Gospodine predsedniče, predsedniče Pastor, gospođo ministarko, mislim da cela ova priča oko Razvojnog fonda AP Vojvodine, način na koji smo imali ideju da se izvuče vojvođanska Razvojna banka, pa onda od jednom preko noći dolazilo do informacije da se formira Razvojni fond AP Vojvodine, na neki način govori kakav je odnos prema AP Vojvodini i šta aktuelne vlade u Beogradu, ne samo ova vlada, nego i prethodna, i ona pre nje, i ona pre nje, misle i govore o AP Vojvodini.
Mi ligaši i ligašice smo branili pravo AP Vojvodine da ima svoju vojvođansku Razvojnu banku, ne ulazeći u to da li je ta vojvođanska Razvojna banka radila dobro ili loše. O tome treba da odlučuju osnivač, treba da odlučuje vojvođanska administracija, treba da odlučuje Skupština Vojvodine i Vlada AP Vojvodine. Vojvodina ima pravo da ima svoju Razvojnu banku. Vojvodina ima pravo da odlučuje o svom razvoju i Vojvodina ima pravo da utiče na ekonomske prilike na svojoj teritoriji zato što je ona autonomna pokrajina.
Ako želimo da ukinemo AP Vojvodinu, što je takođe legitiman politički stav, onda hajde da kažemo – uništićemo Vojvodinu, ukinućemo je, ne treba Vojvodina da postoji, pa samim tim ne treba da postoje ni institucije AP Vojvodine, ni njena administracija, niti bilo koja aktivnost koju Skupština Vojvodine ili Vlada Vojvodine urade. To je pošteno, ali ovako svaki put pokušavati da se uništi sve ono što AP Vojvodina radi, to nije dobro i nije prihvatljivo za nas iz LSV.
Imali smo nekoliko nedelja kampanju da je vojvođanska Razvojna banka pred bankrotom i da ne treba da se ulaže u nju, da je ona loša itd. Okej, ako je ona loša, onda će o tome odlučiti Skupština AP Vojvodine i njena Vlada. Ako Skupština AP Vojvodine i njena Vlada povuku loše poteze za građane i građanke Vojvodine, onda građani i građanke Vojvodine je neće podržavati.
Podsetiću vas, od 2000. godine do danas ista administracija vlada AP Vojvodinom. Neće biti da građani i građanke AP Vojvodine ne vide rezultate i ne vide ono što se radi u Skupštini AP Vojvodine i u Vladi AP Vojvodine.
Dakle, pitanje je da li Vojvodina može imati svoju Razvojnu banku je pitanje da li AP Vojvodina može da donosi odluke o svom razvoju i da li može da upravlja svojim resursima. Neko od mojih kolega je u svojoj diskusiji rekao da Vojvodina time što ima Razvojni fond u boljem položaju od ostalih delova Republike Srbije gde ne postoje razvojni fondovi. Pitam vas – zašto ne napravimo razvojni fond Šumadije, zašto ne napravimo razvojnu banku Moravske oblasti, zašto se ne napravi razvojni fond zapadne Srbije? Ne trebamo time što ćemo uništiti vojvođansku autonomiju, time što ćemo uništiti ono što su Vojvođani i Vojvođanke stvarali da dovedemo u ravnopravni položaj ili u ravnopravniji položaj ostale ljude u Srbiji. Niko iz Vojvodine nema ništa protiv da se formiraju razvojne banke u ostalim regionima u Srbiji.
Upravo zbog toga LSV neće glasati za ovaj zakon. Mislimo da je to poniženje AP Vojvodine, da je to poniženje dva miliona građana i građanki i da je to poniženje vojvođanske administracije. Neko od mojih prethodnika je rekao da za to nije kriva samo ova skupština, ovaj dom, da nije kriva Vlada Srbije, da je tu promenom odluke i promenom nekih stavova dosta doprinela i administracija Vojvodine.
Žao mi je što gospodin Pastor nije ovde, jer ja znam njegov stav o tome. Žao mi je u smislu toga da delimo iste stavove i mislim da gospodin Pastor ne treba da prima udarce zbog ovoga, jer nije to njegova krivica. Prosto, dolazimo u situaciju da se stalno iznova vrše pritisci na vojvođansku administraciju, stalno se pokušava da se Vojvodini oduzme svaka njena nadležnost, stalno se pokušava da se onemogući da Vojvodina samostalno utiče na svoj razvoj i da upravlja sopstvenim resursima.
Svaki put kada pitamo gde su naše pare, dobijamo etiketu da smo separatisti. Ne želimo da uzimamo tuđ novac. Samo želimo da upravljamo sopstvenim resursima. Želimo da pomognemo svakom delu Srbije koji hoće da krene našim stopama, znači stopama da preuzme odgovornost za svoju sudbinu i da pomogne u razvoju.
Zaista mislim da nije dobro da Šumadija nema svoju razvojnu banku. Zašto je ne bi imala? Zašto Šumadinci ne bi uticali na sopstveni razvoj? Zašto ljudi iz Moravskog regiona? Zašto uopšte sve mora da bude ovde u Beogradu i sve mora da bude centralizovano i za sve moramo da dobijemo mišljenje republičke Vlade? Da li dole u lokalu, u regionima ne sedi niko ko ima ideju kako treba razviti svoj region i kako treba uticati da se bolje i efikasnije radi na otvaranju razvojnih perspektiva.
(Predsednik: Vreme.)
Evo završavam. Srbija će biti jaka onda kada svi njeni regioni budu dovoljno jaki i ekonomski razvijeni, a neće se razviti ako sve nabijemo u Beograd i ako se o svemu bude odlučivalo u Beogradu. Zato ligaši neće glasati za ovaj zakon.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Dame i gospodo, u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu, čija je debata u toku, baviću se najvećim delom Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici i to u tri dela.
Prvo ću pokušati da svima onima koji nas budu gledali ili nas gledaju na jednostavniji način objasnim o čemu se radi, a zatim ću komentarisati citate onoga što je ministar ovde izjavio i na kraju nešto malo o novcu.
Dakle, Zakon o energetici, koji je imao izmena i dopuna, bio je u ministarstvima sa različitim drugim oblastima, ali moram za početak da branim ovde dva ministra. Jednog za kojeg sam glasala, a drugog za kojeg nisam glasala. Jedan je gospodin Petar Škundrić, a drugi je gospodin Radomir Naumov. Obojica su dali ogroman doprinos u legislativi koja je za energetiku ovim zakonom i njegovim izmenama do danas imala primenu dobru, lošu, ali je imala primenu.
Najveći deo onoga što smo čuli je osporavanje rezultata rada gospodina Petra Škundrića. Zašto branim i jednog i drugog? Zato što je dovoljno vremena prošlo od završetka mandata i jednog i drugog da svako ko je mogao naći primedbu na rad ili na odgovornost ministra imao je prilike da to uradi, ali nije.
Samo jedan primer ću dati, argumentacije za donošenje predloga za izmene i dopune zakona, tvrdi se da su preprodaje dozvola, što nije tačno, zato što dozvolu ne možete da preprodate. Radilo se o preprodaji preduzeća, a to ne možete da sprečite zato što to nije po Ustavu da sprečavate. Možete da pokušate da zabranite da se preduzeća preprodaju, ali ne možete da ostanete održivo u sistemu jer je u suprotnosti sa onim što važi za prodaju preduzeća, pri čemu ja ne sudim vrednosno ni o tome da li se u tom poslovnom svetu u okviru postojećeg zakona može, ne može, treba ili ne treba preprodavati preduzeća. Ne možemo da zabranimo, ali smatram potpuno neprimerenim obrazlagati donošenje ovog zakona time i stavljati na teret ministru Petru Škundriću nekakve nelegalne ili već kakve poslove sa dozvolama i saglasnostima, pogotovo ne gospodinu Radomiru Naumovu.
Imamo problem kojim se ovaj zakon ne bavi, u stvari, i nijedna od odredbi ovih zakona neće moći da reši problem koji imamo na terenu, a to je da je za nekoga ko hoće da investira u malu hidroelektranu kao što je to na Studenici, na Ibru, oko Nove Varoši, Ivanjice, kod manastira Studenica itd. ili hoće da investira u vetro-parkove, znači da koristi energiju vetra, ili u solarne parkove, da koristi energiju Sunca, on najmanje problema ima sa Ministarstvom za energetiku i sa ministrom za energetiku, ko god on bio. On ima mnogo većih problema sa drugim ministarstvima i sa lokalnom samoupravom. Dakle, onda kada se traže odgovarajući, jednom ću rečju reći papiri od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede, odnosno od "Srbijašuma", od "Srbijavoda", kada se rade lokacijske dozvole, upotrebne dozvole, to je problem za onoga ko hoće da investira i da proizvodi struju na ovaj način u kapacitetima malim, kada su u pitanju male hidroelektrane koje ne ugrožavaju životnu sredinu, nema akumulacija. Jedan jako dobar način da se dobijaju kilovati. To je prva stvar. Znači, vi imate problem koji će na terenu ostati.
Sada ću citirati šta je rekla ministarka, da svi oni koji su sada u postupku, da se time bave kao poslom, da svakako nastavljaju, a ministarstvo će pomoći da dobiju dozvole. Ne postoji ništa ni u ovom zakonu, ni u bilo kom drugom, što je do sada sprečavalo ministarstvo da dobiju dozvole. Da li će ili ne, mi ćemo to pratiti. Zato postoje i nadležni odbori, zato postoji i Skupština u celini i vrlo brzo će se pokazati ko je u pravu, a ko nedovoljnim argumentima osporava odredbe zakona koje mogu da se menjaju. Nemam ništa protiv da svaki ministar kaže – hoću ovako da promenim članove ovog zakona, dokle god je to tako da poboljšava primenu zakona.
Ministarka je izjavila da promene nisu sistemske. Zakon jeste sistemski, ali promene nisu sistemske. To je dosta tanak argument. Koji god sistemski zakon imate, mi smo čuli taj argument, pa smo tako imali Zakon o nuklearnim objektima Srbije koji je, srećom, uz zajednički rad i ljudi koji pripadaju vladajućoj većini i nas opozicije, sprečen da se napravi šteta. Imali smo Zakon o zaštiti životne sredine gde je takođe rečeno da nisu sistemske izmene kojima su narušene pravne tekovine i Glava 27, da ne govorim o zakonima koji nisu iz ove oblasti. Zato je važno da imamo komunikaciju i da imamo komentare Evropske komisije.
Ministarka je potpuno u pravu. Ona može, a ne mora da traži komentare. Mora da ima mišljenje Vladine Kancelarije za evropske poslove, ali ako je zakon u toku vremena ulaska u Skupštinu u tako kratkom roku da mi ne možemo da stignemo da se obratimo delegaciji Evropske komisije i da tražimo komentar, onda imamo problem. Na Odboru za evropske integracije je bilo vrlo jasno rečeno – recite nam da li ste konsultovali ili niste. I rečno je da niste, što je isto legitimno, ali nije legitimno sprečiti, zbog nedovoljnog broja sati, od subote uveče do ponedeljka ujutro, da se Odbor za evropske integracije obrati Evropskoj komisiji, jer je to zajednička korist. Tako smo uradili kada je bio slučaj o autorskim pravima i od toga imamo korist svi zajedno, i vladajuća većina i opozicija, za to što ne ugrožavamo ono što su pravne tekovine. Tako smo uradili kada su bili drugi zakoni u pitanju. Kada komunicirate sa ljudima čije pravne tekovine hoćete da uvrstite da postanu život u vašem društvu, u vašoj državi, onda je važno da odbor koji je za to nadležan ima jedan dan da može da se obrati. To se osporava kao pravo i tu ću se nadovezati sa problemom koji imamo opet zajednički. Za ovih pet meseci ovog saziva Skupštine, 65% svih akata je po hitnom postupku.
Vrlo dobro znam koliko je teško imati komunikaciju sa predstavnicima Vlade i skidati oznaku "hitan postupak" i lako je na internet stranici Narodne skupštine, koju odlično radi ekipa koja je zadužena za sajt, sa statistikom, sa brojkama, da se vidi da je taj broj bio 37, pa 32, pa 35, pa 30. Naš je zajednički problem ako smatramo da nije nikakav problem to što Odbor za evropske integracije ne može da zatraži komentar od Evropske komisije. Ne sporim ja volju ministarstva da u članu koji menja tačno navede šta je to što je razlog da se dozvola oduzme. Volja ministarstva, ja mogu o tome da mislim da li je primenjivo ili ne, ali mislim da mi je obaveza, kao nekoga ko pripada opoziciji, da vam kažem da odredbe koje ste ovde predložili nisu primenjivane.
Mi ćemo se videti za dva meseca i čitaćemo stenogram kao što čitamo stenograme od pre dva ili tri meseca i da je onda bolje sada razmisliti o tome što dobijamo kao sugestije, da nešto nije primenjivo ili da nedostaju komentari Evropske komisije, ili da je retroaktivno. Nije cilj da iko ikome ovde dokaže da bi lično bilo kome naudio ili ga pohvalio. Cilj je da odredbe zakona koji zajednički donosimo, koji će se odnositi na nečiju svakodnevnicu, budu najbolje moguće. To je oduvek bio cilj i to je jedini kontekst iz kojeg ja govorim i to je jedini kontekst iz kojeg sam podnela amandman koji se odnosi na član 10. Predloga izmena i dopuna. Ukratko, zakon se bavi time da hoćete ili imate već energetsku dozvolu i saglasnost za malu hidroelektranu, za vetro-park, za solarni-park i u postupku ste, bilo kojoj tački postupka po prethodnom zakonu, a član 10 kaže – postupci koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona. ovo je retroaktivnost. Znam da Skupština može većinski da odluči da se važi retroaktivno član 10, ali nije dobro ni po koga da to ostane kao odredba. Ne može to koliko je ta odredba loša, da bude dobra po vladajuću većinu, ili da bude manje dobra ili loša po opoziciju. Ovo su teme koje su potpuno neosetljive na naše stranačke, političke, kakve god hoćete, međusobne razlike ili na ono što, kao stranke, imamo kao različite predloge za rešenje u oblasti. Ovde se strašno malo razlikuju sve stranke zato što je sistemski zakon deo pravnih tekovina EU. Teško da možete da imate nekakvu suštinsku razliku.
Insistiram da razmislimo svi zajedno još jedanputa i da ovu retroaktivnu odredbu izbacimo iz Predloga zakona. Da li ćete usvojiti moj amandman ili ćete se dogovoriti da zaseda odbor i da preformuliše, meni je to potpuno svejedno. Meni je važno da ovakva odredba ne ugrozi ono što ne bi smelo da stoji ni u jednom zakonu, a to je da procedura po kojoj je neko počeo postupak mora da se završi po zakonu i po onom što su poznati podaci po kojem taj postupak počinje.
Tu citiram drugi put ministarku koja je rekla: "Stečena prava ostaju …", to je bilo obrazloženje zašto nije retroaktivnost, "… samo će se morati dopuniti". Ne može oba, ili stečena prava ostaju, ili nešto mora da se menja i dopunjava. Niko ministru ne osporava da dozvolu onome ko traži produžetak ne produži. To može i po ovom zakonu, kao što može ovo sve da bude predmet podzakonskog akta, ali može da bude i predmet zakona. To ne sporim, to je pravo ministra, kako mu izgleda bolje u zakonu, ali sporim retroaktivnost zato što to nije dobro kao vest koja će doći kada zakon bude prošao eventualno i bude dobio većinu.
Da završim sa novcem kojim se bave garancije koje su nam date, a tiču se Srbijagasa, Galenike i JAT. Samo jedna rečenica o Srbijagasu. Mislim da smo nedovoljno puta ovde ponovili zašto u stvari dajemo ove garancije. Dakle, razlika u ceni gasa koju plaća preduzeće i koju plaćaju građani je mislim 12 dinara. Ispraviće me neko ko bolje prati. To je razlika koju plaćamo svi iz kredita, odnosno Srbijagas ako vrati, a ako ne vrati, onda svi iz budžeta.
Rešenje koje podrazumeva drugačije upravljanje preduzećima i drugačiju cenu je pred nama i biće tema ove Skupštine i biće tema ove Vlade neminovno. Nemam obraza da kažem da to nikako ne bi trebalo, iz najmanje dva razloga. Prvi je što sam glasala za takve garancije, ali imam obraza da kažem da je nedopustivo da se ovde svima nama predstavi strategija da nikada više neće biti nikakvih garancija, da se u četiri poslednja dana pred Novu godinu daje i garancija za Galeniku i za Srbijagas. Dakle, nije sporno da nema drugog rešenja nego da se traži garancija, ali je sporno da se javnost i mi svi ubeđujemo kako se to ne dešava. To nikako ne bi valjalo ni po koga, a najmanje po vladajuću većinu ili opoziciju.
Na kraju o ceni. Znam da ovo u suštini nije zaduženje ministarke energetike, ali prosto se radi o električnoj energiji i ljudi koji sa nama razgovaraju slabo mare da li je to nadležnost ministarke ili finansija ili energetike, a radi se o čuvenom uputstvu Ministarstva finansija da se PDV, koji je povećan u oktobru, primenjuje na cenu struje iz septembra.
Vrlo dobro znam da ministarka tu ima malo nadležnosti, ali smatram da je naša obaveza da kažemo da se ne dešava ono što je rečeno da će se desiti, tj. da će Elektroprivreda da vrati građanima onaj deo novca razlike u PDV. To se ne dešava na terenu. Znači, neko je negde slagao.
Ponavljam, znam da nije nadležnost ministarke, ali isto tako znam da ljudi plaćaju PDV na struju 20% i za septembar i za oktobar. Više uzimam kao primer, jer kako to ne možete sakriti, tako se ne može sakriti ni negativna posledica retroaktivne odredbe člana 10. u izmenama i dopunama i tako se ne može sakriti da će Srbija dati još tri garancije za Srbijagas, za Galeniku i za JAT, uz rečenicu da nikakvih garancija više neće biti. Ne može oba i mislim da je u zajedničkom interesu da i ne pokušavamo da sakrijemo ono što je sasvim očigledno. Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem na vašim komentarima, na vašoj diskusiji. Morala bih da odgovorim na neke stvari koje ste ovde izneli.
Da krenem od poslednjeg, od PDV, Vlada Srbije je donela odluku, odnosno zaključak Vlade je da se taj deo novca svakako vrati, naravno na predlog Ministarstva finansija. To jeste obaveza Elektroprivrede Srbije. Pošto ste vi rekli da se to ne dešava, onda ću ja u svojoj ingerenciji i inspekcijskih službi, jer imamo, između ostalog, energetsku inspekciju, svakako uputiti tu inspekciju u EPS i videti da li se te stvari dešavaju i svakako ćete dobiti informaciju o tome.
No, nekolik puta dok ste govorili ste rekli da je verovatno želja ministra da menja zakon, pa može svaki ministar to da radi itd. Možda je to tako bilo u prethodnom periodu i možda su ministri iz DS i menjali zakone ili pravili izmene i dopune zakona, ali mi tako ne radimo. To bar nije praksa Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
Da podsetim još jedanputa, Zakonom o energetici, koji je na snazi još uvek, do trenutka dok ne budemo napravili ove izmene i dopune, nije postojala mogućnost uopšte da se oduzme energetska dozvola. Tačnije, da budem preciznija, postojalo je diskreciono pravo ministra da se time bavi. Mislim da to, složiće se svi ovde, nije dobro, jer na kraju krajeva rezultat toga je, ono što sam pomenula nekoliko puta, 128 izdatih energetskih saglasnosti i 63 energetske dozvole, a samo 19 malih hidroelektrana. Nije baš problem samo u toj administraciji i birokratiji, za koju se potpuno slažem da je problem, nego je bogami, izgleda, bilo tu još nekih problema.
Potpuno je neverovatno da ne podržavate pooštravanje uslova, jer mi na ovaj način želimo da pooštrimo uslove. Dakle, mi želimo da zabranimo da energetske dozvole i saglasnosti dobijaju oni koji nisu solventni i koji ne mogu očito da isprave tu investiciju, koji uzimaju saglasnosti i dozvole, a ne urade ništa u tom roku za koji imaju energetsku dozvolu, a to je prema zakonu tri godine. Ne želim da kažem da podržavate na taj način špekulacije, jer mislim da sigurno to ne radite, ali prosto pogledajte zakon. Danas ne možete nikome da oduzmete energetsku dozvolu u Srbiji, a ima mnogo onih koji imaju, a nisu uradili apsolutno ništa na određenim lokacijama. Moj interes, interes Vlade i interes Ministarstva jeste da imamo izgrađene objekte. To je razlog.
Kada pominjete tu retroaktivnost, samo još jedanputa da objasnim, oni koji imaju energetske dozvole naravno da će raditi tri godine, plus eventualno jednu. Ali, ukoliko prođu te tri godine od današnjeg dana pa nadalje, a oni ništa ne urade na svojoj lokaciji, da govorim o malim hidroelektranama, naravno da će da im bude oduzeta energetska dozvola po izmenama i dopunama, odnosno po novom zakonu. Ili ćemo da ih pustimo da još tri godine dobiju energetsku dozvolu i da ne urade ništa? Šta smo onda uradili?
Prema tome, ne bih rekla da je to retroaktivnost, to je pokušaj da napravimo i uvedemo red, jer i vi i ja ćemo se složiti, pošto se nalazite u Odboru za evropske integracije, da želimo da uradimo sve što je moguće da bude pregledna procedura, da iskoristimo obnovljive izvore energije i da Srbija dobije dodatne količine kilovat časova. Toliko, hvala.

Reč ima Gordana Čomić, replika. Izvolite.

Da imam nameru da kažem – ne podržavam pooštravanje, ja bih to kazala, ali nisam. Dakle, vrlo jasno sam kazala šta ne podržavam. Ne podržavam da se postupci započeti po jednom propisu drugim propisom proglašavaju da će biti završeni po drugom propisu. Potpuno mi je svejedno koliko ste blagi ili oštri. To je ogromna razlika.
Kada sam rekla da ministar ima pravo, i vi imate pravo, svaki ministar ima pravo. To znači da ministar koji pred sobom ima član u kome se kaže da ministar može, on ima pravo da napravi vrlo jasan podzakonski akt, mnogo oštriji nego ovo, ako hoće, koji propisuje u kojim slučajevima može i ima pravo da traži izmenu ovog člana, naravno. Ali, ni jedan ministar nema pravo da kaže onima na koje se zakon odnosi – po jednom ste zakonu počeli, a po drugom ćete zakonu završiti. Niko vama ne spori uvođenje reda u jednu ozbiljnu oblast. Ono što sporimo je vaš pokušaj da nam se ovo predstavi kao član bez greške, koji nije retroaktivan, a koji je lako dokazati da smeta ovom zakonu. Ne radi se o mom amandmanu.
Ponavljam, neka se napravi odbor, postoji poslovnička procedura i razjasnite potpuno da svi oni koji rade kako treba i po zakonu ne moraju da dopunjavaju ništa i da njihova stečena prava neće biti ugrožena ovim zakonom. To je loša poruka iz nekoliko razloga. Jedan od ključnih razloga zašto smo tražili komentare Evropske komisije, a nismo imali vremena za to, je da se ovo proveri. Jedan od ključnih razloga, ako mi ne razumemo da je svaka negativna ocena Evropske komisije naša zajednička šteta ili korist, svaka pozitivna je korist, svaka negativna je šteta, onda ne razumemo duh evropskih integracija. To je jedino na čemu sam ja insistirala i amandmanima i ovom diskusijom. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Berić.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Vlade i predstavnici AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, potvrđivanje sporazuma o saradnji u oblasti energetike između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije omogućiće će realizaciju projekta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora tzv. zelene energije. Konkretno, radi se o iskorišćavanju hidropotencijala srednjeg toka  reke Drine i reke Ibar.
Ako se osvrnemo na prognozu potrošnje električne energije do 2015. godine, nije teško uočiti značaj ovog sporazuma za energetsku stabilnost elektroenergetskog sistema i našu zemlju u celini. U periodu do 2015. godine očekuje se prosečna godišnja stopa rasta potrošnje električne energije na teritoriji Srbije od ukupno 0,9%, a vršene snage od 0,5%. U 2015. godini finalna potrošnja električne energije će iznositi 31 hiljadu 195 gigabajta časova, a vršena snaga sedam hiljada megavata. Ova prognoza se zasniva na procenama makroekonomskih parametara ekonomskog razvoja Srbije do 2015. godine. Takođe, i elektro energetski bilansi do 2015. godine sa predviđenim revitalizacijama i modernizacijama u svim delovima elektroenergetskog sistema na postojećim kapacitetima elektranama, mrežama itd, pokazuju tendenciju neprekidnog rasta potrošnje električne energije.
Radi obezbeđivanja energetske stabilnosti naše zemlje i sigurnog i kvalitetnog snabdevanja električnom energijom naših građana budući nedostatak električne energije možemo nadoknaditi uvozom električne energije ili investicijama u nove proizvodne kapacitete. Usvajanje i potvrđivanje ovog sporazuma omogućilo bi upravo ovo drugo, izgradnju novih energetskih objekata, a time i jačanje energetske infrastrukture.
Sporazumom se predviđa izgradnja niza hidroelektrana na srednjem toku reke Drine, na Ibru i Republici Srpskoj, ukupne instalisane snage oko 800 megavata, sa maksimalnom godišnjom proizvodnjom električne energije od oko 2,5 hiljade gigavat časova. Ako se uzme u obzir da je cena izgradnje hidroelektrane po jednom megavatu, istalisane snage oko 2,5 miliona evra, dolazi se do računice da će za izgradnju ovog projekta biti direktno investirano oko dve milijarde evra što je, složićete se, značajna investicija. Da ne govorimo o nizu drugih pozitivnih efekata koje ona donosi sa sobom, kao što su povećavanje uposlenosti naših radnika koji će učestvovati u izgradnji elektrana, angažovanje naše industrije, građevinske operative, novih tehnologija, itd.
Naš ekonomski efekat ogleda se u tome što sporazum predviđa obezbeđenje podsticajne cene električne energije od 155 evra po jednom megavat času, za onaj deo električne energije koji će se izvoziti u Republiku Italiju i koja će plaćati italijanska energetska korporacija tokom čitavog podsticajnog perioda u trajanju od 15 godina, pri čemu se italijanska strana obavezuje da će kupiti celokupnu proizvedenu električnu energiju namenjenu izvozu, čime se unapred obezbeđuje siguran plasman električne energije što sa druge strane podrazumeva našu finansijsku dobit.
Ukoliko se uzme u obzir napred spomenuta maksimalno moguća proizvodnja od 2,5 hiljade gigavat časova, dolazimo do računice kada bi se 50% proizvedene električne energije izvezlo u Republiku Italiju obezbedio bi se profit na godišnjem nivou od oko 200 miliona evra.
Zaključak ovog izlaganja je da bismo ovim sporazumom, a narodski rečeno, jednim udarcem delovali na dva probleme, a to je na nedostatak električne energije i na finansijski deficit za investiranje u oblasti energetike. Zbog ovoga će poslanički klub SNS podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović.