdravstvenih radnika. Zašto podvlačim "daje mogućnost"? Zato što je ovo jedna od retkih propisa koji u sred budžetske godine nije lokalnim samoupravama decidirano samo preneo ovu obavezu, već je dao mogućnost da one u skladu sa svojim mogućnostima, u skladu sa svojim potrebama procene da li su u stanju to da iznesu. Mi smo u decentralizaciju uglavnom krenuli od decentralizacije obaveza i svako malo po jednu novu obavezu nametali lokalnim samoupravama, a da to nije pratilo adekvatno i prenos namenskih transfera.

Dakle, u tom smislu podržavam ministarku zdravlju, što je kroz ovaj zakonski propis upravo lokalnim samoupravama dala mogućnost. Dakle, nije dala jednu izričitu obavezu.

Smatram da od toliko lokalnih samouprava u Srbiji svakako da one sve neće biti u jednakoj poziciji da ovaj zakonski akt podrže ili ga primene, ali u Srbiji ima 157 domova zdravlja. Sigurna sam da će neka lokalna samouprava ovde pronaći mogućnost da prema ovom zakonskom propisu i postupi.

Dakle, mi nećemo podržati amandman, smatrajući da je ovaj predlog, koji ste vi dali, adekvatniji za ovaj trenutak. Hvala.

Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstva smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Gospođo ministre, složićemo se da je staranje o sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji izvorno državni posao. Složili smo da je Fond za zdravstvo ruiniran, kako je to neko od kolega rekao, pre svega zbog toga što nije bilo jasne kontrole priliva sredstava, što nije postojala jasna kontrola kako se ta sredstva troše. Zbog toga sada 13 milijardi dinara sredstava svih građana Srbije koji plaćaju po bilo kom osnovu budžet, vi to pretvarate u javni dug.

Rekli ste da se usvajanjem ovih zakona omogućava vama bolja kontrola, da ćete dovesti taj sistem u red. Hoćemo da vam verujemo, ali za šest meseci ćemo vas pitati ovde da li ste sproveli to što ste ovde obećali.

Gospodin Obradović je malopre pričao, ovo je još jedan član u kome stoji odrednica "može".

Mi iz DSS apsolutno nemamo ništa protiv što vi na ovaj način hoćete da povećate odgovornost i autonomne pokrajine, i gradova i opština, ukoliko imaju mogućnost da preuzmu na sebe određene obaveze i ukoliko mogu da ih finansiraju.

Postavljamo pitanje – odakle novac onim opštinama i onim gradovima koji neće moći da pokriju sve ovo što ovaj zakon predviđa? Odakle će jednoj maloj opštini biti u okviru budžeta opredeljena sredstva da organizuje službu hitne pomoći, recimo, u nekom planinskom kraju Republike Srbije? Zbog toga smo dali predlog da se iz transfernih sredstava, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, ove nadležnosti finansiraju.

Podsećam vas da je u zadnjih pet godina, od Vlade gospodina Cvetkovića, znatan iznos transfernih sredstava lokalnim samoupravama ukinut. Mi smo u preko 100 opština i gradova podneli krivičnu prijavu protiv tada aktuelnog predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića i ministarke finansija, koja je bila u tom trenutku, zato što su zakidali sredstva našim lokalnim samoupravama, zato što postoji život mimo Beograda, južno dole, da i tamo žive neki građani, da i oni treba da se leće, da i oni treba da čiste puteve i da njihove lokalne samouprave treba normalno da funkcionišu.

Nezavisno pravosuđe, gospođe Malović, nije na to reagovalo. Videćemo da li će Selaković nešto promeniti u tom pravcu. Zato tražimo, ostavljamo mogućnost da oni koji mogu, neka to rade. Oni koji ne mogu, dajte im mogućnost, bar za ove hitne stvari da dobiju sredstva iz budžeta, kako bi mogli da organizuju tako jednu bitnu službu kao što je hitna pomoć, a naravno, i neke druge stvari.

Niko ne spori da ukoliko postoje sredstva, da se zaposli neki zdravstveni radnik, medicinska sestra, stomatološki tehničar ili ne znam ko već. To uopšte nije bila ideja ovog amandmana.

Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović. Izvolte.

Poštovani poslaniče, sa vama bih se potpuno složila, kada vaš predlog ne bi značio povećanje budžeta. Samo da ima više para, to sve što ste rekli je idealno i mnogo bih lagodnije radila, kao ministar, ovaj posao.

Gospodin Petković, replika. Izvolite.

Gospođo Đukić Dejanović, bojim se da se nismo razumeli. Ovim amandmanom uopšte ne tražimo veća sredstva u budžetu. Nisu potrebna veća sredstva u budžetu, potrebno je da se kontroliše kako se troše sredstva u budžetu, da se ona racionalno troše, da se ne rasipaju, a ne pojedine privilegovane opštine, u zavisnosti od toga čiji lider stranke ima svog gradonačelnika u nekom mestu, može da dobije veća sredstva i za održavanje puteva, i za zdravstvenu zaštitu i za neke projekte, a mi pilići koji nemamo svoje predstavnike u Vladi, recimo, ne treba da dobijemo dinar. O tome se radi.
U okviru planiranih sredstava, predviđenih budžetom, ukoliko se napravi racionalizacija, trošenjem sredstava u novom zapošljavanju, onda može dovoljno sredstava da se nađe i za ovo.
Ove krivične prijave ćemo rešavati, kažem, sudskim instancama Republike Srbije.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Gospođo ministarko, kolege poslanici, kada govorimo o ovom članu, mislim da previđamo jedan problem koji je u osnovi ovakvih zakonskih rešenja, a to je da, kada centralni nivo vlasti nema dovoljno novca da ono što jeste nadležnost centralnih vlasti isfinansira, onda imamo prenošenje nadležnosti na lokalne samouprave.
Kod nas su puna usta te centralizacije, a u stvari decentralizujemo neke poslove i nadležnosti onda kada centralni nivo vlasti kaže – za ovo više nemamo novca. Jako bi bilo dobro kada bi centralni nivo vlasti, kada bi republički budžet mogao da finansira ono što jesu normativi, ono što je minimum nekog standarda, a onda da se kaže lokalnim samoupravama – ako imate mogućnosti, možete i više. S tim, na to hoću da upozorim, što onda možemo da dođemo u situaciju da npr. Ustavni sud kaže da je to neustavno. Nažalost, nemamo razumevanje ni najviših sudskih organa ove vlasti šta je decentralizacija, šta je obaveza centralnih nivoa, šta je obaveza lokalne vlasti?
Kod nas kada neki grad ili opština imaju sredstava ili vode takvu politiku da npr. Hoće da pojačaju neka prava iz socijalne zaštite, hoće bolje da štite npr. Neke grupe građana, kao što su penzioneri sa najmanjim primanjima, kada hoće svoje dodatne pronatalitetne mere finansiraju, to je onda neustavno.
Imamo nekoliko problema, od nerazumevanja šta je uloga centralnih i lokalnih nivoa vlasti, do problema da centralni nivo vlasti nema uvek dovoljno sredstava da ono što je njihova nadležnost isfinansira, do toga da lokalne samouprave koje mogu da urade nešto više, budu diskvalifikovane kao vlasti koje se neustavno ponašaju. Hvala.