Zaista ne mogu da reagujem na osnovu novinskih natpisa. Mislim da bi bilo veoma neozbiljno kada bi predsednik Narodne skupštine reagovao na osnovu onoga što se piše u novinama, zato što bih onda morao da reagujem po zaista velikom broju stvari ili kada bih navodio ko je gde sa kim koalicioni partner, pa da na osnovu toga taj ima obavezu da to čini.
Mislim da zaista nisam prekršio Poslovnik.
Voleo bih da se vratimo na raspravu ako je moguće.
Narodni poslanik Predrag Marković, po Poslovniku. Izvolite.

Član 27. Dakle, samo da ne bi ostala materijalna greška, to što ste obavestili da u prethodnih osam godina nije stavljen na dnevni red zakonski predlog koji je u skladu sa tadašnjim i sadašnjim Ustavom, mogle da predlažu i pokrajinska Skupština. U periodu od 2004. do 2007. godine, kao što sam i u diskusiji pre nekoliko dana podsetio, takvih predloga nije bilo, jer je 2004. godine prvi put postupljeno i od tada tako nije, nažalost, da su svi zakonski zatečeni predlozi bili poslati predlagačima sa pitanjem da li oni ostaju pri tim predlozima. Skupština Vojvodine, gospodin Tamaš Korhec i tadašnji predsednik Skupštine, prvo gospodin Nenad Čanak, potom Bojan Kostreš, to nisu uradili. Eto, samo materijalna ispravka. Hvala.

Hvala, gospodine Markoviću.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 8. do 15. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Detalje o podacima koliko koja poslanička grupa ima vremena, dobili ste u materijalu.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2012. godini; Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2012. godini; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Brazil o saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike u uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Molim sekretarijat Skupštine da obavesti ministra da smo počeli sa pretresom, da bismo mogli da počnemo sa diskusijom.
Da li predstavnik predlagača prvi potpredsednik Vlade, ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predloga odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2012. godini; Predloga odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2012. godini; Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju srpsko-ruskog humanitarnog centra; Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke; Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Brazil o saradnji u oblasti odbrane; Predloga zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o saradnji u oblasti odbrane; Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole o saradnji u oblasti odbrane i Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Pokušaću u relativnom kratkom vremenu da izložim, pošto smo već o nečemu razgovarali na prethodnim sednicama Narodne skupštine Republike Srbije, da kažem ono što smatram da je najvažnije. Posle toga ću biti slobodan da učestvujem zajedno sa vama u diskusiji i da razmenimo stavove i mišljenja po svakoj od navedenih tačaka dnevnog reda.
Pre svega, što se tiče našeg učešća u multinacionalnim operacijama, mi smo u prethodnom periodu posle dugo vremena krenuli u tu vrstu i političke, ali i vojne aktivnosti koja našoj zemlji donosi značajne rezultate. Želeo bih da iskoristim priliku da vam se izvinim što nije ranije cela odluka bila na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije. Nije zahvaljujući grešci ni ove Vlade, ponajmanje ovog ministarstva. Kada sam pitao zašto nije bilo u septembru mesecu, kada je bilo moguće, a izvinjavam se zbog toga što nije bilo pre tri meseca, to opet nije bilo zbog naše greške, već zbog ranije potrošenog novca nekih drugih delova sistema u istim multinacionalnim operacijama, pa Ministarstvo finansija nije bilo u mogućnosti da to prihvati dok nismo potpunosti rešili sve probleme.
Želim da, čini mi se snažnije nego poslednji put kada sam o tome govorio, a mi kao što znate učestvujemo samo u multinacionalnim operacijama koje idu pod zastavu UN i EU, poslednji put sam naglasio ogroman politički značaj koji nam to donosi. Deo troškova plaćamo sami, ali deo troškova nam plaćaju UN ili EU. U ovom trenutku očekujemo još 245.000 dolara da legne na naš račun za dve operacije u kojima naša Vojska učestvuje.
Mogu da vam navedem da smo planirali da nastavljamo akcije i u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Kipru i Libanu. Lično sam posetio naših 46 pripadnika na Kipru, očekujem da ih posetim u 2013. godini i u Libanu, ali u nekoliko primera bih pokušao da istaknem koliki je taj značaj i koliko to doprinosi razvoju, ne samo vojno-vojne, vojno-policijske, policijsko-policijske već i vojno ekonomske saradnje i političke saradnje. Samo dva naša lekara koja su učestvovala u jednoj od multinacionalnih operacija u Čadu su toliko popravila ugled naše zemlje. U Norveškoj gde sam nedavno boravio nam je zbog toga ponuđena veća saradnja i vojno -medicinska saradnja, vojno – edukativna saradnja.
Naši stručnjaci, posebno naši lekari su uvaženi više nego što je to bilo u prethodnom periodu i više nego što smo sami mogli da očekujemo. To se posebno odnosi na operacije Atalanta na Kipru. Sa ponosom mogu da vam kažem da naših 46 pripadnika, a od ukupnog broja pripadnika u svim multinacionalnim operacijama imamo i 25 žena. To su ljudi koje podržavaju sve sukobljene strane, zato što na najprofesionalniji način obavljaju svoj posao. Niko nikada nije imao ni jednu primedbu, nikada naši vojnici nisu napravili incidente. Sa svim komandujućim oficirima sa kojima smo razgovarali su bili izuzetno zadovoljni učešćem naših snaga, naših jedinica i predstavljaju najbolje moguće ambasadore koje naša zemlja ima.
Želeo bih da vam ukažem na još jednu činjenicu koja se tiče i drugih tačaka ali i ove tačke. Imamo dobru političku saradnju sa svim zemljama sveta. Znate da imamo iz ovoga što je danas na dnevnom redu, vidite da imamo i sa velikim brojem zemalja sa različitih kontinenata, iz Latinske Amerike, Afrike, Azije ali i sa Ruskom Federacijom i sa mnogim zemljama EU ili zemljama koje ne pripadaju EU već pripadaju NATO. Naša vojna saradnja je uvek na višem nivou nego što je naša ekonomska i politička saradnja. Ona predstavlja najbolji deo i to smem otvoreno da kažem, to će vam reći i predstavnici svih zemalja, ovde u našoj zemlji, predstavlja najbolji deo saradnje koji naša zemlja ima. Mislim da smo uspeli u tom smislu da u značajnoj meri krenemo u ozbiljne procese i profesionalizacije i modernizacije naše armije, ali da uspostavimo u više vidova i na različite načine saradnju sa ministarstvima odbrane, mogućnost donošenja administrativnih akata između organa uprava različitih zemalja. Razume se i najkonkretnuju vojno-vojnu, vojno-ekonomsku, vojno-edukativno i vojno-medicinsku saradnju.
Dobili ste u objašnjenju predloga koliko je potrebno i na kakav i koji način finansijski sredstava. Ukoliko vam je potrebno da idemo u najsitnije detalje, želim da vam kažem da pripadnici Vojske Srbije trenutno učestvuju u sedam multinacionalnih operacija, u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu, Kipru, Libanu i Ugandi. Imamo četiri vojna posmatrača u misiji UNMIL u Liberiji, tri vojna posmatrača u misiji UNOSI u Obali Slonovače, šest članova tima za medicinsku evakuaciju vazdušnim putem, jedan oficir i jedan podoficir obaveštajno-analitičke specijalnosti u misiji MONOSKU u Kongu, 46 pripadnika u misiji na Kipru, 46 štabnih oficira u misiji UNIFIL u Libanu i to je nedavno završeno raspoređivanje naših trupa u Libanu. Proteklo je sve apsolutno bez ikakvih problema, oprema je kasnila jedan dan, ali sve drugo je bilo u najboljem redu. Naše jedinice su stacionirane na mestu i na način na koji je to planovima predviđeno.
Jedan štabni oficir u misiji UNTSO na Bliskom Istoku, jedan štabni oficir u misiji UMTSO u Ugandi. Trenutno imamo dva pripadnika Vojske Srbije, jedan lekar i jedan medicinski tehničar je ukrcan na italijanski vojni brod koji je ujedno i komandni brod pomorskih snaga EU u borbi protiv pirata duž obale Somalije UN "For Somalia operation Atalanta".
Ono što je veoma značajno, još jedanput želim da istaknem mi time apsolutno podižemo ugled Srbije u Svetu. Naši bilateralni odnosi sa kojima učestvujemo u ovim operacijama su uvek bolji od svih ostalih, zato što zajednički, negde bez oružja, negde i pod oružjem učestvujemo sa njihovim predstavnicima u zaštiti povratka mira i bezbednosti u svetu. To nam otvara druge kapacitete i mogućnosti.
U skladu sa tim, nemojte me sad za svaku tačku pojedinačno da ne bih morao svaku po redu da objašnjavam, ako bude zainteresovani biću rad da odgovorim na svako pitanje iz te oblasti, ali želeo bih da kažem da sporazumi o saradnji u oblasti odbrane koju danas potvrđujemo ili koju bi Narodna skupština trebalo da potvrdi, sa Grčkom, Brazilom, Angolom i Indonezijom su sporazumi koji govore najčešće o vojno-ekonomskoj saradnji. Pre svega o vojno-vojnoj saradnji govori se u sporazumu sa Grčkom, tu nam je niža mogućnost vojne-ekonomske saradnje, ali tu je moguća vojno-edukativna i vojno-vojna saradnja, pre svega u oblasti saradnje specijalnih jedinica naših vazduhoplovnih snaga.
Zbog velike krize koja postoji u Grčkoj, zbog velike ekonomske krize koja postoji u Srbiji, mi uglavnom te odnose razvijamo na ovom nivou, a ovo je potvrđivanje ranije potpisanog sporazuma.
Ono što bih želeo da vam naglasim oko Angole, to je jedna od najznačajnih stvari za našu zemlju. Inače, reč je o svim zemljama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, a nešto je drugačiji slučaj sa nečim o čemu ću kasnije govoriti, što će biti jedan od sledećih predloga Vlade Republike Srbije.
Što se Angole tiče, tu imamo najznačajniji ekonomski interes. Reč je o vojno-ekonomskoj ili čak delimično vojno-ekonomskoj saradnji. Naime, u Luandi bi trebalo da se izgradi nešto nalik VMA, velikoj vojnoj bolnici i takođe bi trebalo da učestvujemo u potpuno renoviranju aerodroma. Jedna, a kasnije očekujemo još dve najveće građevinske firme u Srbiji, bi trebalo da učestvuju u tom poslu. Neki predugovori su već potpisani. Reč je o ugovorima koji vrede stotine miliona evra. Dakle, predugovori su već potpisani, jedna od najznačajnijih stvari za našu zemlju u vojno-ekonomskom smislu, koje potpisujemo sa određenim zemljama.
U tom smislu želim da vam se zahvalim za ono što ste podržali kada smo razgovarali ovde o našoj saradnji sa Alžirom, jer Mešoviti komitet će uskoro imati sednicu, ali sa Alžirom kao poklon Republici Srbiji, kao poklon našem narodu, moram da kažem jednu vest, a to je da će Ministarstvo odbrane u dogovoru sa Ministarstvom odbrane Alžira doneti odluku, razume se, pod najpovoljnijim uslovima i na tenderu koje će to naše firme učestvovati u izgradnji čak 15 hiljada stanova koje gradi Vlada Alžira i to je za nas velika, izuzetno značajna stvar, tako da u narednom periodu, 2013. i 2014. godine, imaćemo ne mala sredstva koja će ući u našu privredu zbog angažmana u ovoj velikoj afričkoj zemlji.
Istovremeno, oko Indonezije, ponovo smo posle dugo vremena reaktivirali saradnju. Reč je o potvrđivanju ranijeg sporazuma. Ali, tu saradnju smo reaktivirali i u smislu ne samo vojno-vojne, već i vojno-ekonomske saradnje. Očekujem da u narednom periodu potpišemo ugovore i o prodaji municije i o daljem nastavku razgovora, dakle, o prodaji pre svega lakog naoružanja što je veoma značajno za našu namensku industriju.
Ulazak u Brazil, zbog daljine zemlje, zbog daljine tržišta, pre svega je reč o vojno-ekonomskoj saradnji, ne možemo da razvijamo tako izraženu vojno-vojnu saradnju, kao što to možemo sa Grčkom i zbog blizine naših teritorija, ali vojno-ekonomsku saradnju možemo da razvijamo sa Brazilom i tu smo na putu, pre svega, preko "Jugoinport SDPR" i, razume se, Ministarstva odbrane, da uspostavimo saradnju i sa Peruom i sa još nekim zemljama Južne Amerike koje nemaju problem sa izvozom naoružanja, koje nemaju problem sa onim što mi neretko nazivamo end juzer.
Dakle, pokušaćemo i daćemo sve od sebe da se ta saradnja u narednom periodu unapredi, jer mislimo da imamo izvanredne reference za izvoz i našeg znanja, pre svega u oblasti medicine, ali i izvoz robe, oruđa, oružja i opreme koju je naša namenska industrija u stanju da proizvede.
Želeo bih da vam ukažem na Humanitarni centar u Nišu. Mi očekujemo nastavak te saradnje. Mi smo zahvaljujući stvaranju tog humanitarnog centra imali velike rezultate u odbrani i likvidaciji značajnih elementarnih nepogoda. Ja nisam znao da se to tako naziva, likvidacija elementarnih nepogoda, ali se to tako stručno naziva, ma kako nam čudno zvučalo. Mislim da smo od prvog sporazuma do poslednjeg sporazuma koji je potpisan sa Pučkovim, u mnogome napredovali i našu saradnju unapredili.
Mi očekujemo da bude ukupno 35 zaposlenih, da taj centar bude još spremniji. Upravni odbor bi bilo telo koji bi upravljalo centrom. Bili bi predstavnici i ruske i srpske vlade. Očekujemo da u narednom periodu ta saradnja bude još bolja, još jača, posebno zbog klimatskih promena, ali i naše nedovoljne pripremljenosti za određene elementarne nepogode. Kada su u pitanju poplave i požari, očekujemo da nam taj Humanitarni centar u Nišu bude značajna faza za poršku i stanovništva, za podršku Vlade Republike Srbije i svima onima koji učestvuju u otklanjanju tih elementarnih nepogoda.
Što se tiče zaštite tajnosti podataka, nadam se da nisam nijedan predloga preskočio. Ovaj zakonski predlog se nalazi u skupštinskoj proceduri već od početka 2012. godine. Prvi put se u ovoj oblasti pojavila potreba da se zaključuju bilateralni sporazumi kao opšti sporazumi u ovoj oblasti. Ovo je prvi bilateralni sporazum koji ima opšti karakter u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka i to sa jednom članicom EU i NATO. On omogućava razvijanje međusobne saradnje sa Slovačkom, kao i primenu već zaključenih međusobnih sporazuma, posebno u oblasti unutrašnjih poslova, odbrane i saradnje pravosuđa, a omogućava i zajedničke obuke i različite vrste zajedničkih učešća u multinacionalnim operacijama.
Za vašu informaciju, mi na Kipru učestvujemo pod okriljem Slovačke. Dakle, i naši vojnici, zajedno sa slovačkim vojnicima, obavljaju tu dužnost na izvanredan način. Ovaj zakonski predlog stvara administrativni okvir za našu saradnju. Reč je o nekoj vrsti tipskog ugovora o licima koja mogu da prenose određene informacije, kako se štite podaci, kako i na koji način se čuva tajnost tih podataka. Mislim da je reč o još jednom aktu koji nas približava i koji nam stvara šansu za bolje odnose ne samo u Evropi, već i sa svima koji danas žele razvijanje drugačijih i boljih odnosa sa Srbijom.
Želim da kažem, pošto je ovo verovatno jedno od poslednjih obraćanja Narodnoj skupštini Republike Srbije u toku ove godine, istovremeno se zahvaljujući na korektnom odnosu i saradnji u prethodnom periodu, da je Vojska Republike Srbije, da Ministarstvo odbrane Republike Srbije grade najbolje moguće odnose sa svima u svetu, da te odnose gradimo u interesu našeg naroda, istovremeno i ekonomsko i političko, da ćemo sa takvom politikom nastaviti i u budućnosti, istovremeno čuvajući ono što je naša osnovna uloga, a to je da budemo garant bezbednosti, očuvanja i mira, ali i garant odbrane naših nacionalnih i državnih interesa u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Vojska Republike Srbije i Ministarstvo odbrane Republike Srbije, ali i svi ostali državni organi, pošto se ovde ticalo tačaka dnevnog reda koje spadaju u oblast Ministarstva odbrane i MUP su spremni da odgovore na svaku vrstu izazova u budućnosti, na odgovoran, ozbiljan i način koji proizlazi iz Ustava Republike Srbije.
Hvala vam još jednom. Samo vas na kraju uveravam da svakim od ovih sporazuma naš ugled i naša veza u svetu postaju veće, čvršće, tesnije, sa mnogima koji mogu da učestvuju ne samo posredno, već i neposredno, u daljem napretku i razvoju naše zemlje. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Uvaženo predsedništvo, prvi potpredsedniče Vlade i predstavnici Ministarstva, pred nama se nalazi osam akata, tačnije osam predloga zakona i dve odluke.
Obrnutim redom ću diskutovati o njima, u odnosu na ovo što je do sada pričao potpredsednik Vlade gospodin ministar. Prvo ću spomenuti ovih pet predloga zakona, a to su Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Brazil o saradnji u oblasti odbrane, Predlog zakona o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o saradnji u oblasti odbrane, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole o saradnji u oblasti odbrane i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovačke o uzajamnoj zaštiti vojnih tajnih podataka.
Ono što je meni najinteresantnije kod svih ovih predloga zakona je da je, pored te osnovne vojne saradnje koju imamo sa svim ovim navedenim zemljama, popriličan deo svih tih zakona se vezuje i za saradnju po pitanju ekonomije. To je, kako ste malopre rekli, građevinska industrija, u kojoj smo i do sada pokazali koliko vredimo u svetu. Nažalost, takvih angažovanja u zadnjih 10 godina nije bilo u onoj meri koliko je to trebalo da ima ova građevinska industrija.
Ono što je isto interesantno je da ćemo i kada je u pitanju vojna oprema, obzirom da smo se i tu dokazali godinama unazad sa čime sve raspolažemo i šta možemo da uradimo, napraviti poprilično dobre ugovore, kako ste vi rekli.
Pored toga, tu su i vojno-obrazovne institucije i iskustvo koje ima naša vojska, koja u dobrom delu zemalja koje ste nabrojali, bar ja sa svojim skromnim znanjem, vidim da nemaju približno tako dobro iskustvo i obrazovne centre kakve imamo mi. Ono što sam imao prilike da čujem od predstavnika ministarstva na Odboru za odbranu je da su oni poprilično zainteresovani za naše vojne institucije, ne samo iz oblasti vojske, nego i iz oblasti medicine, kada je u pitanju Vojno medicinska ustanova – VMA.
Moja diskusija se odnosi i na Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2012. godini i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2012. godini. Apsolutno su obe odluke pohvalne, ali ima i jedna mana. Ne želim da ovo bude kritika, nego je smatram kao jednu manu, da nismo smeli da dozvolimo da uđemo u mesec decembar i da onda usvajamo plan rada za 2012. godinu. Opet se vraćam na obrazloženje ljudi iz ministarstva, koji su na Odboru objasnili da je i zbog političke situacije koja je u tom trenutku u zemlji bila aktuelna, a to su bili izbori, i zbog svih ostalih okolnosti, ova odluka se prolongirala. Želim samo da uputim jedan apel, da u 2013. godini ovakvu odluku, tj. jedan plan, usvajamo na samom početku godine.
Ono što je dobro je da kroz izveštaje koje smo mogli da čujemo, pored učešća u preko 100 i nešto pripadnika Vojske Republike Srbije, mislim, na oficire i na vojnike, čak i na jedan vod koji ste rekli da imamo kompletno angažovan na Kipru, nije bilo do sada nikakvih gubitaka. Koliko god kažemo da su to u mirovne operacije, naravno da rizik uvek postoji, zato što se iz tog razloga, svi ti ljudi šalju na te iste zadatke. To je meni bilo najdominantnije u ovoj celoj vašoj diskusiji.
Apsolutno se slažem sa tim, a to stoji i u vašem obrazloženju, da su ovakve misije neophodne i pri UN i pri Misijama NATO, zato što, samim tim, našoj diplomatiji, pre svega, Ministarstvu spoljnih poslova, dajemo jedan vetar u leđa i omogućavamo im bolju komunikaciju sa svim ostalim državama sa kojima imao direktnu ili indirektnu saradnju.
Po meni, u budućnosti, eventualno, samo treba da obratimo pažnju kada se naše jedinice, pojedinci, oficiri ili već bilo ko šalje na slične misije, da vodimo računa da to ne budu neke zemlje gde je taj militantni oblik terorizma do te mere izražen, da možemo da dovedemo u pitanje deo bezbednosti naše zemlje ovde. Direktno se osvrćem na terorizam, ali u svakom slučaju, koliko mi je poznato, sve te odluke, pored Ministarstva odbrane, ovaj najviši zakonodavni dom u Republici Srbiji donosi te odluke i naravno da ćemo zajedno učestvovati u svim tim odlukama.
Zašto kažem da mi je ovo prihvatljivo i da nije ništa neobično i ništa novo? Ne samo zato što od 1948. godine, počinje to naše prvo zvanično učestvovanje naših misija pri UN, nego zato što se i kroz vreme i kroz našu istoriju, ovo slično dešavalo samo na malo drugačiji način i drugačije se zvalo. Još davno smo, 13-14. veka smo naše kopnenike, pešadije, slali na neke slične misije. Pitanje je koliko su bile mirovne i koliko su se razlikovale od ovih danas.
Ono što je isto vrlo bitno je da svi pripadnici Vojske Srbije koje se šalju na ovakve misije, idu po principu dobrovoljnosti, ako se ne varam, je li tako? Taj princip bi isto trebalo zadržati do kraja.
Na kraju, ne najmanje bitan, ostao nam je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju srpsko-ruskog humanitarnog centra. Iskoristiću ovu priliku, a žao mi je što ovde danas nije i premijer, gospodin Ivica Dačić, koji je osetio tu pragmatičnost u toj odluci, u trenutku kada smo već potpisali Sporazum za početak izgradnje tog centra u Nišu. Koliko je pragmatična ta odluka, to se već videlo u toku ove godine kada smo imali elementarnu nepogodu u vidu desetina požara na različitim lokacijama za koje, nažalost, nismo dovoljno tehnički opremljeni da mi možemo da reagujemo i da možemo sve te požare da ugasimo. Tada na jedno moje poprilično prijatno iznenađenje i ljudi koji su tih dana komentarisali sve te akcije koje su se dešavale, po prvi put su nad Srbijom su leteli avioni a da nisu putnički i da nisu sipali bombe po nama, sipali su vodu i pomogli su nam da uradimo ono što sami sigurno ne bismo mogli, a to je da sve te požare ugasimo. Zato još jedanput hoću da kažem da gospodin Ivica Dačić zaslužuje apsolutne pohvale za potpisivanje jednog takvog sporazuma.
Ono što bih voleo na kraju da kažem, pored ovih pohvala, da ne bude da hvalimo samo premijera Vlade, želim gospodinu Vučiću, prvom potpredsedniku Vlade i ministru vojske, da čestitam na dosadašnjem zalaganju u borbi protiv organizovanog kriminala i da mu poželim da u tome bude istrajan. Hvala.

Reč ima ministar Vučić. Izvolite.

Zahvaljujem se na svemu.
Samo bi želeo da kažem, čini mi se da sam objasnio razloge zašto niste ove predloge imali ranije u proceduri. Bilo je tu mnogo objektivnih razloga.
Takođe, želeo bih da vam saopštim da godišnji plan upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane za 2013. godinu se već nalazi u proceduri i biće pred narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije već u januaru mesecu. U januaru mesecu ćete dobiti plan za 2013. godinu. Isto ono što smo uradili sa Predlogom budžeta, gde je po prvi put budžet završen a da to nije bio 30. ili 31. decembar, ili da nije ulazio u sledeću godinu. Tako je opredeljenje Vlade Republike Srbije i tako ćemo i da radimo.
Želim još jedanput da kažem da sam možda i lično, iako nisam bio član i nisam bio poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali grešio ili da nisam dovoljno razumeo u ranijem periodu koliko je važno i koliko je značajno učešće naših vojnika u multinacionalnim operacijama. To je mnogo više. Nekako sam polazio od toga, imamo milion svojih problema, samo nam još to fali i samo nam još to nedostaje. Možda sam to negde govorio i u javnosti, nisam siguran, ali sam siguran da je veći deo javnosti na takav način razmišljao. Želim ljudima da kažem, koji to pomisle u ovom trenutku, da bliskost sa zemljama i organizacijama, ugled Republike Srbije dramatično raste i dramatično jača svakim našim učešćem u bilo kojoj multinacionalnoj operaciji. Želim da vam kažem da to vidite i da to osetite, da vaša politička moć u međunarodnim okolnostima, u međunarodnim okvirima izuzetno raste kada se tako postavljate i kada se tako ozbiljno ponašate u međunarodnoj areni.
Mislim da su to bile dobre odluke i prethodne Vlade Republike Srbije, da mi to sada unapređujemo, dorađujemo, da će biti, pretpostavljam, novih stvari, ali to je nešto što uvek gledamo, da se izbegne svaka vrsta rizika za naše vojnike, koliko god je to moguće.
To nije posao, to sam jedanput rekao. Posao vojnika, posao policajca je užasno težak i veoma cenim posao manekena ali oni ne mogu da poginu. Ovo su poslovi u kojima se gine. Takva je priroda posla i to su stvari koje se nažalost ponekad dogode. Do sada smo uvek imali dovoljno sposobnosti, veštine, znanja naših vojnika da se to ne dogodi. Posetio sam naše vojnike. Uvek imate deset puta više prijavljenih dobrovoljaca za te operacije nego što je potrebno ljudi da ode. Deset puta je veći broj prijavljenih ljudi nego onih koji treba da odu.
Kada smo bili na Kipru najtragičnija vest koja nas je našla zajedno, sve naše vojnike, je bila vest o tragičnoj pogibiji majora Savića. U zemlji je neko stradao. Nije bio na Kipru, Libanu, Somaliji, Obali Slonovače ili Ugandi, nego je neko stradao u zemlji. To su stvari koje se nažalost dešavaju. Vojnički život je težak. Vojnički hleb je težak.
Mi političari ne možemo da stradamo tako što ćemo da idemo uz stepenice ovde u Skupštini i naš posao je mnogo lakši nego njihov. Njihov posao je težak, kao i posao policajaca i to su stvari koje se dešavaju svuda. Molim vas da i oni ljudi koji možda imaju tu vrstu skepse koju sam i sam imao, i nije mi teško da to priznam, što mislim da je ljudski, da znate da je neverovatna promena u odnosima kada vi sa nekim na neko žarište pošaljete dvojicu lekara. Ne mogu da vam objasnim nivo i način na koji smo dočekani u Norveškoj samo zato što smo imali dvojicu naših lekara, čak i manje od toga, ali su naši ljudi pomagali i pokazali se kao izvanredni lekari, obučavali njihove. To je potpuno drugačiji odnos. To je potpuno drugačiji pristup. To je potpuno drugačiji prilaz. Da vam ne kažem koliko to cene i svi ostali od Slovaka, Kiprana. Kiprani nam zbog našeg ponašanja na svakom mestu od Američkog kongresa do svakog drugog mesta u Evropi organizuju sve moguće manifestacije, sve moguće primedbe, razgovore sa svima koji odlučuju o budućnosti Srbije, pomažući nam između ostalog, jesu prijateljska zemlja, zahvaljujući činjenici da zajedno sa njima ili zajedno sa svima ostalima doprinosimo miru i očuvanju bezbednosti u njihovoj zemlji.
To je moja molba i za one ljude, nevezano za političke stranke, koji nas gledaju, a koji možda značaj učešća u multinacionalnim operacijama ne mogu da razumeju kao što ja nisam mogao nekada da razumem, iako nisam bio u ovoj Skupštini pa nisam mogao to ni da kritikujem. Prosto želim da ih zamolim da to na takav način razumeju, a vama hvala na onome što ste rekli. Samo idu oni koji žele. Uvek ih je deset puta više i mi i dalje nemamo onu vrstu žarišta u koju idu pod zastavom NATO. Tu nemamo nikakvih rizika, niti ugrožavanja u većem obimu bezbednosti naših vojnika, pripadnika naših oružanih snaga. Hvala vam.

Hvala.
Narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, danom formiranja ove Vlade SPO DHS su izneli politički stav koji ne zavisi od sastava Vlade već zavisi od politike koju bude sprovodila Vlada RS. Mi smo rekli, i tako ćemo se i ponašati, da ćemo glasati za ove sporazume, za sve ono što doprinosi čvršćem povezivanju naše zemlje sa svetom. Sve što doprinosi miru i stabilnosti, prosperitetu naše zemlje, SPO i DHS će biti korektan i konstruktivan partner.
U prošlom skupštinskom sazivu ispred moje poslaničke grupe sam nebrojeno puta rekao da sam slično kao i vi razbio neku zabludu i predrasudu o ideološki obeleženoj vojsci RS zbog činjenice da je jednostavno taj segment našeg društva upravo deo koji je najviše uradio u sopstvenim reformama. Da su sve ostale institucije uradile ono što je urađeno u okviru reformi Ministarstva odbrane mi bismo danas sigurno u najvećem delu ispunjavali standarde za prijem naše zemlje u članstvo EU. To je po našoj oceni zbog toga što vojska poštuje jasno definisane standarde, što je izraženo profesionalnost i odgovornost i što je, ne zaboravimo, naglašen patriotizam.
Posle NATO bombardovanja svi sa druge strane su odali priznanje Vojsci RS na izraženom patriotizmu i neviđenom otporu i požrtvovanju u odbrani svojih nacionalnih interesa. Međutim, SPO je uvek smatrao da je oružana odbrana poslednji cilj i način odbrane nacionalnih interesa zemlje. Pre toga se nacionalni interes, bezbednost, teritorija, stanovništvo pre svega brane dobrom politikom, dobrim odnosima sa onima koji u velikoj meri odlučuju o našim sudbinama, našim učešćem u centrima odlučivanja i razumevanjem sveta u kome živimo.
Srbija je u periodu od 90-ih do 2000. godine bila zemlja koja nije na najbolji način razumela svoje okruženje i ono što se dešava sa rušenjem Berlinskog zida, sa raspadom velikog Sovjetskog Saveza i najveću cenu našeg sopstvenog nerazumevanja smo mi platili. Posle 2000. godine smo krenuli u podizanje porušenih mostova i želim po ko zna koji put da kažem da je u tome svemu prednjačila Vojska RS i njeni profesionalci.
Mi smo u Narodnoj skupštini RS usvojili Strategiju odbrane i Strategiju bezbednosti koja upravo predviđa učešće naše vojske u svim organizacijama i uspostavljanje što čvršće vojne saradnje sa svima sa kojima je to moguće, sa kojima je to u nacionalnom interesu. Kao što je u oblasti sporta Novak Đoković sa teniserima značajno podigao ugled RS, tačno je da su vojnici i naše medicinsko osoblje, pa i naši privrednici koji rade u namenskoj industriji zahvaljujući ministru Šutanovcu, koji je za mene bio najprijatnije iznenađenje u prethodnoj Vladi u pozitivnom smislu, da se ti pokidani mostovi i ekonomske saradnje sa mnogima sa kojima smo dugo ekonomski sarađivali sada uspostavljaju i poboljšavaju i dobro je što ste dali neku kratku ocenu rada prethodnog ministarstva.
Čestitam vam na hrabrosti zato što ste priznali da ste i vi razbili neke predrasude, kao što sam i ja rekao da je SPO razbio neke predrasude u smislu da je Vojska Srbije nastavak one komunističke vojske sa negativnim predznakom. Nije i sve je upravo zavisilo od politike. Čak i u onim kriznim vremenima vojska je znala da napravi značajan otpor od negativne politike i isključivo se držala Ustava i zakona.
Naravno da nam je teško zbog toga što je naš vojni vrh često sasvim neosnovano i što bi narod rekao – na pravdi Boga snosio posledice pogrešne politike i kola su se često slomila na onima koji nisu odgovorni.
Ono što je takođe jedna velika zabluda u našem društvu je ne samo kod vojne saradnje već kod naših saradnji sa nekim drugim jako bitnim vojno-političkim i ekonomski savezima da će srpsku decu nasilno mobilisati, odvoditi u Avganistan, u krizna područja, da će tamo stradati itd.
To uopšte nije tačno. Danom profesionalizacije Vojske Republike Srbije, tada se za jedno radno mesto, sa platom 32-33 hiljade dinara, javljalo po sedam, osam ili devet zainteresovanih, a u multilateralnim operacijama imamo i po 10 zainteresovanih, što ukazuje na jedan jako bitan segment i zabludu koju treba razbiti, a to je dobrovoljnost. Uz profesionalizam, uz poštovanje standarda, uz obučenost i uz dobrovoljnost i uz ekonomsku korist onih koji tamo idu, uz ličnu ekonomsku korist i ekonomsku korist zemlje i poboljšavanje etničkog uticaja, nemamo ni jednog jedinog valjanog i argumentovanog razloga da budemo protiv ovih sporazuma.
Ono što možemo da kažemo jeste da treba nastaviti u ovom smeru, da treba uspostaviti što bolje političke, ekonomske, vojno-ekonomske, vojno-vojne odnose, uspostaviti ih i poboljšati ih na svim nivoima. Uopšte nismo zadovoljni reformama u našem društvu u periodu od 2000-2012. godine, jer ipak, moramo priznati da su članovi SPO bili ti koji su sanjali da ćemo mi 2012. godine živeti u jednoj drugačijom i verovatno boljoj Srbiji.
To se nije desilo, ali se ne možemo više vraćati u prošlost. Moramo gledati u budućnost. Svako onaj ko bude doprineo dobrim i normalnim reformama u našem društvu, svako onaj ko u političkom smislu bude gradio mostove saradnje, taj će biti najveći patriota. Sva su se neprijateljstva, svi su se ratni sukobi završavali mirovnim konferencijama. Uvek posle ratova su sve zaraćene strane morale da sednu za pregovarački sto i da definišu uz dominantan uticaj velikih sila ono što će na kraju da bude u miru.
Prema tome, dobro je što je ova vlada nastavila da respektuje značaj onih koji u velikoj meri odlučuju o našoj sudbini i što su razbijene neke zablude o tome da ćemo mi sami odlučivati o svojoj sudbini. Nikada u istoriji ljudskog čovečanstva jedna mala zemlja, bez obzira na političko uređenje, bez obzira na odnos u svetu, nije sama odlučivala o takvoj sudbini. To je sudbina malih. Tako je bilo, tako će uvek i biti. Ono što je naš zadatak, a to je da u svim vremenima, sva su vremena na svoj način teška, naš mali brod, našu jedinu zemlju Srbiju koju imamo vežemo za brod velikih i uticajnih sistema i društava i da pokušamo da sve ono što je negativno, a bilo je mnogo toga od demografske politike, od spoljne politike, od ekonomske politike, od nesnošljive korupcije i kriminala, da zajednički poradimo na tom poslu.
Zbog toga kažem da će SPO – DHSS u ovom delu biti konstruktivan saradnik, ne Vlade Republike Srbije, nego građana Republike Srbije, a usput i Vlade Republike Srbije. Kada god budete došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije sa ovakvim predlozima, računajte na našu podršku. Naravno, pošto je aktuelna borba protiv korupcije i kriminala, SPO koji je i prošloj vladi 2009, 2010. rekao da je "Kolubara" na svakom ćošku i da je to nesnošljivo stanje u našem društvu i svako ko se upusti u otvorenu i principijelnu borbu protiv korupcije i kriminala, imaće našu podršku. Hvala.