Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, vidite mi možemo da raspravljamo o tome da li privatizacija urađena dobro ili ne.
Od 24 privatizacije koje su na dnevnom redu Evropske komisije, odnosno za koje traži provere, bilo je u vreme Vlade koju je podržavala upravo partija, čiji prethodni govornik se ograđuje od te privatizacije.
Dakle, poenta je u tome da ovaj amandman, odnosno član zakona i amandman koji samo tehnički popravlja zakon, ne menja mu nikakvu suštinu, ukoliko se smatra da je privatizacija bila nepravedna i da su preduzeća prodavana u bescenje, nagrađuje one koji su tako jeftino došli do tih društvenih preduzeća, time što će im sada omogućiti da na zemljištu koje nisu uopšte platili, koje su dobili džabe, mogu da grade ili da ga prodaju po ceni koja je cena građevinskog zemljišta u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima ove zemlje. O tome se radi.
Priča o tome da se ovim zakonom ne suspenduje konverzija, je potpuno netačna. Da ne bi bilo nikakve zabune, dakle, amandman gospodina Milićevića na član 2. ovog zakona glasi – nosilac prava korišćenja iz člana 103. stav 1. zakona, može ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata u skladu sa namenom zemljišta, utvrđeno važećim dokumentom u roku od 12 meseci. Znači, on može da gradi na društvenom zemljištu koje nije platio, od dana stupanja na snagu ovog zakona, bez dostavljanja dokaza o izvršenoj konverziji zemljišta u skladu sa zakonom.
Pokušaj da predstavite da ovo nije suspenzija konverzije i da se ovim ne omogućava doslovno, da zemljište koje je kupljeno u procesu privatizacije kao društvena preduzeća, a za zemljište nije plaćen nijedan jedini dinar, sada postaje nešto čime raspolaže onaj ko je kupio društveno preduzeće, na njemu može da gradi, može da radi šta god hoće i može da zarađuje enormno mnogo u odnosu na ono što je platio.
Mislim da nije pošteno pokušavati prikriti nešto što je tako očigledno. Toliko je očigledno i ne može se sakriti da ovim članom 2. i amandmanom gospodina Milićevića se suspenduje obaveza da onaj koji je kupio društveno preduzeće i nije platio nijedan jedini dinar za zemljište, može sada da raspolaže i da bude vlasnik tog zemljišta, u smislu da može na njemu da gradi.
Luka Beograd više neće biti luka, to će biti ekskluzivno naselje u kome će Beko zaraditi ogromna sredstva, koja ja verujem, većina građana Srbije, ne može da zamisli broj cifara, kolika je ta zarada jednog čoveka, kome se sadašnja parlamentarna većina odužuje za zasluge u predizbornoj kampanji.