Hvala.

Reč ima gospodin Aligrudić, replika. Izvolite.

Da ne bi bilo nerazumevanja, ne znači da će to biti dva puta plaćeno iz Fonda, niti znači da će građani dva puta platiti svoje zdravstveno osiguranje. To je figurativno rečeno, a suštinski je to možda još gore. Jer, ako se preuzme 13 milijardi duga, preuzima se kao javni dug. Odakle se javni dug realizuje? Iz budžeta. Kako se puni budžet? Parama poreskih obveznika. Vrlo prosto.

Meni je interesantnije pitanje od tog pitanja, kada već postavljamo pitanja, i time završavam, kako je moguće da u jednom delu sistema nema duga, na primer u Šapcu, a da je u drugom delu sistema taj dug neprebolan? Mi smo postavili pitanje odgovornosti. Da bi mogli da postavimo pitanje odgovornosti do kraja, zato smo u ovom amandmanu, kolega, tražili da sastavni deo dokumenta ovog zakona bude pregled svih dugovanja zdravstvenih ustanova, da se time stvori obaveza za Vladu da to učini, jer je to početak utvrđivanja nečije odgovornosti za to. To je suština priče.

Naravno da se dvostruko plaćanje realizuje iz iste kase. Postoji više kasa, ali se u sve te kase pare slivaju iz naših džepova kao poreskih obveznika. Nije to sporno, samo je sporno to što taj novac negde nestaje i troši se na nešto što građani nisu tražili. Kupuje se nešto i po ceni i na način i u količinama koje nisu u planu, koje nisu predviđene. Da li je pitao neko vas, nas kao korisnike zdravstvenih usluga da li to može tako da se radi? Očigledno da nije.

Hvala.

Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, još jedanput samo radi lakšeg razumevanja, Republički zavod za zdravstveno osiguranje će na kraju godine u dinar znati koliki je dug napravila svaka ustanova. Sada se zna do ovog momenta, ali to se naravno menjalo iz razloga o kojima smo svi mi danas ovde pričali. Taj dokument o tome koliko koja ustanova duguje dostavlja se Ministarstvu zdravlja, a Ministarstvo Vladi. Obavezujem se da taj dokument dostavim i poslanicima. U onom momentu kada budemo imali definitivni dokument i nezavisno od svih poslaničkih pitanja, poslanici će imati uvid u to koliki je dug svake zdravstvene ustanove u Srbiji.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.

(Radojko Obradović, s mesta: Mogu li ja kao podnosilac amandmana?)

Gospodine Obradoviću, dobićete reč, ali idemo po redosledu.

Izvolite.

Javio sam se po Poslovniku, zahvaljujem, ali mislim da je već sad kasno. Javio sam se onda kada je bila rasprava između kolega. Povreda Poslovnika, član 106. - svaki poslanik je dužan da govori o temi. Ne znam zašto se u nekom trenutku izgubilo to. Imamo jako bitan amandman, jako bitnu stvar. Najzad smo dobili odgovor i zahvaljujem na tome. Mislim da je to odlična stvar, najzad ćemo dobiti odgovor a to ko šta i koliko duguje.

Ponovo ponavljam, teško vama ako vas bude branio gospodin Radovanović. Molim da se on više ne javlja, kada god neko nešto vas pita, on skoči da vas brani. Mislim da nema nikakve potrebe, a ni smisla, svi smo ovde ravnopravni i možemo ravnopravno da razgovaramo. Molim vas da se pridržavamo reda. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Pošto je još uvek reč o amandmanu koji smo gospodin Petković i ja podneli, nisam lekar, ne znam da li imam pravo da govorim o svom amandmanu. Ako imam, onda ću nastaviti.

Podržavam ovo što ste vi rekli. Vi ste u stvari suštinski prihvatili naš amandman, ali gospodin Petković i ja smo se dogovorili, mi ćemo vrlo rado kroz tehničku redakciju promeniti ovaj rok sa 30 na 45 dana. Neka to postane sastavni deo zakona i onda je rasprava od sat i po imala nekakvu korist i bila je plodna.

Hvala.

Reč ima ministarka gospođa Đukić Dejanović.

Zakon je predvideo određene termine. Ministarstvo finansija je čvrsto pri ovom stavu. Vlada je prihvatila stav Ministarstva finansija i, nažalost, ne mogu prihvatiti amandman.