Hvala.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Samofalov.

Hvala gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi u Demokratskoj stranci ove sporazume o saradnji u oblasti odbrane kao i Predlog odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica naše zemlje smatramo veoma značajnim. Uloga opozicije jeste da kritikuje sve ono što nije dobro, sve ono što Vlada ne radi dobro i mi ćemo to uvek činiti.
S druge strane smatram da je neophodno da izgrađujemo drugačiju parlamentarnu kulturu koja je daleko konstruktivnija nego što je bila u prošlosti i da mi imamo odgovornost kao opozicija da podržimo ono što smatramo značajnim. Postojali su u prošlosti poslanici koji su danas u vladajućoj koaliciji, nekada su bili opozicija koji nisu podržavali ove odluke, pa ni u mandatu prošle vlade u kojoj je DS igrala odlučujuću ulogu, ali je veoma važno da danas možemo da posvedočimo da ipak postoji određeni konsenzus da su ovo teme koje ne obilaze stranačke razlike. To zaista pozdravljam.
Osvrnuo bih se samo kratko na komentar poslanike iz jedne od manjih članica vladajuće koalicije iz NS, koju objašnjavaju da je dobro da danas oni koji su bili protiv učešća u mirovnim misijama, sada menjaju tu odluku i sada podržavaju te odluke. Gospoda iz NS, koliko se ja sećam, nikada nisu dolazili na sednice Skupštine na kojima se glasalo za ove odluke, nikada nisu pružili podršku za inicijative koje su dolazile iz prošle Vlade i nikada nisu o tome govorili na jedan pozitivan način. Pošto se svi znamo od ranije i pošto nas građani znaju od ranije, te stvari treba da se razjasne, previše je te demagogije. Mislim da treba da pokažemo jedan malo viši nivo poštovanja jednih prema drugima, a ne da pokušavamo da se obmanjujemo.
U mandatu prošle Vlade Srbije potpisano je nekih 50 sporazuma o saradnji u oblasti odbrane, od Indonezije na istoku, preko Namibije na jugu u Africi, Norveške na severu i konačno do sporazuma koji je veoma značajan za Srbiju i o kome se dosta govorilo u proteklom vremenu, Sporazum sa Nacionalnom gardom Ohaja iz SAD na Zapadu.
Posebno želim da istaknem sporazume koje smo mi postigli sa većinom naših suseda osim sa Albanijom, sa svim susedima na prostoru Zapadnog Balkana. Ovi sporazumi važni su zbog toga što imamo teško nasleđe prošlosti na ovim prostorima, nasleđe građanskih ratova. Danas mi imamo potpisane sporazume sa državama poput Hrvatske, mi smo bili zaraćene strane. Politika pomirenja, stabilizacije regiona uvek je za DS kao partiju socijal-demokratske orijentacije bila i ostaće apsolutni prioritet.
Od sporazuma koji se danas nalaze na dnevnom redu, većina je potpisana u prethodnom mandatu i veoma je dobro da mi imamo kontinuitet kada se radi o bezbednosnoj i odbrambenoj politici. Nijednoj ozbiljnoj državi ne priliči da pravi prevelike lomove u ovoj oblasti. Tu bih podvukao pre svega sporazum sa Brazilom, to je jedna od najvećih zemalja sveta. Poznato je da države tzv. BRIK-a kojima pripadaju Brazil, Rusija, Indija i Kina, se ubrzano ekonomski razvijaju. Za nas je, kao jednu malu državu, veoma korisno da gajimo najbolje moguće ekonomske odnose sa njima. Sama činjenica da je ministar odbrane Brazila, mislim 2010. godine, prvi put u istoriji posetio našu zemlju, da se u Beogradu viorila brazilska zastava i svirala njihova himna, dovoljno govori u prilog činjenici da je ova država, velika država zainteresovana da sa nama sarađuje i potpisivanje ovog sporazuma i nadam se njegovo potvrđivanje u Skupštini apsolutno podržavam.
Imamo sporazume sa Indonezijom i Angolom. Oni su značajni, a govorili smo o nekima od njih, sa aspekata vojno-vojne, ali pre svega vojno-ekonomske saradnje. Sa aspekta onog što pre svega donosi korist i našim građanima. Sa Indonezijom smo već ostvarili određenu saradnju, a ipak mislim da možemo još više da učinimo. Što se tiče Angole, i vi ste govorili ministre o tome, prethodni ministar gospodin Šutanovac, da ovi sporazumi omogućavaju nastavak saradnje u oblasti građevinske industrije, a u pitanju je izgradnja vojne bolnice. To je za nas veoma važno.
U poslednjih pet godina u svakom slučaju i o tome se radi zapravo kada govorimo o ovim sporazumima, ostvareni su poslovi rekordnog izvoza naše namenske odbrambene industrije. Na taj način se upošljavaju naši građani u delovima zemlje gde nema baš puno posla i usvajanje ovih sporazuma je pretpostavka za nastavak realizacije ovih poslova i mi to maksimalno podržavamo.
Drugi deo današnje rasprave odnosi se na učešće naše vojske i policije u multinacionalnim operacijama. Potpuno je jasno da aktivniji angažman Republike Srbije u ovoj oblasti podiže ugled naše zemlje. Ne možemo mi da očekujemo da drugi imaju razumevanja za naše probleme ukoliko mi nismo spremni da podelimo teret odgovornosti sa njima. Srbija ima svetlu tradiciju, mnogo puta smo o tome pričali, učešća u mirovnim misijama. Imali smo nekada i najveće kontigente kao bivša Jugoslavija u brojnim operacijama u prošlosti i sada ova tendencija da se vratimo na taj put, možda ne u tom kapacitetu, ali u svakom slučaju da pokušamo da se ozbiljnije uključimo je veoma značajna.
Kipar je jedan od pozitivnih primera, mi smo još prošle godine odlučili da tamo uputimo vod srpske vojske, mislim da vod nismo imali od 1988. godine i 1989. godine, od Iransko-Iračke krize, ali operacija u Libanu, verovatno je za nas najznačajnija i najozbiljnija operacija upravo tih kasnih 80-tih godina gde će naši vojnici imati priliku da na najbolji način pod srpskom zastavom u inostranstvu štite interese naše zemlje i sa druge strane, pomognu da se stabilizuju prilike u nekim udaljenim oblastima, sve to pogađa i nas, iako smo nekada opterećeni sopstvenim problemima, što je sasvim normalno, jer se u Srbiji, kao i u čitavom regionu zapadnog Balkana živi teško, ali te krize koje se dešavaju na stotine kilometara daleko od nas, mogu da se prelivaju i na ove prostore, jer bezbednost jeste nedeljiva. Kada govorite o terorizmu, tu jednostavno ne postoje granice, države moraju da sarađuju između sebe. Kada govorite o organizovanom kriminalu, takođe ako nemate saradnju, ukoliko ne pokažete solidarnost sa vašim partnerima i prijateljima i vi sami možete da imate mnogo problema.
Kolega iz DSS pominjao je priču o EU. Mislim da ne treba govoriti ovde o tezi da Evropa nema alternativu, pre bih rekao da je ideja evropske Srbije upravo alternativa onome što vi, uz duboko moje uvažavanje, poštujem da imamo različite stavove i evropska ideja je alternativa vašim stavovima koja ja smatram pogubnim za Srbiju. Kada kažete da mi treba da …

Samo vas molim da se ne obraćate drugim narodnim poslanicima.

Kada se govori o tome da treba da se izmisli nekakva alternativa, moram da kažem da bezbednost ne može da se izmišlja, interesi države ne mogu da se izmišljaju, oni moraju duboko da se promisle.
Neki poslanici bi verovatno voleli da mi idemo u afričku uniju, i ja mogu da imam razumevanja za takav stav, međutim, geografija je egzaktna nauka, Srbija pripada Evropi, Srbija će postati članica EU i veoma je dobro da mi pokazujemo interes da preuzmemo odgovornost za zajedničku bezbednost i odbrambenu politiku EU, a od toga za naše građane, i te kako može biti veoma mnogo koristi.
Treba podvući još jednom da se momci i devojke koji se prijavljuju za dobrovoljno služenje vojske, koji se prijavljuju da odlaze u multinacionalne operacije, prijavljuju za to sasvim dobrovoljno i pre svega, zbog toga, zbog činjenica da oni na najbolji mogući način predstavljaju našu zemlju vaš naših granica, da im uvek za to treba odati priznanje.
Vlade se, naravno, menjaju, mi to u Srbiji moramo da naučimo, ništa nije smak sveta, država uvek ostaje. Vojska jeste jedan od njenih stubova i Vojsku treba uvek podržati, jer ona može da bude značajno spoljno-političko oružje za našu zemlju i može da promoviše ovu zemlju bolje od mnogih drugih elemenata našeg društva.
Negde početkom prošle godine završen je proces profesionalizacije Vojske Srbije, koji je veoma značajan. Zaokružio je jedan sveobuhvatan proces reformi našeg sistema odbrane koje su našu Vojsku sasvim sigurno približile standardu koji postoji u najmodernijim zemljama sveta.
Profesionalna vojska jeste jedna od osnovnih pretpostavki za ozbiljnije angažovanje multinacionalnim operacijama. Imao sam lično veliko zadovoljstvo da prošle godine kao pripadnik prve generacije dobrovoljaca Vojske Srbije u Valjevu provedem tri meseca u kasarni i da se uverim na koji način se sprovodi sada ta obuka po novim standardima. Velika je čast sedeti u Skupštini sa ljudima koji su nekada bili visoki oficiri, tu je i gospodin Arsenović, koji je bio general.
Zbog toga apelujem i na druge poslanike, mlađe poslanike u ovom parlamentu do 30 godina da možda i oni se odluče da provedu tri meseca u tim kasarnama, jer mislim da mogu da steknu dragoceno iskustvo koje njima može da pomogne, a može i nama da pomogne da bolje razumemo ovaj veoma važan sistem kakav je sistem odbrane.
Samo bih se kratko osvrnuo na priču o organizaciji – dogovor o kolektivnoj bezbednosti. Ne bih previše o tome, dovoljno je rečeno, ne bih ni ulazio u polemiku oko svega ovoga. Srbija treba da ima dijalog sa različitim organizacijama, ali ipak mislim da je bilo svrsishodnije da prvo donesemo odluku da formiramo stalnu delegaciju u Parlamentarnoj skupštini, zajedničke i bezbednosne odbrambene politike EU, jer Srbija jeste kandidat za članstvo u EU i preuzima određene obaveze, time je pokazala privrženost evropskoj ideji, a potom da vidimo da li ćemo možda uzimati učešće u nekim organizacijama.
Lično ja, ne vidim previše smisla da se u nekom zvaničnom kapacitetu uključujemo u rad bilo koje parlamentarne skupštine koja geografski nema nikakve veze sa našim prostorom. To je moj lični stav, bez obzira kako se ta organizacija zvala i koje zemlje se u toj organizaciji nalaze, ne bih ponižavao države u ODKB, zašto, jer Kazahstan je jedna velika država od 20 miliona stanovnika, tri puta veća od naše zemlje i mislim da i tu treba da budemo realni, ali prosto, pre svega treba da se orijentišemo na prostor na kome mi živimo.
Na kraju, mi smo u budžetu za ovu godinu predvideli u delu koji se odnosi na Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, da poslanici Skupštine Srbije ne moraju iz opozicije, što se mene tiče, mogu iz vlasti, mislim da to nije previše bitno, da obiđu ipak te vojnike koji u veoma teškim uslovima funkcionišu i brane interese naše zemlje. Ne mora tu mnogo novca da se odvoji, mogu da spavaju u barakama, može da traje dan ili dva, ali mislim da s obzirom na to, da ipak Skupština odobrava učešće u ovim operacijama, da se one finansiraju, pored resursa iz UN i našeg budžeta, da to obezbeđuju naši građani iz poreza, da je naša odgovornost kao poslanika da se ipak uverimo kako sve to funkcioniše i prenesemo našim građanima sa još jačim stavom i uverenjem da je to veoma korisno za svakoga od nas.
U svakom slučaju, mi ćemo kao DS glasati za usvajanje ovih sporazuma. Oni predstavljaju kontinuitet državne politike, odgovorne politike, gde Srbiju prezentujemo kao jednu ozbiljnu državu koja je spremna da sarađuje sa drugima, koja preuzima svoje obaveze kao osnivač UN, kao kandidat za članstvo u EU i mislim da bi ovo trebalo da bude usvojeno bez i jednog glasa protiv, jer ovo pitanje nadilazi stranačke razlike.

Replika, Miloš Jovanović.

Zaista nisam čuo ikada da je iko na političkoj sceni Srbije želeo da Srbija postane članica organizacije afričkog jedinstva ili nekakve afričke unije. To je potpuno relevantno, naročito tako nešto niste mogli da čujete od predsednika DSS. Ono što mi govorimo je sasvim prosto i mene ponekada čudi da nikada nisam čuo ozbiljnu argumentaciju protiv toga.
Dakle, evropski put će Srbiju mnogo koštati, toliko će biti visoka cena da je ona nedopustiva i možemo to da argumentujemo na hiljadu način i onda sam rekao više stilski sve i kada ne bi taj put imao alternativu morali bismo da izmislimo zato što će naš put u Evropu biti krajnje poguban.
Još nešto, zaista ne znam koliko se ovde ljudi bavi EU i koliko ljudi poznaje EU, ponavljam, čudi me da mi ovu raspravu vodimo 2012. godine, jer 80-tih godina bi još nešto i razumeo.
Sada kada ponavljam, EU je u ozbiljnoj ekonomskoj i institucionalnoj krizi, mene čudi da tako neko bude zaslepljen žutim zvezdicama i da misli da je srpska jedina budućnost u EU. To je prosto neverovatno.
Još nešto i time završavam, verujte mi, EU ili ne, Grčka, Španija i Portugal su tu gde jesu. Nemačka, sve i kada ne bi bila u EU, bila bi još uvek snažna, ekonomska, odnosno formirana snažno ekonomska zemlja i tu nema nikakve dileme.
Zašto to govorim? Ako neki savez može da vam pomogne, odlično, ali suštinski se svodi na ono – use i u svoje kljuse. Naša budućnost zavisi isključivo od nas samih, da li ovaj prekid evropskog puta može da bude u početku bolan – možda, verujte mi, gospodine potpredsedniče Vlade, biće spasonosan za Srbiju, sve ostalo je nastavljanje agonije, nastavljanje puta na kraju kog će od Srbije ostati prazna ljuštura i pored male teritorije, par miliona ljudi koji će biti jeftina radna snaga.
To nije vizija Srbije koju ima DSS, mislim da je to sasvim prosto i jednostavno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da delim stav da se ova rasprava oko evidentno korisnih predloga sporazuma i odluka za našu zemlju odužila i vaše nestrpljenje, međutim, diskusija pojedinih poslanika, pre svega gospođe Nataše Mićić, iz spoznaje da se ovu materiju nešto malo više razume od nje, me je podstakla da kažem koju reč o predlogu ovih odluka i sporazuma.
Tačno je da mi izlazimo sa predlogom odluke o angažovanju pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama, na kraju, a ne početku godine. Tačno je da usvajamo plan na kraju tekuće, a ne na početku godine. Tačno je da to nije primereno nijednoj instituciji, a ponajmanje Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Čuli smo obrazloženje aktuelnog ministra odbrane i bivšeg ministra odbrane i naprosto se može izvući zaključak da je prethodna Vlada, na predlog prethodnog ministra odbrane, nije odreagovala, nije donešena takva odluka. Mi sada raspravljamo i verujem da ćemo usvojiti, jer bi bilo deplasirano da ne usvojimo nešto što smo već radili cele godine.
Vi znate da se odlukama ove Skupštine, 222 pripadnika Vojske Srbije i MUP, je odluka donošena o angažovanju u mirovnim operacijama. Do 2012. godine, ukupno je angažovano u mirovnim operacijama, 66 pripadnika Vojske i 11 pripadnika MUP. U 2012. godini, povećan je broj angažovanja pripadnika vojske za 41 lice, tako da trenutno u mirovnim operacijama imamo oko 107 pripadnika vojske i 15 pripadnika MUP.
Jasno ćete videti razliku između odluka o odobrenom broju angažovanja pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama i trenutno angažovanim, što govori da Ministarstvo odbrane, vrlo senzibilno i pažljivo prilazi ovom pitanju i da nismo angažovani u onom obimu, koji je ova Skupština odobrila, niti je broj angažovanih lica iz Ministarstva odbrane.
Meni je drago da po strukturi angažovanja, trenutno u međunarodnim mirovnim operacijama, da Ministarstvo odbrane i Vlada u celini, jako vodi računa da angažovanje pripadnika naše vojske i MUP, na mnogim kriznim žarištima, ne ugrozi bezbednost zemlje. S toga, kada bi vršili analizu, gde su sada naši pripadnici Vojske angažovani, u kojim mirovnim operacijama, zaključili bi da je najrizičnije, možda u Libanu. Tu smo povećali jedan vod u okviru španskog kontingenta i nešto smo povećali, koliko sam ja informisan angažovanje na Kipru.
Kada je u pitanju finansiranje, za 2012. godinu bilo je planirano 461,4 miliona dinara, od čega kao povratna sredstva, departman za mirovne operacije UN, trebao je da uplati na račun Vlade Republike Srbije 107 miliona dinara, ako se ne varam. Mislim da su ta sredstva potpuno bila obezbeđena ovim planom, a ja verujem dobrim delom i potrošena kroz angažovanje, kroz mirovne operacije.
Ovde je bilo diskusija, šta nama donosi angažovanje naših pripadnika vojske u sastav mirovnih operacija? Hteo bih da govorim o jednoj dimenziji, o kojoj niko do sada nije govorio. Pored jačanja našeg međunarodnog kredibiliteta, i spoljnog-političkog potencijala, ono što pripadnici Vojske i MUP, kroz učešće u međunarodne, mirovne operacije na planu spoznaje obuke, edukacije, nauče. To nisu u stanju kroz savremeni vojno-školski sistem u našoj zemlji, postojeći vojno-školski sistem da nauče.
Ogromno znanje i veštinu stiču kroz angažovanje sa kontigentima drugih zemalja u okviru dotične mirovne operacije. To je nešto što je jako korisno za pripadnike naše vojske, jer se upoznaju i sa novim veštinama i sa novom taktikom i sa novim naoružanjem, sa novim operacionim kriterijumima i sa svim drugim što nisu u stanju kroz naš vojno-školski sistem da nauče.
Angažovanje u okviru, tzv. "brzih snaga" za reagovanje EU, iskoristio bih prisustvo ministra odbrane, da zamolim da Ministarstvo odbrane i Vlada u celini, vrlo pažljivo priđu ovom pitanju, jer ako prema informacijama koje Odbor za odbranu i unutrašnje poslove od Ministarstva inostranih poslova, dobio da se kosovski zaštitni korpus koji broji tri hiljade ljudi, polako prekomponuje u kosovske oružane snage, koje će biti daleko veće.
Ako u tom procesu formiranja kosovskih oružanih snaga, neke članice EU, kroz obuku i instruktaž, pomažu kosovskom zaštitom, onda bi mi morali da vrlo pažljivo razmotrimo ideju da se angažujemo u okviru evropskih snaga za brze intervencije i da to bude kompatibilno u meri u kojoj oni odustaje od namere da kosovski zaštitni korpus preraste u kosovske oružane snage.
Ovde je bilo pitanja, što se tiče međunarodnih sporazuma, oni su jako korisni. Ovde bih apostrofirao sporazum sa Indonezijom, o vojnoj saradnji, jer se, kako sam informisan, otvaraju široke mogućnosti za upošljavanje naše namenske industrije. Koliko sam informisan, u planu je da mi u Indoneziji otvorimo i vojno izaslanstvo, tako da ćemo tu saradnju, a radi se i o zemljama, kao što je istaknuto, koje do sada nisu priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova.
Ne samo što mogućnost prodaje naših proizvoda namenske proizvodnje, ali, lično mislim i kroz razmenu obaveštajnih podataka, kroz razmenu studenata kadeta na vojnim školama, sve to u celini, prvo jača ugled i kredibilitet naše zemlje, a sa druge strane jača i potencijale naših oružanih snaga.
Što se tiče ovog otvaranja Srpsko-ruskog humanitarnog centra, vi znate da to proističe iz već ratifikovanog sporazuma iz 2010. godine i ne bi govorio kakva je uloga tog međunarodnog, odnosno regionalnog humanitarnog centra, bila u nepogodama koje su nas ove godine zadesile. Ono što je bitno napomenuti je da se stvaraju uslovi da se u okviru tog Srpsko-ruskog humanitarnog centra, otvara mogućnost za formiranje ekološko-regionalnog centra, a ja bih rekao u nekoj perspektivi i regionalno-energetskog centra na ovom delu Balkana.
Ovde je bilo pitanje o 450 napuštenih vojnih kompleksa, ne bih rekao da se baš radi o tolikoj cifri, neki su otuđeni u vreme ove vlade, i to mahom u opštinama u kojima je na vlasti bila predstavnica vodeće stranke u Vladi, prošloj vlasti. Vama je poznato da su vojne nepokretnosti bile u ingerenciji Ministarstva odbrane. Pre neku godinu to je prešlo u ingerenciju Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije, ako se varam, predstavnici ministarstva će me ispraviti.
Problem je nastupio onoga trenutka kada su napušteni vojni kompleksi, kada je vojna nepokretnost prešla u nadležnost Direkcije za imovinu Vlade Srbije, koja po meni, makar do sada, kada je u pitanju otuđenje vojnih kompleksa kroz Master planova, Master jedan, dva i tri, ništa nije uradila da se smanje troškovi obezbeđenja napuštenih vojnih kompleksa, da se od prodaje nepotrebnih vojnih kompleksa, ono što je propisano i zacrtano kroz politiku odbrane, obezbede tri komponenta, a to je da se tehnološki i onako zabrinjavajuće tehnološko zaostajanje naše vojske, poboljša kroz opremanje sa savremenim sredstvima ratne tehnike, da se reši stambeno zbrinjavanje pripadnika vojske i treće, da se, čini mi se, investira u poboljšanje ukupnog standarda pripadnika vojske.
S toga bih molio da se učini neka inicijativa i napor Ministarstva odbrane prema Direkciji za imovinu Vlade Republike Srbije, da se napokon otčepi taj Goldijev čvor, jer jednostavno smo svedoci mnogih zarazlih, neuglednih, napuštenih vojnih kasarni i drugih kompleksa u Srbiji, za šta Ministarstvo inače skroman deo sredstava budžeta odvaja za njihovo obezbeđenje.
Kada je u pitanju deo diskusije koji se odnosio na organizaciju za kolektivnu bezbednost, ja bih zamolio da ovaj parlament i oni koji diskutuju o tom projektu, organizacija za kolektivnu bezbednost, pogledaju makar u taj projekat. Meni se čini da u ključnim preambulama tog projekta, jednim od ključnih preambula, stoji da je odlučivanje u okviru organizacije za kolektivnu bezbednost, zagarantuje se punopravnost u odlučivanju, bez obzira na ekonomsku, teritorijalnu i drugu moć zemlje članice. Da li je odlučivanje u NATO savezu jednak svim članicama? Da li je uticaj na odlučivanje jednak? Složićete se da nije.
Druga odredba koja je za nas možda zanimljiva da se razmotri, jeste da se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet zemalja članica.
Da li je Srbija danas suočena sa separatizmom? Jeste. Da li je suočena sa brojnim izazovima, rizicima i pretnjama? Jeste. Mogli bi da razmišljamo o našem učešću u onoj meri koliko je učešće u okviru projekta Partnerstvo za mir, makar u tom delu, jer čini mi se da neka rešenja kroz taj projekat su kompatibilna sa našim nacionalnim i državnim interesima.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje sasvim sigurno podržati predlog ove dve odluke i plana upotrebe vojske, kao i predlog sporazuma sa ovim zemljama u saradnji u oblasti odbrane. Mislim da oni u celini obezbeđuju jačanje našeg međunarodnog kredibiliteta i podržavaju napore Vlade na ekonomskoj stabilizaciji zemlje kroz ovu vojno-ekonomsku saradnju koja je planirana u okviru ovih sporazuma. Zahvaljujem se.

Hvala.
Za reč je prijavljena narodni poslanik Jelena Travar Miljević.

Poštovani predsedniče, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ne bih puno širila ovo, jer mislim da je jedan kolega rekao da su ovo teme koje ne bi trebalo da stvaraju preteranu diskusiju i neslaganje. Sama činjenica da znamo da učestvujemo u sedam multinacionalnih operacija, tj. u pet misija UN i dve misije EU, ukazuje da nema spora oko ovoga.
Ono što bih naglasila jeste da je interesovanje za učestvovanje u misijama ogromno. Po nekim mojim saznanjima, za jedno mesto se prijavi više od 10 pripadnika. Isto tako, kada govorimo o poštovanju vladavine prava, koje je jedno od ključnog značaja za održavanje mira i bezbednosti u svetu i sprečavanje obnavljanje sukoba, ne mogu a da ne spomenem da ova država spada u retke države koja ima Nacionalni akcioni plan za implementaciju Rezolucije 1325. To je ono na šta sam ponosna, jer postoji očigledna volja ministarstva i ministra da sprovode upravo taj plan. Ponosna sam jer je sama izrada plana potekla iz civilnog sektora, da je bio uključen i ovaj parlament, odnosno parlamentarci koji su za to iskazivali želju u samoj izradi.
Ono što bih želela da naglasim to je da je ovaj plan urađen za period od 2010. do 2015. godine, da ga trenutno u svetu implementira 37 zemalja i šest regionalnih agencija. Mislim da je dobro što mi spadamo među 43 države koje uopšte implementiraju ovakva akta.
Pored toga, želela bih da naglasim da smo bili među prvih 20 zemalja koje smo ga usvojili, a da ga u EU implementira 21 zemlja trenutno. Zašto govorim o ovome? Zato što upravo dva segmenta u Nacionalnom akcionom planu se odnose na rešavanje konfliktnih, postkonfliktnih situacija i veće učešće u multinacionalnim operacijama i na obrazovanje i usavršavanje pripadnika kako Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP u duhu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN.
Mislim da sam potpuno u temi, jer danas govorimo o učešću u multinacionalnim operacijama i govorimo o bilateralnim sporazumima koji treba da unaprede sam položaj Republike Srbije kada govorimo o planiranju odbrane, vojno-ekonomskoj i vojno-naučnoj saradnji, obrazovanju, obuci i mirovnim operacijama.
Ono što je po meni pohvalno to je da se kroz učešće u multinacionalnim operacijama stiče iskustvo u radu u multinacionalnim operacijama i komandama, da se svakako povećava ugled zemlje u svetu. Do skoro smo bili zemlja koja je uvoznik bezbednosti, a učešće u misijama EU i UN mi postajemo zemlja izvoznik bezbednosti.
Učešćem u misijama EU i UN dokazujemo da smo kandidat za članstvo u smislu zajedničke odbrambene i bezbednosne politike, da Vojska Srbije, kao i MUP postaju kredibilan faktor bezbednosti u regionu, u Evropi i u svetu.
Ono na šta bih svakako, a nije zanemarljivo, ukazala jeste ekonomski aspekt koji je za nas kao državu svakako bitan.
Takođe, pohvalila bih upravo to što se i dalje vodi evidencija učešća žena u multinacionalnim operacijama, da se vodi računa da ih ide najmanje dve u misiji, kao i to da se pripadnice koje su angažovane na svoj zahtev, da ih ima koje su išle i po dva puta, u poslednje vreme, ako se ne varam, i tri puta i da raste broj prijavljenih kandidatkinja za upis na Vojnu akademiju svake godine.
Mislim da bi bilo dobro povećati učešće žena u uniformama na rukovodećim položajima i u javnosti.
Iz svega izloženog iz možda malo drugačijeg aspekta, u odnosu na prethodno rečeno, mislim da ove sporazume treba podržati, bez obzira na vremenski period kada o nekim stvarima razgovaramo. Dobro je kada jedan ministar i kad jedno ministarstvo ima osećaj, može da vidi šta su to prednosti ove države i sprovodi ih odlučno. Zahvaljujem i stoga nemam razloga da ne podržim predložene zakone.