Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 127 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Neven Cvetićanin.

Poštovana predsedavajuća, gospodo potpredsednici i uvažene kolege poslanici, svoje pitanje želim da postavim kao čovek koji se čitavog života bavio naukom. S toga, postavljam pitanje ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Žarku Obradoviću, ali ovo pitanje nije pitanje koje se tiče isključivo oblasti nauke, već se u ovoj oblasti vidi nešto što je sveprisutno u našem društvu, jedan problem na koji želim da ukažem, koji je opšte prisutan.
Naime, trenutno Ministarstvo prosvete, nauke i naučnog razvoja usvaja pravilnik o izboru zvanja naučnika koji rade na institutima i trenutni predlog pravilnika je podigao lestvicu toliko visoko da se od tih mladih ljudi naučnika traže neki tobožnji evropski standardi, traži se da ispune evropske kriterijume, a najčešće su uslovi u kojima oni rade, neću reći afrički, ali svakako nisu evropski.
Dakle, na ovom primeru se vidi nešto što je opšte prisutno u našem društvu, da stalno od građana, bez obzira da li se bave naukom ili nečim drugim, tražimo da ispune neke tobožnje evropske kriterijume, evropske standarde, veoma velike standarde, a uslovi u kojima ti ljudi rade, njihove plate i ono što dobijaju za svoj rad najčešće ne da nisu na evropskom nivou, nego su mnogo ispod toga.
Postavljanjem ovog pitanja koje se tiče konkretno moje struke, nauke, želim da ukažem na problem da mi stalno, bez obzira koji je to nivo, lokalni, centralni, državni ili neki drugi, tražimo od ljudi da daju svoj maksimum, a pri tome im ne obezbeđujemo uslove kako bi mogli tako nešto da ispune.
Konačno, svoje konkretno pitanje koje upućujem ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, opet u obliku molbe, se tiče toga da ovaj pravilnik o izboru zvanja bude usvojen sa svim primedbama koje su poslate sa naučnih instituta, sa svim primedbama koje su napravili naučnici, kako bi postavili realnu lestvicu. Jer, ako to ne uradimo, bojim se da kroz par godina nećemo moći da napravimo nove mlade naučne kadrove koji bi mogli dobro da obavljaju svoj posao.
Još jednu stvar želim da istaknem. Ovim pravilnikom koji je predložen od strane Ministarstva nauke se favorizuju prirodne nauke na uštrb ili na štetu društvenih nauka. Želim tu da kažem još jednu stvar. Koliko su prirodne nauke bitne za naš tehnološki razvoj, jednako tako su bitne društvene nauke da danas-sutra imamo dobre sociologe, dobre naučnike u pravnoj oblasti, dobre naučnike u ekonomiji koja je možda ovoj struci najvažnija oblast koja treba da interesuje Srbiju i koju treba da istražujemo.
Konačno, zaključujem ovo pitanje i dozvolite mi da zaključim ovo pitanje jednom konstatacijom. Ne možemo, opet to ponavljam, od ljudi da tražimo neke tobožnje evropske kriterijume, evropske standarde, da im podignemo lestvicu toliko visoko da oni ne mogu da skaču, a uslovi u kojima oni žive, metaforično da se izrazim - treniraju, ne da nisu evropski, već su bliži afričkim nego evropskim uslovima.
Dakle, ovim pitanjem želim da ukažem, i ono se ne tiče samo nauke, da i ljudi koji rade u fabrikama, radnici, mi u našoj partiji imamo predstavnike sindikata, rade za bedne plate, a od njih se traži da rade kao Japanci. Da bi neko radio kao Japanac, mora da bude plaćen toliko i moraju da mu se obezbede uslovi na radnom mestu da može da zadovolji te kriterijume.
Problem je sledeći. Ovaj primer o kome ja govorim, koji je vidljiv u nauci, je širi jedan društveni primer. Moramo realno da postavimo lestvicu ljudima na njihovom radnom mestu, da ih ocenjujemo po realnim kriterijumima. Jer, ne možemo, ponavljam po treći put kao u nekom refrenu, od ljudi da tražimo maksimalne rezultate, a da im ne obezbedimo uslove u kojima će oni da rade i da budu jednako tako maksimalni.
Konačno, na samom kraju ovog pitanja još jednom molim Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i verujem u dobronamernost resornog ministra Žarka Obradovića, da usvoji sve primedbe koje će stići sa naučnih instituta na ovaj predlog pravilnika, kako bi danas-sutra imali neke nove mlade naučnike koji će biti izabrani u zvanja, kako bi oni mogli da posluže svojoj državi, njenom interesu, a ne da blokiramo čitav ovaj proces time što smo visoko postavili lestvicu.
Konačan zaključak - lestvica na pravu meru i uvažavanje realnih uslova u kojima rade ljudi, bez obzira da li su naučnici ili obični radnici u fabrici. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam dva pitanja koja bih želeo da postavim Ministarstvu pravde, gospodinu Selakoviću.
Moje prvo pitanje glasi – dokle se stiglo sa izradom građanskog zakonika Republike Srbije i da li se odustalo od najavljenog uvođenja tzv. demografske naknade koja bi se isplaćivala majkama troje ili više dece do njihovog punoletstva?
Za nas iz SPO i DHSS porodica je osnov svega i prioritet u bilo kojem programu, ali ovo pitanje ne postavljam iz tog razloga, već iz jednog prostijeg, a to je da su stranke koje danas čine vladajuću većinu u predizbornoj kampanji ovo obećale građanima i podsećam ih da je došlo vreme da se obećanja ispunjavaju.
Moje drugo pitanje je takođe namenjeno Ministarstvu pravde. Ono glasi – da li Vlada namerava da izmeni Uredbu o načinu ostvarivanja prava pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini Ravnogorskog pokreta iz juna 2006. godine, da bi konačno počeo da se primenjuje Zakon o izjednačavanju prava partizana i ravnogoraca, koji je usvojen pre tačno osam godina? Po toj uredbi SUBNOR treba da odredi četiri člana komisije koja odlučuje o priznavanju statusa boraca narodno oslobodilačkog rata, što oni odbijaju i zbog toga ni jedan ravnogorac nije ostvario pravo na penziju.
Nažalost, i Vlada Vojislava Koštunice i Vlada Mirka Cvetkovića je bila više nego bolećiva kada je u pitanju SPS i SUBNOR. Verujem i nadam se da ova nova Vlada neće biti bolećiva u tolikoj meri da će omogućiti da se zakon koji je pre tačno osam godina donesen konačno sprovede u delo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovane kolege i koleginice, moje pitanje je takođe upućeno ministru obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, a povodom otvorenog pisma koje se u ovom trenutku potpisuje u naučnoj javnosti povodom smene državnog sekretara i savetnika u Ministarstvu obrazovanja, gospodina Tibora Saboa, a na njegovo mesto je došao gospodin Jovan Bazić. To pismo, naime, na jedan jasan način ukazuje da novopostavljeni čovek jednostavno nije kvalifikovan, iako je, kako pismo kaže, verovatno simpatičan i dobar.
Ovaj poslednji slučaj je još jedan u nizu koji pokazuje da se sva predizborna obećanja o departizaciji ruše, da se departizacija intenzivira više nego što je ikada bila prisutna u našoj javnosti.
Posle smene gospodina Gavrilovića čime je nesumnjivo ugrožen "Službeni glasnik" ovo je sada jedan slučaj koji je još ozbiljniji i zato ću pročitati deo pisma, javnog pisma koje je upućeno Vladi Republike Srbije, Ivici Dačiću potpisano od strane gospodina Bogdana Šolaje, redovnog člana Akademije nauka i umetnosti Srbije. On kaže – najveći deo srpske javnosti sa negodovanjem je primio vest o smeni prof. dr Tibora Saboa, pomoćnika ministra za osnovna istraživanja. Profesor Sabo je u nekoliko mandata obavljao ovu funkciju. Resorni ministri bili su iz tri različite političke partije: DS, DSS i SPS i svi su imali veoma dobro mišljenje o njegovom radu. Važnije od toga, o radu prof. Saboa pozitivan sud dala je i naučna javnost Srbije.
Svojim radom u velikoj meri je doprineo značajnom napretku srpske nauke što je ove godine krunisano i uvrštavanje Univerziteta u Beogradu na listu 500 najboljih univerziteta u svetu, cilj koji se godinama težio. Sa ovakvom ocenom rada prof. Saboa saglasni su i predstavnici svih matičnih odbora za različite oblasti nauke u Srbiji, što su potvrdili i pismom podrške koje su uputili najvišim državnim funkcionerima, kako bi sprečili rušenje kadrovskog potencijala ministarstva u postizbornom periodu. Na te inicijative Vlada se oglušila i ministarstvo se oglušilo, jer su, kako u pismu piše, prevagnuli usko partijski interesi koji mogu da donesu nepopravljivu štetu srpskoj nauci.
Juče je izabrani pomoćnik ministra za osnovna istraživanja i razvoj naučno-istraživačkog kadra već bio na toj funkciji u periodu od 1997-2000. godine. Da je najbolji dokaz o razlici u kvalifikacijama ova dva kandidata jeste jedna tabela koja je takođe priložena u tom materijalu, koja govori o broju citiranosti i naučnih radova koji je svaki od njih postigao. Gospodin Tibor ima 70 naučnih radova, novi kandidat ima tri. Gospodin Tibor je citiran 580 puta, a gospodin novopostavljeni jedanput. Gospodin Tibor, njegovi radovi su ponovo citirani 380 puta, a gospodin novopostavljeni nula. Na sve drugo je nula, nula, nula, a gospodin Tibor ima 579, 360 i 14, da sad sve ne navodim, jer ko god hoće da dobije ovu tabelu, može da dobije.
Dakle, na mesto savetnika za razvoj nauke u Srbiji postavljen je prof. Učiteljskog fakulteta iz Leposavića, koji je bez radova u naučnim časopisima i bez pozitivnih iskustava u upravljanju i organizovanju naučno-istraživačkog rada u fundamentalnim istraživanjima. Dakle, imali smo jedan nesumnjiv pozitivan rezultat kroz dolazak univerziteta na listu Šangajsku među 500 najboljih univerziteta u svetu. Ovo se sada dovodi u pitanje.
Moram da kažem da se iza ovoga, pošto je ova odluka naravno, i pre svega politička. Ona je politika, i jedno od pitanja koje je meni postavljeno, to je jedan komentar koji sam čuo, to je – valjda se ne vraća ponovo vreme kada će svi kvalifikovani "Tibori" biti smenjeni nekvalifikovanim "Jovanima"? To je jedan ozbiljan politički problem u kome se pitanje manjina ne sme zaobići.
Još nešto, mi smo jedva dočekali i vrlo diskretno propratili činjenicu da smo od izvoza softvera ostvarili bolji rezultat, nego od izvoza malina. Dakle, znanje se bolje prodaje, nego ono što se na drugi način proizvodi.
Molim vas, i pitam Ministarstvo prosvete, šta će učiniti povodom otvorenog pisma koje dolazi iz naučne javnosti i koje je potpisao akademik?

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, imam jedno pitanje za koje sam razmišljao kome da ga postavim. Konsultujući se sa kolegama došao sam do zaključka da treba da ga postavim gospodinu Veljku Odaloviću, generalnom sekretaru Republičke Vlade, odnosno Vlade Republike Srbije.
O čemu se radi? Želim da znam odgovor na sledeće pitanje. Narodski rečeno, ko održava čistoću i higijenu u zgradi Vlade Republike Srbije? Da li su to stalno zaposleni radnici i radnice koji znamo kako su plaćeni u svim državnim službama, ili je angažovana neka firma sa strane? Ukoliko je angažovana firma sa strane, poslanici NS, a mislim i javnost, želeli bismo da znamo, u danima kada pričamo o Zakonu o javnim nabavkama koji je nešto najbolje, što je do sad, čini mi se, ponuđen ovoj skupštini radi sprečavanja korupcije i uštede, jer radi se o parama građana Srbije.
Dakle, kada je bio tender koje su firme konkurisale, i koja firma je dobila, ako je dobila posao na održavanju higijene i čistoće u zgradi Vlade Republike Srbije. Želim da znam, a mislim i javnost, koja je to firma, ko je vlasnik firme, i kada je taj tender raspisan, i od kada u stvari ta firma, ako radi neka firma sa strane?
Dakle, ako je to moguće, a mislim iz naše saradnje, mislim na poslanički klub NS, dok je gospodin Veljko Odalović bio generalni sekretar u Narodnoj skupštini, imali smo odličnu saradnju i njegovo maksimalno korektno ponašanje prema poslanicima NS i poslaničkom klubu. Očekujemo da se to desi i ovog puta i da dobijemo iscrpan odgovor na ova pitanja koja sam ja postavio.
Drugo pitanje imam takođe za Vladu Republike Srbije. Pošto smo jutros pročitali informaciju da će danas sindikat policije organizovati jedan miran protest ili neki vid štrajka, sa zahtevom da im se poboljšaju uslovi rada, a pre svega u opremi koja bi zaštitila njihove živote prilikom obavljanja svoga posla koji je znamo koliko rizičan i opasan po život.
Dakle, pitam da li je moguće odmah, brzo i efikasno naći neka sredstva gde bi se našim policajcima omogućila kupovina opreme koja bi štitila njihove živote? Možda nisam dovoljno stručan da ne pričam o tome, o pancirima i sličnoj opremi, koju nažalost, nedavno poginuli policajac nije imao. Kažu neki stručnjaci da je imao taj pancir, da bi možda preživeo. Dakle, mislim da ne treba nikoga da podsećam ni ovde u skupštini, ni građane Srbije, pod kojim uslovima naši policajci rade i za kako male plate, bezmalo svaki dan stavljaju glavu u torbu.
Dakle, ponavljam pitanje, da li mogu iz budžetske rezerve ili iz nekoga izvora da se angažuju odmah neka sredstva i da se kupi oprema za našu policiju? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno ministru trgovine i premijeru.
Centar za novu politiku je do sada javnosti bio poznat kao organizacija koja se bavila političkom analitikom, a njen predsednik Vladimir Todorić je predstavljan u javnosti, u medijima kao politički analitičar. Od pre nekoliko dana kada se završio konkurs Ministarstva trgovine, ova organizacija će se baviti zaštitom prava potrošača i savetovanjem potrošača jer je na pomenutom konkursu, Ministarstva trgovine dobila pet miliona dinara za ovaj posao, iako je za ovu delatnost registrovana samo dva dana uoči isteka uslova konkursa, roka konkursa.
Todorić je naime, pet miliona dinara dobio za projekat koji se zove "potrošačko savetovalište za region Beograd" u konkurenciji jako mnogo organizacija koje su se savetovanjem potrošača i zaštitom potrošača bavile mnogo godina.
Jako čudne okolnosti da će dobiti sredstva, pisali mediji mnogo pre nego što je Ministarstvo trgovine donelo ovu odluku.
Prema rečima predsednika Udruženja bankarskih klijenata efektiva Dejana Gavrilovića, projekat za ovaj konkurs, molim vas da pokušate da ih smirite, stvarno ne mogu da se nadvikujem, nema smisla na ovakav način raditi.