Molim vas gospodine Đuriću.

U tom kontekstu, ovo jeste nekakav napredak. Predstavnici istih političkih snaga, danas pod drugačijim političkim imenima, predlažu jedan politički akt, koji je svakako manje ozbiljan ili manje opasan, ovo je samo učešće u svojstvu posmatrača u parlamentarnoj skupštini, "vona bi" novog Varšavskog pakta, i to je svakako manje nego što je to bila odluka iz 1999. godine.
Gospodin Stefanović je takođe predložio jedan zanimljiv model političkog odlučivanja, a to je da mi u ovaj aranžman uđemo, da donesemo odluku, a da onda izađemo iz tog aranžmana, ukoliko on vodi nečemu, što bi ugrožavalo vitalne nacionalne interese Srbije. Računam da sam vas tada, gotovo tačno citirao.
Ja vam predlažem isto to na drugom primeru. Hajde da donesemo odluku o ulasku u Srbiju u proces pridruživanja NATO savezu, a da onda, ukoliko to u nekom trenutku ozbiljno ugrozi nacionalne interese Srbije, isto tako donesemo političku odluku, pravno obavezujuću, da iz tog procesa izađemo. Kao što znate, to je moguće. Zbog čega ne postoji politička spremnost da takvu odluku donese?
Treća ili četvrta stvar, ja sam se nadao da je predsednik ovog parlamenta bio u prilici da pre opozicionih političkih partija vidi tekst ili nacrt teksta platforme o Kosovu. Iz ovoga što je govorio, ja se bojim da on taj tekst nije video, pošto ne verujem da bi na ovaj način govorio, da je sa tekstom detaljno upoznat.
Između ostalog, prema onome koliko znam, ne znam da li je još uvek oznaka "državna tajna" na tom dokumentu, ni na jednom mestu taj dokument ne govori ni o ovom savezu ni o ambiciji Srbije da svoje nacionalne interese van okvira EU i bez bliske saradnje na ovaj ili onaj način sa NATO savezom.
(Predsedavajuća: Samo se vratite na temu.)
Postoje izričite odredbe platforme, buduće platforme o Kosovu verovatno, koje kažu da nacionalni interesi Srbije na Kosovu i Metohiji, da opstanak, da kvalitet života, da bezbednost, ostvarivanje prava, nekoliko desetina hiljada Srba na Kosovu isključivo zavise od prisustva, ponašanja i odnosa sa KFOR/ NATO. Zbog toga za Srbiju, odnos sa NATO savezom i odnos sa ovom organizacijom o kojoj mi danas govorimo ne može biti u istoj ravni.
Rusija, i nije tačno da danas niko nije pomenuo Rusiju, niko ovde nema ambiciju ili makar to nema LDP da se pretvara, jasno je da je Ruska Federacija politički, kako god hoćete, lider u svakom smislu ove organizacije o kojoj govorimo. Rusija ima pravo da pravi organizacije kakve želi, da to bude jedna vrsta njenog odgovora na neke druge procese u Evropi, na NATO savez, na spoljnu, odbrambenu politiku EU, itd. To imaju pravo da rade i sve druge zemlje, posebno one koje se nalaze u neposrednom okruženju Rusije.
Ne vidim kakva je veza Srbije sa Rusijom i tom organizacijom u ovom smislu? Zbog čega kao argument ističete to da mi imamo ozbiljnu razvijenu ekonomsku saradnju, ekonomske interese, energetska i svaku drugu vrstu investicija sa Ruskom Federacijom i da zbog toga moramo da budemo u ovom statusu? Da vas podsetim, takve ili još razvijenije odnose sa Rusijom imaju i mnoge druge države, ne samo Nemačka, ne samo najznačajnije zemlje EU, nego i zemlje našeg okruženja.
Vi ste gospodine Stefanoviću insistirali na konceptu koji podrazumeva da će se kroz vojnu neutralnost sa jedne strane, a ulazak u ovaj aranžman sa druge strane, obezbediti nezavisnost Republike Srbije, njena mogućnost da bude nezavisna ili da bude na nekoj vrsti sredokraće, između zapada, istoka, zapadnog i istočnog uticaja, pa ste kao jedan od bitnih elemenata, a to je u pitanjima bezbednosti uvek bitno, navodili pitanje energetske nezavisnosti, navodeći u prilog teze da je Srbija energetski nezavisna i odnose koje imamo sa Rusijom, odnosno energetski sporazumi.
Izvinite, ali to je notorna neistina. Srbija nije nezavisna u energetskim odnosima sa Rusijom i to možemo da dokažemo na koliko god hoćete načina. Vi kažete da mi zbog toga što smo prodali ispod cene Naftnu industriju Srbije ruskoj državnoj kompaniji, zbog toga što smo jedina zemlja u okruženju, u Evropi, koja je manjinski akcionar u južnom toku i manjinski akcionar u podzemnom skladištu, da je to dokaz da mi imamo bolje odnose sa Ruskom Federacijom, u odnosu na one države koje, ne samo da nisu članice, odnosno posmatrači u parlamentarnoj Skupštini ove ruske organizacije, nego su članice NATO saveza.
Jedan od vaših ključnih političkih argumenata je bio to da je dobro, korisno, u skladu sa nacionalnim interesima ove zemlje, da ćemo ostvariti bolje rezultate u ekonomskoj, energetskoj, političkoj i svakoj drugoj saradnji sa Rusijom, ukoliko budemo ušli u ovaj status. Ali, kako to da države koje su u NATO savezu, makar na generalnom, formalnom nivou su na neki način suprotstavljene Rusiji, odnosno Ruskoj Federaciji u vojno-bezbednosnim pitanjima, kako one na kraju imaju bolje uslove u energetskoj saradnji nego što to ima u energetskim aranžmanima, nego što to ima Srbija, koja je toliko bliska, koja ima toliko razvijene odnose, koja je jedina zemlja ovog dela sveta, koja se opredelila za potpuno pogrešan koncept i neodrživ koncept vojne neutralnosti?
Moje kritike ovog vašeg stava i predlog ove odluke se svakako donekle razlikuju od onih primedbi koje dolaze iz redova nekih drugih opozicionih partija. Pretpostavljam da će vas DS, neke druge partije, kritikovati sa stanovišta toga što se ovim narušava neka vrsta vojne neutralnosti. Mislim da to nije tačno. U tom smislu je vaša argumentacija tačna, da mi sa druge strane imamo neku saradnju sa NATO i da to možete da pravdate kao očuvanje koncepta neutralnosti.
Politička pozicija LDP je drugačija. Mi mislimo da Srbija treba da bude članica NATO i da je u najboljem nacionalnom interesu Republike Srbije da što je moguće pre, pokrene politički proces priključenja NATO. Zbog toga mislimo da je neodrživo da u isto vreme ova zemlja ulazi u drugačiji, prvo, da tako kažem, parlamentarno-politički, a onda u jednom trenutku neminovno i ugovorni ili pravno obavezujući aranžman sa ovom organizacijom.
Negde duboko politički je gospođica Jerkov u pravu. Političku odluku o ovom pitanju je ova zemlja donela 1948. godine i ukoliko smo tada, kao takođe slaba zemlja, bez obzira na razlike u veličini, imali snage da je donesemo, zbog čega danas ne možemo da se odupremo toj ambiciji da budemo uključeni u jedan savez koji nije naše prirodno stanje, koje nije naš prirodni izbor, koji nije u najboljem interesu ove zemlje?
Dakle, interese, prava, položaj srpskog naroda na Kosovu neće braniti pripadnici nijedne od armija ovih zemalja ili neće je braniti pripadnici ovog saveza koji se formira, braniće ih, i sada moraju to da čine, pripadnici jednog drugog vojnog saveza.
Vi kažete, čitav dan se to provlači kroz raspravu, da Srbija mora da bude vojno neutralna zbog toga što je to utvrđeno obavezujućom rezolucijom, deklaracijom ovog Parlamenta.
Kao što znate, svaka odluka ovog Parlamenta, rezolucije i deklaracije naročito, mogu da se menjaju. Hajde da krenemo tačku po tačku te deklaracije u kojoj se nalazi ta rečenica ili polurečenica o vojnoj neutralnosti. Videćete da gotovo nijedna od preostalih tačaka više nije politički na snazi, da je, ako hoćete, vaša politička partija racionalno odustala od jednog dela ili većine tih stavova, kao i iz svih onih nabusitih, svađalačkih, antizapadnih, ako hoćete, stavova iz većine od osam ili devet deklaracija, koliko je ova skupština pod različitim parlamentarnim većinama, da budemo pošteni, usvajala u prethodnih nekoliko godina.
Ima još jedno vrlo važno pitanje. Mislim da o tome moramo da govorimo kada raspravljamo o izboru parlamentarnih tela, odnosno delegacija. Dodatno sam zabrinut i zbog predloženog sastava ove delegacije, pogotovo zbog činjenice da je u njoj kao predstavnik najveće parlamentarne stranke gospodin Drecun. Nemam poverenja da će gospodin Drecun zastupati stavove koji bi bili primereni Srbiji kao vojno neutralnoj zemlji i da će na podjednako kvalitetan i ozbiljan način braniti stav, opredeljenje, političku orijentaciju Srbije kao zemlje koja želi da postane članica EU.
U politici raniji život nije sve, ali je, po pravilu, vrlo bitan. Politička javnost, svi ljudi u ovom parlamentu znaju kakvi su bili i kakvi su politički stavovi, stil, kako god hoćete, gospodina Drecuna. Zbog toga mislim da delegacija u kojoj bi bio i on ne bi mogla i da nije u stanju, da nije spremna da predstavlja interese Srbije ili stav Srbije, u odnosu na ova pitanja bezbednosti, onako kako to danas pokušava, krajnje blago i neutralno da nam prestavi gospodin Stefanović kao predlagač ovog akta.
Nije tačno čak ni da Rusija ovo traži od Srbije. Da je to tačno, ona bi to tražila od svih drugih zemlja sa kojima ima razvijene odnose.
Poslanici DSS, čini mi se, u ovom parlamentu poslednjih nekoliko nedelja vrlo intenzivno ističu činjenicu da je, recimo, Kipar kao zemlja članica EU, ušla u vrlo povoljan kreditni aranžman sa Ruskom Federacijom. To ne znači da je Rusija, s druge strane, tražila od Kipra da istupi iz svih saveza, iz svih organizacija u kojima se nalazi i da se opredeli ili za koncept neutralnosti ili za koncept ulaska u posmatrački status u organizaciji o kojoj danas ovde govorimo.
Teza da će možda Nemačka u nekom trenutku napustiti sve organizacije u kojima se nalazi, u kojima ne samo da se nalazi, nego je oslonac, jedan od osnivača, stub i priključiti se ovoj organizaciji ili, što je druga varijanta, da postojeći NATO savez, da sve druge organizacije prosto prerastu u ovu, da se na neki način priključe, što jeste očigledno jedna od ideja potpuno nerealnih, zapravo nema nikakav dodir sa stvarnošću.
Naravno da Nemačka ima nekoliko desetina puta razvijenije odnose sa Rusijom i Ruskom Federacijom, nego što to ima Srbija. Razlozi su pre svega posledica toga što je sama Nemačka mnogo puta razvijenija zemlja od Srbije, ali i činjenica da su ti odnosi postavljeni na vrlo čistim i racionalnim osnovama. Nemačka je svoje nacionalne interese, onako kako ih ona vidi u modernom svetu, definisala posle strašnog iskustva Drugog svetskog rata. Ona od ključnih stavki nije odstupila, a one su podrazumevale vrlo predan rad na izgradnji EU i vrlo važnu vezanost za NATO. Niti Rusija traži od Nemačke da napusti te procese, niti je to ograničava u poslovnim, komercijalnim aranžmanima koje zaključuje.
Po kojoj ceni kupuju nemačke kompanije gas od Rusije, a po kojoj ceni kupuje srpska kompanija "Srbijagas" preko ruske kompanije "Jugorosgas"? To je merilo kvaliteta zemalja, a ne činjenica da li se nalazite u posmatračkom ili bilo kom drugom statusu u ovoj organizaciji.
Kada govorimo o uticaju ovde potencijalne odluke koju ćete, nažalost, očigledno doneti u danu za glasanje i naših evropskih integracija, bojim se da vi pokazujete suštinsko ne razumevanje smisla evropskih integracija.
Nemojte da očekujete da vam svaki put neki ambasador neke od zemlja EU ili gospodin Dežer u susretu ili na konferenciji za medije kaže šta može, šta ne može. To nije način funkcionisanja EU. Neke od tih stvari, odnosno propisivanje onoga šta može, a šta ne može, sadržano je u dokumentima koje prihvatamo i koje potpisujemo.
Pošto se politika ovde prečesto svodi samo na simboličko pitanje ko ima penkalo, ko potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i ko se slika ispod koje zastave, onda sadržaj dokumenata koje potpisujemo vrlo često ostane nepoznat ne samo javnosti, što je veliki problem, nego i onima koji su dokument potpisali ili ga na bilo koji način usvajali i potvrđivali.
To nije primedba koja nije vezana ekskluzivno za vas ili za vašu političku partiju. Bilo je toga mnogo na mnogo opasnih načina i u prethodnim godinama kada je neko drugi vršio političku vlast u ovoj zemlji i zbog toga su evropske integracije kod nas postavljeni na taj način da svako malo, čekamo da dođe neki ambasador na kanabe da vidimo da li postoji neki novi uslov ili ne postoji.
Mi kao zemlja nismo u stanju da uspostavimo mehanizme da ono što zovete uslove, a ja bih rekao, pravila funkcionisanja EU, da budu uspostavljena i funkcionišu sama od sebe.
Garantujem vam, juče sam video da je ministar Ljajić obećao Vensanu Dežeru da će proces digitalizacije biti završen do juna 2015. godine i garantujem vam da ćemo u aprilu, maju mesecu raspravljati o tome da li nas EU ucenjuje, pritiska i tera da imamo digitalizaciju naših medija. To je zbog toga što mi tako gledamo na te procese.
U ovoj situaciji će se to isto desiti. Danas sam bio frapiran kada sam čuo, nekome od vaših poslanika je to izletelo, da vi planirate da taj ruski centar u Nišu, zajednički humanitarni centar, zovite ga formalno kako god hoćete, preraste u regionalni energetski centar u jednom trenutku.
Da li ste vi svesni u kolikoj je to koliziji sa našim obavezama u narednim mesecima i godinama u procesu evropskog pridruživanja?
Kada budete otvorili prva poglavlja u procesu pregovora, kada god to bude bilo, videćete zbog čega je to toliko problematično.
Vi možete da imate sjajne političke odnose, kakve god hoćete sa Rusijom, ali ne možete da pravite modele saradnje koji su konkurentski onima za koje je zainteresovana i koje je uspostavila EU i za koje racionalno očekuje da tim modelima budu privrženi i učestvuju oni koji su sami iskazali ambiciju da jednog dana postanu zemlja članica.
Ne traži EU i neće tražiti od nas da ne budemo u ovoj organizaciji, već će nam samo postaviti pitanje kako ćemo voditi zajedničku, spoljnu i bezbednosnu politiku, a sedimo kao posmatrači, nije važno na koji način, u organizaciji gde nema ni jedne druge zemlje članice EU.
Pošto već imamo problem, mi ćemo jednog lepog dana, kada budemo blizu postanka, odnosno ulaska u članstvo EU, biti jedina zemlja koja prolazi kroz taj proces, a da je vojno neutralna, odnosno da se nije opredelila za NATO.
Zbog toga će sumnja, stepen očekivanja, pa ako hoćete na kraju i pritisci prema ovoj zemlji biti veći nego što su prema nekim drugim zemljama.
Za sam kraj, nemojte u ovom parlamentu govoriti da neko sa istoka ili zapada, sasvim svejedno, poklanja bilo šta ovoj zemlji, izuzev ovih 170 miliona evra, koje sledeće godine dobijamo kao poklon od EU, a sve druge kredite uzimamo i sve druge kredite plaćamo i to je potpuno normalno.
Dakle, uvek sam za to da pravimo investicije, ako ne možemo, da uzimate kredite kao što ih stalno uzimate, da to bude pod onim uslovima koji su najpovoljniji za nas, ali čini mi se da sam čuo gospodina Vučića koji je rekao da još uvek nisu stigli krediti od nekih zemalja od kojih smo to očekivali.

Reč ima Nebojša Stefanović. Izvolite.

Nisam rekao da je bilo ko šta poklanjao. To stvarno nisam rekao niti mislim da nam bilo ko šta poklanja. Treba da se trudimo da naši ekonomski odnosi sa svim zemljama budu i tu se slažem sa vama, što povoljniji. Da mi budemo ti koji po najpovoljnijoj ceni kupujemo gas sa istoka i sa zapada, a ne na bilo koji način da mi budemo u podređenom položaju.
Što se tiče onog što ste rekli na početku, vojne neutralnosti, u tome je suštinski koncept nerazumevanja između vas i mene. Znači, između svih onih koji tvrde da mi treba da uđemo u NATO pakt. Ne smatram i ima pravo na to mišljenje, ne smatram da Srbija treba da uđe u NATO pakt. Ne mislim da je to dobro i ne mislim da Srbija treba da bude opredeljena da bude članica NATO pakta i tačka. To je moje mišljenje i imam pravo na to.
Isto tako, Srbija neće biti ni član ODKB. Srbija će imati status posmatrača. O tome kako se brani Kosovo, nadam se da ćemo doći do trenutka da ni jedna vojna sila neće morati da brani Srbe na Kosovu, nego će oni imati normalan život zato što ćemo se mi izboriti za njega. Možete pitati kolege u ovoj skupštini, koji su se bavili spoljnim poslovima u nekom prethodnom sazivu, šta znači Rezolucija 1244 i ko Srbiji najviše pomaže u Savetu bezbednosti. Koje su to članice Saveta bezbednosti koje isto tako, ne vojnom silom, nego silom diplomatskih argumenata, brane pozicije Republike Srbije.
Mislim da je to veoma značajna stvar koju ne treba da zaboravimo. U svim dokumentima na koje se poziva i ova skupština, i ova i prethodna Vlada, uvek se isticala Rezolucija 1244. Uvek i to je ono što je jedan čvrst garant toga da mi sačuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. Da nema te rezolucije, danas nas niko ne bi ništa ni pitao.
Što se tiče energetske nezavisnosti i toga šta je Rusija tražila od nas, nisam nikome ništa prodavao, niti je to činila moja stranka. Ništa nismo nikome prodavali niti od bilo koga šta kupovali. Ono što smo sprovodili, sprovodili smo od trenutka kada moja stranka učestvuje u vlasti, a ono što hoću da vam kažem jeste da su ti sporazumi danas, poput Južnog toka, koji danas zaobilazi Ukrajinu iz razloga što je u prošlosti imala mnogo takvih želja da zaustavi protok gasa, da podigne cenu i da uslovljava cenu. Danas Ukrajine nema na tom putokazu i ona će po skupljim cenama morati da kupuje gas u odnosu na to kako je bilo ranije.
Kroz Srbiju će proći jedan deo kraka Južnog toka i mi ćemo zahvaljujući tome i tom strateškom energetskom partnerstvu, imati mogućnost da gubimo naftni gas iz nekih drugih zemalja i iz Ruske Federacije. Imaćemo mogućnosti.
Što se tiče traženja, Rusija nije ništa tražila od nas. Šta može, a šta ne može to kažu građani Republike Srbije, a ne strani ambasador. Dok sam ja predsednik Narodne skupštine meni ni jedan strani ambasador neće reći šta nešto u mojoj zemlji može ili ne može. Sa tim ću doći pred vas, pa će ova narodna skupština reći šta može, a šta ne može. Šta kaže Narodna skupština, to će morati i ova i svaka Vlada buduća da poštuje volju većine u Narodnoj skupštini. To ni jedna Vlada neće moći da radi mimo toga. Što se mene tiče, sasvim sam zadovoljan i kada se slikam da iza mene bude zastava Republike Srbije, ne mora da bude ni jedna više. Sasvim sam siguran.
Što se tiče našeg strateškog cilja, to je da uđemo i da budemo punopravni član EU. Ne vidim i dalje, iako ste stalno postavlja taj paritet – ako postanemo posmatrači u ODKB, gotovo, ne možemo da uđemo u EU. To niko nije rekao, niti će ko da kaže. Mi time ne ugrožavamo ništa. Ulazimo kao parlamentarna delegacija, postajemo posmatrači u jednoj organizaciji u kojoj Srbija ima mogućnost da čuje šta druge zemlje rade, na osnovu principa koje zastupaju.
Što se tiče svih ugovora koje ovde zaključujem, pojedini narodni poslanici imaju pravo da iznesu svoje stavove, ali mi poštujemo samo ono što je usvojeno na sednici Narodne skupštine. U svakom od tih dokumenata, pa i u ovom za saradnju vezano za Srpsko-Ruski humanitarni centar koji se gradi u Nišu, poštovaćemo ono što piše u sporazumu koji usvoji Narodna skupština i to je to.

Reč ima Marko Atlagić, povreda Poslovnika.

Poštovana predsedavajuća, smatram da je prekršen i to brutalno, član 104. i 107. koji govori o uvredama i dostojanstvu Narodne skupštine.
Kada je prethodni govornik nazvao čitavu jednu grupu da je donela idiotsku odluku. Zaista smatram da smo mi narodni poslanici u ovoj skupštini prevazišli taj rečnik, da tako jedni drugima govorimo.
Isto iz te poslaničke grupe je i mene u prethodnom delu uvredio i pogrešno tumačio. Samo da kažem da se nismo dobro razumeli. Naime, učešće u ovim parlamentarnim grupama…

Gospodine Atlagiću, niste dobili pravo na repliku. Možete samo da obrazložite povredu Poslovnika.

Samo jedna rečenica da završim. Dakle, učešćem u parlamentarnim grupama se želi neutralnost jednih i drugih, sarađivanje sa istokom i zapadom. Kao što je Sveti Sava, rekao neki su mislili da smo mi zapad na istoku, a istok na zapadu. I ništa drugo. Molim vas, znam da sam to izrekao…
(Isključen mikrofon.)

Gospodine Atlagiću, molim vas.
Rekli ste da sam povredila član 104. Poslovnika koji reguliše repliku. Vaše obrazloženje nema veze sa članom 104.
(Marko Atlagić, s mesta: Nije replika nego povreda Poslovnika.)

Da, ali član 104. je u vezi za replikom. Regulisana je replika, a vaše obrazloženje zaista nije imalo veze sa tim članom Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, replika. Izvolite.