Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, narodni poslanici, želim ukratko da podržim predlog amandmana, našeg druga, Neđe Jovanovića.
Imam u vidu da prednost, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, imaju pravnici, i ja to poštujem, ja nisam pravnik. Ja ovaj zakon posmatram iz ugla društva građana, dakle, i ja se ovde javljam kao građanin.
Član 46. Krivičnog zakonika, do sada je, takođe, predviđao uslovni otpust, ali je to bilo na sudu da on odluči ukoliko su ispunjeni uslovi, da može, zato stoji - da sud može da odobri uslovni otpust. Ovog puta radi se o tome da se uvodi automatski uslovni otpust, naravno isto posle dve trećine kazne i zato je formulacija data u Predlogu zakona – sud će.
Šta znači to? Sud se u stvari više ne pita. Sud se pitao kada je donosio, kada je utvrđivao krivicu, kada je određivao kazne. Moram da, prosto ovako, kao laik, ukažem na to, da kada sud utvrdi krivicu, kada određuje kaznu, on vodi računa od svrsi kažnjavanja.
Dakle, mora se imati u vidu i opšta svrha krivičnih sankcija, ali svrha kažnjavanja. Ako sud vodi računa, kakva je svrha kažnjavanja? To sve mora dalje da se provlači i kada je u pitanju uslovni otpust.
Smatramo da je bolja formulacija – može, nego da – sud će. Imajući u vidu intenciju ovog zakona, naš drug, Neđo Jovanović je vrlo precizno naveo šta ne može da bude po automatizmu. Dakle, može da bude uslovni otpust posle dve trećine izdržane kazne, ali sud da bude taj koji će to odrediti. Dakle, sud može da donese, ne – sud će automatski doneti, nego - sud može da donese uslovni otpust i za ta dela, ali ceneći, da upotrebim taj narodni izraz, njegovo dobro vladanje, garancije da to više neće činiti, ali da je ispunjena slika kažnjavanja.
Ne bih voleo, jer ne verujem u to, da Vlada želi da pošalje poruku javnosti, da sledi automatski uslovni otpust, posle dve trećine kazne. Drugim rečima, već ta kazna nije tolika, nego za jednu trećinu manja. Sud je tu samo da konstatuje ono što neko dostavi, da li se lepo vladao ili nije, i više nema sa time nikakve veze.
Mi smatramo da to nije dobro. Mi smatramo da bar precizno ova najteža dela, neka uđu u kategoriju da mogu da budu podvrgnuta uslovnom otpustu, ali da sud odredi, da sud kaže da to može, ako su ispunjeni uslovi.
Nemojmo prenebregnuti činjenicu da sud kada određuje kaznu, on gleda kakva je svrha kažnjavanja, kakva je društvena osuda toga, kako je moralno značenje toga, kakva je, kako bih rekao, poruka drugima da ne čine krivična dela. Mislim da ima dovoljno argumenata da ne dovedemo u pitanje suštinu ovih izmena Krivičnog zakonika, jer ima sjajnih rešenja, ima sjajnih mnogih rešenja. Pozivam vas i molim, gospodine ministre da uvažite ovaj predlog amandmana, da ga usvojite, toliko. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prihvata se ovaj amandman, uz napomenu da se tehnička greška koja se potkrala u drugoj tački, gde stoji, pri kraju, pogledaj te: "… propisana Krivičnim zakonikom, odnosno drugim zakonima koji su prestali da važe.", ispravi u tehničkoj redakciji. Prihvata se amandman.  

Hvala.
Gospodine Konstantinoviću, javljate se za reč? (Da.)
Reč ima gospodin Konstantinović. Izvolite.

Pozitivno sam iznenađen spremnošću Vlade da prihvati amandman kolege Jovanovića. Raspravljali smo o tim amandmanima i  danas na odboru, pa nije bilo sluha, evo do sada.
Hoću da kažem da i naredni amandman, koji je vrlo sličan ovom amandmanu, to je amandman koji je podneo kolega Ljuban Panić, govori o tome da apsolutno ne treba da bude automatskog uslovnog otpusta.
Zašto ne treba da bude automatskog uslovnog otpusta? Mi smo svi bili svedoci u ovoj skupštini, da je donet Zakon o amnestiji, koji je smanjio kazne…

Izvinjavam se, ali to je sledeći amandman. Ovo je bio amandman gospodina Jovanovića.
Vi pričate o sledećem amandmanu, gospodina Panića. Izvinjavam se, ako sam dobro razumeo.

Nismo završili o tome.
Dakle, mi smo svi bili svedoci da je donet Zakon o amnestiji i da je tim zakonom omogućeno da se smanje kazne zatvora za 25%. Sada se donosi zakon koji kaže da možete imati automatski uslovni otpust, posle dve trećine kazne.
Dakle, neko ko je dobio kaznu 10 godina smanjite mu prvo dve i po godine, a onda mu od tih sedam i po godina smanjite još dve i po zato što se dobro vladao i onda on izađe posle pet godina. Mislim da se time obesmišljava svrha kažnjavanja i potpuno krivi ono što je bila utvrđena kaznena politika u dosadašnjem periodu.
Inače mislim da sadašnje ministarstvo ide ka tome da ublaži kaznenu politiku i mi se oštro suprostavljamo tome. Ne smatramo da treba ublažavati kaznenu politiku. Zato apelujem na ministra da ako je bio spreman da prihvati amandman kolege Neđe Jovanovića da pogleda i ovaj sledeći. Nismo došli do njega. Videće da su vrlo slični i da on to sveobuhvatnije rešava pa da razmisli o tome da prihvati i amandman kolege Ljubana Panića.

Narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, gospodine državni sekretare, gospodine Ćosiću, dame i gospodo narodni poslanici, ne treba da se bunimo kada se zakazuju sednice u pola osam. Vi možda bolje razumete suštinu naših predloga uveče nego pre podne, tako da ću ja ubuduće uvek pohvaliti rad u ovim večernjim satima, jer je dobro posle ručka misliti.
Imam pitanje koje sam postavio i u načelnoj raspravi i voleo bih da mi ministar odgovori. Ima u ovoj sali ljudi koji su učestvovali u odbrani haških optuženika. Ima ljudi koji su svedočili u Hagu. Kakvo god bilo naše mišljenje i o Haškom tribunalu odnosno Međunarodnom tribunalu za ratne zločine za prostore bivše Jugoslavije ili o tim ljudima tamo, kako će se ovaj zakon o uslovnom otpustu reflektovati na odluku Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju na prebacivanje haških optuženika i mogućnost da ti ljudi služe kaznu zatvora u Srbiji? U ranijim kontaktima sa ljudima iz tribunala oni su stalno isticali problem tog uslovnog otpusta, iako je činjenica da su neki ljudi dobili uslovni otpust, ali su oni stalno tražili da ti ljudi mogu biti vraćeni u Srbiju ali da nema uslovnog otpusta. Znamo za slučajeve nekih haških optuženika koji su bili u inostranstvu pušteni, odnosno uz uslovni otpust, ali da li će onemogućiti da ti ljudi dođu u Srbiju i da ovde izdržavaju zakonsku kaznu? To je moje pitanje. Možda možete da mi odgovorite sada. Možda možete da mi odgovorite kasnije. Zanima me samo da li će to predstavljati neko ograničenje ili ne kada je reč o tim ljudima? Hvala.