Gospodin Pastor.

Samo par rečenica. Oko ambicija ne postoji spor između nas, ali moram da kažem da nažalost život ne počinje sa stupanjem na snagu ovog zakona. Imamo jednu situaciju koja se zove - postojanje problema vezano za RVB, imamo Fond za razvoj AP Vojvodine koji i dan danas postoji. To je osnova kadrovska, institucionalna koja treba da posluži kao jedan od stožera u stvaranju ove nove institucije. To su okolnosti o kojima hteli mi ili ne ali moramo voditi računa, jer je to jedino tako racionalno.
Što se tiče ove druge ambicije, moram da vam kažem da što se tiče Fonda za razvoj, onoga koji je bio prethodnik, taj Fond za razvoj je imao i danas ima kancelariju u svim opštinama na teritoriji AP Vojvodine. Te kancelarije, ljudi u tim kancelarijama koji se finansiraju zajedničkim sredstvima Fonda za razvoj i lokalnih samouprava su institucije koje su servisi da bi pomogli ljudima koji žele da apliciraju na različitim konkursima. Budite uvereni da ćemo sigurno spasiti te institucije i ne samo u centrima okruga nego na teritoriji čitave Vojvodine u svim lokalnim samoupravama imati ljude koji će biti na usluzi onima koji žele da apliciraju, kao što smo to imali i do sada.

Gospodin Palalić.

Slažem se da su dobri i odlični kadrovi u Novom Sadu. Ne možemo da kažemo da nisu ni izvan Novog Sada, da iz nema u Zrenjaninu. Sada polazimo od situacije da nešto što je sadašnje stanje mora biti nasleđeno u novoj instituciji. Zašto kvalitetni ljudi koji postoje u Zrenjaninu u južno-banatskom okrugu ne bi to mogli kvalitetno da rade?
Ako tako budemo razmišljali zaista ulazimo, ne govorim samo za Vojvodinu nego i Srbiju, dobri kadrovi postoje u Beogradu i u Novom Sadu i da izvan toga nema. Onda svi iz ostalih gradova krenite u Beograd i Novi Sad. To je samo zato što razmišljamo o troškovima, a ne razmišljamo dugoročno da Srbija treba da dobije jednu nadu u smislu postojanja institucija nekom prostoru, da taj prostor ima nadu da može da se razvija. Ako je tačno ono što ste rekli, ne vidim zašto nije prihvaćen amandman o tim sedištima kancelarija. Nije postojala nikakva prepreka u vezi toga da kancelarije imaju sedište svuda.
Mislim da je racionalno da u centrima okruga one imaju sedište. Pitanje racionalnosti da li u svakoj opštini treba da imaju, ali u sedištima okruga koji su dostupni svakoj opštini gde se može lako doći. Osim toga, to nije veliki obim posla ali je značajan. Zbog dostupnosti treba da postoji.
Rekli smo u početku da je to problem. Pravimo važnu instituciju za AP Vojvodinu koja se rađa ili što bi rekao Božić grba. Ona se rađa iz jednog problema koji se zove Razvojna banka. Umesto da to bude institucija koja će doprineti jednim novim početkom razvoju opština Vojvodine. Ne možemo na taj način se igrati sa važnim stvarima. Razvojni fond je ozbiljna stvar. Šaljemo poruku da je njegova uloga da spasi Razvojnu banku. Mislim da je to jako loše i mnogo stvari i mogućnosti tog fonda limitiramo.

Na član 5. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Zoran Kasalović.
Skupština AP Vojvodine i Vlada nisu prihvatili amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci amandmana nisu se izjasnili.
Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nije prihvatio amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Zahvaljujem poštovani predsedniče.
Gospodine Pastor, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj amandman imao je u svojoj suštini detektovanje gotovo istog problema o kome smo raspravu upravo vodili i želim pre svega da kažem da je RFV svakako samo jedan od mogućih potencijala koji će biti na raspolaganju AP Vojvodini za realizaciju, za SPS, ciljeva koji su definisani u članu 4. a tiču se razvoja privrede poljoprivrede, podsticanja malih i srednjih preduzeća, zapošljavanja, izvoza, drugih nekih projekata i ravnomernog regionalnog razvoja.
Zaista ne smemo u tom kontekstu prenebregnuti iskustvo postojećeg Fonda za razvoj koji treba da predstavlja jednu osnovu za vrstu budućeg načina rada i funkcionisanja Razvojnog fonda AP Vojvodine koji je formiran ovim predlogom zakona, jer kada pogledamo izveštaj o radu tog fonda, kada pogledamo programe rada, statut tog fonda možemo izvući određene pouke o tome na koji način su se vršile raspodele sredstava, odnosno kredita.
Oni jasno pokazuju određene trendove. O tome sam govorio i nekoliko kolega je o tome govorilo u raspravi u načelu. Novi Sad je realizovao od 2002. do 2012. godine, bez 2011. godine, 536 kredita sa 47 miliona, skoro 48 miliona evra, više nego 24 opštine zajedno, ali, pojedine opštine, recimo, Sremski Karlovci 11, Opovo 12, Novi Kneževac 20, Čoka šest, Mali Iđoš 20. To pokazuje da je došlo do određene koncentracije u realizaciji povoljnih kredita i sredstava.
Amandman koji sam ja podneo tiče se člana 5. stav 5. – Razvojni fond može imati svoje organizacione jedinice na teritoriji AP Vojvodine. Predložio sam da Razvojni fond ima svoje organizacione jedinice na teritoriji AP Vojvodine, jer smatram da na ovaj način ne ostavljamo prostor da Fond može, odnosno ne mora, i u kom vremenskom periodu će formirati organizacione jedinice i smatram da će se obaveznim formiranjem organizacionih jedinica uspostaviti sistem bolje dostupnosti resursa budućeg razvojnog fonda AP Vojvodine.
Nažalost, obe vlade su odbile ovaj amandman i Skupština AP Vojvodine. Jedan od razloga je izazivanje dodatnih troškova za početak funkcionisanja Razvojnog fonda. Moram da kažem da bez promene politike i rada budućeg Razvojnog fonda i diskontinuiteta u odnosu na ovakve primere i rad Fonda za razvoj AP Vojvodine, dobijamo i dobili smo jednu vrstu novosadizacije. Smatram da na taj način obezbeđujemo tiho izumiranje velikog broja nerazvijenih pograničnih opština, a ako dodamo još i nepovoljna demografska kretanja, mislim da nastavkom takve politike dobijamo nemerljiv trošak, a ne neku vrstu dodatnog troška. Takav način rada svakako treba izbeći. Ideja mog amandmana je išla u tom pravcu.
Dostupnost resursa je jako bitna. Male, nerazvijene opštine, nešto nerazvijenije od Novog Sada, nemaju određene projekte i programe i to može da bude jedno od obrazloženja. Razlog za to su i nedostatak kvalitetnih kadrova i određenih drugih potencijala da to učine. Takvim opštinama, takvim delovima Vojvodine je svakako potrebna pomoć. Organizacione jedinice koje bi se formirale u tom smislu bi mogle da pruže značajnu pomoć.
Sa druge strane, ne treba prenebregnuti činjenicu da manje opštine, nerazvijene opštine su hendikepirane na drugoj strani za mogućnost povlačenja određenih povoljnih kredita, jer za veći iznos kredita je potrebno veće obezbeđenje. Imovina manjih opština ima manju vrednost, opterećena je nekim drugim kreditima i takvim jednim tempom mi iz godine u godinu imamo poziciju da razvijenije opštine, poput Novog Sada i nekih drugih, povlače sve više i sve veće kredite u nominalnim iznosima, a nerazvijene opštine sve manje kredita u nominalnim iznosima i mi dobijamo iz godine u godinu sve veću razliku u razvoju pojedinih opština. To svakako nije u kontekstu proklamovanog cilja – ravnomernog regionalnog razvoja.
Ako se pogleda program rada, to sam i prošli put rekao, kriterijum nerazvijenosti opština, po meni, bi trebao značajno da bude ponderisan, u smislu dodele i praćenja realizacije projekata i kredita, što u prethodnom radu Fonda nije bio slučaj. To dodatno opterećuje ovaj način funkcionisanja. Smatram da je potreban jedan diskontinuitet sa takvom politikom u radu budućeg fonda AP Vojvodine. U tom kontekstu je i bio predlog mog amandmana.
Drugi amandman, koji se ticao izbora direktora budućeg razvojnog fonda AP Vojvodine, išao je u istom smislu i u istom pravcu rešavanja ovog problema, sa željom da se budući direktor koga će ovog puta birati i razrešavati nadzorni odbor, a ne za razliku od Fonda za razvoj Skupštine AP Vojvodine na koji način se davao jedan dodatni legitimitet tom direktoru i transparentnost, a kroz rad Skupštine i učešće svih predstavnika opština AP Vojvodine, na koji način utiču na izbor tog direktora, da se izbor ograniči na dva mandata. Smatram da se na taj način obezbeđuje određena potrebna smenjivost, omogućuje se da neko efikasno svoj prvi mandat na dobar način odradi i potvrdi u još jednom mandatu, ali nema opravdanog razloga da se u nedogled omogući izbor direktora Razvojnog fonda AP Vojvodine. Mislim da bi se na taj način obezbedio jedan antikoruptivni segment u izboru direktora, ali mi je poznato da mnoge uspešne sredine i mnoge gradske opštine imaju jednu vrstu političkog dogovora, da se izbor direktora vrši na najviše dva mandata.
Na taj način svakako i jednom smenjivošću direktora bi se omogućila pozicija da kadrovi iz drugih opština iz AP Vojvodine dođu na tako jednu značajnu funkciju i da kreiraju politiku Fonda. Očigledno je da je u dosadašnjem periodu i radu Fonda i administracije bilo mnogo propuštenih šansi i da postoji objektivna odgovornost za te propuštene šanse. Smatramo da iz takvog jednog rada apsolutno treba izvući pouke i da ovakvu vrstu politike, posebno kada se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, ali i realizacije drugih nekih proklamovanih ciljeva, treba izmeniti. Mi smo, kao opoziciona stranka, u AP Vojvodini spremni da podržimo jednu takvu politiku i da učestvujemo u rešavanju konkretnih problema koji se tiču građana AP Vojvodine i da se zalažemo za jednu suštinsku autonomiju.
Procenio sam da vi, gospodine Pastor, svojim učešćem, zaista konstruktivnim, i od kada ste predsednik Skupštine AP Vojvodine uspostavljena je bolja saradnja između dva parlamenta. Želim da vam se na tome zahvalim i nadam se da ćemo zajedno u budućem periodu uspeti da radimo na rešavanju ovih problema, u razvoju suštinske autonomije, a ne nikako dnevno-političke autonomije i stvaranja neke ekskluzivnosti kod pojedinih političkih stranaka i pokreta u Vojvodini. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Smatram da ovi amandmani, kao i ovaj amandman, nisu dobri. Izrečeno je par stvari na koje moramo reagovati.
Dakle, ne valja da se barata pojmovima koji gode uhu prosečnog građanina i da se upoređuju opštine, kao što su, recimo, Novi Sad i Sremski Karlovci, a bez da se iznese sa punom svešću koliko ljudi živi u Karlovcima, a koliko u Novom Sadu. Nemojte, uz svo uvažavanje gradova, mesta, opština u Srbiji, ne mogu se stvari tako linearno posmatrati.
Drugo, ta ista pokrajinska administracija je srazmerno najviše učinila u onim opštinama gde nismo bili na vlasti, kako je ovde rečeno, i to može lako da se proveri. Moram da kažem da nije bilo puno tih opština u kojima nismo bili na vlasti dok nisu došli ovi kompozitori.
Vojvodina ne znači jednako je stranka na vlasti u Pokrajini Vojvodini. Treba da se razumemo i da se ovde takve teze ne iznose na jedan tendenciozan način, da se, sa jedne strane narušava ustavna autonomija Pokrajine guranjem teze da građani Vojvodine mrze Novi Sad zato što se pare tamo slivaju. To je jedan suptilan način napada na AP Vojvodinu, a drugi je da se govori da je pokrajinska administracija i Pokrajina Vojvodina jednako DS.
Sutra će možda neko od vas biti na vlasti u Vojvodini, neki verovatno nikad neće, ali to je na volji građana Vojvodine i oni će o tome odlučivati, želeći da na taj način svoju autonomiju unapređuju i svoj život, životni standard, budućnost svoje zemlje, ali naravno u okviru Republike Srbije. Naravno da onaj koga građani izaberu na pokrajinskim izborima koji su, da podsetim, pola proporcionalni, pola većinski, što je još uvek ideal za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ti građani biraju kako će se i šta raditi na kojim mestima. A vi, kada se kandidujete na izborima, setite se šta ste pričali i setite se sa kojim pričama ste išli pred građane u Vojvodini, građane Republike Srbije koji žive u AP Vojvodini. Odjednom su te priče malo drugačije.
Prema tome, vodite računa da budemo oprezni kod iznošenja takvih stvari, naročito jer ne želimo, to ponavljam nekoliko puta, već smo o tome puno pričali, ne treba stvarati lažnu podelu koja ne postoji zbog toga što neko nije na vlasti u Vojvodini. Vodite računa da su te institucije trajne i one će trajati, ko god da dođe na vlast u Vojvodini. Hvala.

Zoran Kasalović, izvolite.

Gospodine predsedniče, prethodni govornik je upravo izneo određene kriterijume, argumente sa kojima se ja slažem i bio sam vrlo obazriv i pažljiv i spomenuo je Sremske Karlovce i Novi Sad i kriterijume veličine, odnosa, centra moći, potencijala i svega ostalog. Potpuno se slažem da je neko trebao da meri po tim kriterijumima. Sad ako uzmete da je Novi Sad realizovao 536 kredita sa 47 miliona evra i Sremski Karlovci 11 kredita, 270.000. Da li je Novi Sad 50 puta moćniji u bilo čemu u odnosu na Sremske Karlovce, pa i po broju stanovnika, po potrebama, po bilo čemu?
Što se tiče mržnje, nijednom rečju ni svojim stavom nisam rekao da građani Vojvodine mrze Novi Sad. Samo sam rekao da su protiv novosadizacije i koncentracije sredstava u Novom Sadu. Nikako nisam govorio o mržnji, naprotiv. Sa druge strane, ni DS nisam spominjao. Ukoliko se neko prepoznao da je AP Vojvodina jednako DS, mislim da nije, ali što se tiče odgovornosti za prethodnih 12 godina posle 5. oktobra, verovatno dobrim delom jeste. Dobro je što prepoznaju da dolazi drugo vreme i da će neke druge stranke doći na red na vlast. Nadam se da će to uskoro biti SPS sa svojim partnerima i da će isposlovati drugačiju, efikasniju i efektivniju politiku u razvoju suštinski autonomije Vojvodine.