Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, narodni poslanici, ja ću se zadržati samo na jednom Predlogu zakona, u svojoj diskusiji. To je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke po zaduživanju javnog preduzeća Elektroprivrede Srbije za projekat unapređenja tehnologije eksploatacije u rudarskom basenu Kolubara u cilju povećanja efikasnosti i termoelektrana i smanjivanja uticaja na životnu sredinu. Želim da u ime svoje poslaničke grupe ukažem na nekoliko stvari kada je u pitanju ovaj zakon.
Prvo, naš principijelan stav, stav SPS, da kada su u pitanju zaduživanja, uvek to posmatramo na dva načina, iz dva ugla. Prvi, zašto se zadužujemo? Ako je to za investiciona ulaganja, mi to podržavamo. Ako je za potrošnju, mi smo protiv toga. Ovde je očigledno u pitanju investiciono ulaganje i zato ga podržavamo.
Drugi razlog, je taj, ili drugi naš način, pristup, u sagledavanju ovog pitanja je u tome, da li onaj koji koristi sredstva, može taj zajam vratiti? Drugim rečima, da li država kada daje garanciju za jedan zajam, sama ima garanciju da će onaj ko ta sredstva koristi moći vratiti?
S obzirom da se radi o jednom moćnom gigantu, privrednom, energetskom, uveren sam da će to moći.
Drugo što želim da kažem, da podržim ovaj pristup. Gospođa ministarka je na početku izlaganja rekla da on još datira od ekspozea premijera Ivice Dačića, prilikom iznošenja programa Vlade, potreba, velika neodložna potreba Srbiji da se postignu privredna aktivnost, da se ulaže u infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu, privredu u celini. Jer, samo ona može da pravi novu vrednost, može da zapošljava, može da pravi pare, pa će onda lakše biti praviti i budžet.
Mi to podržavamo i pozdravljamo, pogotovo svedoci smo u ovoj oblasti da je već krenuo taj investicioni ciklus. Svedoci smo revitalizacije Bajine bašte, Đerdapa, evo Kostolca, evo sad i u rudarskom basenu Kolubara.
Verujemo, da će se vrlo brzo naći na dnevnom redu i potvrđivanje sporazuma sa Vladom Italije, oko ulaganja u potencijale Srbije. To će biti jedan veliki zamajac za privredu Srbije.
Gospođa ministarka je rekla u svom obrazloženju, ja ću možda nešto ponoviti, da unapređenje tehnologije eksploatacije rudarskog basena Kolubara, u cilju povećanja efikasnosti te elektrane i smanjenje uticaja na životnu sredinu, da taj projekat ima tehnološki i ekološki i socijalan značaj. Tehnološki, jer bi došlo do povećanja, naravno, kroz homogenizaciju uglja, došlo do povećanja energetske efikasnosti, a ekološki, jer bi se smanjili uticaji na životnu sredinu. Upravo, želim nekoliko reči da kažem o ovom drugom, želim da javnosti Srbije predstavim taj kraj koji obuhvata takoreći pet opština, Lazarevac, Obrenovac, Ub, Lajkovac, delimično i Ljig, koji je prepoznatljiv u Srbiji po tome što ima jedan moćni privredni energetski gigant koji proizvodi električnu energiju više od pola potreba Srbije. Želim da predstavim taj kraj i na drugi način, kao kraj koji za posledicu toga ima devastirano područje u potpunosti.
Šta želim da kažem? Znate, područje opštine Lazarevac, delimično Ub i Lajkovac poseduje značajne energetske potencijale na bazi kojih su razvijeni ogromni površinski kopovi za eksploataciju uglja. Uz to i snažan jedan termoenergetski sistem, TE "Nikola Tesla" A i B, i "Veliki Crnjani". Dakle, radi se o jednom moćnom ekonomskom privrednom gigantu, poznatom po tome što proizvodi više od 50% potreba struje za Srbiju. Radi se o ljudima koji su požrtvovano radili svoj posao i na temperaturi od plus 50 i na minus 30, da bi Srbija imala stabilnu energetsku situaciju, da bi imala dovoljno struje, sva priznanja u vezi sa tim.
Istovremeno, moram da skrenem pažnju javnosti Srbije, da upravo ti veliki privredni energetski giganti su postali značajan činilac degradacije životne sredine. Svakodnevno se izlučuju velike količine gasova, pepela, prašine i otpadnih voda koje zagađuju vazduh, zemljište i vodu, i podzemne i površinske.
Sagorevanjem uglja u TE "Obrenovac" i "Velikim Crnjanima", stvaraju se ogromne količine pepela koje delom izlaze kroz dimnjak, dok se preostale količine odlažu na deponijama. U pitanju je preko 200 tona raznih čestica koja izlaze dnevno kroz dimnjak i preko 17 hiljada tona pepela dnevno.
Dakle, ako se tome ima u vidu da se deponije ne tretiraju na odgovarajući način, jer su ogromne, po nekoliko stotina hektara, nažalost prave ih i kao višespratne, a ne kao što se u savremenom svetu radi, kasetne, manje, ali kasetne i kada se sve to ima u vidu, pri nepovoljnom pravcu vetra, a uvek je na tom području za nekoga ne povoljan pravac vetra, celo područje zasipa velikim količinama pepela koje sadrže i teške metale.
Ovih nekoliko podataka sam izneo iz razloga da javnost shvati da to područje, tih pet opština Lazarevac, Obrenovac, Ub, Lajkovac i Ljig, je prepoznatljivo i po degradiranoj životnoj sredini. U pitanju je preko 200 hiljada ljudi koji žive na tom području. U pitanju je područje gde je ugrožen i vazduh i zemlja i voda, nema četvrto.
Šta sam želeo ovim da kažem? Radi se o čitavim naseljima koja su preplavljena time, Grabovac, Dren, Skela, Veliki Crnjani, Stepojevac, Leskovac, Vreoci i da ne nabrajam dalje. Šta je moja poruka?
Moja poruka je, podržavajući ovaj Predlog zakona, jeste da ga podržavamo iz razloga što sredstva koja se dobijaju, ulažu se u investicije, u investicioni ciklus, to napravimo neku novu vrednost u tehnološki poboljšani proces proizvodnje električne energije, jer kroz homogenizaciju uglja, smanjuje je se potrebna količina za istu količinu proizvedene struje i ekološki i socijalni momenat, o čemu je gospođa ministar govorila.
Želeo sam da uputim dve poruke. Svaki projekat u ovoj oblasti, koji dođe pred ovu skupštinu, gde pokreće takav jedan ciklus, mora da ima obavezno i zaštitu životne sredine, ekologiju. Zato pozdravljam ovo, da ima takav jedan pristup, onaj koji je sklapao taj ugovor i onaj koji je davao pare, da je obezbeđenje zaštite životne sredine, jedan od uslova da se dobije kredit.
Druga poruka, za ovo devastirano područje, ovo je dobar korak, ali nije dovoljan. Država mora da se suoči sa tim velikim problemom i da ga uzme u rešavanje.
Podržaćemo Predlog zakona iz svih ovih razloga, a želeo sam samo još jednom da predstavim da to područje nije samo proizvodnja struje, nego i uništavanje životne sredine i to paralelno mora da se rešava. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u svom uvodnom izlaganju, gospođa ministarka, vi ste vrlo malo rekli o zakonima koji su danas na dnevnom redu, ali zato smo kao narodni poslanici imali prilike da čujemo i to je sa moje strane lepo što ste rekli, da vi volite što ste u Narodnoj skupštini danas, gde sede poslanici iz različitih gradova Srbije, i da je neka praksa koju ste imali u prethodnom periodu, a to ste obrazložili time što u sadašnjoj situaciji u kojoj je država, često su bili finansijski, privredni zakoni na dnevnom redu ovog parlamenta.
Imali ste prilike od narodnih poslanika da čujete o problemima vezanih za gradove iz kojih dolaze. Žalosno je, gospođo ministarka, što vam poslanici govore samo o problemima. To, prosto, ukazuje u kavom stanju je naša država. Od trenutka kada je formirana ova Vlada, mi imamo sve gore i gore stanje u našoj državi.
Činjenica je da je povećana referentna kamatna stopa, a time i krediti. Činjenica jeste, takođe, da je i povećanjem PDV nastupilo dodatno povećanje cena, ne samo 2%, tako da građani sa svojom prosečnom platom, danas mogu mnogo manje da kupe u prodavnici, nego što su to mogli na početku ove godine.
Takođe, povećanjem poreza na kapitalnu dobit, poslali smo poruku investitorima, da je ovo nestabilna zemlja za ulaganje. Inflaciju imamo u vrednosti od preko 13%. Imamo nestabilan kurs evra.
Mesečno, preko 10.000 građana ove zemlje gubi posao. Zbog toga, vi ste zaista u prilici da od poslanika samo čujete, kakvo je loše stanje u njihovim opštinama. Verujem da biste bili daleko srećniji, da od poslanika čujete kako se u nekoj od njihovih opština, gde su asfaltirani putevi, da se otvorila neka nova fabrika i da danas građani u tim opštinama bolje žive.
Ne bih da zloupotrebljavam, i sada govorim o Negotinu i istočnoj Srbiji, odakle dolazim, verovala sam da, pošto je prekjuče rečeno da je Borski okrug neprohodan, da je ministar Mrkonjić, vaš kolega u Vladi, juče išao zbog takvog problema i nije prisustvovao sednici parlamenta. Ali, onda sam čula da je bio na koncertu u Zaječaru, prekjuče. Očigledno nije išao tamo da nam pomogne, da imamo bolje i prohodne puteve.
Takođe ste rekli, gospođo ministarka, da jedan od ovih predloga zakona, radi se o Sporazumu o davanju garancije, da će unaprediti energetiku. Moraću da vas citiram, rekli ste da to znači unapređenje tehnološkog, ekološkog i socijalnog aspekta. Tu nemam zaista šta da dodam, jer smatram da davanjem garancija zaista može da se unapredi energetski sektor.
Govorili ste nam i pročitali deo ekspozea premijera, koji govori o privrednom razvoju ove zemlje. Ali, ono što niste rekli, gospođo ministarka, u svom uvodnom izlaganju, rekli ste nakon izlaganja pre našeg člana, LDP, gospođe Judite Popović. Tada ste rekli da ste sa velikim elanom ušli u ovu skupštinu danas, da sa poslanicima govorite o predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu, i da vam je jako žao i neprijatno, što ste od poslanika imali priliku da čujete, da se sat vremena raspravlja o povredi Poslovnika, umesto o zakonima, kao da oni nisu dovoljno atraktivni za narodne poslanike.
Moram da vam kažem da, jedan od razloga je, ponašanje Vlade RS prema narodnim poslanicima. Mi, kao narodni poslanici, sve zakone dobijamo, maltene, po hitnom postupku. Danas na dnevnom redu imamo takve zakone. Zakoni, koje ste i sami rekli, treba da omoguće stranim investitorima da ulažu u ovu zemlju, to su ove ratifikacije sporazuma, nalaze se po hitnom postupku u Narodnoj skupštini. Obrazloženje Vlade, za takav hitan postupak je da, ukoliko do kraja ove godine, parlament ne ratifikuje te sporazume, onda ti sporazumi neće moći da se primene u 2013. godini, nego bi njihova primena krenula od 2014. godine. Vidim da se slažete sa mnom.
Ono što nigde nije rečeno, je da su ugovori, međunarodni ugovori, vezani za te sporazume, potpisani još februara ili aprila ove godine. Da li je onda Vladi Republike Srbije, trebalo šest meseci, da te zakone predloži Narodnoj skupštini, i to po hitnom postupku, ili smo o tim zakonima mogli da raspravljamo pre par meseci?
Ako je nešto važno, a jesu ti međunarodni ugovori važni za ovu zemlju, onda i Vlada mora da pokaže ozbiljnost i da ih na vreme dostavi parlamentu, a ne u poslednji trenutak, u pet do dvanaest i da mi kao narodni poslanici razmatramo po hitnom postupku. Nadam se da nam ubuduće takve značajne ugovore nećete davati po hitnom postupku ovde.
Što se tiče davanja garancija Nemačkoj razvojnoj banci, za kredit od 74 miliona evra, mi smatramo da treba da se ulaže u energetiku, ali ono što nedostaje ovde, to je ekonomska isplativost takve jedne garancije, takvog jednog kredita.
Koji su rokovi pod kojima će Rudarski basen Kolubara, moći da izmiri taj kredit, ili Elektroprivreda Srbije? Da li elektroprivreda može da vrati taj kredit, ili će taj kredit vratiti svi građani?
Vi ste, gospođo Kalanović, rekli, da je izdavanje garancije predviđene budžetom, uobičajena stvar. Ona to jeste. Ali, za svaku garanciju, koju daje Republika, mi moramo da imamo ekonomsku isplativost. Nisam protiv toga da se reši problem zaštite životne sredine, niti sam protiv toga da se ulaže u energetski sektor, ali za koliko godina ćemo mi isplatiti ovu investiciju?
Kada građanima ove zemlje kažemo – 74 miliona evra, ja mislim da to njima ništa ne znači, jer u džepu nemaju ni 10 evra. Ako kažemo da je to skoro osam milijardi, ni to im ništa ne znači, jer nemaju ni 1.000 dinara. Sada hoću da uporedim samo to, koliko su ovo velika sredstva, pa i za budžet ove zemlje. Znači, iznos garancije, iznos kredita, jednak je budžetima skoro svih lokalnih samouprava u Timočkoj krajini ili transferu, koji iz budžeta Republike Srbije dobijaju opštine u južnoj i istočnoj Srbiji. To je toliko velika garancija.
To je jednako minimalcu, znači minimalnoj zaradi za 400.000 ljudi, ili su ta sredstva jednaka, koliko i četiri jednokratne pomoći, kako se danas isplaćuje penzionerima u Srbiji. To nisu uopšte mala sredstva. To je više nego što se daje za stomatološke usluge u ovoj zemlji, na godišnjem nivou, dva puta više nego što se troši na dijalizu i to je jedna četvrtina sredstava, koja su potrebna za isplatu lekova, koje građani uzimaju na recept.
Složićete se sa mnom poštovana ministarka, da to nisu uopšte mala sredstva, za koja država garantuje. Zaista sam očekivala od eksperta direktora Rudarskog basena Kolubara, da nam uz ovaj predlog zakona, tj. vi kao Vlada, on da vama, a vi nama, na koji način će se otplatiti ovakav kredit.
To je ono što je vama, kako da kažem, možda najlakše da shvatite, to je subvencija koju bi ova Vlada ili prethodna Vlada dala na 25.000 novih radnih mesta. Ukoliko će ovaj kredit da obezbedi 25.000 radnih mesta, ili će nam obezbediti plate za 400.000 ljudi, imati takav ekonomski efekat, smatram onda da je kredit isplativ.
Vi ste nam ovde u obrazloženju rekli da čak niste sigurni ni kolika je kamatna stopa. Ne kažem da je kamatna stopa velika, nego će se ona utvrditi na dan podizanja kredita.
Kada sam već rekla da je to jednako vrednosti jedne četvrtine sredstava, koja se daju godišnje za lekove na recept, onda bi govorila nešto malo i o izmenama finansijskog plana Fonda za zdravstveno osiguranje.
Meni je potpuno prihvatljivo da danas imamo na dnevnom redu i ukoliko je DRI rekla da višak prihoda iz prethodne godine treba prosto opredeliti, potpuno je opravdano da ta sredstva idu za plaćanje lekova, ali time samo jednokratno rešavamo problem koji postoji u zdravstvu, jer je potrebna i neophodna celokupna reforma zdravstvenog sistema.
Niste ministar zdravlja i ne znam koliko znate kako funkcioniše Fond za zdravstveno osiguranje, ali jedan od velikih problema je sledeći. Ukoliko jedan zdravstveni centar ima bolnicu i dom zdravlja, tamo gde lokalna samouprava nije preuzela osnivačka prava nad domovima zdravlja, javlja se jedna zaista nelogičnost i time se povećavaju troškovi u ovoj zemlji. Direktor zdravstvenog centra ne može, ukoliko mu se razboli lekar koji radi u domu zdravlja, da angažuje svog lekara iz bolnice. On za tako nešto može da angažuje samo lekara iz drugog grada. Mislim da su to daleko veći troškovi, nego da se angažuje postojeći lekar koji radi ili u domu zdravlja ili u bolnici, nego da dolaze drugi lekari. Time se praktično kasni sa negom bolesnika, jer daleko je brže rasporediti jednog lekara na drugo radno mesto, nego da čekate da vam neki lekar iz drugog grada dođe.
Ovo govorim iz razloga što Fond apsolutno prihvata troškove ukoliko se angažuje lekar koji je van zdravstvenog centra, a ne prihvata troškove ukoliko se angažuje lekar iz samog zdravstvenog centra. Smatram da tu treba uraditi izmenu zakona, čime će se smanjiti ovi troškovi.
Bez sveobuhvatne reforme zdravstvenog sistema ne možemo rešiti probleme u zdravstvu. Znam da želite da deo dugova rešite suficitom i viškom prihoda iz prethodnih godina i smatram da je to ispravno. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vera Paunović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana ministarko Kalanović, s obzirom da dolazim iz Lazarevca i pošto sam radila u Rudarskom basenu "Kolubara", delu preduzeća "Kolubara – prerada uglja" u Vreocima, imam obavezu pred svojim sugrađanima i biračima da se ukratko osvrnem na ovaj predlog zakona, ali neću govoriti o njemu u formalnom smislu, već ću se osvrnuti na njegov suštinski značaj za kolubarski kraj i Republiku Srbiju u celini.
Svi znamo šta za našu zemlju znači Rudarski basen "Kolubara". Rudarski basen "Kolubara" ugljem snabdeva obrenovačke termoelektrane u kojima se proizvede polovina električne energije u Srbiji. To je ogroman i složen procesni sistem, koji ni u jednom trenutku ne sme da stane, što znači da njegovo održavanje iziskuje velika novčana sredstva.
Svi smo svesni potrebe naše zemlje da svaki kilovat čas električne energije bude proizveden u našoj zemlji i iz naših resursa. Pored izuzetnog napora svih zaposlenih u Rudarskom basenu "Kolubara", koji već više godina beleže rekordno iskopavanje lignita, potreba za modernizacijom u eksploataciji ovog resursa je nasušna potreba.
Upravo ovim zakonom Republika Srbija daje svoju garanciju da će ta sredstva biti obezbeđena. Radi se o davanju garancije zajma za Elektroprivredu Srbije i Rudarski basen "Kolubara", vezano za projekat unapređenja eksploatacije uglja i zaštite životne sredine.
Nemačka banka, kojoj se daju garancije današnjim zakonom, obezbedila je sredstva u iznosu od 74 miliona evra, od čega je zajmom dala 65 miliona, a devet miliona je dala bespovratno.
Projekat unapređenja tehnologije eksploatacije lignita u Rudarskom basenu "Kolubara" u cilju povećanja efikasnosti rada termoelektrana i smanjenje uticaja na životnu sredinu ima tehnološki, ekološki i socijalni karakter u cilju obezbeđivanja sigurne i ujednačene isporuke uglja i racionalnog upravljanja prirodnim resursima, kao i smanjenja atmosferskog zagađenja termoelektrana koje koriste ugalj iz Rudarskog basena "Kolubara".
Realizacijom ovog projekta obezbedilo bi se korišćenje lignita ujednačenog kvaliteta, koji se otkopava u Rudarskom basenu "Kolubara", što bi omogućilo povećanje efikasnosti rada Termoelektrane "Nikola Tesla" Obrenovac i Termoelektrane "Morava" u Svilajncu. Time bi se unapredila eksploatacija uglja. Došlo bi do povećanja energetske efikasnosti termoelektrana koje ovaj ugalj koriste i smanjili bi se štetni uticaji na životnu sredinu.
Korišćenjem uglja ujednačenog kvaliteta emisija ugljen-monoksida prilikom sagorevanja bi se smanjila za 400 hiljada tona godišnje, što bi dovelo do uštede prirodnog resursa lignita od milion tona godišnje, a time bi se smanjila cena proizvodnje kilovat-časa električne energije i imali bi veću pouzdanost rada Termoelektrane "Nikola Tesla" Obrenovac.
Predviđa se da će se ovom investicijom postići ukupna ušteda u eksploataciji od oko 26 miliona evra na godišnjem nivou. Ovi pokazatelji su uverili Nemačku razvojnu banku Frankfurt na Majni da je u pitanju projekat šireg ekološkog, ali i socijalnog značaja i da Elektroprivreda Srbije može da konkuriše i za kreditiranje iz nekomercijalne tzv. zelene kreditne linije.
Konsultantska kuća "Arum" po obavljenim studijskim posetama, u saradnji sa zaposlenima u Rudarskom basenu "Kolubara" i direkcije Elektroprivrede Srbije izradila je neophodnu dokumentaciju za proces razmatranja odobravanja zajma i Akcionog plana za zaštitu životne sredine i socijalnih pitanja.
Ekološki značaj ovog projekta ne može se meriti novcem, pogotovo za građane lazarevačkog i obrenovačkog kraja.
Pošto sam radila u blizini Termoelektrane "Veliki Crnjani", dobro znam kakav vazduh udišu moji sugrađani. Zaštita životne sredine je obaveza celog društva prema sredinama gde se eksploatiše ugalj i prerađuje u finalni proizvod, lignit i električnu energiju. Ako ti građani zarad dobrobiti cele zajednice gube najplodnije zemljište, vekovna ognjišta, čitava sela, čak i groblja svojih predaka, onda im moramo obezbediti bar čistiji vazduh, a nema nikakvog spora da ovaj zakon o davanju garancije za kredit Elektroprivredi Srbije upravo to i postiže.
Iz svih ovih razloga poslanička grupa PUPS u Danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministarko, govoriću o davanju saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2012. godinu, kojim se predviđa da višak sredstava koji je bio na podračunima indirektnih i direktnih korisnika Fonda zdravstvenog osiguranja bude upotrebljen za izmirivanje obaveza koje su nastale tokom prethodnih godina za isporučene lekove i medicinski materijal.
Pre neki dan kada smo raspravljali o rokovima za izmirenje obaveza koje su nastale od strane države, čuli smo od ministra finansija da dugovanja od strane države, koja se odnose na zdravstvene ustanove, bolnice i republički fond, iznose preko 30 milijardi dinara, tako da ove nepune tri milijarde dinara, koliko su pronađene da su višak na podračunima korisnika Fonda za zdravstveno osiguranje, verovatno neće značajnije uticati na smanjenje tih dugova, tako da će država morati da pronađe druge mehanizme kako da ta dugovanja izmiri, što je zakonom koji je usvojen, delimično i rešeno.
Tada sam govorio i sada ću ponoviti nekoliko situacija koje se tiču enormne krađe, očigledne krađe koje su se dešavale i koje se dešavaju verovatno i u drugim oblastima u Fondu za zdravstveno osiguranje. Jedan od problema koji državno zdravstvo ima je taj što nisu adekvatno vrednovane sve zdravstvene usluge, pa recimo imate da se neke operacije, relativno komplikovane vrednuju sa vrlo niskim iznosima sredstava, a da su neke druge stvari preuveličane. Po tom osnovu i lekari koji treba da urade nekoliko operacija, dobijaju za to jako malo novca i zdravstvene ustanove prihoduju malo sredstava. Tako dolazi do velikih dubioza i kašnjenja u isporuci materijala, kašnjenja u isplatama prema dobavljačima itd, što se sve održava na potpuno lošu zdravstvenu politiku u Srbiji.
Jedna od velikih nepravilnosti koja se dešavala prethodnih godina u Fondu zdravstva se tiče nabavke materijala za dijalizu tokom 2010. i 2011. godine. Republički fond je februara meseca 2010. godine, da bi zaštitio povlašćenog dobavljača, kompaniju koja verovatno ima neke lične dilove sa ljudima koji vode Fond zdravstva, promenila uslove i Pravilnik o nabavci materijala za dijalizu. U Pravilnik je unela da pri nabavci dijaliznih aparata i materijala za dijalizu mogu da učestvuju samo one kompanije koje sterilišu dijalizne aparate, isključivo vodenom parom. U toj oblasti postoji samo jedan proizvođač koji na taj način steriliše dijalizne aparate, što jasno ukazuje da je odgovorno lice iz Fonda, ili više njih direktno uticalo da se, kroz uslove konkursa, nacrta ko će biti izabrani dobavljač na konkursu za nabavku dijaliznih aparata i materijala.
Po tom osnovu, prema vrlo detaljnoj urađenoj analizi od strane ljudi koji se bave ovom problematikom, samo u 10 meseci prošle godine je država, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje oštećen za preko 150 miliona dinara. Siguran sam da i u drugim oblastima nabavki postoje ovakvi propusti. Jedan od takvih je da postoji u državnim zdravstvenim institucijama nekoliko ustanova koje imaju aparate za hiperbarične komore. Postoji hiperbarična komora na Banjici, dve na Institutu za fiziologiju, u zdravstvenom centru Zemun, od skora i na VMA, ali te usluge koje pružaju državne zdravstvene institucije nisu u potpunosti pokrivene od strane fonda.
Nasuprot tome, jedno privatno lice ima četiri zavoda za hiperbaričnu medicinu, širom Srbije, sa po 12 ležećih mesta u hiperbaričnim komorama, čije usluge Fond za zdravstveno osiguranje u potpunosti pokriva i te usluge plaća oko osam i po hiljada dinara po tretmanu. To kroz jasnu računicu da za jedan sat kroz njegove hiperbarične komore prođe 50 ljudi, dnevno oko 500, ako se računa da je 10 časova radno vreme, na godišnjem nivou je to preko 100.000 pacijenata, pomnoženo sa 80 evra, koliko košta jedan tretman, lako se dolazi do računice da se radi o sumama koje su višemilionske. Sigurno više od šest, sedam, pa čak i osam miliona evra.
Ustanova Gamzigradska Banja ima jednu takvu hiperbaričnu komoru ali je uspela da ima registrovanih 10 bolničkih postelja za pružanje usluga hiperbarične komore u toj instituciji. Uspela je da ugovori sa Republičkim fondom zdravstva samo tri tretmana dnevno. Zamislite koliko se sredstava na ovaj način odliva u privatne ruke, nemam ništa protiv privatnika da pružaju ovakve usluge, ali je potpuno nenormalno da državne institucije, koje finansira država iz svog budžeta i Fond zdravstva, imaju nabavljene aparate od državnih para poreskih obveznika, ne budu finansirane od tog istog fonda zdravstva, već da budu finansirane u stopostotnom iznosu one privatne ustanove koje pružaju samo određene usluge koje su profitabilne.
Za ovu materiju imam i dokazni materijal pa ću vam predati i zamoliću vas da to date gospodinu potpredsedniku Vlade koji se bavi korupcijom i kriminalom. Siguran sam da će ovde naći puno toga što je vezano za njegov posao. Ukoliko to bude isterano na čistac, verovatno će biti i više para u Fondu za zdravstveno osiguranje, a samim tim i manje dugovanja prema dobavljačima, bolje zdravstveno osiguranje i bolji položaj zdravstvenih radnika, pa naravno i bolja zdravstvena usluga pacijenata. Hvala.

Hvala gospodine Lapčeviću.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Gospodine predsedavajući, drago mi je da ste vi ovde jer radimo po dnevnom redu, a ne po Poslovniku.
Poštovana gospođo ministarko, meni je veoma žao što ste vi ovde. Vi ste iz Trstenika, ja sam iz Kruševca i pre samo godinu dana sam vas hvalio u ovoj sali, nemam razloga da vam bilo šta zamerim, ako isterate onaj auto-put od Pojata do Trstenika i Vrnjačke Banje, podržavaću vas koliko god mi to moje mogućnosti, znanje i umeće budu dozvoljavali.
Ovde sam očekivao da Vlada pošalje nekog drugog kao predlagača. Ujedno ću vam reći i koga. Očekivao sam da predlagač bude neko ko će obrazlagati ovo konkretno zaduženje, gospođa Zorana Mihajlović. Znate zbog čega? Nije bilo konferencije za novinare i nije bilo televizijskog gostovanja gospođe Zorane Mihajlović, a da ne kaže da je skandalozno novo zaduživanje Srbije za ovoliko ili onoliko evra.
Daću vam jedan savet. Subotom se od 10,00 časova na Radio Beogradu emituje jedna divna emisija. Zove se "Mozaik vremena". Tu možete čuti šta je svako od nas govorio u svojoj prošlosti. Ta emisija služi da se bori protiv pilećeg pamćenja, ali služi i da spreči da zaboravimo da postoje dva politička programa, jedan kada ste u opoziciji, a drugi kada ste na vlasti.
Primera radi, pošto se Srbija samo kroz Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke, Frankfurt na Majni, po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" Beograd, zadužuje za 74 miliona evra, samo ću vam kazati šta je nekada govoreno. Kaže – Srbija se zadužuje već 80%, a ovo je govoreno oktobra 2012. iz usta Zorane Mihajlović, njene reči. Srbija je zadužena već blizu 80% BDP i zbog toga ne sme više da se zadužuje ukoliko ne želi scenario koji ima Grčka i neke druge zemlje.
Onda kaže – onog trenutka kada SNS preuzme vlast u ovoj zemlji, neće biti nijednog zaduživanja, dok se ne donese zakon o javnim nabavkama. Ovo je empo zaduživanje bez tog čuvenog, famoznog zakona o javnim nabavkama, koji je izgleda pisan starom tehnologijom kao i ova platforma za Kosovo, pa je niko od običnih smrtnika ne vidi. Onda vam kaže – Srbija ima najveće cene energije i energenata, pre svega nafte i njenih derivata, ali moraćemo da preispitamo i ovako visoke cene struje. Zatim kaže – mi smo spremili novu Belu knjigu, programom do promena u kojima ćemo građanima Srbije obrazložiti da plaćaju najskuplje gorivo, najskuplju struju, a da dobijaju najlošiji mogući kvalitet.
Eto kako se govori kad ste u opoziciji, a kad se dođe na vlast, kaže se, i to pre dva dana, struja će poskupeti 25%. Vlada Republike Srbije, građani Srbije, 1. januara vam šalje čestitku i na toj čestitki će stajati račun za struju veći 25%.
Koliko je to 74 miliona evra? Imam dosta familije na selu. Moj brat živi u selu Dučalovići. Njemu 74 miliona evra isto kao 30 miliona evra. On te pare nikad video nije, ali on to u ovim zimskim danima, pošto je polomio nogu, pa sedi kod kuće, voli da preračuna u litre mleka, komade jaja, steone junice, traktore. Kaže – 74 miliona evra je po današnjoj otkupnoj ceni mleka 185 miliona litara mleka, koliko se danas zadužujemo. Ko popije toliko mleko? Znao sam da će Srbijom da poteku med i mleko kad vi dođete na vlast, ali izgleda da je mleko kiselo, a meda nigde nema, pokupili bumbari.
Kaže – 74.000 steonih junica košta ovaj kredit, 12,5 miliona komada jaja, 7.400 traktora se daje za kredit za koji u stvari ne treba da damo ni dinara, jer opravdanje za kredit je da će se smanjiti količina nafte koja se upotrebljava. To ne stoji. Obrenovački kompleks u poslednjih 10 godina značajno je povećao pouzdanost sistema i broj radnih sati, te efikasnost termopostrojenja i ovaj kredit ni približno neće pomoći oko daljeg poboljšanja.
Dalje kaže – Srbija može da obezbedi energetsku bezbednost kroz biomasu, kroz hidroenergiju, kroz alternativne izvore energije. Zalaganjem Vlade u kojoj je najveća odgovornost imala DS, nekoliko gradskih toplana u Srbiji dobilo je dobre kredite da bi prešlo na alternative sisteme grejanja. Zašto vam ovo kažem? Kažem vam da ako zaista želite da Srbija uđe u Evropu, ne znam samo da li sa KiM ili bez KiM, posle graničnih prelaza, nisam siguran, pošto platformu video nisam. Ona se izgleda deli poslanicima vladajuće stranke. Izgleda je nebitno šta misli opozicija o KiM. Valjda oni koji su napravili problem, treba sada da ga i rešavaju. Možda je to najpametnije za vas, ali nije za Srbiju, verujte.
Ovakvo zaduživanje dovodi do velikih problema u narušavanju makroekonomske stabilnosti Republike Srbije, ali i dovodi do još težeg ispunjavanja nekih evropskih standarda, kada je reč o Republici Srbiji. Kada hoćete u Evropu, onda morate da poštujete i neke evropske standarde.
Poslanici ove vladajuće većine bi trebalo da znaju da Srbija trenutno emituje oko 60 miliona tona CO2, oko 30 miliona tona samo od proizvodnje struje iz uglja. Ako se ovakav kredit prihvati, za očekivati je da se taj disbalans poveća. Naravno, ako hoćete u Evropu, onda morate da prilagodite emisiju ugljendioksida sa evropskim standardima. Ako to ne uradite kako treba, onda nema ništa od Evrope. Ako ovakav kredit uzimate za ovo što ste napisali, znači da ste odustali od evropskih integracija. Hajde onda da vidimo ko vas je ovlastio to da radite. Vi se deklarišete kao evropska vlada. Ovakvim kreditima se deklarišete kao antievropska vlada.
Mislim da je ključni problem ove Vlade u sledećem. Kad god potpisujete ovakve kredite, kada odete u Ameriku, Englesku, na zapad, to što gospodin Vučić obeća na engleskom, ne može da se prevede na ruski.
Prema tome, malo vi porazmislite da li je ovo baš neophodno, preračunajte ovo ponovo na litre mleka, steone junice. Imate tu eksperta iz Seljačke stranke. Preračunajte to u broj traktora i onda objasnite da li to može, ne može, da li je dobro za budućnost ove zemlje ili nije dobro. Pitajte orbit manekena, on će vam to sve lepo razjasniti, a onda se lepo prisetite šta ste govorili na konferencijama pred zgradom Vlade, da ste kazali da ni jedan dinar kreditnog zaduženja neće biti bez Zakona o javnim nabavkama. Onda penkalo napunite nekim mastilom koje se vidi, a ne da koristite ovo, stelt tehnologijom pisanom, pa samo vi vidite šta piše i u platformi za Kosovu i u Zakonu o javnim nabavkama, a Srbija tone li tone u novo kreditno zaduženje, sa sve kapetanima potonulog broda. Hvala.

Reč ima ministarka.