Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Bojan Đurić, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Vlada nije prihvatila amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, već sam govorila o jednoj neistini koju sadrži obrazloženje ovog zakona. Sada ću vam govoriti o dve druge neistine koje takođe čine sadržinu obrazloženja. Druga neistina se tiče toga da je postojeći zakon dao dobre rezultate. To prosto nije tačno. Ne vidim u obrazloženju šta je to što predstavlja dobar rezultat. Ne vidim nikakvu analizu. Možemo da verujemo, a ne moramo, a s obzirom da nemamo razloga da poverujemo čisto na dobru reč bilo koga, tu nema argumentacije. To jeste neistina. Nije potkrepljena argumentima.
Druga neistina je činjenica da ovim zakonom možemo da funkcionišemo u jednoj državnoj ekonomiji, da možemo da funkcionišemo sa jednim državnim intervencionizmom, uprkos zakonima tržišta i uprkos zakonima slobodne konkurencije, jer upravo te postulate je ovaj zakon, kojim je trebalo da se pomogne građevinskoj industriji, ugrozio i stavio van snage. Dakle, Zakon o planiranju i izgradnji jeste ugrozio građevinsku industriju. Međutim, zakon koji je imao tu ambiciju i nameru da podstakne funkcionisanje i preživljavanje građevinske industrije je tu industriju dotukao.
Nažalost, bivša opozicija, a sadašnja vlast, zajedno u koaliciji sa bivšom vlašću i sadašnjom vlašću zatvara oči pred činjenicom i zaista je opsednuta tom vrstom ekonomske politike koja je dala takve pogubne rezultate.
Još jednom bih ponovila, ovaj zakon koji će sada da traje naredne dve godine, jer 31. decembar 2014. godine znači da će zakon važiti tokom cele 2013. godine i tokom cele 2014. godine. Pri tome, u obrazloženju zakona kaže se da neće trebati nikakvih dodatnih novčanih sredstava da bi se ovaj zakon primenjivao. To opet nije tačno. Nije tačno, jer ako zaista želite da pomognete građevinskoj industriji, a ne menjate Zakon o planiranju i izgradnji, imaćemo danas na dnevnom redu Skupštine neke sitne izmene Zakona koje zaista, a ni na koji način, neće dati na kvalitetu tom zakonu. Ako ne želite finansijski da potpomognete građevinsku industriju, ne znam na koji način mislite da podstaknete proizvodnju u građevinskoj industriji. To nije tačno. Dakle, tri, četiri, jasne neistine ste u obrazloženju zakona uneli, a to je zakon koji se sastoji od dva člana.
Prema tome, nije još kasno da povučete ovaj zakon iz procedure i malo da poradite na činjenici da je građevinskoj industriji potrebna pomoć, da je jako puno ljudi koji su radili u građevini, a danas više ne rade, da je ova država na jednoj nizvodnoj liniji ekonomskog razvoja, da je ova država nekada zapošljavala preko 200 hiljada radnika u industriji, a danas zapošljava samo 10% od toga. To je veliki problem, jer umesto da se razvija ekonomija, ona ne samo da statira i da se ne razvija, stoji u mestu, nego jednostavno propada. Ne vidimo naznake u postupcima ove vlade i ove vlasti da žele nešto da promene u tom kontinuitetu opšte propasti i opšteg propadanja.
Ovaj mali zakon je samo jedan od primera kako mislite da rešite pitanje nezaposlenosti, budžetskog deficita, ogromnog zaduženja ove države i uopšte ogromne ekonomske krize u kojoj se država nalazi, nezavisno od svetske ekonomske krize, najviše zbog sopstvenih pogrešnih poteza koje je preduzimala u proteklih 20 godina.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, za DS je ovaj amandman neprihvatljiv. Argumentacija koja je izneta u odbranu ovog amandmana, odnosno u zahtev da se ovaj
zakon povuče iz procedure ili da se prihvatanjem amandmana zapravo suspenduje zahtev je neprihvatljiv, iz više razloga.
Ovaj zakon je donela prethodna Vlada u kojoj je većinu predstavljala DS. Ona ga nije donela negirajući samu suštinu ekonomskog sistema u zemlji, kako to ovde pokušavaju da predstave, i nije ga donela zbog toga što je želela da diskvalifikuje neke druge zakone, kako se ovde takođe tvrdi, a između ostalog i Zakon o javnim nabavkama. Vlada ga je donela zbog toga što u uslovima duboke ekonomske krize, zemlja koja je imala građevinsku operativu koja je postala nedovoljno konkurentna u odnosu na građevinsku operativu koja bi došla sa strane i koja je imala preku potrebu da dobije nekakav podsticaj od države, kako bi mogla da preživi ovu tešku ekonomsku krizu.
Jedan od načina je bio i da se donese zakon kojim bi država omogućila da domaće građevinske firme dobijaju angažman u zemlji i da na taj način država stvori uslove da te građevinske firme prežive, odnosno da hiljade i hiljade zaposlenih ljudi u tim građevinskim firmama zadrže svoja radna mesta i obezbede egzistenciju za svoje porodice.
Tada je, takođe, bilo kritika, koje se danas ponavljaju, da je ovaj zakon, zakon koji u sebi nosi elemente za korupciju. Moram da kažem da ne postoji ni jedan zakon koji ne možete optužiti da u sebi ne nosi elemente za korupciju, koliko ne gradite snažne institucije koje će kontrolisati nosioce javnih ovlašćenja i na taj način onemogućiti da se zakon zloupotrebi tako što će bilo ko da ga pretvori u sredstvo za ostvarivanje nekakvih ličnih koristi i u sredstvo za korupciju.
Optužba da u kapitalističkom društvu, kakvo Srbija kao zemlja u tranziciji gradi, država ne treba da se meša u privredu i ekonomiju, demantovala je stvarnost u svim zemljama visoko-razvijenih kapitalističkih zemlja, jer su sve one u uslovima duboke ekonomske krize posegle za državnim intervencijama kako bi omogućile svojim privredim granama i bankarskom sektoru da izdrže udare ekonomske krize, kako se celo društvo i ceo sistem ne bi urušio.
U uslovima kada je prethodna Vlada donosila ovaj zakon Srbija se nalazila u samom središtu svetske ekonomske krize i tada su pojedini sektori privrede u Srbiji pokazali najveću ranjivost na ekonomsku krizu. Jedan od tih sektora jeste građevinska operativa.
S obzirom na činjenicu da je građevinska operativa u Srbiji imala dugu i dobru istoriju, čak i na međunarodnom planu, i da je samim tim zapošljavala ogroman broj ljudi, i da ima potencijal da, ako preživi ekonomsku krizu, bude jedna od razvojnih grana u Srbiji, prethodna Vlada je smatrala da država treba da da podršku ovoj industrijskoj grani, kako bi omogućila da se preživljavanjem ekonomske krize stvore pretpostavke da nakon krize ovo bude jedna od grana koja će moći da bude pokretačka snaga privrednog oporavka i razvoja Srbije.
Sa druge strane, tom merom je urađeno ono što je bila odgovornost svake vlade i trebalo bi da bude odgovornost svake vlade, jeste da se omogući da hiljade i hiljade ljudi i njihovih porodica sačuvaju izvore egzistencije za svoje porodice.
Demokratska stranka će stoga glasati za ovaj zakon u danu za glasanje, smatrajući da je činjenica da je u Skupštinu došao Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticaju građevinske industrije u vremenu krize, da je potvrda da je i prilikom donošenja tog zakona, bez obzira što su neki koji sada sede u ovoj Vladi oštro kritikovale taj zakona, da je to potvrda da je ta mera bila dobra mera u vreme kada je doneta, da je dala dobre rezultate u periodu za koji je bila primenjivana i verujemo da će dati dobre rezultate i u periodu za koji se traži produženje roka važenja ovog zakona.
Istovremeno smatramo da ukoliko postoji prostor za korupciju, a ne postoji zakon koji ne ostavlja nekakav prostor za korupciju i svako društvo se od toga brani tako što gradi snažne institucije i stalno usavršava zakone, u tom slučaju treba uspostaviti dodatne kontrolne mehanizme koji će onemogućiti korupciju. Ali, zbog opasnosti od moguće korupcije, mislim da ne treba donositi one mere koje pokazuju da daju rezultat i koje pomažu da u vremenu krize određene industrijske grane prežive i da ljudi koji su zaposleni u tim firmama omoguće svojim porodicama normalan život u vremenu krize.
Mogla bih sada da kažem, kako to obično biva, ono kada vam neko kaže – šta smo vam govorili, da time pokažem da imamo izvesno zadovoljstvo što se iz dana u dan suočavamo sa potvrdom da su mere koje su preduzimane u prethodnom periodu bile dobre mere, da je politika Vlade bila dobra u periodu ekonomske krize, jer svakodnevno dobijamo potvrdu da su one mere koje smo preduzimali u tim uslovima bile dobre, uz sve zamerke koje su opravdane, naravno. Dakle, ne mislimo da je bilo idealno, ali mislimo da su neke od mera koje su bile najžešće napadane bile dobre, što pokazuje, između ostalog, predlog ovog zakona koji će DS u danu za glasanje podržati. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospođa Popović, replika. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa tim da svaki zakon može biti izvor korupcije. To je prosto notorna činjenica. Međutim, ovaj zakon o podsticanju građevinske industrije malo više od ostalih zakona ima prostora da generiše korupciju i to je notorna činjenica, iz jako jednostavnih razloga. Najbitniji razlog je taj da je ovaj zakon stavio van snage neke osnovne mehanizme kojima može da se kontroliše i da se zaustavi korupcija, a to je tržište i slobodna konkurencija.
Dakle, ako nemate slobodno tržište i ako nemate slobodnu konkurenciju, prosto nemate mehanizme da kontrolišete funkcionisanje takve jedne građevinske industrije, koje je u Srbiji trenutno na delu. Zaista nismo videli pozitivne efekte ovog zakona, koji traje još od 2010. godine, ali jesmo videli sve te gubitke koje postoje i videli smo sve one silne preduzetnike koji su bankrotirali, sva ona privatna preduzeća i u društvenoj svojini koja su otišla u stečaj ili jednostavno nisu u mogućnosti da plaćaju svoje radnike. Te rezultate jesmo videli.
Znate, ova država zaista nema vremena više da radi štapom i kanapom i nema vremena više, verujte mi na časnu reč, da slušam kako će neko nešto obećati da će nešto zaštiti i da će neko biti pošten. Za to više nema vremena ova država. Ova država je promašila informatički revoluciju u industriji. Ova država ima 7,5% visokoobrazovnih. Šta ćemo sutra svi u građevini da radimo?

Hvala.
Reč ima gospođa Kolundžija, replika.
Molim vas da se polako vratimo na temu.
Izvolite.

Dakle, možemo ovde zaista da raspravljamo o tome na koji način neki od zakona otvara prostor za korupciju i da li postoje instrumenti kako bi se to sprečilo. Istina je da su u tržišnim uslovima, gde postoje jasna pravila konkurencije i pobeđuje onaj koji je najkonkurentniji, takve pretpostavke smanjene za korupciju. Ali, postavlja se jedno jednostavno pitanje. Kada imate industriju koja je u odnosu na iste te firme iz inostranstva slabija, onda se postavlja pitanje, ako ne napravite neke mere koje će omogućiti da ta industrija preživi i da se razvija, da li ste vi zapravo osudili čitavu tu industriju na propast? Duboko verujem da je to tako. Verujem da bi naša građevinska industrija u potpunosti propala u ovom trenutku kada bi je prepustili tržištu. Može i to biti strategija i politička odluka, ali mislim da u uslovima u kojima se inače teško dolazi do radnih mesta, gde se inače teško zadržavaju radna mesta, ne bi bilo odgovorno tako nešto uraditi.
Istovremeno, ako se mere efekti onoga što je ovaj zakon doneo, mislim da ne treba više argumenata od činjenice da je 88 hiljada ljudi radilo na preko 250 projekata. Za mene je to već dovoljan argument u vremenu u kome znamo da su se gubili poslovi, da nije bilo poslova, da s obzirom na smanjenu potrošačku moć nije bilo potrošnje itd. Dakle, kada je ekonomska kriza već bila duboko obuzela naše društvo, 88 hiljada ljudi je radilo na 250 projekata. Mislim da je to već dovoljno pozitivno.

Gospođa Judita Popović, replika. Ovim zatvaramo krug replika, molim vas.

Hvala gospođo predsedavajuća. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, šest meseci je prošlo ove vlade i zaista je mogla nešto da uradi u smislu podsticanja proizvodnje u građevinskoj industriji. Nije bilo potrebno da se ovaj zakon donosi. Zaista smatram da ovaj zakon ne predstavlja vrh o nemogućnosti koje država može da pokaže kada želi da pomogne jednoj industrijskoj grani.
Dakle, to nije tačno da je ovaj zakon dao takve rezultate da je opravdao da se produži njegovo trajanje još na dve godine. Znate šta, trebalo je da se samo zasuču rukavi, da se krene sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Evo vam jedna preporuka, radite na tom zakonu. Taj zakon je bio ona okosnica, ona prva tačka koji je blokirao građevinsku industriju. To je u stvari razlog zašto mi kritikujemo i sve ove podsticaje. Jeste, treba da se pomogne građevinska industrija, ali ne na ovaj način da se derogira i tržište i slobodna konkurencija.
Dakle, treba da se da podsticaj, a ne pri tom da se pojača arbitrernost države. Kad god se država umeša u ekonomske poslove, kad god država ima određenog arbitrernog uticaja na industriju, na ekonomiju, u tom slučaju su pogubni rezultati. Evo vam, ekonomska situacija u Srbiji, možete da se i sami u to uverite, ne treba vam nikakva druga politička priča. Ekonomija nam je katastrofalnoj situaciji. Dakle, treba da se promeni nešto u smislu davanja prilike konkurenciji i tržištu da se izbore za nešto, a ne samo država svojim intervencionizmom da nameće rešenja koja su pokazala. Danas toliko toga pričamo o korupciji, o organizovanom kriminalu, pa šta ćete više o patologiji jedne ekonomije i jednog društva. Prema tome, izvolite, povucite ovaj zakon.