Takođe, pripadam onoj grupi poslanika koji veruju da kleveta treba da ostane kao krivično delo. Obrazloženje vezano za EU je sigurno nešto što uvek sa radošću prihvatam, jer verujem da Srbija treba svoje zakonodavstvo da usaglasi sa zakonodavstvom EU. Međutim, pripadam onom broju građana koji smatraju da to treba raditi pre svega u interesu građana Srbije i da to treba raditi u skladu sa mogućnostima koje naše društvo ima.
Verujem da se Srbija menja radi nje same, a ne radi EU. Kada bude dovoljno zrela i promenjena, tada će i postati član EU.
Želim da podsetim da nas na tom putu svakako čeka još jedan niz godina i da ćemo imati prostora da u potpunosti usaglasimo svoje zakonodavstvo sa EU. Čini mi se da ne moramo apriori da donosimo rešenja za koja se, možda, u našem društvu nisu stekli uslovi.
Što se tiče novinarskih udruženja i sloboda i prava novinara, apsolutno se zalažem za njihove slobode i prava, ali sam ubeđena da novinari u Srbiji ne traže pravo da nekog klevetaju. Potpuno sam sigurna da se ne zalažu za takvo novinarstvo i da ozbiljna novinarska udruženja, a takvih ima u Srbiji, nekoliko novinarskih udruženja za koje znamo, potpuno sam ubeđena da nisu stali iza stava da za sebe traže pravo da nekog klevetaju.
Zašto verujem da kleveta treba da ostane? Takođe verujem da to jeste jedan vid, pre svega, satisfakcije za nekog ko je oklevetan, ali isto tako i vid prevencije u jednom društvu u kome se još uvek sistem vrednosti uspostavlja. Jako je važno uspostaviti stabilan sistem vrednosti u našem društvu. Jako je važno da se u našem društvu zna ko jeste kriv za nešto, a ko nije kriv, da se zna, da upotrebim ružnu reč, ko jeste lopov, a ko nije lopov. Priznaćemo da se u našem javnom prostoru jako lako takve reči koriste i jako lako se ljudima prepisuju određene stvari koje apsolutno ne mogu da se dokažu.
To ne važi samo za nas koji se bavimo javnim poslom, to važi i za sve druge građane. To važi i za lekare, za koje povremeno ili često možete čuti takođe klevetu. To važi i za profesore i za mnoge druge profesije u našem društvu. Za advokate da ne pričam. Dakle, za mnoge druge profesije ili pojedince u našem društvu možete vrlo lako čuti kvalifikacije koje apsolutno ne stoje.
Verujem da je jako važno poslati jednu poruku u kome ćemo negovati pravo da se istina čuje, ali da neistina bude sankcionisana. Mislim da to nije lična stvar ničija. To nije lična stvar oklevetanih ljudi. Verujem da je to pitanje važno za naše društvo. Zbog toga verujem da ovo delo treba da bude kažnjivo po Krivičnom zakoniku. Verujem da time kao društvo šaljemo jednu važnu poruku.
Zaista bih volela da imamo potpuno sređenu situaciju i u oblasti medija, ali svi znamo da to nije tako, da je još uvek jako često nejasna vlasnička struktura u medijima, da je koncentracija vlasništva još uvek nedefinisana. To su sve zakoni koji nas čekaju u oblasti informisanja, tako da u tom periodu mislim da ne treba ostaviti potpuno otvoreno polje za zloupotrebe.
Ponavljam još jednom, ubeđena sam da novinari ne traže za sebe pravo da klevetaju druge ljude i da se sa njima može razgovarati o tome šta jeste pravo rešenje. To je jedna stvar.
Druga stvar je, kao što sam rekla, kleveta uopšte nije delo za koje počinioci jesu samo novinari, tako da mislim da ga ne treba na taj način ni braniti.
Imajući u vidu razloge koje navodite, a to je pre svega pritisak novinarskih udruženja, podnela sam jedan amandman kojim sam uvela jednu dodatnu zaštitu, da tako kažem, za novinare, pa sam rekla da se za ovo delo neće goniti novinari koji iznose argumentovanu kritiku političara, odnosno javnih funkcionera, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je ovde jasno definisano šta su to javni funkcioneri.
Dakle, time sam, čini mi se, uvela jednu ogradu koja definiše da se to ne odnosi na argumentovanu kritiku novinara, ali isto tako i da se ovo delo ne odnosi samo na javne funkcionere, već na sve građane o kojima takođe treba voditi računa.
Imala sam prilike da pratim jedan proces gde je jedan političar oklevetao drugog političara, odnosno političarku. Mogu da vam kažem da toj političarki ni jednog trenutka nije bilo važno da li će dobiti novac, niti je pokrenula nakon toga građansku parnicu. Novac je, čini mi se, u ovoj stvari potpuno nebitan. Za mene je potpuno nebitno da li solventan ili nesolventan onaj ko okleveta
drugog. Ono što je važno to je da dobijete satisfakciju da je osoba koja vas je klevetala kriva za to krivično delo. Verujem da je to ono što jeste prava satisfakcija.
Takođe, ta nedoslednost sa ostavljanjem uvrede kao krivičnog dela, koja je maglovita, teško dokaziva, krivično delo manjeg značaja, a ukidanje klevete mislim da je nešto što nije opravdano. Hvala.
