Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom i prelazimo na jedinstveni pretres 9. tačke dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU ČLANOVA PROGRAMSKOG ODBORA RADIODIFUZNE USTANOVE SRBIJE.
Primili ste Predlog odluke koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova te poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Pre nego što otvorim ovaj jedinstveni pretres, podsećam vas da je danas poslednji četvrtak u mesecu, dan kada narodni poslanici na sednici koja je u toku, postavljaju poslanička pitanja članovima Vlade, u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Saglasno članu 87. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas produžiti rad i posle 18,00, odnosno 19,00 časova, zbog potrebe da se predloženi akti iz dnevnog reda ove sednice što pre usvoje.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Vesna Marjanović, predsednik Odbora za kulturu i informisanje želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za kulturu, pokušaću samo u najkraćim crtama da obrazložim proceduru kojom smo došli do predložene liste.
Kao što je poznato, Zakonom o radiodifuziju, predviđeno je konstituisanje, izbor članova programskog odbora od strane Skupštine Srbije. Zakon nije predvideo ovlašćenog predlagača i onda smo u skladu sa tim se oslonili na član 203. Poslovnika, koji upućuje proceduru na nadležni odbor.
Ovo govorim zbog toga što nadležni odbor nije imao mogućnost proceduralnu da se bavi pojedinačnim kandidatima, kada su u pitanju oni koji su predloženi od strane radiodifuzne agencije, koja je kao nezavisna agencija sprovodila taj postupak.
Mi smo se kao odbor pozabavili dogovaranjem i koordinacijom među poslaničkim grupama kako bismo utvrdili predlog od sedam kandidata iz redova narodnih poslanika.
Ja bih samo iskoristila priliku da se zahvalim svim poslaničkim grupama. Veliki broj ili najveći broj grupa je dalo svoje predloge ali, nažalost, naravno, nismo mogli da imamo predstavnike svih poslaničkih grupa, jer ih je mnogo više nego što zakon predviđa broj mesta u ovom organu RTS.
Izabrali smo, odnosno predložili, sedam poslanika. Ja pozivam poslanike da u raspravi uzmu učešće i da je to prilika da se onda razgovara, eventualno, i o predloženim kandidatima.
Ponoviću samo još jednom, da je drugi deo liste onaj koji predlaže Radio-difuzna agencija, na osnovu procedure predviđene njihovim statutom, putem javnog konkursa. Mi smo na odboru dali jednu sugestiju, da bi u interesu kvaliteta izabranih kandidata za programski odbor, bilo dobro da taj javni konkurs bude, da kažem, što vidljiviji i na najbolji način upućen javnosti, kako bi najveći broj građana, udruženja građana i ostalih, koji imaju mogućnost da predlažu kandidate, mogli da budu upoznati sa ovom procedurom i da u njoj učestvuju. Hvala.

Hvala.
Da li izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodni poslanik, mr Vladimir Cvijan, želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala, predsedniče.
Koleginice i kolege, koleginica Vesna Marjanović je obrazložila postupak naših sedam kandidata. To je, da kažemo, politički deo programskog saveta, pošto ipak predstavljaju Skupštinu. Tu ništa nije sporno, oni su u manjini, ukupno programski odbor ima 19 članova.
Koji su tih drugih 12? Tih 12, po zakonu treba da predstavljaju građane, javnost, mada programski odbor, i ovo pričam više zbog građana i javnosti, nema neke velike ingerencije. U principu, može malo da maltretira direktora RTS i upravni odbor, tako što će da ga propituje, daje inicijative. Nije vlastan da donosi odluke koje se tiču vođenja RTS, Javnog servisa. Važno je reći – ne plaća se. Znači, nije plaćena funkcija.
Koji su ovih 12 kandidata, koje je utvrdio savet RRA od 19, koliko ih je bilo na početku procedure i o kojima ćemo se izjašnjavati sa naših sedam kolega? Razni su to kandidati, razne su to biografije. Znam da nema interesa da se sad u to upuštamo, ali objektivno, trebalo bi malo popričati o tim biografijama i načinu na koji su izabrani, i na kraju krajeva o njihovim predlagačima na ovu funkciju, jer mi preuzimamo odgovornost time što ćemo dići ruku za njih.
Bilo ih je 19 i RRA je izabrao 12, i njihove biografije su u materijalu. Ima tu i onih koji su završili fakultet, ima ih koji nisu završili fakultet. Ima ih koji nešto o televiziji znaju, ima ih većina koji o televiziji znaju bar po biografijama, samo tako što su gledali televiziju. Još je interesantnije kada se uđe u predlagače ovih 12, o kojima će se Skupština izjašnjavati.
Naizgled, po zakonu, predlagači bi trebali da budu stručna udruženja, nevladine organizacije, jednom rečju stručni civilni sektor, novinarska udruženja, itd. Kada se pogledaju predlagači ovih 12 kandidata, dolazi se do zaista interesantne činjenice, koju javnost ipak treba da zna.
Na primer, Neša Galija, muzičar, njega je predložilo Udruženje muzičara džez, zabavne i rok muzike. Koliko god da je Neša Galija, hajde da kažem, blizak, ako ne i član SPS i koliko god možda SPS uticao, ovo je na neki način najozbiljniji kandidat od ovih 12. Čovek zaslužuje tu da bude, zbog toga što se godinama ipak bavi nečim što ima veze sa televizijom, drugo, predložilo ga je ipak jedno udruženje kome ništa ne možemo da zamerimo, kredibilno udruženje. Tu je mnogo muzičara koji se bave džez, rok muzikom i ništa nije sporno.
Ali, kada krenemo dalje u ovih 11, sledeći kandidat predložen je od Srpskog kulturnog kluba iz Novog Sada, šta god to bilo. U svakom slučaju, to ima pečat i potpisuje neki kopredsednik. Znači, ima dva predsednika ili najmanje dva. Oni su predložili Jasminu Leković. Uzmite pa pročitajte biografiju Jasmine Leković.
Treći kandidat takođe ima predlagača sa pečatom, Marko Vukomanović. Ovo što govorim, da se ne uvrede neki kandidati, nije na njihov račun nego na proceduru i na predlagače. Ko je predložio Marka Vukomanovića, a ima pečat? Udruženje građana "Lav fest" Vrnjačka banja. Verovatno je na neki način, stručno to udruženje. Ne sumnjam za Marka Vukomanovića, mislim da je dizajner, ali zaista, ovo je poslednji kandidat koji je predložen sa pečatom.
Sledi serija kandidata koje su predložila fizička lica. Recimo, Aleksandru Grkinić iz Beograda predložila je izvesna Milica Milićević. Ima samo adresa i matični broj. Tanju Samplač predložilo je isto fizičko lice, Tatjana Grulović. Zorana Vujovića, doktora, profesora sa "Singidunuma", nije imao ko da predloži, nego neki Aleksa Jokić. Jednog znam, ali mislim da nije taj. Tanju Dojčinović je predložilo isto fizičko lice. Dragoljuba Kojičića, njega većina nas zna, bavio se čovek politikom, takođe je predložilo fizičko lice. Što ga nije predložila neka organizacija, makar bila "Lav fest" iz Vrnjačke banje ili neka slična ili neki srpski kulturni klub, samo ne iz Novog Sada, nego, recimo, iz Preševa? Ne znam. Dr Zorana Avramovića takođe je predložilo fizičko lice, neka Snežana Stojanović. Braca Grubačić, i on nam je među kandidatima.
Zaista ne želim da govorim u ovom trenutku o biografijama, ali kod Brace Grubačića mora se prosto zastati i reći, ko se ne seća njegove aktivne uloge u medijskoj pripremi za atentat na Zorana Đinđića, taj ima kratko pamćenje, da ne pominjem nesrećnu koleginicu Dadu Vujasinović, koja je mrtva nađena u njegovom stanu. On je inače sa novom vladom i novom proevropskom kadrovskom politikom, koliko ja znam, već izabran za predsednika nadzornog odbora SDPR. Ako mu to nije dovoljno, nego želi da bude u ovom programskom savetu, koji se ne plaća, gde jedina privilegija može da bude da vidi Tijanića, onda u redu.
Poslednja dva kandidata koje sam ostavio kao poslasticu, Biljanu Nikolić i Katarinu Ostojić, nemojte da neko pomisli da ima veze sa mnom ili sa mojom suprugom, nema. Ko je njih predložio? U materijalima koji mogu da se nađu na sajtu RRA, njih su predložile one same. Znači, na mestu predlagača za Biljanu Nikolić stoji – Biljana Nikolić. Kod ove Katarine Ostojić stoji da se sama predložila. Imamo i dva kandidata koji su se sami predložili.
Sada, hajde mi objasnite, zar ovo nije izigravanje suštine zakona da u programskom odboru RTS sede ljudi koji predstavljaju javnost, koji predstavljaju novinare, koji predstavljaju dramske umetnike, koji predstavljaju muzičare? Jeste izigravanje. Očigledno da je ovde nekakva šema i nekakvi brojevi da su radili i da se tu glasalo po sistemu jedan, tri, šest, osam, 12, itd. i, nažalost, to je stiglo.
Ovo je kritika Saveta RRA, ne kritika kandidata. Kandidati su tu manje-više nebitni, osim jednog kojeg sam izdvojio.
Ko nije prošao, pošto ih je bilo 19? Recimo, nije prošao Bata Grulović, koji se 40 godina bavi televizijskim poslom, od RTS do svetskih televizija itd, koga je predložilo Udruženje "Ujedinjeni televizijski eksperti". Nije prošao ugledni reditelj Srboljub Božinović, koga je predložilo, gle čuda, Udruženje dramskih umetnika Srbije. Znači, ozbiljna organizacija. Ne samo što ima pečat, jer svako ima pečat, nije teško napraviti pečate. Oni nisu prošli, a kada pogledate biografije svih ovih kandidata, biće jasno da ova dva čoveka nesumnjivo moraju biti pre, nego bilo ko od ovih, a najpre od ovih koji su se sami predložili. O njima uopšte ne želim da govorim.
Mi ćemo aminovati ovakve kandidate? Jedina je sreća u tome što je to telo relativno nebitno, pa ne mogu neku štetu da naprave, ali ipak mislim da rušimo kredibilitet Skupštine glasajući za ovakve biografije i za ovakve kandidate određene na ovakav način na koji sam opisao. Oni ne mogu ni da pomognu, ni da odmognu RTS, ali ako ćemo da budemo ozbiljni i ako ćemo da gradimo evropske standarde i ako pokušavamo da promenimo nešto u ovoj zemlji, ovo bi bio zadnji put ili bi trebalo da bude zadnji put da se ovako, na ovaj način ljudi koji zaslužuju tamo da se nađu, sklone, a da pred Skupštinu dođe predlog koji apsolutno ne zaslužuje da bude razmatran ili bar većina ovih, ne kažem svih.
Zamislite, molim vas, neko nije mogao da nađe bar prijatelja da ga predloži, kako su većina ovih predloženi od nekih fizičkih lica, pa je morao sam da se predlaže? Šta govori to o kandidatu?
Dakle, u vreme kada je takva hajka na medije, o čemu je govorila koleginica Trivan, u kome Vlada ćuti o toj hajci, u kome se prave spiskovi, jedan ovako ozbiljan posao radimo na ovako neozbiljan način. Ne samo mi, nego i oni koji su nam poslali ovih 12 kandidata. Mislim da to zaslužuje kritiku i smatram da je javnost trebala da sazna nešto o tome, ali sada nemojte da se javljate, pa izglasajte. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Vesna Marjanović. Izvolite.

Javljam se kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Vrlo je bitna napomena, jer sam prethodno govorila kao predsednik Odbora i obrazlagala proceduru, a sada bih u ime poslaničke grupe želela da kažem nekoliko reči, na neki način i inicirana onim što je govorio kolega Ostojić.
Imena koja je predložila Radiodifuzna agencija bila su poznata javnosti pre nego što je Odbor utvrđivao listu i mislim da su pojedini mediji objavili te biografije i one nisu izazvale dobru reakciju u javnosti iz razloga koje je gospodin Ostojić uglavnom i napomenuo.
Moja je dužnost da kažem i ovo, da su stručne službe Odbora za kulturu u pripremi sednice postavile pitanje Savetu na koji način su prihvatali kandidature onih kandidata koje su predlagala fizička lica i oni su se pozvali, nažalost, na Statut koji je usvojila ova skupština. Htela bih da napomenem da ću ja i predložiću Odboru ili ću kao narodni poslanik tražiti da se taj statut izmeni i da tu proceduru malo bolje definišemo kako ne bismo dolazili do predloga iza kojih ne možemo svi u ovoj skupštini da stanemo.
Činjenica jeste da zakon ne definiše kompetencije koje su neophodne za programske odbore, jer one nisu neophodne. Programski odbor ima jednu ulogu da predstavlja građane u Javnom servisu, da predstavlja njihov glas, njihove potrebe, da poboljšaju program Javnog servisa, tako da tu zaista iz svih oblasti društvenog života je moguće predlagati kandidate, bez obzira na njihovu stručnost, ali je činjenica i to da, ukoliko želimo, a mnogo smo govorili o Javnom servisu o tome kakav je program potrebno da emituje, sa kakvim se problemima suočava u svom radu, mislim da, bez obzira što je programski odbor savetodavno telo, naročito kada Parlament bira kandidate, treba da biramo najbolje.
Napomenula bih na kraju i to da bismo mogli da promenimo kulturu u kojoj ako je neki organ savetodavni, smatramo da je potpuno neobavezujući. Znači, programski odbor je definisan i ustanovljen zakonom i ima vrlo važnu ulogu. Nadam se da će i rukovodstvo RTS i da će svi oni koji odlučuju o programu Javnog servisa uvažavati i mišljenja onih koji su u programskom odboru.
Na kraju, dala bih jedan predlog, gospodine predsedniče, stručnim službama Skupštine, da, s obzirom da nije predviđena procedura glasanja ni zakonom, ni nekim našim propisima poslovničkim, razmotrite mogućnost da se o listi kandidata koju smo predložili kao Skupština i usaglasili, glasa jedinstveno, da omogućite poslanicima da u ovom drugom delu, o ovoj drugoj listi glasamo pojedinačno, jer ne bismo, pretpostavljam, svi želeli da moramo da glasamo u paketu, a da ne možemo svoju volju da iskažemo na način na koji je to uobičajeno u Skupštini. To je moj predlog vama. Nadam se da ćete ga razmotriti. Hvala vam.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na listu prijavljenih narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Baviću se vrlo kratko sa dve biografije zato što, gledajući sve podatke koji su nam ponuđeni, javlja se jedan vrlo zanimljiv trend, koji se kao jedna vrsta infekcije širi kroz Vladu, a to je da su dve kandidatkinje, koje su kandidovale fizička lica, jedna nezavršeni student Megatrend univerziteta, a druga završeni student Megatrend univerziteta. Megatrend univerzitet postaje jedna institucija čiji uticaj na rad Vlade i na rad drugih institucija u ovoj državi postaje sve veći.
Jako mi je drago da je bar jedna privatna inicijativa u Srbiji, na taj način, nekritički podržana od strane ove vlade i od ove većine, ali voleo bih da mi se objasni, da mi Vlada objasni i RRA, koji je podržao ovakvu kandidaturu, objasni da li postoji sukob interesa jedne od kandidatkinja Tanje Santrač, koja se bavi, između ostalog, i marketingom i prodajom oglasnog prostora itd, da li ona kroz svoju bliskost sa institucijom koja tim vremenom raspolaže, možda može da dođe u određeni sukob interesa?
Ovo je tek toliko da ukažemo da, ako išta drugo, ono što je jasno to je da sam proces nije bio na pravi način niti oglašen, niti objašnjen, niti su obavljene konsultacije sa onim udruženjima kojima je tema radiodifuzije bliska, s jedne strane, i svih onih koji smatraju da bi javni servis trebao da bude servis u kome svi koji su stručni za određena pitanja, mogu da dobiju reč.
Moram da kažem da jedno od poređenja koje se u poslednje vreme pravi jeste kvalitet javnog programa HRT i našeg Javnog servisa. Nema ni jedne teme o kojoj se raspravlja na HRT, a da u tim razgovorima ne učestvuje neko od predstavnika civilnog društva stručan za tu oblast.
Očekujem da u svojoj budućoj politici, bar ovaj programski savet se zalaže za to, da to postane princip i ovog našeg javnog programa, između ostalog, zato što isključivi učesnici u svim diskusijama na javnom programu dolaze iz političkih struktura. Mislim da to daje neobjektivnu sliku situacije u društvu. Hvala.

Kako na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Obaveštavam vas da sa radom nastavljamo u 16,00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)