Replika. Gospodin Šutanovac.

Zahvaljujem kolegi Čikirizu što mi je dao priliku da dam repliku, iako ću malo zloupotrebiti tu repliku, imajući u vidu da su pojedina pitanja koja su postavljana ovde mogla da budu postavljena i meni.
Ovaj plan upotrebe Vojske Srbije je upućen u parlament u prvom kvartalu ove godine. Dakle, Ministarstvo odbrane je i ove godine na vreme to uradilo. Nažalost, nije postojala saglasnost u samom parlamentu da se to nađe na dnevnom redu, iako sam u više navrata razgovarao sa predsednicom parlamenta o tome i zbog izbora i, kao što znate, zbog toga je to kasnilo. Nema nikakve dileme da je Ministarstvo odbrane to dostavilo na vreme.
Gospodine ministre, ovo što ste pričali danas ovde, nema sumnje da je to jedan nastavak politike koji je nailazio na kritike u ovom parlamentu, ali imam utisak da ćemo konačno zauzeti stav da ono što je dobro za Srbiju, da je dobro i za građane i da će u parlamentu napokon da se glasa o stvarima koje su dobre za državu na način, ne kroz partijsku prizmu kritike, već kroz prizmu interesa svih građana Srbije. Svakako da sa pozicije na kojoj se nalazite možete lakše da sagledate i da vam je to sada mnogo bliže. Drago mi je da je to tako.
Ono što bih hteo da postavim kao pitanje, kažem da zloupotrebljavam ovu repliku, nećete mi zameriti, pošto je to nešto što me jako zanima, a nemam odgovor od kolega. Naime, novim budžetom Ministarstvu odbrane su ukinuti sopstveni prihodi. Mislim da je to nešto što je izuzetno loše sa aspekta funkcionisanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Mislim da će to u velikoj meri da sputa mogućnost civilno-vojne saradnje među kojima su i mirovne misije. Zanima me refundacija troškova koji se dobijaju od UN. Da li se one tretiraju kao sopstveni prihodi, odnosno da li idu u budžet Republike Srbije ili idu u budžet Ministarstva odbrane? Ukoliko idu u budžet Republike Srbije, bojim se da je to trošak za Ministarstvo odbrane i da je to jako loša situacija za vas, kao Ministarstvo, i mislim da treba da se poradi na tome. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine prvi potpredsedniče Vlade i ministre odbrane Republike Srbije, poštovani građani Srbije, pred nama je set zakona i sporazuma koji će omogućiti da se sistem odbrane dodatno osnaži, jer samo snažan sistem odbrane je garancija jake i stabilne države i predstavlja ključni instrument u oblasti ostvarivanja državne politike.
Cilj politike odbrane je da imamo Vojsku koje će se plašiti oni koji treba da je se plaše, a u koju će moći da se pouzdaju i na nju računaju naši partneri sa kojima sarađujemo. Činjenica je da građani Srbije najviše veruju crkvi i vojsci. Najbolji pokazatelj da se vraća poverenje građana Srbije u vojsku je i podatak da je 2006. godine na Vojnoj akademiji na 240 mesta bilo prijavljeno 26 kandidata, a da je ove, 2012. godine, na Vojnoj akademiji prijavljeno 1.550 kandidata, a od toga 490 vukovaca.
Težište politike odbrane je, kako ste i sami rekli, između ostalog i intenzivna međunarodna saradnja. Učešće u mirovnim misijama i multinacionalnim operacijama ima trend konstantnog rasta, to je dobro, sa krajnjim ciljem da Vojska Srbije uzme učešće u očuvanju mira i stabilnosti u svim delovima sveta. Vrlo je važno da se Srbija posle duge pauze vratila na mapu onih zemalja koje u multinacionalnim operacijama UN angažuju svoje jedinice, kao i da Srbija sve više jača svoje kapacitete za učešće u mirovnim misijama.
Građani Srbije su ponosni što pripadnici Vojske Srbije u najboljem svetlu predstavljaju našu zemlju, kako pred građanima Kipra, Libana, Liberije, Konga, Obale Slonovače itd, čiju bezbednost obezbeđuju, tako i pred pripadnicima stranih oružanih snaga sa kojima učestvuju u mirovnim misijama. Vrlo smo ponosni što su pripadnici Vojske zavredili mnoga priznanja, stekli poštovanje svojih kolega i zadobili simpatije lokalnog stanovništva u zemljama u kojima su angažovani.
Sami ste rekli da ste kao ministar, putujući u Ameriku, Norvešku, čuli koliko su naši vojnici angažovani, a posebno koliko su hvaljeni. Posebno sam zapazila vašu izjavu prilikom posete Kipru kada vam je kiparski ministar odbrane i šefica Misije na Kipru lično rekla da su naši vojnici najbolji među kontingentom na Kipru, da obavljaju svoj posao u skladu sa dužnostima i pravilima službe i u skladu sa potrebama stanovništva, ne mešajući se u politiku te zemlje.
Činjenica je da su pripadnici Vojske Srbije u svim mirovnim misijama pokazali visok stepen obučenosti i pripremljenosti i da to u velikoj meri podiže ugled Srbije u svetu.
Konačno, učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama važan je element i naše spoljne politike, jer jača diplomatski potencijal Srbije za ostvarivanje interesa naših građana i doprinosi da se Srbija tretira kao ravnopravni partner u odnosima sa drugim zemljama članicama UN i Partnerstva za mir.
To što je Srbija aktivna u međunarodnim operacijama ima indirektan uticaj na regionalnu bezbednost. Mislim da je vrlo važno što ste na početku svog mandata vrlo jasno rekli da će naša zemlja biti aktivna u okviru Partnerstva za mir, ali da nećemo biti članica ni jednog drugog vojnog saveza. Mislim da je politika Vlade Republike Srbije po tom pitanju vrlo jasna.
Takođe smatram da je vrlo važno reći da Vojska Republike Srbije ne učestvuje u misijama kojima se na bilo koji način ostvaruju interesi velikih sila. Ne treba da idemo u bezbednosne integracije zato što to neko traži od nas, zato što nam neko naređuje, zato što se na taj način dokazujemo partnerima ili što na taj način ispunjavamo međunarodne obaveze. Naprotiv, to treba da bude naš interes, politički, ekonomski, spoljno-politički. Vrlo je važno što tako malim koracima, ali vrlo važnim, podižemo kredibilitet naše zemlje.
Svi oni koji su osporavali učešće naših mirovnih snaga u mirovnim operacijama iz bezbednosnih razloga, verujem da sada imaju drugačiji stav i da su promenili mišljenje, pre svega zbog toga što mi nismo imali do sada gubitaka, a i zbog toga što ne šaljemo operativne jedinice, već oficirski kor vojnika deluje štabno, osmatrački, kao i sanitetsko osoblje, lekari koje ste sami pomenuli u Norveškoj.
Lično me raduje što ima sve više žena oficira koje učestvuju u mirovnim misijama. Rekli ste da je trenutno 25 oficira žena. Nadam se da će u vremenu koje je pred nama taj broj biti još veći.
Kada sam spomenula regionalnu bezbednost, smatram da je vrlo važan sporazum sa Grčkom, koji treba da potpišemo, zbog blizine teritorije i zbog toga što je Grčka naša tradicionalno prijateljska zemlja, sa kojom ćemo sarađivati u domenu odbrambene i bezbednosne politike.
Posebno bih istakla potpisivanje sporazuma sa Brazilom i Indonezijom u oblasti odbrane, zbog toga što ove dve zemlje beleže značajan ekonomski napredak i zbog toga što ćemo i mi, kako ste i sami rekli, sklopiti značajne ugovore u našoj namenskoj vojnoj industriji.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra, on je već opravdao svoj cilj i dokazao svoju efikasnost letos kada je Srbija gorela i kada je ovaj humanitarni centar pomagao, ne samo našoj zemlji, već i Grčkoj, Crnoj Gori i BiH. Verujem da će on u potpunosti prerasti u jedan regionalni centar i na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi. Potpuno je jasno da je osnivanje ovog centra bilo neophodno, pre svega zbog zajedničkog planiranja i stručnog usavršavanja i opremanja jedinica zbog nepredvidivih situacija, u cilju zaštite ljudi.
Gospodine ministre, znam da se suočavate, kao i građani Srbije, sa teškim nasleđenim problemima, da ozbiljnost ekonomske krize utiče da na pravi način planirate prioritete i opredeljujete sredstva u Ministarstvu odbrane. Ovom prilikom želim da vam u ime poslaničke grupe NS pružim punu podršku u borbi
protiv korupcije i kriminala i u svim izazovima sa kojima ste se do sada uspešno izborili. Obzirom da sistem odbrane predstavlja ključni činilac u oblasti ostvarivanja državne politike, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Vučić. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Čikirizu i gospođi Filipovski. Očigledno se poslanici veoma ozbiljno spremaju za ove rasprave.
Zahvaljujem se i gospodinu Šutanovcu. Rekao bih mu samo da nema bojazni od nedobijanja novca na račun Ministarstva odbrane, što se tiče UN. Ovde imam papir Narodne banke, Sektora za devizne poslove i upravo nas obaveštavaju 17. decembra da su u našu korist primili sledeća sredstva: nalogodavac Indijanopolis, UN, u valuti isplaćeno 245.609,80 dolara. Dakle, taj novac ide u Ministarstvo odbrane, ali ne vidim da je to najveći mogući problem i da je išao u budžet, pošto mislim da smo ove godine napravili, koliko je bilo moguće u uslovima teške krize i u uslovima kada želimo da smanjimo budžetski deficit, onakav budžet Ministarstva odbrane kakvim ni vi, ni ja, niti bilo koji građanin Srbije može da bude zadovoljan, ali onaj koji može da bude održiv i koji može da znači nastavak reformi i profesionalizacije naše vojske.
Ukoliko vas zanima, navešću vam tačan iznos finansijskih sredstava. Ukupan iznos finansijskih sredstava koji će na ime nadoknade za učešće pripadnika Vojske Srbije u 2012. godini biti uplaćen od strane UN iznosi 107.591.000 dinara, a prema dinamici, razume se, utvrđenog godišnjeg plana upotrebe. Ako vas zanima i po kojim aproprijacijama i na koji način mislimo da trošimo, mogu sve te detalje i sve te podatke pred Narodnom skupštinom da iznesem. Hvala najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.

Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moram da izrazim svoje veliko zadovoljstvo rečima koje je danas ministar izrekao, pre svega u smislu dalje afirmacije Vojske Jugoslavije. Bili smo svedoci anatemisanja vojske. Nažalost, bila je dovedena u situaciju maltene da je kriva za sve ono što se dešavalo na bivšem prostoru Jugoslavije.
Današnja rasprava i sve ono što narodni poslanici, a vidim i iz prijavljenih diskutanata, koji podržavaju sve ove aktivnosti, odnosno zakone koji su vezani za vojsku, odbranu i ekonomsku saradnju u oblasti odbrane, ukazuje na jedan pozitivan trend koji se menja u odnosu na mesto i ulogu Vojske Srbije. Svakako da takav jedan trend usmerava i ministar odbrane, koji na afirmativan način i u pravom smislu sagledava probleme vojske, bez obzira na ekonomsku i političku situaciju u kojoj se nalazimo.
Svesni smo da bi mi želeli mnogo više u pogledu angažovanja i u pogledu opremanja naše vojske, ali moramo učiniti, a mislim da ćemo to i činiti, da u okviru ovih mogućnosti, a činićemo sigurno da se ekonomska situacija poboljša, učinimo mnogo više na tom planu.
Mislim da je to i ministar rekao, ali jednostavno imam potrebu da kažem koji je značaj ovih zakona, ovih sporazuma i angažovanja pripadnika vojske u raznim mirovnim misijama. Pre svega, veoma je značajno to što smo se opredelili da naši pripadnici vojske učestvuju u mirovnim misijama UN i na taj način dostojanstveno prezentuju našu zemlju. Oni kroz neposredne kontakte sigurno sagledavaju pre svega gde se mi nalazimo, gde i u kom pravcu se možemo kretati itd. To je jedno opšte životno iskustvo i praksa koja se stiče kada se nađete u jednoj sredini gde su prisutni razni pripadnici vojske raznih zemalja.
Druga oblast kada je u pitanju ekonomska saradnja. Mislim da svima ovde treba da je znano i verujem da znaju, da je vojna industrija ustvari pokretač svih najsavremenijih tehnologija koje se uvode u jednu zemlju. Sve nove tehnologije koje su inače do sada poznate u svetu su prvo uvedene u sistem odbrane, a zatim primenjene u civilstvu. Ona ima još jedan drugi aspekt, vojna industrija kao jedan segment industrije svake države, ne može da funkcioniše sama za sebe, ona mora da angažuje kompletne kapacitete i druge kapacitete države, čime se doprinosi upošljavanje i razvoj uopšte države u celini.
Kada je reč inače o vojsci, moram da kažem koji je značaj tih mirovnih snaga. Vojska je pored diplomatije, po meni, prva tačka gde se ostvaruje prijateljstvo između zemalja. Kada se ostvari saradnja na vojnom planu između zemalja, onda se široko otvaraju polja saradnje u svim drugim oblastima. To je ono što čini suštinu vojne saradnje između zemalja gde se prijateljstvo jača i stvaraju se mogućnosti da se i na drugim planovima saradnje, a mi smo već videli danas kroz ovih nekoliko primera, koliko će biti stanova gradnje i tako dalje, i tako dalje. Da ne govorim o vojnoj industriji koja će sigurno u tom pogledu naći značajno zapošljavanje svojih kapaciteta radi izvoza naoružanja i vojne opreme u prijateljske zemlje radi njihovih potreba.
Ne bih mnogo, jednostavno kroz ovo moje javljanje, želeo sam da izrazim jedno zadovoljstvo kao bivši pripadnik vojske koji sam godinama u njoj radio, da razbijemo jedanput zabludu da vojska ne može nikada biti neprijatelj svoje zemlje, ona je u sistemu odbrane svoje zemlje, ona je produžena ruka politike jedne zemlje i ona je uvek patriotski opredeljena. To kako i na koji način je vojska angažovana, korišćena, ne može se nikada za to po meni kriviti vojska, jer je vojska po Ustavu obavezna da izvršava zadatke rukovodstva jedne države. Ja iz toga isključujem, mislim da to niko ne može poistovetiti sa državnim i vojnim udarima koji podrazumevaju sasvim nešto drugo, ali i tako treba gledati. Tako treba gledati vojsku da ona ne može nikad biti neprijatelj svoje zemlje, da će ona uvek biti uz svoju državu, mora biti uz svoju politiku, mora izvršavati zadatke koje državna politika to i postavlja. To je njena osnovna uloga i u tom smislu je tako treba i gledati.
Mi smo nažalost i kroz istoriju, a i kroz ovo novije doba, imali prilike da su nam mnogi junaci bili dovedeni na prosjački štap, ili su bili anatemisani, a naknadno afirmisani. Mislim, da bi u tom smislu, gospodine ministre, trebalo čini mi se jedanput da se ovaj narod opameti i da u tom pogledu i tako gleda svoju vojsku i da učini sve da ona može izvršavati svoj zadatak.
Vojnički život, moram da kažem, je izuzetno težak. Naveo bih samo jedan primer. Ne znam sada kako je, ali za mojih 39 godina i šest meseci efektivnog radnog staža u vojsci oficir ili podoficir prosečno provede pet godina u logorskim uslovima života, bez obzira na vreme da li je zima, sneg. Hoću da vam kažem još jednu stvar koliko je to težak život, da je prosečan vek pripadnika vojske, računam na one koji su otišli u penziju, znači prosečan vek ljudi koji su bili u vojsci, za devet i po godina manji od prosečnog veka civila. Vi dobro znate da u vojsku ne može da uđe čovek koji ne zadovoljava osnovne kriterijume zdravstvenog pregleda. To je jedan pokazatelj koji vam može dovoljno ukazati i govoriti da devet godina prosečnog veka, manje za devet godina, nije došao iz ugodnog i lagodnog života, nego je došao izuzetno stresnog, napornog i pre svega mislim odgovornog ponašanja pripadnika vojske prema zadacima koji se pred njih postave.
Kada je reč o svim ovim zadacima, gospodine ministre, zakonima, pre svega imate potpunu moju ličnu, kao čoveka, podršku, ali i naše poslaničke grupe da u tom pravcu nastavimo i da afirmišemo vojsku, ne samo u okviru naše države, nego i u svetskim okvirima. Zahvaljujem se.

Hvala gospodine potpredsedniče.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Nataša Mićić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine prvi potpredsedniče Vlade, koordinatoru svih službi bezbednosti, što je novina u Srbiji, pa ne znam zašto to preskačemo i na kraju krajeva, gospodine ministre odbrane, mi prihvatamo vaše izvinjenje na početku zašto se zapravo kasnilo sa ovim godišnjim planom upotrebe vojske u multinacionalnim operacijama za 2012. godinu.
Takođe, mislim da nam dugujete još jedno i izvinjenje ili barem objašnjenje, naime, ove tačke su zapravo samo formalnosti s obzirom da nas je sve više koji prihvatamo i razumemo potrebu mirovnih misija, mi smo ovu tačku mogli da završimo i u utorak, za dva sata, a recimo, vi niste došli. Bilo je govora da će vas možda menjati ministar pravde tako da dakle dugujete, ne samo parlamentu, nego i građanima ili kako vi to volite da kažete – narodu. Uvek mi je to simpatično kada kažete – moj narod, kao da ste neki kralj, kao da to nije i moj narod, naš narod.
Naravno, LDP podržava i oduvek je podržavala mirovne misije i operacije Vojske Srbije i tu nema nikakve promene i to je jedna dosledna politika, tako da sada ne moram ovde neke lirske sastave i hvalospeve da iznosim. Kažem, još jednom, drago mi je da nas je sve više, međutim, ono što je činjenica, to je da su sve ove misije i pri UN i pri EU samo nastavak nekih ranijih aktivnosti. Znači, Kongo, Obala Slonovače, Liberija, Liban, Bliski Istok i Kipar, novija je ova misija sa EU u Somaliji što se tiče suzbijanja pirata i mislim da je jako važno i jako dobro što i u tome učestvujemo.
Isto tako mislim da bi gospodin ministar, čisto zbog javnosti trebalo da da recimo jedno obrazloženje, pošto ne tako davno, ne bih stvarno da vas uzrujavam i da vam pominjem tu radikalsku prošlost, nego kao predstavnik SNS vaš stav prošle godine je bio da je učestvovanje u misijama, misiji EU kršenje deklarisane politike vojne neutralnosti i da to znači tajno učestvovanje u operacijama NATO i mogla bih čak da se naša vojska nađe i u Euleksu. Meni je drago da ste vi promenili tu politiku i danas sa jednom relaksacijom prihvatamo i ovu odluku, ali mislim da bi za javnost bilo dobro, da objasnite zašto to tako danas, prosto je to tako, mislim nacionalni interes, interes države da ima više informacija.
Isto tako mislim da bi bilo važno za javnost, što je takođe dobro, da objasnite, zašto ste američkog sekretara za odbranu, gospodina Panetu, zamolili da pripadnici NATO snaga ostanu na Kosovu. Ja se tu, odnosno i LDP, se tu sa vama slažemo, ali mislim da isto to nije dobro raditi, kako da kažem, nekako tiho, nego je važno objasniti građanima, jer samo tako možemo da napredujemo, da se razvijamo, da se modernizujemo.
Sad kažem, znači, ove su misije, ove su operacije, zapravo samo nastavak, samo tapkanje u mestu. Volela bih da vi nama ovde kažete šta vi dalje preduzimate, što se tiče bolje obuke naših jedinica i pripreme vojnika, da na profesionalan način obavljaju svoje misije i zadatke. Drugo, pošto znam da se te obuke već sprovode i u prethodnom mandatu, i drugo što je još važnije, kakav je vaš plan i šta predlažete da se poveća učešće vojnika u tim angažovanim misijama, pošto mi u okruženju, zapravo, zaostajemo?
Mnogo manje zemlje, recimo, kao što je Makedonija ili Albanija, imaju preko 200-220 učesnika vojske u tim mirovnim aktivnostima. Jedna Bugarska ima preko 800, Rumunija preko 2000 vojnika. Prednost ovih, istina, malih zemalja Makedonije, Crne Gore, Bosne, jeste što su one u jednom procesu učlanjenja u NATO, pa tako zapravo učestvuju i u više misija.
Što se tiče novca za tu obuku inače, i o tome što smo govorili da su ukinuti sopstveni prihodi u vojsci, ja bih vas takođe pitala, da li isto imate neki plan kako da se povećaju sredstva za vojsku, pošto znamo da je prosečna plata potpukovnika 37.000 dinara i mislim da nije loše uzeti u obzir, to sam i ranije govorila, razmatrati činjenicu, da se na spisku tih prekobrojnih objekata, nalazi 450 kompleksa, što kasarni, bivšeg aerodroma, kulturnih, sportskih centara, ustanova, što predstavlja tržišnu vrednost od najmanje milijardu evra. Mislim da je to jedan način, a drugo je naravno, ta namenska industrija.
Mislim da je naravno potrebno proširiti kapacitete, a pre svega se posvetiti izgradnji bezbednosti sistema u toj namenskoj industriji, mislim da bi bilo dobro na tom polju se nađu neki strateški partneri. Mislim da ste vi o tome, gospodine ministre, nešto i govorili, pa ne bi bilo loše da dobijemo i tu vrstu informacija.
Još bih htela da vam kažem da bih htela da vam postavim to jedno pitanje, opet vezano za vašu molbu američkom generalnom sekretaru odbrane, da NATO vojnici ostanu na Kosovu. U isto to vreme, gospodine ministre, ja znam da vi to sigurno znate, da ste obavešteni, ovde je spoljni odbor, Odbor za spoljne poslove, doneo jednu odluku o prihvatanju statusa posmatrača Parlamentarne skupštine ODKB. Sada moram da kažem šta je ODKB, pošto verovatno građani ne znaju šta je to. To je Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, na čijem čelu se nalazi Rusija i neke bivše sovjetske zemlje, kao što su Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Azerbejdžan, Belorusija, i tu nema nijedne evropske zemlje, niti znamo ko su tu posmatrači, koje zemlje imaju status posmatrača.
Na tom odboru sam tražila baš vaše mišljenje i mišljenje ministra spoljnih poslova, kao i informacije, prosto da znamo ko su još tu članice posmatrača, da prosto ne idemo grlom u jagode, a i da nam to ne napravi neku smetnju u evropskim integracijama. Međutim, takvo mišljenje i takav odgovor nisam dobila, ali je zato gospodin predsednik Skupštine, ne znam zašto, javno objavio na ovoj sednici imena poslanika koji nisu glasali za tu odluku, i to sa zarezom da mi mrzimo Rusiju, što je apsolutno netačno. To smo i potvrdili, i poslanici, to sam našla i u medijima, uglavnom mislim da su takve vrste prozivki, u najmanju ruku, degutantne.
Na kraju, gospodine ministre, pošto sam počela to sa tim vašim, prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, negde bih htela da kažem, razmišljala sam, zašto ste vi uopšte prihvatili da budete ministar odbrane? Onda sam došla do zaključka da ste se vi poslužili tim nekim istraživanjima i rejtingom, i onda ste verovatno videli da su najveći problemi nezaposlenost i korupcija. Lakše se ipak boriti protiv korupcije, nego protiv nezaposlenosti, da crkva i vojska uživaju najveće poverenje građana, pa pošto niste mogli da budete neki crkveni poglavar, onda uredu, ministar odbrane.
Da vam kažem, nije ni to lako, ima i od korupcije strašnijih i težih stvari i upravo tu hoću da vam postavim još jedno pitanje, a to je vezano takođe za ugled vojske i sa nedavnim odbijanjem sa dnevnog reda, tačke koje se zapravo odnosila na formiranje anketnog odbora, za ispitivanje ubistva Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića u kasarni Topčider pre osam godina, 5. oktobra 2004. godine. Zašto smo odbili to?
Takođe, postoji slučaj Leskovac, gde imamo tri vojnika pod sumnjivim okolnostima. Nisu rešeni isto ti slučajevi. Da li nameravate da i u tom pogledu zaštitite ugled vojske? Mislim da je to jedan veliki izazov i mislim da to dugujemo i tim porodicama. Nisu ih ubili ni Hrvati, ni Albanci, osam godina je proteklo i još uvek nemamo nikakav odgovor. Mislim da je to za vas, takođe, jedan od izazova i da mi na to dugujete odgovor. Hvala.