Gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, hvala vam što se danas ovde u parlamentu i svim vašim ministarkama i ministrima. Imam za vas konkretno pitanje, ne predlog jer mislim da je kasno za nešto tako. Kraj je godine i u svakom pristojnom poslu na kraju godine se svode računi i formuliše politika za neko vreme koje je pred nama.
Kada ćete podneti ostavku, gospodine Dačiću i na takav način pomoći ovoj zemlji, jer vi ste predsednik Vlade koji u Srbiji ne postoji? Ne mogu reći da sam srećan zbog toga. Jesam oduvek bio kritičar onoga što ste radili kao predsednik Vlade sa velikom dozom razumevanja za okolnosti u kojima donosite političke odluke. Reći ću vam zašto treba da podnesete ostavku. Zato što ste vi lider institucije koju je samu sebe degradirala degradirajući tako i čitavu zemlju.
Gospodine Dačiću, u Srbiji je mnogo važnije šta rade radne grupe. Radna grupa piše zakon pa se on onda usvaja u parlamentu aklamacijom. Izvrgava zakon o preduzećima ruglu tako što kadruje po Srbiji, praveći od zemlje partijsku tvrđavu jedne stranke pred kojom ste se vi poklonili. Mislim na SNS. Radne grupe hapse bez naloga. Radne grupe uređuju medije. Radne grupe vode pregovore sa Kosovom. Zašto onda imamo Vladu i vas kao predsednika?
Ekonomska politika, borba protiv korupcije, rešavanje nacionalnih problema, pre svega problema na Kosovu su sve teme na kojima ste vi statirali i tom svojom nemoći otvorili prostor za nešto što samo naivni mogu razumeti kao politiku koja je motivisana dobrim namerama i jasnim ciljem ka kome naše društvo treba da se kreće.
Šta je vizija Srbije u 2013. godini iz vaše perspektive, iz perspektive vaše vlade? Na šta ona danas liči?
Gospodine Dačiću, vi ste lider zemlje u kojoj radne grupe određuju pravila života a tabloidi nam ih saopštavaju. Nijedna institucija u Srbiji nije afirmisana u prethodnih šest meseci, iako su bile na jako niskom nivou kada ste vi na vlast došli na poziciju predsednika Vlade. Nijedna, a mnoge su degradirane. Ispred vas sedi Mlađan Dinkić, on je lider URS. Borba protiv korupcije u zemlji koja nema direktora policije, u zemlji u kojoj vi kao ministar policije iz novina saznajete šta se u policiji dešava, u zemlji koja nema prvog čoveka policije u Nišu, Novom Sadu ...
(Predsednik: Vreme.)
... Prvi čovek policije u Kragujevcu je u ratu sa gradskim vlastima. Ko onda vodi tu borbu? Borba protiv pojedinaca ili sistemska borba. Ako je sistemska, gde su zlotvori? Šta su naši ciljevi? Gde je prostor za svakog od nas?

Hvala gospodine Jovanoviću.
Predsednik Vlade gopodin Dačić.

Ne znam da li imam potrebe da odgovaram na ovo vaše pitanje – kada ću podneti ostavku. Neću podneti ostavku. Možete da me razrešite. Ipak mislim da ovo nije komunistička emisija nego Narodna skupština Republike Srbije. U tom smislu, razumem ovo o čemu je govorio gospodin Jovanović, samo moram da kažem da institucije radnih grupa ili kriznih štabova ste uneli vi posle 5. oktobra 2000. godine i mislim da sve u ovoj zemlji mora da funkcioniše po zakonu.
Ako ima nešto u čemu se slažem oko onoga što ste rekli, moramo sistemski da rešimo sva ta pitanja koja spominjete, i borbu protiv korupcije, i kada je reč o ekonomskim odnosima, i kada je reč o policiji i kada je reč o svim drugim pitanjima i temama koje su važne za jedno društvo.
Znate šta sam u ekspozeu govorio kada sam ovde biran. Prvo, rekao sam da moramo da zaustavimo ekonomski pad. Srbija je ekonomski padala slobodnim padom, da tako kažem. Da li smo uspeli u tome da narod živi bolje? Sigurno da Vlada za ovih šest meseci nije imala dovoljno prilike ni da postigne velike uspehe, ni da postigne velike neuspehe. U ovom periodu sigurno da je postavljeno nekoliko važnih grana za ekonomski kolaps koji nam je pretio i koji nam još uvek preti. Ali, Srbija se ne nalazi u krugu zemalja kojima u ovom trenutku preti bankrot ili kolaps, kao što je u nekim zemljama u regionu. Tačno je da je Srbija u ovoj godini imala najveći pad, ali zar to nije ono o čemu sam ovde govorio u ekspozeu? Tada sam rekao da je Srbija zemlja koja ima najnestabilniji kurs, koja ima najveću stopu nezaposlenosti u Evropi, zemlja u kojoj imate najveće kamate na razne kredite, zemlja u kojoj nemate dovoljno podsticaja i poslovni ambijent kakav je u drugim zemljama u regionu. Sigurno da se to nije desilo posle izbora ove vlade.
Naravno, ova vlada će biti i jeste odgovorna za sve. Ali, ako narod ne može da živi bolje, onda ne može ni vlast da živi bolje od naroda. Toliko treba da budemo pošteni prema našem narodu, a ne da je situacija u zemlji sve gora a neki sve bogatiji. Gde je tu pravda? U ovoj zemlji je potrebno više pravde u svakom pogledu.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović, s mesta: Nemojte vi da delite pravdu.)

Gospodine Jovanoviću, nemojte da dobacujete iz klupe.

Ne znam zašto se nervirate. Ne obraćam se vama. Obraćam se narodnim poslanicima i građanima Srbije i odgovaram na vaše pitanje, a odgovorio sam u prvoj rečenici.
Kada je reč o drugim temama, o EU gospodine Jovanoviću – kada ste bili bliže EU nego što je Srbija sada? Kada? Imate li odgovor na to pitanje? Obećavali ste ovom narodu ulazak u EU ko zna kada, a dozvolili ste da vas u EU vode Nikolić, Vučić i Dačić i to uspešnije nego vi.
Obišao sam celu Evropu i svet i nisam čuo da mi je iko izrazio žaljenje za tzv. evropskim, demokratskim snagama koje više nisu na vlasti u Srbiji. Zašto? Zato što vi više niste ni evropske, ni demokratske snage, jer to više nije vaš monopol, isto kao što ni Srbija nije monopol bilo koje druge stranke koje smatra da je jedino ona držač plamena u nacionalnom smislu. Zato sam apsolutno spreman da odgovaram za ovo što radim. Ne odgovaram vama, odgovaram narodu koji će to glasati na izborima.
(Predsednik: Vreme.)
U parlamentu možete da postavite pitanje nepoverenja Vladi. Slobodno, ali nisam još sreo Vladu koju je podržavalo više poslanika nego što je to sada.

Hvala vam. Prošlo je već pet minuta i 51 sekund.

Da li ima ograničenja?

Ima, pet minuta. Analogijom, član 214.

Promeni ste Poslovnik.
Nema problema, tu sam celo veče sa vama. Odgovaram na sva moguća pitanja. Nema tog pitanja koje vi možete da postavite, a ne koje ja ne mogu da vam odgovorim. Nema dobrih i loših pitanja. Postoje samo dobri i loši odgovori, a siguran sam da su vaši odgovori u ovih 12 godina, posle 5. oktobra, bili katastrofalni. Hvala.