Hvala, predsedniče.
Koleginice i kolege, koleginica Vesna Marjanović je obrazložila postupak naših sedam kandidata. To je, da kažemo, politički deo programskog saveta, pošto ipak predstavljaju Skupštinu. Tu ništa nije sporno, oni su u manjini, ukupno programski odbor ima 19 članova.
Koji su tih drugih 12? Tih 12, po zakonu treba da predstavljaju građane, javnost, mada programski odbor, i ovo pričam više zbog građana i javnosti, nema neke velike ingerencije. U principu, može malo da maltretira direktora RTS i upravni odbor, tako što će da ga propituje, daje inicijative. Nije vlastan da donosi odluke koje se tiču vođenja RTS, Javnog servisa. Važno je reći – ne plaća se. Znači, nije plaćena funkcija.
Koji su ovih 12 kandidata, koje je utvrdio savet RRA od 19, koliko ih je bilo na početku procedure i o kojima ćemo se izjašnjavati sa naših sedam kolega? Razni su to kandidati, razne su to biografije. Znam da nema interesa da se sad u to upuštamo, ali objektivno, trebalo bi malo popričati o tim biografijama i načinu na koji su izabrani, i na kraju krajeva o njihovim predlagačima na ovu funkciju, jer mi preuzimamo odgovornost time što ćemo dići ruku za njih.
Bilo ih je 19 i RRA je izabrao 12, i njihove biografije su u materijalu. Ima tu i onih koji su završili fakultet, ima ih koji nisu završili fakultet. Ima ih koji nešto o televiziji znaju, ima ih većina koji o televiziji znaju bar po biografijama, samo tako što su gledali televiziju. Još je interesantnije kada se uđe u predlagače ovih 12, o kojima će se Skupština izjašnjavati.
Naizgled, po zakonu, predlagači bi trebali da budu stručna udruženja, nevladine organizacije, jednom rečju stručni civilni sektor, novinarska udruženja, itd. Kada se pogledaju predlagači ovih 12 kandidata, dolazi se do zaista interesantne činjenice, koju javnost ipak treba da zna.
Na primer, Neša Galija, muzičar, njega je predložilo Udruženje muzičara džez, zabavne i rok muzike. Koliko god da je Neša Galija, hajde da kažem, blizak, ako ne i član SPS i koliko god možda SPS uticao, ovo je na neki način najozbiljniji kandidat od ovih 12. Čovek zaslužuje tu da bude, zbog toga što se godinama ipak bavi nečim što ima veze sa televizijom, drugo, predložilo ga je ipak jedno udruženje kome ništa ne možemo da zamerimo, kredibilno udruženje. Tu je mnogo muzičara koji se bave džez, rok muzikom i ništa nije sporno.
Ali, kada krenemo dalje u ovih 11, sledeći kandidat predložen je od Srpskog kulturnog kluba iz Novog Sada, šta god to bilo. U svakom slučaju, to ima pečat i potpisuje neki kopredsednik. Znači, ima dva predsednika ili najmanje dva. Oni su predložili Jasminu Leković. Uzmite pa pročitajte biografiju Jasmine Leković.
Treći kandidat takođe ima predlagača sa pečatom, Marko Vukomanović. Ovo što govorim, da se ne uvrede neki kandidati, nije na njihov račun nego na proceduru i na predlagače. Ko je predložio Marka Vukomanovića, a ima pečat? Udruženje građana "Lav fest" Vrnjačka banja. Verovatno je na neki način, stručno to udruženje. Ne sumnjam za Marka Vukomanovića, mislim da je dizajner, ali zaista, ovo je poslednji kandidat koji je predložen sa pečatom.
Sledi serija kandidata koje su predložila fizička lica. Recimo, Aleksandru Grkinić iz Beograda predložila je izvesna Milica Milićević. Ima samo adresa i matični broj. Tanju Samplač predložilo je isto fizičko lice, Tatjana Grulović. Zorana Vujovića, doktora, profesora sa "Singidunuma", nije imao ko da predloži, nego neki Aleksa Jokić. Jednog znam, ali mislim da nije taj. Tanju Dojčinović je predložilo isto fizičko lice. Dragoljuba Kojičića, njega većina nas zna, bavio se čovek politikom, takođe je predložilo fizičko lice. Što ga nije predložila neka organizacija, makar bila "Lav fest" iz Vrnjačke banje ili neka slična ili neki srpski kulturni klub, samo ne iz Novog Sada, nego, recimo, iz Preševa? Ne znam. Dr Zorana Avramovića takođe je predložilo fizičko lice, neka Snežana Stojanović. Braca Grubačić, i on nam je među kandidatima.
Zaista ne želim da govorim u ovom trenutku o biografijama, ali kod Brace Grubačića mora se prosto zastati i reći, ko se ne seća njegove aktivne uloge u medijskoj pripremi za atentat na Zorana Đinđića, taj ima kratko pamćenje, da ne pominjem nesrećnu koleginicu Dadu Vujasinović, koja je mrtva nađena u njegovom stanu. On je inače sa novom vladom i novom proevropskom kadrovskom politikom, koliko ja znam, već izabran za predsednika nadzornog odbora SDPR. Ako mu to nije dovoljno, nego želi da bude u ovom programskom savetu, koji se ne plaća, gde jedina privilegija može da bude da vidi Tijanića, onda u redu.
Poslednja dva kandidata koje sam ostavio kao poslasticu, Biljanu Nikolić i Katarinu Ostojić, nemojte da neko pomisli da ima veze sa mnom ili sa mojom suprugom, nema. Ko je njih predložio? U materijalima koji mogu da se nađu na sajtu RRA, njih su predložile one same. Znači, na mestu predlagača za Biljanu Nikolić stoji – Biljana Nikolić. Kod ove Katarine Ostojić stoji da se sama predložila. Imamo i dva kandidata koji su se sami predložili.
Sada, hajde mi objasnite, zar ovo nije izigravanje suštine zakona da u programskom odboru RTS sede ljudi koji predstavljaju javnost, koji predstavljaju novinare, koji predstavljaju dramske umetnike, koji predstavljaju muzičare? Jeste izigravanje. Očigledno da je ovde nekakva šema i nekakvi brojevi da su radili i da se tu glasalo po sistemu jedan, tri, šest, osam, 12, itd. i, nažalost, to je stiglo.
Ovo je kritika Saveta RRA, ne kritika kandidata. Kandidati su tu manje-više nebitni, osim jednog kojeg sam izdvojio.
Ko nije prošao, pošto ih je bilo 19? Recimo, nije prošao Bata Grulović, koji se 40 godina bavi televizijskim poslom, od RTS do svetskih televizija itd, koga je predložilo Udruženje "Ujedinjeni televizijski eksperti". Nije prošao ugledni reditelj Srboljub Božinović, koga je predložilo, gle čuda, Udruženje dramskih umetnika Srbije. Znači, ozbiljna organizacija. Ne samo što ima pečat, jer svako ima pečat, nije teško napraviti pečate. Oni nisu prošli, a kada pogledate biografije svih ovih kandidata, biće jasno da ova dva čoveka nesumnjivo moraju biti pre, nego bilo ko od ovih, a najpre od ovih koji su se sami predložili. O njima uopšte ne želim da govorim.
Mi ćemo aminovati ovakve kandidate? Jedina je sreća u tome što je to telo relativno nebitno, pa ne mogu neku štetu da naprave, ali ipak mislim da rušimo kredibilitet Skupštine glasajući za ovakve biografije i za ovakve kandidate određene na ovakav način na koji sam opisao. Oni ne mogu ni da pomognu, ni da odmognu RTS, ali ako ćemo da budemo ozbiljni i ako ćemo da gradimo evropske standarde i ako pokušavamo da promenimo nešto u ovoj zemlji, ovo bi bio zadnji put ili bi trebalo da bude zadnji put da se ovako, na ovaj način ljudi koji zaslužuju tamo da se nađu, sklone, a da pred Skupštinu dođe predlog koji apsolutno ne zaslužuje da bude razmatran ili bar većina ovih, ne kažem svih.
Zamislite, molim vas, neko nije mogao da nađe bar prijatelja da ga predloži, kako su većina ovih predloženi od nekih fizičkih lica, pa je morao sam da se predlaže? Šta govori to o kandidatu?
Dakle, u vreme kada je takva hajka na medije, o čemu je govorila koleginica Trivan, u kome Vlada ćuti o toj hajci, u kome se prave spiskovi, jedan ovako ozbiljan posao radimo na ovako neozbiljan način. Ne samo mi, nego i oni koji su nam poslali ovih 12 kandidata. Mislim da to zaslužuje kritiku i smatram da je javnost trebala da sazna nešto o tome, ali sada nemojte da se javljate, pa izglasajte. Hvala na pažnji.