Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.12.2012.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja

3. dan rada

27.12.2012

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 11:15 do 00:20

  • TAGOVI

  • Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja (2012)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (27.12.2012) (2012)
  • Predlog odluke o izboru članova Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije (jedinstveni pretres) (2012)
  • Postavljanje poslaničkih pitanja (2012)
  • Predlog zakona o javnim nabavkama (pretres u pojedinostima) (2012)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
    Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja.
    Pre nego što krenemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
    Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti.
    Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
    Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
    Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
    Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno. Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali najviše do 30 dana.
    Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta, kako bi odgovorio na pitanje.
    Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju u najviše od tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
    U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
    U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
    Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi Narodne skupštine, tako što će naizmenično, najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
    Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
    Pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše ime i u svoje ime pozdravim studente Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji u ovom trenutku prate naš rad sa galerije Velike sale.
    Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Zaharije Trnavčević.
    ...
    Bogata Srbija

    Zaharije Trnavčević

    Samostalni poslanici
    Poštovani narodni poslanici, predsedniče, predstavnici Vlade, ministri ovo je lepa prilika da nas jednom mesečno da postavimo pitanja u ime građana, koji su nas birali i poslali.
    Imam pitanje za gospodina Rasima Ljajića. Srbija ima sjajne visokokapacitetne hibride, a ima i pristup stranim najboljim hibridima, ali pored toga mi nemamo dovoljan rod kukuruza. Zašto? Jedan od glavnih razloga je taj što je potrošnja mineralnih đubriva u Srbiji tri puta manja nego u Evropskoj uniji, tako da biljke ne mogu da formiraju rod koji očekujemo.
    Da li gospodine Ljajiću nameravate i šta mislite o predlogu da se raspiše tender za uvoz 150 do 200.000 mineralnih đubriva, s tim da budu raspoloživa u Srbiji do 20. marta, da se poljoprivrednicima daju na kredit od osam meseci da vrate isporuku zrna kukuruza i na taj način bi imali rod koji bi omogućio da 2013. godine, posle ove sušne, katastrofalno sušne godine koja nas je koštala dve milijarde dolara da izvezemo oko milion i po do dva miliona tona kukuruza, što je efekat od blizu 500 miliona evra? To je jedno pitanje.
    Imam pitanje, ali ovde nema gospodina Mlađana Dinkića, ali pitaću premijera, Ivicu Dačića. Gospodine predsedniče, nedavno je ovaj dom prihvatio Zakon o ruskom kreditu za železničku prugu Valjevo-Zvornik. Jesam za to da se kompletira ta železnička mreža, ali tom prugom, nažalost nema robe, nema ni putnika koji će da učine da ta pruga bude isplativa.
    Postoji predlog da Srbija od Svetske banke zatraži otvaranje jedne kreditne linije u iznosu od 500 miliona evra i da se tim novcem plaća izrada projekata za navodnjavanje i sistema za zalivanje, tako da smanjimo zavisnost agrara Srbije od loših vremenskih prilika. Gospodine Dačiću, posle znanja, najisplativije ulaganje je u vodu i zalivanje. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima potpredsednik Ljajić.
    ...

    Rasim Ljajić

    Predlog je odličan, gospodine Trnavčeviću. Nažalost, mi nemamo para da tu ideju realizujemo. Budžet robnih rezervi za ovu godinu je 3,5 milijarde. Ako se ima u vidu da je prosečna cena đubriva oko 400 evra po toni, vidite da nemamo ni za polovinu, da potrošimo i ceo budžet. Mi smo ove godine potrošili svega 20.000 tona đubriva, dali samo ga u zamenu za pšenicu.
    Dakle, idealno bi bilo da možemo i pola ovoga o čemu ste vi govorili, da možemo čak i 50.000 tona da podelimo, ali naprosto budžet je takav, restriktivan da ne možemo više da uradimo. Za sve prehrambene i neprehrambene proizvode imamo 3,5 milijarde, zapravo imaju robne rezerve. Plus to da su robne rezerve, uslovno rečeno oštećene novim zakonom gde su im uskraćena prava na sopstvene prihode i moramo da se pružamo koliko smo dugi sa ove 3,5 milijarde.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.
    ...
    Bogata Srbija

    Zaharije Trnavčević

    Samostalni poslanici
    Gospodine Ljajiću, znam kako stoji sa budžetom, ali znam da je moguće da Direkcija za robne rezerve, po nalogu Vlade i vašeg Ministarstva za trgovinu uzme zajam sa jednom regresiranom i prihvatljivom kamatom, jer je to veoma isplativ posao, koji donosi profit.
    Prema tome, ne radi se o bespovratnom ulaganju, ne treba da bude iz budžeta, nego da se da nalog, saglasnost da se Direkcija za robne rezerve zaduži kod neke banke. Nekada su postojali primarni krediti i onda se govorilo o tome da su oni aksceleratori jedne visoke inflacije, što je apsolutno bilo netačno. Bilo je zloupotreba, nenamenskih trošenja tog pozajmljenog novca, ali poljoprivreda se ovog časa nalazi u takvom stanju, poljoprivrednici nemaju, zadruge nemaju uopšte jeftine kredite. Jeftinim kreditima bi mogli da obave jedan posao koji bi njima i Srbiji doneo veoma značajnu korist.
    Prema tome, dajte nalog, neka se zaduži Direkcija za robne rezerve, da uzme od jedne, dve banke, "Poštanske štedionice", ne znam ni ja od koga. Taj zajam će biti vraćen u novembru 2013. godine, bez ikakvih potresa, udara inflatornih itd.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Balint Pastor

    Savez vojvođanskih Mađara
    Gospodo predsednici, dame i gospodo članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju ovog obraćanja postaviću nekoliko pitanja premijeru i ministru unutrašnjih poslova, a ta pitanja će se odnositi na otvaranje novih graničnih prelaza prema Mađarskoj.
    Kao što znate, ovaj Dom je 15. novembra potvrdio sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju. Mislim da svi dobro znamo kakvo je stanje na našim graničnim prelazima, pogotovo prema Mađarskoj. Ta ogromna zadržavanja ne čine problem samo za žitelje koji žive na teritoriji Vojvodine, nego to stvara probleme za sve građane Republike Srbije. Mi već godinama vidimo rešenje u otvaranju novih graničnih prelaza.
    Savez vojvođanskih Mađara je još krajem 2008. godine pokrenuo ovo pitanje pred Odborom za inostrane poslove Narodne skupštine. Tada smo i dobili odgovor od ministra Dačića da je u planu da se otvore novi granični prelazi prema Mađarskoj.
    Ovoj sporazum koji je ratifikovan i koji je stupio na snagu predviđa nekoliko novih graničnih prelaza. To je prvenstveno granični prelaz kod Bačkih Vinograda. Ovaj sporazum predviđa da će se taj granični prelaz otvoriti nakon obezbeđivanja adekvatnih tehničkih i infrastrukturnih uslova.
    Postavio bih pitanje – dokle se stiglo? Da li možemo očekivati tog novog graničnog prelaza u januaru ili februaru, najkasnije, sledeće godine? Kao što znate, Mađarska je investirala oko dva miliona evra u te objekte. Putevi su izgrađeni sredstvima EU. Taj granični prelaz je skoro gotov, skoro završen, fali još nekoliko metara asfalta. Kao što sam rekao na početku, mi smo zainteresovani, mislim, čitava Republika Srbija i svi njeni građani, da se taj granični prelaz što pre otvori i da se rastereti saobraćaj na graničnom prelazu Horgoš.
    Drugi granični prelaz je drumski granični prelaz Horgoš-Reske. Tamo bi se, nakon obezbeđivanja tehničkih i infrastrukturnih uslova, odobravao saobraćaj za vozila kojima nije dozvoljen saobraćaj na autoputu. Mislim, da je taj granični prelaz isto tako važan, kao što je i otvaranje novog graničnog prelaza kod Riđice u zapadnoj Bačkoj. Nadam se da će gospodin premijer moći da nam kaže dobre vesti svim građanima Republike Srbije u vezi otvaranja ovih graničnih prelaza. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Gospodin Dačić ima reč.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Ivica Dačić

    | Ministar unutrašnjih poslova
    Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, tačno je da je raznim sporazumima koje smo potpisali sa Republikom Mađarskom definisano otvaranje nekoliko graničnih prelaza, između ostalog i granični prelaz Bački Vinogradi - Ašothalom i ponovno otvaranje graničnog prelaza Horgoš-Reske na staroj lokaciji, između Srbije i Mađarske.
    Da sada ne objašnjavam detalje, formirane su i te mešovite komisije koje se bave ovim pitanjima. Tu je uvek problem infrastrukturnih uslova. Kada je reč o ovom prelazu kod Bačkih Vinograda, ostalo je sa naše strane da se izvrši asfaltiranje u dužini od oko 100 metara. Tu obavezu je preuzela lokalna samouprava, ali nema veze, insistiraćemo na tome i da se pomogne, kao i da "Telekom" izvrši povezivanje objekta telefonskim i optičkim kablom sa objektom "Telekom" u Bačkim Vinogradima.
    Naravno, neophodno je telefonska i informatička oprema za opremanje samih kancelarija, ali to nije suštinski problem. Na poslednjem sastanku sa predstavnicima Mađarske strane, obavešteni smo da radovi sa Mađarske strane nisu u potpunosti završeni i da se otvaranje graničnog prelaza predviđa za mart 2013. godine. Naravno, pratićemo ovo. Naš je interes da se to što pre uradi, jer je to u interesu i dobrih odnosa koje imamo sa Mađarskom i dobrih bilateralnih odnosa i političkog dijaloga koji vodimo, jer je jasan bio u Mađarskoj predsednik republike. Očekuje se da u toku sledeće godine bude i određenih političkih inicijativa i događaja koji bi značili doprinos nekom istorijskom pomirenju i stavljanju tačke na probleme iz prošlosti, da će učestvovati dvojica predsednika. Mi ćemo imati zajednički sastanak u sledećoj godini dve Vlade – mađarske Vlade i srpske Vlade. Ovo je zaista nama u interesu da što pre završimo, ne samo ovaj granični prelaz, nego i druge prelaze.
    Podsetiću, ovaj prelaz Horgoš-Reske je bio zatvoren praktično i sada ga treba ponovo vratiti u funkciju. Naravno, treba razmisliti i o drugim prelazima i ne samo tu. Mi imamo inicijative i od strane Rumunije, Bugarske, ali tu postoji određeni problem, pošto su sve te zemlje članice EU i onda ponekad one nemaju dozvolu, pošto žele da pristupe šengenskom prostoru, nemaju dozvolu za otvaranje tih tzv. malograničnih prelaza. Onda se desi da ljudi koji treba da pređu graničnu liniju, moraju da idu po stotinu ili čak više kilometara, da obiđu, da dođu do nekih prelaza i to svakako nije dobro.
    Naš je interes da svuda tamo gde se graničimo sa EU, znači, i Mađarska i Rumunija i Bugarska, ali i u budućnosti Hrvatska obezbedimo što više prelaza da bi to praktično moglo da funkcioniše na način koji je najbezbolniji za građane i najefikasniji. Hvala.