Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju je jako star i jako loš, jako konzervativan.
U današnjoj diskusiji i u pređašnjoj nedelji većina poslanika koja je diskutovala se složila da je zakon prevazišao potrebe građana Srbije, da je prevazišao potrebe sistema zdravstva u Srbiji.
U ime DS vas pozivam, ministarka, da u nekom narednom periodu, uz konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, sa predstavnicima poslaničkih grupa koji su u sektoru zdravstva, da pokušamo da napravimo plan reforme ovog sistema, jer ovaj sistem nije dobar.
Ako smo sada čuli da poljoprivrednici... Koleginica je uložila amandman za poljoprivrednike. Znači, poljoprivrednici nisu jednako zaštićeni našim zdravstvenim sistemom. Koleginica je našla jednu rupu u zakonu gde jedna grupacija naših građana nije zaštićena adekvatno.
Mi se zalažemo za zdravstvo koje će biti dostupno svim građanima. Moramo da napravimo takav sistem da ne možemo da kažnjavamo te seljake samo zato što nemaju para da plate taj doprinos i onda nemaju para da plate doprinos, nemaju mogućnosti da overe knjižicu i oni su na ledu, ne mogu da uživaju ta prava.
Lično smatram da, pored koleginice što je rekla za poljoprivrednike, nisu samo poljoprivrednici problem, nego su problem i njihova deca i njihove žene.
Usta su vam puna i nama i vama i svima da je borba za decu i borba za žene. Kada poljoprivredni proizvođač ne plati doprinos, on ne ostvaruje prava ni za svoje dete, ni za svoju ženu.
Član 68. Ustava Republike Srbije, vrlo često ga citiram, kaže da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji itd. imaju prava da se leče u Srbiji.
Jeste da je država siromašna, ali moramo da nađemo način da taj najosnovniji paket zdravstvenih usluga bude dostupan svim građanima, čak i ako nemaju zdravstveno osiguranje, potrebno je. Ako je neko bolestan, zalažem se da nemamo sistem zdravstva kao u Americi, koji je jako surov. Srbija mora da ima sistem zdravstva koji je dostupan svim građanima i da taj neki osnovni paket bude dostupan svima. Znači, da se ne dovede u situaciju neko ko nema zdravstveno osiguranje, po osnovu da li je poljoprivrednik ili da li je privatnik, pa nije platio doprinose, onda ni njegova deca ne mogu da se leče.
Posebno ću se u jednoj narednoj diskusiji obratiti vama za problem studenata koji ne mogu takođe da se leče. Tema je amandman za poljoprivrednike. Lično podržavam ovu inicijativu. Znam da nema para u budžetu i znam da je zakon loš. Moramo da nađemo načina da se nađe rešenje da ti ljudi... Svi mi kažemo da su poljoprivrednici najvažniji za Srbiju. Mi smo poljoprivredna zemlja, nismo neka industrijska zemlja, poljoprivrednici su broj jedan.
Gospodin Rističević nije tu da brani sada to, ja sam lekar, nema veze što nisam poljoprivrednik, taj poljoprivrednik nas hrani. On hrani Srbiju. Zahvaljujući tom poljoprivredniku je Srbija izdržala više od 20 godina ekonomsku krizu, izdržala je bombardovanje i tom poljoprivredniku moramo da vratimo to dostojanstvo, da se leči u sistemu zdravstva Republike Srbije. Hvala vam puno.
