Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2012.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demohrišćanska stranka

Olgica Batić

SPO-DHSS
Hvala.
Ja neću podržati predlog pravosudnog Odbora, ali podržaću amandman koji je podnela koleginica Snežana Stojanović Plavšić.
Ne iz razloga što sam član pravosudnog Odbora ili tako nešto, nema tu nikakve sujete, nego zato što mislim da je celishodnije. Osim toga, gospođo Plavšić, možda jeste načinila neke tehničke greške koje se kroz dopune mogu omogućiti da one budu ispravljene u svakom slučaju, dešavalo se to i ranije da se nekom dopusti da to učini naknadno, ali u načelnoj raspravi vrlo jasno je rekla i vrlo jasno je obrazložila primer službenog policajca, jednog mladog momka koji je na najmonstruozniji način ubijen. Javnost je jednostavno bila zgranuta takvim jednim monstruoznim činom. Moram podsetiti da pravda mora da bude ista za sve. A čini mi se, da se, upravo kroz ovakvo krivično delo omogućava i njena selektivnost. Mislim da treba razmisliti o kategoriji lica koja će biti obuhvaćena ovakvim jednim krivičnim delom, ako sa jedne strane dodajete policijske službenike i obuhvatate im ovim krivičnim delom, zašto to krivično delo ne bi proširili na pripadnike vojske?
Sa druge strane ću navesti, žao mi je što niste bili prisutni u Skupštini da vidite selektivnost pravde na delu kada je za predlog odluke o formiranju Ankentnog odbora za ispitivanje i utvrđivanje svih činjenica, vezano za ubistvo gardista. Časni mladi momci su od 20 i nešto godina ubijeni na dužnosti u vojnom objektu, u centru Beograda, rano ujutru i za njih nema pravde. Počinioci se i dalje ne znaju, istraga traje osam godina i nikada se neće saznati. Ova Skupština to nije prihvatila. To znači da ova Skupština ne podržava, zapravo podržava selektivnost u sprovođenju pravde.
Razmislite dobro o kategoriji lica koja će biti obuhvaćena ovim krivičnim delom. Podržaću amandman koji sam već rekla da ću podržati. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Moram da kažem pošto smo mi malo ušli u raspravu koja nije uobičajena u parlamentu, zato što smo na amandman jednog poslanika faktički diskutovali i na sve ostale amandmane koji će doći. Suštinski su veoma slični ili istovetni, ali ministar ne može formalno da se odredi prema amandmanu koji još nije došao na dnevni red Narodne skupštine.
Molio bih da prođe rasprava o svim amandmanima na član 13. da bi ministar mogao da kaže svoje mišljenje. Hvala.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Stojanović Plavšić i Vesna Kovač.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Slobodan Homen i Srđan Milivojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na član 13.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Selaković.
...
Srpska napredna stranka

Nikola Selaković

| Ministar kulture
Prihvata se od strane Vlade amandman Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Na član 14. amandman su, u istovetnom tekstu, zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković i Jovan Palalić i narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Ovo je u svakom slučaju jedan od ključnih amandmana koji smo mi podneli. Smatrali smo da nije dobro da dođe do dekriminalizacije krivičnog dela klevete. Nismo očekivali da ćete ovaj amandman prihvatiti, jer on je dijametralno suprotan od onoga što vi tvrdite i šta ste predvideli u predlogu zakona.
Najiskrenije želim da vas pitam – da li zaista smatrate da su prilike u državi toliko sazrele da bi ovo krivično delo mogli da ukinemo, bez ikakvih negativnih posledica koje mogu da nastanu za društvo? Mislim da mi kao društvo nismo zreli da ukinemo ovo krivično delo.
U načelnoj raspravi sam obrazlagala zbog čega delim takav stav. Mislim da su časti i ugled, prvenstveno kod nas u našem narodu, jedno od vrhovnih ljudskih vrednosti i da bi ljudi u situaciji da ne naiđu na sudsku zaštitu bili u stanju da pravdu uzmu u svoje ruke. U pravom smislu reči, da presude onom koji ih je oklevetao.
Nekada je uvreda časti i ugleda mnogo teža padala nekome, nego konkretna teška telesna povreda. Vi ste u načelnoj raspravi rekli da je ovo krivično delo izbrisano iz krivičnog zakonodavstva u nekim zemljama i naveli ste o kojim zemljama se radi. Pored toga, moram da vam kažem da su to ipak sporadični slučajevi i da se plašim da bi to puko preslikavanje, u našem slučaju bilo jako loše.
Takođe želim da vas pitam zašto se zapitate, zašto one zemlje koje od vas traže, koje od Srbije traže da se ovo krivično delo dekriminalizuje, nisu to isto uradile u svojim krivičnim zakonodavstvima.
Vi ste rekli da ste ovo krivično delo uvrstili, odnosno da ste izbrisali iz Krivičnog zakonika zbog toga što je to bio ustupak raznim udruženjima, pa ste naveli, između ostalog, i novinarska udruženja.
I u načelnoj raspravi sam rekla, a to kažem i sada, da ste prihvatajući i stavljajući se na stranu novinarskih udruženja, zanemarili same argumente građana, jer jako je teško poverovati da građanski postupak i građansko pravo može da obezbedi efikasnu zaštitu od klevete. Prvenstveno zbog toga što u praksi ovo rešenje može da ohrabri samo one bogate moćnike koji imaju mnogo para i koji mogu da kleveću i dalje, bez ikakvog straha od krivične sankcije. U krajnjem slučaju, ovo krivično delo je jedino krivično delo gde je teret dokazivanja na naravno samom tuženom i, ukoliko bi ga izbrisali iz krivičnog zakonodavstva, onda bi u parničnom postupku tužilac morao da dokazuje da ono što neko o njemu pronosi nije tačno.
Smatramo da bi tužilac na taj način, odnosno oklevetano lice, bilo dovedeno u vrlo neprijatnu, odnosno nelagodnu situaciju i da bi njegova uloga u tom slučaju bila mnogo lošija od same uloge u krivičnom zakoniku.
Opet, sa druge strane, u krivičnom postupku, mislim da lice koje oklevetano ne može da dobije moralnu satisfakciju time što će neko ko je o njemu pronosio neistine, biti kažnjeno novčanom kaznom, odnosno mogućnošću da obavezom da plati kaznu. Ono u krivičnom postupku traži zadovoljenje kroz to da lice koje je klevetalo bude okrivljeno, oglašeno kao krivo, da se vodi izveštaj o njegovoj osuđivanosti u KE, odnosno u krivičnoj evidenciji. U tom smislu, on može da dobije jednu vrstu satisfakcije. Ovako, čini mi se da građansko pravo neće moći da obezbedi efikasnu zaštitu od klevete.
Kada su u pitanju novinari, to sam rekla i u samoj načelnoj raspravi, mislim da oni nemaju razloga da se brinu ukoliko znaju i ukoliko im je poznat izvor informacije, ali ukoliko oni sami pronose određenu vrstu neistina o nekom drugom, a to ne mogu da potkrepe dokazima, onda i te kako treba da budu na udaru ovog krivičnog dela. Mislim da ne bi bilo loše da još jedanput razmislite o tome da ovo krivično delo ne bude izbrisano iz Krivičnog zakonika, jer smatram da može da dovede do niza negativnih posledica u društvu, jer mi kao društvo jednostavno nismo zreli za njegovo ukidanje.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Predlogom zakona ostavlja se postojeća inkriminacija krivičnog dela uvrede a predlaže se brisanje krivičnog dela klevete. Smatram da, ukoliko je nešto brisano, moglo je da se briše ili zajedno, ili pre svega, uvreda, pa tek onda kleveta, imajući u vidu društvenu opasnost klevete. Po meni je društvena opasnost klevete veća nego društvena opasnost uvrede.
Uvreda znači da je neko nekog uvredio i ta uvreda se saznaje odmah i protiv nje je moguće na određen način se boriti. Uvreda je praktično slika onog ko je učinio krivično delo uvrede, dok kleveta podrazumeva da se za drugog iznosi ili pronosi što god neistinito što može da stigne do oklevetanog, a i što ne mora odmah da stigne do oklevetanog, u smislu saznanja. Protiv klevete nema adekvatne borbe, jer jako je teško, ukoliko neka neistina krene u javnost, da se to na bilo koji način zaklopi ili objasni da to nije istina.
Postoji mogućnost, istina, u parnici da se postavi imovinski zahtev i da se traži naknada štete za, praktično, učinjeno nešto što čini klevetu, odnosno za iznošenje neistine. Ali, dozvolićete, imamo podatke iz života da se često radi o insolventnim osobama, od kojih oklevetani nema šanse čak ni materijalnu naknadu da ostvari, a još manje da dobije bilo kakvu satisfakciju u pogledu nečega što, s jedne strane može da bude učinjeno putem štampe, radija, TV i sličnih sredstava ili na javnom skupu, ili, ono što je neistina se iznosi i dovede do teških posledica po oštećenog.
To je moguće da nastane. Moguće je da se desi da ne postoji mogućnost bilo kakve materijalne satisfakcije i šta ostaje tom čoveku, koji možda jedino što ima je čast i dostojanstvo, ugled u okruženju u kome živi? Na ovaj način se to briše i taj čovek koji je celog života brinuo o tome da ima čast i ugled, jer mu je to najvažnije u životu, praktično ostaje bez toga.
U tom smislu, bez obzira što i ja znam za određene stavove gde bi možda trebalo preispitivati tu vrstu krivičnog dela, u svakom slučaju smatram da ne treba brisati klevetu ako se ne briše uvreda. Klevetu treba brisati tek nakon brisanja krivičnog dela uvrede. Ovako, smatram da ne postoji opravdanje za tako nešto.
Iz prakse iz susednih zemalja kojima je to bio uslov za učlanjenje u EU, diskutovali smo o tome, Rumunija je nakon učlanjenja u EU vratila i inkriminisala ponovo krivično delo klevete. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan.

Vladimir Cvijan

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre,  smatram da apsolutno treba podržati stav Ministarstva pravde kada kaže da je predviđeno da se u novom krivičnom zakoniku izbriše krivično delo klevete.

Dakle, SNS, to se vidi kroz ovaj predlog zakona, u potpunosti podržava slobodu medija. Odlučili smo na svaki način da zaštitimo medije. Odlučeno je, možemo reći, jednom zajedničkom aktivnošću svih poslanika u Narodnoj skupštini, da se novinari i svi ljudi povezani sa novinarskom profesijom zaštite i kroz poseban oblik, najteži oblik krivičnog dela nasrtaja na bezbednost.

Međutim, kleveta i ukidanje klevete upravo jeste u korak toga da se poveća sloboda medija i sloboda novinara. Jeste ovim prihvaćena jedna preporuka EU i nadležnih evropskih institucija, da se upravo zarad slobode govora, na prvom mestu novinara, ukine krivično delo klevete.

Po mom dubokom ubeđenju, nisu tačni stavovi pojedinih narodnih poslanika, da nije ostavljeno dovoljno zaštite za čast i ugled. Podsetiću da i dalje postoji krivično delo iznošenje i prenošenje ličnih prilika i porodičnih prilika, ako se ne varam, iz člana 337. i sada ne mogu više ni ja da se prisetim da li je baš 337. Krivičnog zakonika. Ostaje i dalje čitav niz krivičnih dela kojima se štite maloletnici. Naravno, ostaje mogućnost da se u parnici traži zaštita časti i ugleda. To jeste način zaštite.

Nije insolventnost onih koji kleveću problem, jer nemojte zaboraviti da i postojeća sudska praksa i postojeće krivično delo klevete izričito predviđaju da se, a i u praksi to vidimo, u većini slučajeva se izriče novčana kazna za krivično delo klevete. Već od sada u postojećoj sudskoj praksi, oni koji kleveću, kažnjavaju se novčano. Ako nemaju para da plate tu novčanu kaznu, verovatno neće imati para da plate i neku drugu od nekog drugog oblika obeštećenja, ali će bar u privatnoj tužbi onaj koji bude tužio, moći da se, recimo, naplati iz svih budućih prihoda, od plate, trećine plate, odnosno polovine.

Konačno, smatramo da krivično delo klevete treba ukinuti i iz tog razloga što, znate, zaista se ne plašim da će ukidanjem ovog krivičnog dela doći do preuzimanja pravde u svoje ruke. Meni je drago i na neki način mi je čast što pripadam narodu koji toliko drži do časti i ugleda da, čak, to brani i uzimajući pravdu u svoje ruke. Ljudi, ovo je 21. vek i moramo ići u skladu sa evropskim tendencijama, moramo prihvatiti ono što je u većem delu evropskih zemalja prihvaćeno, a to je da kleveta više ne postoji. I dalje postoji uvreda, i dalje postoji iznošenje ličnih i porodičnih prilika, i dalje postoje krivična dela koja se tiču zaštite maloletnika, a tu mislim na decu, svih onih koji jesu predmet klevetanja.

Jednom rečju, ne treba imati toliko straha zbog ukidanja krivičnog dela klevete. Treba prepustiti sudovima da stvore jednu praksu u parničnom postupku da se zaštiti čast i ugled kroz nadoknadu štete. Ono što posebno naglašavam, sa time ću završiti, i do sada se u pravosnažnim presudama za krivično delo klevete izricala novčana kazna. Dakle, ništa se posebno ne gubi. Mislim da treba podržati stav Ministarstva pravde koji je potpuno u skladu sa evropskim standardima i sa molbama, željama, da ne kažem i zahtevima novinarskih udruženja. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, replika. Izvolite.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Vidite, nije ista stvar u pogledu specijalne prevencije ukoliko nekome preti za slučaj da izvrši krivično delo klevete i ukoliko mu preti da bude osuđivano lice, bez obzira, makar i na novčanu kaznu. Onaj ko ima značajna finansijska sredstva, njemu je lako da drugog okleveta i da plati, da pita koliko košta još dalje da te klevećem. Ali, ukoliko stoji da je osuđivano lice, pitanje je da li će i takav da se trgne i da kaže – e, pa neću baš neistinu da pričam. U tom smislu, smatram da postoje određeni razlozi.
Ovde polemišemo o razlozima pro et kontra, za i protiv, da li smo dovoljno zreli da dekriminalizujemo krivično delo klevete. Ovde se ne radi o pravu novinara da iznosi kritike, da neke informacije, do kojih stigne, plasira u sredstvima informisanja i u svakom slučaju onaj ko za druge iznosi i pronosi štogod neistinito, što može škoditi njegovoj časti i ugledu, taj odgovara, a ne onaj ko iznosi čak ni vrednosni sud ili bilo šta drugo. Neistinu za nekog reći, stavite se u tu poziciju neko za bilo koga od vas kaže – on je, ne znam kome drugome stavio ruku u džep i izvukao pare. To je kleveta. Ukoliko smatrate da niko za koga se tako nešto ispriča neće nositi to na sebi kao povredu časti i ugleda i ja ću prihvatiti predlog iz Predloga zakona.
Međutim, ja smatram drugačije. Da ukoliko se tako nešto kaže…
(Predsednik: Vreme, gospodine Mikoviću.)
Od vremena. Samo još jednu rečenicu.
(Predsednik: Nažalost, nemoguće je, ali završite.)
Znači, jedna je stvar kada neko uvredi i kaže – ti si uzeo iz tuđeg džepa pare, pa mu on odgovori, a druga je stvar kada kaže trećem licu i pronosi okolo takvu jednu neistinu. U tom smislu i dalje stojim iza predloga.