Gospodine predsedavajući, naslušao sam se ovde koječega. Mislim da sam bio figurativan, slikovit, da tu nema ništa zlonamerno sa moje strane.
Za poslednje četiri godine prekomerna administracija izdavanja građevinskih dozvola otežavala je mogućnost bilo kakvog oporavka građevinske industrije. Srbija danas mora steći političku hrabrost i finansijske snage koliko ima da se upusti u bilo kakve projekte, jer ovo danas je samo ostatak nekada ponosne srpske visokogradnje i niskogradnje.
Nekada su naši građevinci u svetu ostvarivali veliku deviznu korist i veliki devizni priliv. Nekada su građevinski radnici, posebno terenci, na kraju svakog meseca sa ponosom dolazili kod svojih porodica sa punim kovertama, sa poklonima, uzdignute glave. Danas ti isti građevinski radnici na kraju meseca svojim bližnjim se vraćaju bez plata, pognute glave, bez poklona, praznih džepova. Nekada je naša infrastruktura zahvaljujući niskogradnji bila vodeća na Balkanu i u Istočnoj Evropi. Danas smo 130. i 135. u svetu po prugama i infrastrukturi.
Bivši režim je lustrirao radnike iz fabrika, tekstilce, metalce, građevince sa gradilišta, lustrirali su seljake iz njiva. Danas su oni koji su prepolovili građevinsku industriju za 70% smanjili proizvodnju građevinskog materijala, drže ovde pridike. Uništili su sve, reketirali sve, bez ikakvog stida, da čovek ne poveruje, kao da su marsovci vladali ovom državom. Oni neće da nam oproste ni svoje greške. Srbija je nekad bila ponos u građevinskoj industriji. Sa su oni ostali, bili bi kao likovna akademija. Sa njima bi se mogli slikati.
Na kraju, s obzirom da su ovde citirani razni izvori, i ja ću da pročitam jedan citat. "Deset godina ovom zemljom vladaju najgori. Deset godina ovom zemljom vlada bruka i sramota. Skoro deset godina bilo nas je stid da budemo građani ove zemlje. Više nemamo razloga, sklonili smo ih. Oni su bili mehanička prepreka na našem putu, banda uzurpatora koja još uvek ne zna da je smenjena." Hvala.